Blog

Promocija zbirke Regia Fantastica 4

Posted on by Redakcija

U subotu, 23. marta 2017. godine, u klubu „Ventil“ održana je i zvanična promocija četvrte u nizu Regije, čiji je urednik Tihomir Jovanović (ove godine mu je pomogao i predsednik Udrženja Autostoperski vodič kroz fantastiku Kristijan Šarac, kao gostujući urednik), a u izdanju beogradskog Udruženja „Fanovi naučne fantastike Sci&Fi“. I ovoga puta, Regia fantastica je okupila značajna imena regionalne SF scene, preko 30 autora i autorki(što je za posebnu pohvalu) iz cele bivše Jugoslavije, koji su u svojim kratkim pričama obrađivali teme vezane za Šerloka Holmsa. Pored Regie 4, prisutnima je prezentovan i fanzin SF Portal sa romanom A.K. Dojla – Marakotov ponor, neobjavljenog kod nas. Takođe, prisustvovali smo i svečanom učlanjenju 34. člana u rastuće udruženje, kao što smo i uživali u zanimljivim doprinosima publike u kojoj se istaklo nekoliko autora iz Niša i Makedonije.

 

Regia fantastica nastavlja dalje, pa će u sedećem, petom broju, pisci moći da pišu priče na teme inspirisane likom i delima Reja Bredberija, a ponajviše Zvezdanim stazama.

Osim predstavljanja same zbirke, prisutni su imali priliku da se upoznaju sa radom i aktivnostima ovog udruženja. Tako smo od Svetislava Filipovića – Filipa, predsednika Udruženja, imali prilike da saznamo koji su sve to izdavački poduhvati kojima se ovo društvo bavi osim pomenute Regije – do sada imaju preko 7.500 strana teksta u svoja dva fanzina Terra i SF Portal uz projekte kao što je “Regia Fantastica”. Filip i Tihomir su veoma aktivni i kada je u pitanju umrežavanje sa drugim festivalima na regionalnoj sceni i promocija rada i aktivnosti udruženja, a najavili su u narednih godinu dana i sopstvenu konvenciju sa gostima iz cele bivše Jugoslavije i zanimljivim programom.

Do neke sledeće prilike, želimo Udruženju „Fanova naučne fantastike Sci&Fi“ puno sreće u daljem radu, a čitaocima preporučujemo Regiju fantastiku 4 ali i njihova ostala izdanja. Uživajte!

Vanzemaljac u ulozi Džejmsa Bonda – Sybil Míro

Posted on by Redakcija

Otac i ja smo razgovarali pre neki dan, pomenula sam imenovanje glumice u ulozi Doktora i svu prašinu koja se oko toga digla. Nadovezali smo se na lik Džejmsa Bonda i tata je rekao da će i vanzemaljac da bude u toj ulozi. Onda smo krenuli da razrađujemo. Dala sam okvir od sto sedamdeset do sto devedeset godina.

Prvo, vanzemaljci treba da javno postoje u našem društvu. Bilo da su već ovde ili da tek treba da se ostvari prvi kontakt, javno objavljivanje tek treba da se desi. Prođe panika, prođe fama, to traje nekoliko meseci do godinu dana. Prilagođavanje vanzemaljaca našoj kulturi, popularnoj kulturi, će potrajati. Ljudi će hteti da znaju sve o vanzemaljcima i tu kreće prvi korak – rijaliti-šou.

Vanzemaljci u modernom, urbanom društvu u udarnom terminu na nacionalnoj frekvenciji. Tim prvim vanzemaljcima se posreći, postanu zvezde, grade karijeru i reputaciju. Zovu svoje kod kuće i pričaju koliko je na Zemlji super. Vanzemaljci se malo-pomalo opuštaju i počinju da dolaze. Svi mogu da budu na televiziji. Tada pomama počinje da jenjava. Ipak je prošlo sedam sezona.

Vanzemaljci dolaze iz godine u godinu, ali im je sve teže da pronađu dobro zaposlenje na televiziji. Oni koji su uporni postaju sporedni likovi u emisijama uživo, dečjim zabavnim i obrazovnim programima i statisti u serijama. Svako ima svojih petnaest minuta slave, a oni su imali preko dvadeset godina. Televizija je okrutna.

Kao i svi uporni očajnici, počinju da prihvataju poslove za manje plate. Ima ih sve više i sve su jeftiniji. Produkciji se sviđa, ljudskim glumcima ne. Jeftina radna snaga, kradu poslove, ne rade ništa korisno, iz čega sledi porast diskriminacije. Glupe, komične i ponižavajuće uloge, zatim učvršćivanje takve slike u svesti širokih masa, čak i kod onih koji mrze sebe kada na to pomisle. To je moć televizije, ulazi u nesvesno. Nekadašnji statisti postaju fizikalci i retko se javljaju svojima kod kuće.

Međunarodni odnosi, diplomatske, akademske, naučne i kulturne razmene i odnosi pozitivno utiču na javno mnjenje, pod uslovom da nijedna strana ne priča ozbiljno o invaziji, i oni koji nisu vanzemaljci počinju da se bore za prava vanzemaljaca javno i na internetu. Od tada, pa do uspešne integracije vanzemaljaca u zemaljske kulture prođe bar osamdeset godina. Zvanično se ne podržava njihovo eksploatisanje u industriji zabave, ali se uvek nađu rupe u zakonu i manipulacije kojima se to nastavlja. Gledalačka masa voli.

Prava i dostojanstvo svih rezidenata Zemlje, ljudskih i vanzemaljskih, se moraju poštovati, i moraju postati deo savremene kulture i društva. Treba uticati na televiziju, ali do poslušnosti televizije se dolazi postepenim savladavanjem filma. Vanzemaljci glume vanzemaljce u filmovima naučne drame, pošto naučna fantastika više nije toliko fantastična. Vremenom se izboksuje vanzemaljac u ulozi Doktora. Red je i bio.

Vanzemaljci u glavnim ulogama više nisu novina. Sad kad su se već ustalili, vreme je za eksperimentisanje i pomeranje granica. Tu dobro dođe neki dobro i naširoko poznat lik koji uvek privuče publiku. Džejms Bond. Jedan prevejan, iskusan i talentovan glumac vanzemaljac ode na audiciju i svi ostali znaju da su uzalud došli. Prvi film je uspeh.

Sto sedamdeset do sto devedeset godina.

Autor: Sybil Míro

Sa Vodičem na čaju: Uroš Petrović

Posted on by Redakcija

U svetu zagonetki uvek je onaj, koji ih postavlja najveće dete jer u njegovoj upitanosti leži koren svakog znanja. On je neko, ko vas ne ostavlja ravnodušnim jer uz njega odrastati je lako, a vrlo često i podetinjiti. Tvorac Marte Smart, Avena i Jazopasa, čudotvorac umolomki, veliki fantastični dečak i sjajan drug- Uroš Petrović sa nama je podelio ono što njegovi čitaoci o njemu ne  znaju.Kako je Peti leptir poleteo i postao džedaj, kako je to odrastati i koliki je izazov stvarati fantastiku za decu- to su samo neke male tajne, koje ovaj intervju otkriva.

