Blizzard je poslednjih godina pridobio ponovo veliku pažnju ljubitelja RPG igrača objavom da je Diablo IV u pripremi, ali i nostalgičara koji su godinama priželjkivali da još jednom prođu kroz vrata Pakla uz omiljeni deo Diablo serijala – Diablo II.
Iako će se na Diablo IV čekati, Diablo II – Resurrected je tu!
23. septembar 2021. je dan kada se Gospodar terora (Lord of Terror) vraća među smrtnike nakon 21 godine. Ovaj vanvremenski klasik definisao je RPG (role-playing) tip igre i opčinio igrače neverovatnom atmosferom, igrivošću, odličnom mehanikom borbe, muzikom, karakterima, junacima i epskom borbom dobra i zla. Diablo II – Ressurrected je remaster verzija Diabla II tj. osnovne igre i ekspanzije Lord of Destruction.
Priča je ostala originalna: Utočište (Sanctuary) je središte dešavanja i borbe Raja i Pakla u Diablu II. Na strani zla su Mephisto, Diablo i Baal, sa kojima se igrač sreće vođen iskustvom i savetima starca Kaina i pod okriljem arhanđela Tiriela. Priča se odmotava kroz dijaloge i 5 scena kroz delove Utočišta (Tristam, Barracks, Burial Grounds, Lut Goholein, Sewers) do konačnog sukoba sa Diablom i Mefistom. Borba se nastavlja i kroz dostupnu ekspanziju Lord of Destruction i poslednjim demonom Baalom.
Diablo II – Resurrected zadržao je osnovu igre, karaktere i mehaniku, na taj način čuvajući suštinu igre koju mnogi igrači smatraju nezamenljivom i još neprevaziđenom u RPG svetu. Najveće promene implementirane su u vizuelnom delu. Originalni Diablo II je 2D igra, Diablo II – Resurrected funkcionise na 3D sistemu i 4K rezoluciji, koji mu daju novu dimenziju, a igračima potpuni ugođaj. Novi igrači će moći da iskuse najuspešniji od serijala Diablo u novom ruhu, dok će veterani imati priliku da se vrate uspomenama i još jednom prožive avanturu koja se ne zaboravlja ni nakon više od 20 godina. Resurrected će imati i posebnu zaštitu na serverima, mogućnost singlplejer i multiplejer igre uz bolje mogućnosti razmene plena među karakterima jednog igrača, ali i igračima u timu.
Nekada dostupan samo na PC platformi, Diablo II – Resurrected je dostupan i na drugim platformama, konzolama, ali ne omogućava „mešanje“ igrača različitih platformi na severima iz tehničkih i sigurnosnih razloga.
Još jedna veoma bitna činjenica je da je igračima omogućeno da se jednim pritiskom na dugme vrate na originalni Diablo II, ukoliko remaster verzija ne odgovara njihovom ukusu.
Mnogi ljubitelji kompjuterskih igara smatraju da je ovim potezom Blizzard dobio poslednju šansu da se opravda pred gejming zajednicom. Očekivanja su velika, skepticizam prisutan. Cena remaster verzije od 39.99 dolara je u rangu sa cenama novih igrica, što je izazvalo i veliko komešanje i negodovanje među fanovima. Dok jedni tvrde da je Blizzard s namerom udario na emociju i nostalgiju igrača kako bi uzeo ogroman novac za igru u koju nije uloženo toliko vremena ni truda, drugi tvrde da je cena razumna s obzirom na zadovoljstvo koje igranje Diabla II pruža. Mada, iako besni, mnogi će zatvoriti jedno oko na cenu i zgrabiti deo sećanja, ne osvrćući se.
Iako je Blizzard razočarao remastered verzijom Warcraft 3 i izazvao nelagodu kod fanova odlaganjem Diabla IV, uspeo je da nazad pridobije igrače oživljavajući Gospodara zla još jednom, mameći nostalgičare, RPG veterane i nove generacije rimejkom remek-dela Diablo II.
Pakao obuzima ponovo i svi smo spremni da mu se još jednom suprotstavimo!
Nenad Jevtić, nama poznat kao Šone, bloger, vloger, čovek iz naroda, a ponajviše stvaralac i pisac Dronstad projekta. Rođen je u Nišu 1989 godine, ali je odrastao u okolini Sokobanje, gde je završio osnovnu i srednju školu. „Visoku školu za vaspitače strukovnih studija“ završio je u Aleksincu. On je taj lik, odmetnik, koji i dalje odoleva modernom životu i obitava na obroncima Sokobanje, gde kao jedan od posmatrača nadgleda lagano uništavanje planete, dok negde na njegovim poljima uzgaja pravi organski paradajz.