Poznato je da su mnogi pisci likove svojih romana gradili prema stvarnim ličnostima iz njihove okoline (porodica, prijatelji, poznanici). Da li ti se možda dogodilo obrnuto: da stvoriš lik i zatim upoznaš nekoga ko po osobinama ili izgledu podseća baš na taj lik?

Kao što nam ponekad neki ljudi liče na druge pripadnike Homo sapiensa, tako se događa i sa junacima pisanih formi, oni se od prvih beleški prožimaju sa onima koje srećemo. Fascinantno je što se događa i nešto još luđe – srećem decu koja su dobila imena po likovima iz mojih knjiga, koja čak boje kosu u zeleno da bi i pojavom ličila na Martu Smart, dakle one čiji karakter donekle gradi literatura. Granice između umetnosti i života su krhke, nekada i nestanu.

Džedajkon- dodela titule Džedajskog viteza
foto: Facebook

Jedna slika (fotografija) vredi više od hiljadu reči. Koje stvari ne uspeva da zabeleži fotografija ili čovek da izrazi?

Doživljaji su akordi prepoznatih i neprepoznatih čula, složeniji od zabeleški svih tehnoloških dostignuća. Uzalud 3d, pa i 5d ili 7d projekcije, nisu ni blizu nekom od blesaka detinjstva, na primer. Zato mi je ponekad žao kada vidim kako neka nova detinjstva lavovskim delom protiču kraj displeja, ekrana i monitora, bivaju srozana na konzumaciju tuđih impresija.

Koje osobine treba da ima neko danas da bi bio vitez?

Današnje okruženje krije moćne zamke, vešto stvorene i opijajuće privlačne, ali pogubne. Sposoban, svestan čovek može da nauči da ih izbegava, a vitez bi mogao da bude onaj koji tu tajnu putanju nesebično nudi i otkriva drugima. Za većinu tih ljudi nikada nećemo čuti, što je donekle i sasvim primerena kob usamljenih ritera.

Kroz svoje romane jačaš ekološku svest. možeš li da zamisliš planetu kako će izgledati kroz trista godina?

Priroda je mnogo važnija od svih potonjih tvorevina kojima se klanjamo. Nažalost, bojim se da ća naša vrsta to spoznati kada bude prekasno. Iskušenja su odavno prerasla naše moći. Pokušavam da živim sa punom svešću o tome da živimo na krhkoj kuglici koja se vrti oko sitne varnice u nepojmljivo velikom prostoru, ali često i sam posrnem, ponašam se kao da je ono što radim veoma ozbiljno – što je neshvatljivo neozbiljno razmišljanje.

Najlepša super-moć za tebe je…

Letenje. Često mi se dešava da sanjam da letim, i u tim trenucima zaista uživam. Volim i da ih se sećam. Na javi sam više puta leteo, što balonom, što uz druga pomagala, ali se ništa ne može porediti sa odsanjanim letovima. Nisam morao čak ni da mašem rukama, nekako ih samo raširim i njima upravljam vazdušnim koridorima.

ŠTA JE NAJVAŽNIJE ZA ODRASTANJE DECE/KOD ODRASTANJA DECE?
IGRA I SLOBODA.

Rekao si da s godinama iskustvo nadomešćuje inteligenciju. Čemu duhovnom te je iskustvo avanturiste naučilo?

Naučio sam da se uronim u trenutak inicirajući željeno raspoloženje, što uopšte nije došlo brzo ni lako.

Kad bi bio reč, koja bi reč bio?

Abrakadabra.

Uspon, pad i moguće iskupljenje serijala „Assassin’s Creed“

Posted on by Vasilije Janković

„Assassin’s Creed“ je akciona avantura gde preuzimaš ulogu tihog ubice koji sistematično uklanja tiranine Templarskog odreda uz pomoć svog bratstva ubica, ali ako želiš da napraviš javni masakr niko ti ne brani. Šarm ovog serijala nije samo ležao u mestu i vremenu dešavanja, nego i u parkuru, koji je bio prikazan u trejleru prve igrice u serijalu, i u naoružanju koje je asasin koristio, koje je sada dobro poznata skrivena oštrica (the hidden blade).

Uspon serijala:

Trejler prvog dela pod nazivom „Assassin’s Creed“ (2007) bio je, blago rečeno, zadivljujuć. Ubica na vrhu kule posmatra ljude ispod sebe i traži metu. Nakon eliminisanja iste, vidimo malopre pomenut parkur koji je u završenoj igrici izgledao gotovo isto. Kada je igrica konačno izašla novembra 2007. godine, izazvala je blaže razočarenje jer su misije bile iste i glavni lik je bio dosadan. Ono što je izvlačilo igricu bio je parkur, sistem borbe i priča koja je postavila više pitanja nego dala odgovora. Fanovi su zahtevali drugi deo i dve godine kasnije su ga i dobili.

„Assassin’s Creed II“ (2009) se i dan danas smatra najboljim delom u celom serijalu. Popularnost je zaslužila novim likom, poboljšanom i novom mehanikom. Ecio Auditore da Firence (Ezio Auditore da Firenze) je novi protagonista, u priči koja je na početku bila smeštena u Firenci, da bi  se posle proširila na Veneciju, a na samom kraju i na Rim. Ecijeva priča je bila fenomenalno napisana i odradjena, a Ecio kao lik je bio slojevit, harizmatičan i, pre svega, zanimljiv. Toliko je bio zanimljiv da je bio glavni lik i naredna dva dela, „Assassin’s Creed Brotherhood“ i „Assassin’s Creed Revelations“.

Cela „Assassin’s Creed Brotherhood“ bila je završena za 9 meseci, što je bilo neverovatno ako uzmemo celokupan kvalitet ove igrice. Priča, likovi, period i mesto dešavanja, mehanike i grafika…… Sve je ovo zajedno činilo „Assassin’s Creed Brotherhood“ dostojnim nslednikom prethodnog dela i „Assassin’s Creed Revelations“ je bio pristojan završetak Ecijeve avanture.

Fanovi su polako počeli da se dosađuju sa tada već standardnom formulom „Assassin’s Creed“ i Ubisoft je to primetio. Morali su malo da promene serijal i da ubace nešto novo u tada 5 godina staru franšizu. „Assassin’s Creed III“ (2012)  je itekako bio promena. U trejleru je bila prikazana borba za vreme Američkog rata za nezavisnost i u istinskom „Assassin’s Creed“ stilu, trejler se sastojao od neverovatnih trenutaka koji su ostavlili mnoge ljude bez daha, uključujući i mene. Priča je donekle bila zanimljiva, ali nije bila na nivou koji je dostigla Eciova priča, jer novi lik Konor (Connor) nije bio ništa posebno. Mehanike parkura i borbe su bile unapređene i bile su tečnije, ali Ubisoft je znao da sve to nije bilo dovoljno da igrica postane hit te su zato dodali pomorske bitke. Igrači su po prvi put dobili priliku da upravljaju sopstvenim brodom i da učestvuju u epskim borbama. Mehanike pomorskih borbi nisu bile najbolje, ali to nije previše uticalo na celokupnu zabavu.

„Assassin’s Creed IV: Black Flag“ (2013) je (subjektivno) najbolji deo u celom serijalu jer uzeo sve što je u  „Assassin’s Creed III“ ubačeno i usavršio  formulu. Pomorske borbe su bile brze, uzbudljive i zabavne, i ispravili su greške koje su bile u prethodnom delu. Priča je bila nepredvidiva, zanimljiva i zabavna. Likovi sami po sebi bili su slojeviti i interesantni, a interakcija između likova je bila van konkurencije.

Pad serijala:

Ubisoft je bio na vrhuncu gejming industrije, praktično je uništavao konkurenciju i bio je svestan toga. Ali, to je verovatno bilo uzrok njihovom razočaravajućem radu u sledećem delu. Ubisoft je najavio dve asasins igrice koje bi bile dostupne ne samo u istoj godini i mesecu, nego i u istom danu. To je izazvalo manju pometnju kod fanova, jer koliko god Ubisoft bio velika kompanija, za ovako veće projekte potrebno je vremena. To vreme mogli su sebi da priušte, ali iz nekog razloga, nisu ga želeli.

Novembra 11. 2014. godine izašle su dve igrice: „Assassin’s Creed: Unity“ i „Assassin’s Creed: Rogue“. Dok je Ubisoftov marketing predstavio Unity kao veću i bolju igricu,  „Assassin’s Creed: Rogue“ je iznenadila fanove. Koncept igrice, gde igraš kao ubica koji je postao templar, tako je dobro izveden i ubačen u celokupnu priču i svet  „Assassin’s Creed“ serijala da je to prosto neverovatno. Međutim, koliko god je „Assassin’s Creed: Rogue“ bio zanimljiv, toliko „Assassin’s Creed: Unity“ nije bio. Pored toga što su svoja sredstva prepolovili tako što su radili na dva projekta, napravili su veliku grešku što su posvetili pažnju onlajn komponentama i multiplejer mehanikama (koje su takođe ispaštale). Zbog toga se vidi manjak kvaliteta u priči i likovima, da ne pominjem neverovatne greške u dizajnu igrice (gličovi, bagovi, greške u kretanju).

Mnogi su mislili da je tada već 7 godina starom serijalu došao kraj. Igrica je prošla kroz nekoliko faza i prošla kroz najbitnija i najzabavnija doba kroz istoriju. Ali Ubisoft je i dalje velika kompanija čiji je cilj da zaradi novac. Zato su objavili da su radili na „Assassin’s Creed: Syndicate“ (2015), čija je radnja bila smeštena u Londonu za vreme industriske revolucije. Ubisoft je izbacio nekoliko trejlera koji prikazuju nove i ambiciozne mehanike, neobične za ovu igricu. Kada su fanovi dobili priliku da igraju igricu, nisu imali osećaj kao da igraju nešto iz ovog serijala. Igrica je bila zabavna, inovativna i harizmatična, ali elementi koji su činili Assassin’s igricu bili su prisutni u jako malim delovima.

Igrica se nije prodavala kao što se Ubisoft nadao i verovatno su zbog toga odlučili da naprave pauzu od godinu dana u godišnjem rasporedu. Fanovi su podržali tu odluku jer su želeli da vide vaskrsenje ovog serijala.

Moguće iskupljenje:

Nakon pauze od godinu dana, fanovi su bili spremni da vide šta su umovi Ubisofta osmislili. Postali su oduševljeni kada su videli „Assassin’s Creed: Origins“ (2017). Kada sam lično video prvi trejler, setio sam se dana „Assassin’s Creed III“. Isti adrenalin koji je prolazio kroz mene pre 7 godina, prošao je kada sam odgledao taj trejler. Kada je igrica izašla, to nije bila igrica „Assassin’s Creed“ serijala. Možda je nosila ime serijala ali suštinski nije bila. Nije više bila akciona avantura sa jednostavnim ali zabanim mehanikama. Postala je RPG igrica sa očiglednim uticajem „Witcher“ serijala i izbacili su realizam da bi naglasili mitologiju. Nije to loša stvar. Upravo suprotno. Igrica je pronalazila novi stil, što je morala da radi jer više nisu bili na vrhu lanca ishrane. Igrica je bila prosečnog kvaliteta, priča je bila providna, likovi su bili slabo napisani i mehanike su, iako dobre, već viđene.

Nekim fanovima nije odgovarala ovako nagla promena, što jeste bilo očekivano, ali isto tako su dobili veliki broj novih igrača. Ubisoft je hteo da profitira na toj novoj bazi. Kako to? Tako što napravi još jedan RPG sa više RPG elemenata. Tako je nastao  „Assassin’s Creed: Odyssey“ (2018).

„Assassin’s Creed: Odyssey“ je usavršio formulu koju je pokrenuo Origins, samo što je imao jednu veliku promenu koju niko nije očekivao da će ovaj serijal da preuzme – odabir dijaloga i različiti krajevi priče. Postao sam zavisan od nove formule. Priča je zanimljiva, slojevita, kompleksna i tvoje odluke stvarno utiču na ishod celokupne priče – a posledice nisu male.

Zaključak:

„Assassin’s Creed“ je serijal koji je meni lično jako drag i koji mi je pokazao kako igrica može da ispriča priču. Probudila je moju želju da znam više o istoriji i o velikim dogadjajima koji su oblikovali današnju civilizaciju, i mogu da tvrdim da nisam jedini slučaj. Igrica je kroz svoj životni vek od jedanaest godina prošla kroz nekoliko promena koje su bile neophodne da serijal preživi, i nastaviće da se menja i razvija zajedno sa ljudima koji je igraju, a tako i sa ljudima koji je prave. Što pre prihvatimo tu činjenicu, to pre ćemo moći da se zabavljamo, što i jeste glavna svrha svake igrica.

Potermania 2019 Narativa

Posted on by Redakcija

Velika sala

13h-14h Ceremonija otvaranja i sortiranja

Na samom početku će svi koji su kupili takmičarske ulaznice biti sortirani u svoje kuće, zatim će za sve koji žele da sakupljaju poene za svoju kuću biti objašnjena pravila celodnevnog takmičenja, kao i celokupni program.

Ukoliko neko ne stigne na sortiranje, moći će da se javi glavi svoje kuće ili duhu, koji će tokom celog dana biti prisutni da bi pomagali takmičarima iz svoje kuće. Srećno takmičenje i želimo Vam sjajan provod!

14h-15h  Igra Vešala

Četiri predstavnika čarobnjačkih kuća će imati priliku da se takmiče u igri “Vešala”. Naime, na početku igre dobijate broj polja i reči koje treba da otkrijete, a na vama je da pogađate slova koja se nalaze u njima. Spisak je sastavljen od imena likova (na engleskom) iz knjiga o Hariju Poteru, a možete do 6 puta promašiti pre nego što izgubite.

15.30-16.30h Fantastične zveri 2 i budućnost franšize

Ove godine u Velikoj sali Doma omladine, spremite se na žustru diskusiju o postojećim i nepostojećim (iliti tek predstojećim) filmovima iz proširenja nama dobro poznate franšize o magičnom svetu Harija Potera. Govoriće se o utiscima, pa i kontroverzama koje su izazvali do sad dva filma iz serijala Fantastičnih zveri pod kormilom Dž.K. Rouling, kao i o očekivanjima o pravcu kojim će ona taj brod upravljati.