Delo koje vam danas predstavljam, opisuje sve ono ka čemu čovek stremi i iz čega neće niti lako, ili pak uopšte, izaći. Dronstad – samim razlaganjem naziva knjige na dve celine, dobijamo „Dron” i „Stad”, gde reč „Stadt“ u nemačkom jeziku označava grad. Tako da nam naziv knjige sam po sebi govori da je u pitanju „Grad dronova„. Knjiga je smeštena u postapokaliptičnom, distopijskom svetu. Fanovi filmova: Terminator, Robocop, Matrix, Ready player one, Mad Max, The Fifth Element, serija: The 100, Colony ili igrica: Cyber punk, Mass effect, Fallout, će sa uživanjem pratiti zbivanja našeg glavnog lika i čitavog društva. Žanr u koji bismo svrstali ovu knjigu je nesumnjivo naučna fantastika ali sa raznim drugim utkanim podžanrovima: tako da tu nema samo elemenata ratne fantastike, već i sajberpanka, distopijske fikcije i još mnogo toga drugog. Naravno kako je Vels u svojoj knjizi Rat svetova kodifikovao ovaj žanr ratne fantastike, tako možemo reći da je Nenad Jevtić jedan od modernih začetnika ovog žanra na našim prostorima. Naravno neko će se pobuniti da takav žanr, kao zasebna kategorija, ne postoji, ali moramo pre svega razumeti da je fantastika podložna promenama zbog svojih jedinstvenih karakteristika kojih nema u drugim žanrovima, i da samim tim daje prostora za nove eksperimentalne forme koje su kod nas još u povoju. Naučna fantastika se menja, proširuje i upotpunjuje, stoga savetujem čitaoce, da često čitaju i na engleskom jeziku, zbog šireg izbora ovakvih i sličnih dela iz žanra koja su kod nas još uvek novina i manje zastupljena.
Ovo čudno vreme u kojem se nalazimo, a još čudnije vreme izlaska ovog SF romana, daje mu jedan kontroverzni pečat, da pisac ne samo da je sabrao dva i dva, nego je samo našu relanost nama predstavio u nameri da nas osvesti i da nam pokaže da čovečanstvo treba zauzeti jedan malo drugačiji stav. Knjiga je protkana teškim emocijama koje se mogu osetiti, kao kada roditelji naprasno moraju da shvate da su zbog okolnosti u kojima se nalaze morali da se odreknu svog deteta i nastave život bez njega, jer ga je život prerano odneo. Dok oni umorno, skrhano i tužno čekaju dan kada će se ponovo sa svojim detetom sresti. Vešto napisano, nekako filmski, gde vas svaka naredna stranica uvlači sve dublje i dublje u svet Mitrije, pokazuje alternativu, paralelni univerzum, pokazuje nas u drugačijoj stvarnosti. Pored vrlo surovih scena, gde se ogleda beznačaj ljudskog života, može se videti da je pisac uspeo da pokaže i neke svetle tačke ljudskog bića, onog iskonskog što ga pokreće. Smatram da je knjiga zauzela jedan jasan filozofski stav i predstavu alternative, onoga što bi mogli da ostavimo budućim naraštajima u amanet. Roman pun obrta, verno prikazanih situacija i živopisnih opisa sveta. koji se može širiti u nedogled.
Dž.K. Rouling je autorka sedam romana o Hariju Poteru, koji su prodati u preko 500 miliona primeraka, prevedeni na više od osamdeset jezika i adaptirani u osam holivudskih blokbastera. U humanitarne svrhe je napisala i serijal od tri propratna toma, među kojima je i delo Fantastične zveri i gde ih naći, koje je naknadno postalo inspiracija za novi filmski serijal. Priča o odraslom Hariju kasnije je nastavljena u pozorišnom komadu Hari Poter i ukleto dete, koji je Dž.K. Rouling napisala sa dramaturgom Džekom Tornom i pozorišnim rediteljem Džonom TIfanijem.
Džim Fild je višestruko nagrađivani ilustrator, koncept-dizajner i režiser animiranih filmova. Radio je na najrazličitijim projektima, od muzičkih spotova i špica za filmove, pa do reklamnih kampanja i ilustracija za knjige.
Bio je to maj ove godine, kada sam zaista čvrsto odlučila da ponovo pišem, da svako veče napišem makar nešto. Ne mora čak ni biti fantastičarsko, samo da ne izgubim tu komunikaciju sa sobom, koju sam već tada značajno zanemarivala. Prost razlog – ne postavljanje granica. Htela sam svemu da se dam, i na kraju sam bila sasvim iscepkana kao ličnost, da mi nije ostalo ništa. Ali da ovo ne bi bila autobiografija, želim samo da kažem – u redu je pokleknuti, u redu je nemati vremena, u redu je napraviti pauzu i zaboraviti na tu baš dobru scenu koja ti se javila u toku dana, ali je izvetropirila kada si konačno sela da je zapišeš.