17h-18h Enderova igra vs Hari Poter

Dečak koji je od rođenja predodređen da bude heroj u predstojećem sukobu pohađa specijalnu školu za posebno nadarenu decu. Ova premisa je jedina bitna sličnost između knjiga o Hariju Poteru Džoane Rouling i Enderove Igre Orsona Skot Karda, višestruko nagrađivanog SF klasika iz sredine ’80ih. Ali njihove suštinske razlike ih čine jako zanimljivim za poređenje, i postavljaju ih maltene na suprotne krajeve spektra književnosti za geeky decu. Dođite da saznate nešto više o ovim razlikama, zašto bi vam se Enderova Igra mogla dopasti ako volite Harija Potera, zašto bi vam se mogla dopasti ako ne volite Harija Potera, kako je popularnost filmova o Hariju Poteru otovorila vrata za (neuspešnu) holivudsku adaptaciju Enderove Igre i kako je Enderova Igra ključni sastojak za nastanak Harija Potera i Metoda Racionalnosti, jedne od najpopularnijih fanfikcija ikada.

18.30-19.30h Kviz

Kao i svake godine, tako i ove, moći ćete da gledate kako se četiri hrabra učenika bore da osvoje poene za svoje kuće u velikom Pottermanija kvizu, čiji je format ove godine malo izmenjen.

20h Kosplej takmičenje

Uvek jedan od najatraktivnijih delova događaja je i takmičenje u kostimiranju. Imate originalni dizajn za lika iz čarobnjačkog sveta, želite da se kostimirate u fantastičnu zver, imate svoju originalnu interpretaciju likova iz knjiga, ili pak kostim u kojem izgledate kao glumci iz filmova? Prijavite se na samom događaju, prošetajte u kostimu, odglumite neku pozu ili scenu, i osvojite poene za svoju omiljenu kuću! I naravno zabavite se sa ostalim likovima na sceni.

20.30 Proglašenje pobedničke kuće i zatvaranje

Kao što su verni posetioci već navikli, nakon napornog dana skupljanja bodova za svoju kuću, dolazi vreme da se sve presabere i da se proglasi ovogodišnji pobednik.

Mala sala

14.30-15.30 Proučavanje Normalaca

Profesor Kvintilije Ašer će držati otvoreno predavanje za sve studente, nove i stare, iz predmeta Proučavanje Normalaca. Na taj način će novi studenti imati priliku da vide o čemu se tačno radi na predmetu i da odluče da li će ga ubuduće pohađati, a stari studenti će imati priliku da se malo podsete gradiva.

Iako mnogi smatraju da su Normalci u najboljem slučaju dosadni deo našeg društva, svakako su bitni za opstanak čovečanstva, čak i Čarobnjaka. Tokom istorije se naš odnos prema njima menjao, što je dovelo do potrebe da čarobnjačko društvo u potpunosti prikrije svoje postojanje. U međuvremenu su i Čarobnjaci i Normalci nastavili po svome, ali su posledice naše zajedničke istorije dovele do toga da i dan-danas utičemo jedni na druge. Na ovom predmetu ćemo proučavati ne samo Normalce, nego i šta Normalci zapravo znaju o nama, šta mislimo da znamo o Normalcima i na kraju, šta zapravo znamo o sebi samima.

16-16.30h Odbrana od mračnih veština

Na času Odbrane od mračnih veština najhrabriji među prijavljenim kandidatima će moći da se suoče sa nekoliko protivnika iz sveta magijskih stvorenja i ostatku razreda iz prve ruke pokažu kako se snalaze sa ofanzivnim i defanzivnim činima u stvarnoj borbi. Ko izvuče živu glavu sa časa, osvaja poene za svoju kuću.

17-17.30 Briga o magijskim stvorenjima

Vlasti mnogih zemalja smatraju da su magična stvorenja opasna i da ih treba eliminisati. Magična stvorenja nisu ništa više opasnija od ljudi u zavisnosti od toga kako se ophodite prema njima. Ako smatrate da su ovakvi zakoni okrutni i želite da naučite nešto više o ovim divnim stvorenjima, onda dodjite na čas Brige o magičnim stvorenjima, gde ćete iz prve ruke moći da vidite neke od njih, pa čak i da učestvujete u maloj igri koja će doneti poene vašim kućama.

18-18.30 Napici

Neće biti budalastog mahanja čarobnim štapićima ili blesavog bajanja na ovom času. Međutim, za onih nekoliko koji poseduju, predispoziciju…. Pokažite svoje znanje o napicima, njihovom delovanju, potrebnim sastojcima i mestima gde ih možete pronaći. Osvojite bodove za svoju kuću i proverite da li posedujete to što je potrebno da postanete sledeći majstor napitaka.

19-19.30 Susret s izaslanstvom Ministarstva magije Hrvatske

Delegacija Ministarstva Magije Hrvatska Vas srdacno pozdravlja. Ovdje smo da Vam predstavimo rad prve Hrvatske udruge fanova Harryja Pottera. Od mnogih druzenja, kvizova, kreativnih radionica, organizacije tematskih partyja, sudjelovanja na raznim konovima, pa sve do škole magije Stara Sušica rad udruge je svestran, te i ovim putem želimo proširiti naš rad i dalje, te napraviti suradnju sa našim dragim susjedima…

Amerikana – Taverna (Three Broomstick Inn) – Krčma Tri metle:

15h Art Jam – „Nacrtajte svoju Magičnu zver”

I ove godine vas očekuje takmičenje u crtanju svoje magične zveri, koju će voditi naša profesionalna mlada ilustratorka Jovana Sretenović, predavač manga radionice. Publika biti u prilici da iskaže svoju kreativnost spajanjem određenih zadatih elemenata u jedno skladno zamišljeno magično stvorenje. Cilj je da osmisite svoju magičnu zver, koja kao da je izašla iz sveta „Hari Poter” knjiga, a pri tom se naravno i zabavite. Najbolji radovi biće nagrađeni!

 Propratni programi:

Amerikana – Taverna (Three Broomstick Inn) – Krčma Tri metle:

Imajući u vidu da su mnogi ljubitelji HP serijala porasli i sada mnogo više uživaju u čašici razgovora nego u igranju, obezbedili smo mesto i za njih. U taverni će moći da se nađe pivo domaćih pivara sa „Tavan“, a za najmlađe tu će biti Bubble Tea u bojama kuća!

Pored hrane i pića, u taverni će posetioci imati prilku da uživaju u video igrama, društvenim igrama, kao i takmičarskim igrama koje donose bodove svakoj kući za koju navijate.

MMR escape room

U saradnji sa MMR escape room-om, donosimo Vam još jednu novu atrakciju na ovogodišnju Poter maniju! Drugari iz Escape room-a će specijalno za vas stvoriti posebne zadatke koje morate rešiti brzo i efikasno, i sprečiti dalje napredovanje zlih čarobnjačkijh sila. Ovaj događaj je dostupan za takmičare, kao i za svakog posetioca događaja. Okušajte svoju sreću i snalažljivost, i želimo Vam da se zabavite!

Prodajni sajam: Dijagon aleja

Kao i svake godine, i ove ćemo imati sopstvenu Dijagon aleju, gde možete nabaviti sve čarobnjačke potrepštine: priveske, stikere, štapiće, rukotvorine raznih vrsta i mnogo drugih čuda.

 

Mama Kečua – Ana Ubavić

Posted on by Redakcija

– Mama, odsećiće mi lišće, mama!

Glasovi, nalik na spektar boja, u mojoj glavi, bude me, kidaju.

Kuda je vodite?- pitam.

Otimam je iz ruku pomahnitale gomile. Duge, sede vlasi umrljane blatom zalepile su joj se na čelo.

 Hvata me za ruke i prošišti- Pusti ih … neka me spale.

-Luđakinjo, luđakinjoooo- masa se zgušnjava oko mene, kao istina, viču, unose mi se u lice.

Posrćem, pružam ruke ka njoj. Njeno telo je izloženo svetlu, ogoljene kosti, mršave ruke. Hoda, iz njenih lanaca kaplje crna krv. Sve što je od nje ostalo su oči. One besne, one su žive. Sve ostalo je odavno mrtvo.

Ja nisam dobra mala biljka, dostojna kćer, ne mogu da se oko nje sklopim, da je okoštam, da je spasim od ruku, koje je dodiruju, koje kidaju njeno meso. Moje korenje lako izroni van zemlje ali nju ne grabi, nju ne obavija.

 Kroz rulju se probija poznato lice, vapim da me zaštiti, da zaštiti nju. Deluje kao da će se nasmešiti, sledeće što osećam je ukus prašine. Na licu je trag njegovog dlana, bridi mi koža od udarca.

Vrištim na njega- Spasile smo te iz groba, utvaro, tako nam vraćaš! Mumla i probija se kroz masu, žvaćući njene prste. Otkinuo joj je ruku, gledam patrljak desnog zgloba sa kog vise iskidani nervi.

Majka, nema, tupog pogleda ide opijeno ka dželatu.

 Čujem ih, gladni su novih duša. Demoni-pomišljam.

Pustite je! Pustite!- udaram stražara. Lako me odgurne.

Devojčica modrih uvojaka mi zariva sekutiće u dlan. Šapuće mi očima- Ubile ste nam brata, zaklale ste nam oca, gostile ste se njima, sad ćete platiti.

Ona pada, ne može da hoda više.

-Ustani, mama, pogledaj me! Nije reagovala. Pogledaj me majko, nemoj se sklanjati od mene. Moje

ruke su se spustile na njeno lice, unakaženo brazgotinama i ožiljcima, svedočilo je o vremenu iza nas.

Njene oči su svetlo.

Spustila je svoju malu ruku na moj potiljak, vlažna i ulepljena delovala je kao tuđa.

Zamutilo mi se pred očima. Vidim je, opet mlada, obučena u ovčije krzno, sprema se da ugrize žrtvin vrat.

Kada zaronim u tvoj zagrljaj snage mi ponestane, kćeri. Vene mi se slede, biće mi posustane od kovitlaca u glavi- šaputala mi je u krilo, krijući lice preda mnom i okrvavljene čeljusti kada sam je prvi put videla kako se hrani.

Poznavala je moje drhtaje, a ja njene bore. Uvek smo lovile zajedno. Prve usne, koje sam poljubila bile su njene, neljudski hladne, pokrivene svežom krvlju. Mama ptica, mama jastreb, mama slepi miš– sve je to bila ona.

Poljubi me- rekla je tiho i svi poznati okviri su prestali da postoje.

Ljudska krv- teška na mojim nepcima, blago slana, osetila sam da ću povratiti, balava i krvava lopta tuđeg mesa bila mi je među zubima.

Povraća ti se, malena, zar ne? Takav je bio i moj prvi zalogaj, ne boj se. Proći će sve to i slatki nektar zaborava kolaće i tvojim venama.

To mi je tada delovalo zastrašujuće. Međutim, slušajući je kako lako govori o svetu, koji prestaje da postoji nakon zabijanja zuba u plen on me je opčinjavao.

Na jeziku kečua Mama je Mama, grli me i u toplini njenih dojki ja nalazim mir.

Opet imam trinaest, spušta prste u moju krv, piše mi na čelu.

 Mila, mila devojčice, ne opiri se, ovo je za tebe, ovo je dobro za tebe. Kao kob u krvi, i sada brišem davne simbole sa čela, krvnički ribam ih. Krvavi simbol postao je tao na mom čelu. Na dan današnji rađam se nova, jer moram, iz krvi izranjaju udovi, jedan po jedan, sastavljaju se u čoveka.

Gladna sam-pomišljam, a čega sam gladna ne znam. Ljubavi, dodira, krvi? Oni mi se smeju. Već smo bili ovde, zlatne niti prepoznavanja, za nas stapanje nije od ovoga sveta, ujeda i boli, izgara, a treba nam.

Pu..pusti…da…Vrtim glavom, ne dam. Grizem, guram, zarivam nokte.

Nagli trzaj mog mesa kad me je dotakla buktinja. Režim na stražara, lice mi se menja.

Iza njihovih lica promaljaju se neljudska, iskežena, demonska. Baklje se pale jedna za drugom, trg gori.

Mumlavi dečak, koji joj je pojeo prste sada razgovetno govori pred masom, pokazuje patrljkom u ruci na nju i kaže: Došlo je vreme da budeš spaljena veštice Kečua. Neka se Bog smiluje tvojoj duši.

Paralisano stojim. Prodane, izdane od našeg roda, odbačene. Pali joj kosu, prelepo lice sad je divlji plamen, koji škrguće zubima.

Oni ne znaju da stvarni smo- smeju se bezubim ustima demoni.

Mnogo njih smo ubile. Njihova krv nas je osnažila. Ovo je rat. Rat za Bezrubel, za Svetu pustinju, za plodno tlo.

Ne znam, ja samo vidim odsjaj, Zaboravljam, zanešena zaboravim da nas vrebaju dan po dan.

Vrištim da je ovo moje carstvo, da se nećemo pokoriti, da nećemo pasti.

Govore kako ti je ta malešna, živa duša bila darovana njemu pre svih početaka-dobacuje mi mala ja, dok klacka noge , mala je, a velika. Krijem se u korenju svog stabla, tu tražim utočište, tu je bol nestao.

Gde je to razum otrčao, oko čega se spleo, kom se dao- ne znam. Budim se a nisam ni spavala. Znam samo da ako zaspim snom bez snova opet, oni će dobiti sve što žele. To nije briga za sopstveni svet, to je borba za svet, koji znamo.

Pričaj sa svetlom, Zemfira, u svetu svetla uvek ćemo biti zastićeni i srećni. Tamo ih nema- čujem je kako kaže.

U vrisku njenom opet se rađam, jedna umire da druga živi. Mama Kečua gleda u otvoreni plamen, mama Kečua se smeje, njene usne me opet divlje ljube i jedu mi srce. Jedi majko, jer ti i ja jedno smo.

In memoriam: Grozdana Olujić (1934-2019)

Posted on by Redakcija

Oproštaji počinju žaljenjem. Napuštanjem. Za odlazak velike dame književnosti reći ćemo: nedostajaće nam. Njena dela ostaju kao uteha koja istiskuje žaljenje. Napustila nas je samo fizički, njena dela ostaju da kroz njih živi zauvek naša draga Grozdana Olujić.

,,Sedefna ruža je školjka izuzetne lepote koja je živela u jednoj uvali na dnu mora. U sebi je nosila nemir i nespokojstvo jer se osećala zarobljenom u tom mračnom i siromašnom svetu morskog dna u kome se nikada ništa ne menja. Čeznula je za nekim drugim svetom, novim i nepoznatim, u kome će biti više susreta, doživljaja i radosti……..Od trenutka stvaranja prelepog sjajnog bisera život Sedefne ruže nije više bio pun nezadovoljstva i mašte. Dobio je jedan viši smisao i postao ispunjen jer je ruža shvatila da je iznedrila nešto što će iza nje ostati, nešto što ima savršen oblik, sjaj i lepotu koja će kod drugih izazvati divljenje i čežnju. To malo Sunce skriveno u njoj, ispunilo je Sedefnu ružu neizmernim zadovoljstvom i vratilo joj mir i spokojstvo….“

Grozdana nije dozvolila da je sputa svet u kome je živela njena Sedefna ruža. Upisala je sebe u večni spomenar našeg odrastanja. Stvarajući bisere neprocenjive vrednosti. Doživela je jedan viši smisao, iznedrivši nešto savršenog oblika što će iza nje ostati. Ona je stvarala u spokojstvu, znajući da deci ostavlja neizbrisiv deo njihovog detinjstva. Hvala joj za susrete, doživljaje i radosti.

Školjku iz njene priče otkida tragač za biserima. Pronalazi je dečak kome je takva kakva je, prelepa.

,,Susrele su se dve čežnje koje spajaju i sjedinjuju one koji znaju da se dive istinskog lepoti.”

Draga Grozdana, susreli smo se tokom našeg detinjstva. Vaša čežnja da nam prenesete toplinu ljudskog srca i pouke koje smo kačili kao bedževe na revere dok smo hrabro odrastali susrela se sa našom potrebom da čitamo. Gladno upijamo svaku reč Vaših dela. Vi ste se divili deci i kada su to zvanično prestajali da budu, mi se divimo istinskoj lepoti Vašeg bića. Možda Vas je nesretna okolnost koja se pojavljuje tamo gde život završava odvela za ruku da pišete bajke svoj onoj deci koja izistinski nisu stigla da odrastu pa nećemo biti sebični i žaliti. Ne brinite ništa,  mi ne mislimo da ste nas Vi napustili. Jer, Vi to ne biste nikada. Znamo sa koliko ljubavi ste stvarali za nas.

Nedostajaćete. To sigurno. Sedećemo iznova i iznova po haustorima zgrada, na usamljenim klupama, ispod pokrivača sa baterijskim lampama, zamišljeni nad velikim vodama,…

Izvlačiti ćemo iz svojih srca sve ono što ste svojim perom punim ljubavi prema nama u to isto srce urezali.

Hvala, predivna vilo našeg detinjstva. Za sve one svetove koji su nam otvorili umove da vidimo šire i dalje. Za sve one skrivene ljubavi koje smo znali da prepoznamo kad su se pojavile. Za naše odrastanje. Dvorišta, dečije sobe i školske klupe  koje su otvaranjem Vaših knjiga prestajala da budu to. Postajala rakete, neistraženi predeli noseći najvažniju pouku koju ste nam ostavili. Dolazimo u miru.

Zato se od Vas opraštamo samo fizički jer Vi ste predodređeni da živite zauvek u svojim delima.

Od svih malih-velikih ljudi kojima ste obeležili živote, svih onih koji danas grade jedan fantastični univerzum koji ste nam naslutili. Od nas za Vas, poslednje zbogom, srešćemo se u nekom od fantastičnih svetova. Od Vas za nas….i previše lepog. Večno zahvalni na tome. Slava Vam.

Rođena je 30. Avgusta 1934. Godine u Erdeviku kod Šida. U rodnom mestu završava osnovnu školu. Pohađala je gimnaziju u Bečeju gde počinje da stvara svoja prva književna dela. Njeni rani radovi su objavljivani u časopisima ,,Stražilovo“ i ,,Mlada kultura“. Nakon srednje škole, upisala je engleski jezik i književnost na Filozovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1953. je na konkursu koji je organizovao časopis ,,Borba“  dobila nagradu za najbolju priču i tako sa samo 19 godina ušla u svet književnosti.

Dve godine kasnije, objavljuje svoj prvi roman za mlade pod naslovom  ,,Izlet u nebo“ . Prvenac je doživeo i pozitivne i negativne reakcije. Ipak, izborio se da bude preveden na više svetskih jezika i da ga prilagode izvedbi u pozorištu. Po ovoj knjizi, snimljen je i film ,,Čudna devojka“ u režiji Jovana Živanovića. Sa Grozdanom na scenariju radio je i Jun Guzelj. Špeli Rogozin, Voja Mirić i Zoran Radmilović, doajeni našeg glumišta izneli su ovo čarobno delo na velikom platnu. U produkciji ,,Avala“ filma, premijerno je prikazan 1962. godine.

U međuvremenu, 1959. godine, izdavačka kuća ,,Mlado pokolenje“ objavila je zbirku književnih razgovora sa savremenim jugoslovenskim piscima, među kojima je našla i mlada književnica Grozdana Olujić. Godine 1963. beogradska ,,Prosveta“ objavila je njen novi roman pod naslovom ,,Glasam za ljubav“. Zagrebački političko-kulturološki časopis  ,,Telegraf“ joj te iste godine dodeljuje nagradu za najbolji kratki roman. Taj roman je, takođe, doživeo filmsku i pozorišnu adaptaciju. Ovaj put film po njenom književnom delu režira Toma Janić i zajedno sa njom potpisuje scenario. Film je objavljen 1965. godine u produkciji Hidajeta Čalkića i ,,Bosna filma“. Glavne uloge poverene su Slobodanki Marković, Branislavu Miladinoviću, Dragi Mitroviću, Hermini Pipinić i Vukosavi Krunić.

Grozdana nastavlja da piše za mlade ljude. Godine 1964, izdavačka kuća ,,Prosveta“ objavljuje njen roman ,,Ne budi zaspale pse“, a tri godine kasnije  ,,Divlje seme“. Roman ,,Divlje seme“ ušao je u uži izbor za NIN-ovu nagradu, a engleska verzija pod naslovom ,,Wild seed“ uvršten je u obaveznu lektiru pojedinih univerziteta u Americi. Ovaj roman je svojevrsna prekretnica u savremenoj književnosti za omladinu, jer su u fokusu nedoumice, problemi, ljubavi i urbani život mladih ljudi. U to vreme dovršava i roman ,,Preživeti do sutra“, ali ga ipak ne objavljuje do 2017. godine.

Umesto romana u ovom, naizgled praznom, periodu počinje da piše bajke. Godine 1979, objavljuje knjigu ,,Sedefna ruža i druge bajke“. Već sa prvom zbirkom doživljava veliki uspeh, koji je krunisan nagradom ,,Politikinog zabavnika“. Pet godina kasnije, objavljena je zbirka ,,Nebeska reka“, a ubrzo nakon toga i ,,Dečak i princeza“. Godine 1984. objavljuje zbirku ,,Afrička ljubičica“ a mnoge od priča iz te zbirke uključene su u antologije u Izraelu, Indiji, Rusiji i Francuskoj. Priča ,,Igra“ koja je objavljena u ovoj zbirci osvojila je nagradu za najbolju svetsku priču na festivalu u nemačkom gradu Arnsberg. Godine 1987, objavljuje roman-bajku ,,Zvezdane lutalice“, koji publika i kritika ocenjuju kao uspeh. Usledile su zbirke ,,Zlatni tanjir“, ,,Kamen koji je leteo“, ,,Snežni cvet“, i druge. Zbirka ,,Princ oblaka“ štampana je 1990. godine. Njeni sabrani romani u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona objavljeni su u šest knjiga 2018. godine.

Osim bajki i romana za decu i mlade, objavila je i brojne eseje o književnicima Francu Kafki /František Kafka/, Tomasu Vulfu /Thomas Wolfe/ i Marselu Prustu /Valentin Louis Georges Eugene Marces Proust/. Objavila je i studiju ,,Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf“.

Diva književne umetnosti nije samo iznedrila plodonosan talenat za pisanje. Bavila se, takođe, i prevodilačkim radom. Prevela je dela engleskog pisca Arnolda Veskera /Arnold Wesker/, japanskog književnika Jukija Mišime /Yukio Mishima, 三島 由紀夫  / i američkog nobelovca Sola Beloua /Saul Below/. Osim toga, prevela je romane ,,Taj čovek” i ,,Kostur”, indijske autorke Amrite Pritam /Amrita Pritam/, te roman ,,Korov” za koga je američki pisac Vilijam Kenedi /Wililiam Kennedy/ dobio Pulicerovu nagradu.

Grozdana Olujić prevela je i priredila pesme za antologiju savremene indijske poezije ,,Prizivanje svetlosti” koju je 1980. godine objavila izdavačka kuća ,,Rad”. Pripremila je i ,,Antologiju ljubavnih bajki sveta” koju je 2001. godine objavila Srpska književna zadruga. Ovo je prva knjiga takve vrste na svetu. U njoj su se našle ruske, kineske, japanske, indijske, estonske, brazilske, havajske, škotske i srpske bajke, među kojima su i dela Šarla Peroa /Charles Perrault/, Hansa Kristijana Andersena /Hans Cristian Andersen/, te čuvene braće Grim /Jacob, Wilhelm Grimm/

Njen neosporan talenat i uvođenje novog književnog stila nisu osporavali ni brojni kritičari. Svaka od epoha u kojoj je stvarala, od 60-ih godina, do današnjih dana, uživo je oslikana u njenim romanima i bajkama. Upravo ta prilagođenost vremenu pa i razmišljanju čitalačke publike čini je jednim od najomiljenijih pisaca za decu i mlade. Njene bajke nisu negde daleko, preko sedam brda i sedam mora već ovde. Kod nas i u naše vreme. Zato su nam toliko bliske. Zbog njenih dela mnogi od nas su se odvažili da se i sami late pera. Ostali smo deca u svojim bićima. U njenom beskrajno velikom srcu koje je prigrlilo i razumelo tihu patnju mladog čoveka, maštu deteta i sa puno pažnje zagrlilo svakog ko je ikada pročitao neko od njenih dela, svi smo imali svoje mesto tokom odrastanja.

Njen stil koji je pomerio granice tadašnje književnosti se oslikava u fantastici i stvarnosti koje se prepliću. Zlo i dobro, smeh i tuga,… Naravno, dobrota uvek pobeđuje kao i humanizam, plemenitost i ljubav prema ljudima. Njene priče nisu samo inovativne već  mudre i zabavne, nove i klasične, a elemenata narodnih pripovetki joj nikada ne nedostaje. Kroz stil narodne priče prikazala je sadašnja pitanja. Od rođenja, odrastanja, napuštanja, seljenja, progonstva, gladi, ljubavi, nerazumevanja do ekoloških pitanja kao aktuelne teme celog čovečanstva. Zato su njena dela danas deo školske lektire u regionu  i pojedinim državama sveta.

Njeno nesebično deljenje brižnosti i pitkog slova nije ostalo nenagrađeno. Zapravo, ona je jedna od najnagrađivanijih književnica sa ovih prostora. Dva puta dobija nagradu koju dodeljuje ,,Mlado pokoljenje” i to za zbirke bajki koje je objavila od 1980-1984. godine. Nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. Dobitnica je povelje Zmajevih dečijih igara i Stara maslina 2002. Za svoj prvi roman ,,Izlet u nebo” osvojila je nagradu ,,Narodne prosvete”, a za roman ,,Glasam za ljubav”, objavljen 1962. godine nagradu ,,Telegram”. Za roman ,,Glasovi u vetru” 2009. godine dobila je NIN-ovu nagradu za najbolji roman.

Nisu samo domaća priznanja nalazila svoj put ka njoj.

Dobijala je i prestižne međunarodne nagrade. Godine 1994. pPriča ,,Varalica” koja je objavljena u zbirci ,,Sedefna ruža” osvojila je nagradu za najbolju modernu bajku sveta koju dodeljuje Svetski kongres za umetnost i kulturu /World Congress od Art and Culture/.

Ostavila nam je neprocenjivo blago. Njena pisana dela, filmove i igrane predstave koje su interpretirane po njima. Po bajkama snimljene su ploča i kaseta ,,Sedefna ruža“ u interpretaciji Mije Aleksića uz muzičku pratnju Laze Ristovskog. Ista zbirka dobila je i svoju televizijsku adaptaciju u vidu serije do devet nastavaka sa Radmilom Savićević , Žikom MIlenkovićem  i decom iz dečije radio grupe Radio-televizije Srbije /RTS/.

Grozdana Olujić je počasni građanin norveškog glavnog grada Osla, te nosilac danskog viteškog ordena Daneborg za zasluge u polju književnosti. Njene knjige su prevedene na 36 svetskih jezika.

Nosilac je povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije koje joj je dodeljeno 2004. godine. Svoju biblioteku je poklonila udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju ,,Aglikat” . Oba udruženja su pokrenula inicijativu da večno spava u aleji velikana u Beogradu.

Grozdana Olujić preminula je 16. marta 2019. godine u svojoj 84 godini.

BIBLIOGRAFIJA:

Izlet u nebo – 1957, Glasam za ljubav – 1962, Ne budi zaspale pse – 1964, Divlje seme – 1967, Sedefna ruža i druge bajke – 1979, Nebeska reka i druge bajke – 1984, Afrička ljubičica – 1984, Zvezdane lutalice – 1987, Mesečev cvet – 1998, Svetlosna vrata – 2002, Kamen koji je leteo i druge bajke – 2002, Snežni cvet i druge bajke – 2004, Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke – 2007, Glasovi u vetru – 2009, Preživeti do sutra – 2017, Bili su deca kao i ti – 2017, Vilina kutijica, Belutak.

KOLUMNA R2-D2: Replikanti

Posted on by Ana Ubavić

Da li smo doista stigli do toga da je u književnosti već sve rečeno? Nije li ostalo prostora da se nešto novo stvori? Ako zaista moramo da se služimo mimikrijom umesto našeg ličnog književnog glasa da li to znači da književnost ima jedino budućnost u podražavanju? Zar nije trebalo samo da učimo od prethodnika? Kažu da je u osnovi umetnosti učenje forme do onog momenta kad je toliko naučimo da možemo da je prevaziđemo i stvorimo nešto novo. A šta je sa šablonskim pisanjem?

Koristiti oprobane obrasce, poznate modele, opšta mesta da ne bi smo odstupali od norme ili da bi se naš roman, zbirka pesama ili priča lakše probile na tržište- je li plagijat ili nije plagijat? Jednog jutra, naš dragi pisac se probudi iza sedam gora i iza sedam mora, pogleda svoju spisateljsku njušku u ogledalo i kaže: Sunac ti tvoj, toliko sam originalan da sam samog sebe kopirao! A znam i bolje viceve od ovoga. Više je trendova, koji u biti unižavaju književnost kao takvu. Prvi, kao što rekoh, jeste slepo i neplodno stvaranje po oprobanom modelu.

Ovim metodom, autor kopira teme, pristup i izraz nekog drugog ko se već u književnosti proslavio. Bilo da je ovo uspešno ili ne, čak i vrhunski copy paste autor i dalje nije neko ko je autentičan. Samim tim, dobijamo delo koje neodoljivo podseća na kopiju ili još gore (ako kopiramo više autora) splačinu, koja nas zbunjuje i ne pruža nam onu količinu nadahnuća, koju bi isto trebalo da nosi. Drugi, svakako, jeste ego. Zašto da budem Ana Ubavić kad mogu da budem novi Dostojevski, Mišima ili Bukovski? Ljudima titule prijaju, posebno neafirmisanim piscima, koji u traženju sebe žele da budu novi Andrić. Međutim, u ovoj eri interneta i svega brzog i kusog pitanje je da li bi Andrić želeo da bude Andrić. Masa mnogo toga diktira, diktira ukus, diktira stil pisanja.

Kada ugađamo masama služimo se oprobanim modelima i žanrovima. Birati žanr u kome ćemo pisati jer tipujemo na određenu publiku je u redu. Međutim, i svoj lični glas prilagoditi publici i samim tim ga izgubiti nas i dovodi pred pitanje- za koga pisac stvara, za sebe ili masu? Ako stvara za sebe onda su očekivanja čini se veća jer masu je lako zadovoljiti svakim nusproizvodom masovne publikacije. Ako stvara za sebe, s druge strane, lakše će profilisati svoj unutrašnji glas. Ono što zapravo brine jeste deo u kom postoji strah da se unutrašnji glas pusti i profiliše jer je čitalačka publika postala nekritička masa, koja guta sve što joj se lepo servira, ponaročito ako je već poznato.

Imam isti problem sa svojom mačkom, ona odbija da jede hranu, koju nije probala, pa makar ta hrana bila najbolja i najskuplja. Da li je ova vrsta konzumerizma ušla u književnost i umetnost? Vrlo često i ne primetimo da smo upali u zamku kopiranja. Nažalost, nekad to mladi i neafirmisani pisci rade i namerno, pa vide kao lični doseg što su maestralno kopirali stil tog i tog. I čitalac je tu u nekoj vrsti zamke, prepoznaje obrasce, klišee, shodno tome da smo u fantastici primećuje i momente iz igrica, poznata imena. Međutim, koliko je to čest slučaj da će se zaista i setiti se odakle to beše ako malo čita ili još gore ako mnogo a nekritički čita? Da li je moguće stati tome na put? Da, moguće je.

Ako prestanemo da forsiramo žanrove i dozvolimo piscima da budu dobri ili loši van preporučenih i priznatih modela. Žanr nije maska za lošu knjigu, šta god da su vam rekli oni koji loše pišu. Ako je loše napisano, oh izvinite, šalili smo se, nismo ovo pisali za vas nego za decu. Pisati kvalitetno za decu je jedan od najzahtevnijih procesa u čitavoj književnosti. Deca rađaju kvalitetne ili nekvalitetne ljude, ili kvalitetne ili nekvalitetne čitaoce. Maskirati bilo šta loše pod izgovorom- ali to je fantastika, takođe. Ne bih da se ponavljam, ali dobra knjiga je dobra knjiga, loša knjiga, kom god žanru pripada, loša je.

Oni, koji postavljaju standarde nažalost ne čuju sebe, jer misle da postaviti standarde znači stajati visoko i gordo nad svetom čitalaca, koji su obični smrtnici. Sama činjenica da se ne povlađuje čitalačkoj publici ne obezbeđuje kvalitet nečemu. Književnost se i piše za čitaoce, ne za kritičare elitiste. Književnost se stvara radi njih. Podići standarde u pisanju bitno je i piscima i čitaocima. Ima u obe branše još onih, koji veruju u dobre knjige i visoke kriterijume. Verujte, moguće je uklopiti oba. Ako pogledate okolo videćete da je nekima i uspelo. Treći i to vrlo bitan trend, koji svakako moramo primetiti jeste činjenica da o književnosti svi pišu.

Da li je nešto dobro raspravljaju ljudi, kojima nije struka književnost. Budimo realni, poplava pozitivnih kritika svuda po mrežama je više od trenda, malo ih je koje su kudili. Sve je lepo, sve je sjajno, sve je prenaduvano. U književnoj kritici najmanje je onih, koji bi imali i šta da kažu. Opet govorimo o čitaocima, koji nemaju kritički stav potekao iz mnogo čitanja i kritičkog promišljanja. On se svakako gradi, gradi se čitanjem, gradi se promišljanjem, gradi se poznavanjem termina i materije. Ako je sve sjajno ništa nije. Ako ništa nije sjajno kuda mi to idemo i šta mi to radimo. Dovedimo umetnost pred čitaoce, da mogu uvideti razliku, da i kvalitetni pisci izmile iz svojih jazbina i budu tamo gde im je i mesto- u punim bibliotekama i punim salama.

p

Akvamen, DC-jev trijumf iz dubina

Posted on by Marko Pavelić

U svijetu DC-jevih superheroja, jedan od članova Lige pravednika poznat je kao žrtva svake šale, predmet svakog podsmjeha i okretanja očima pri nabrajanju prestižnog prvog ešalona Lige rame uz rame sa Supermanom, Batmanom, Flashom, Wonder Woman i ostalim, ozbiljnim, pravednicima. Riječ je, naravno, o Aquamanu. I iako pokušaja da se percepcija promjeni nije manjkalo, uzalud je bila kruna futurističke mitske velesile, vlast nad sedam mora, ljubavna priča i vlastiti tim, uzalud čarobni harpun i golemi kraken. Za fanove DC-a, on je onaj zalutali pravednik, geek među cool ekipom koji pliva, priča s ribama i skuplja plastične vrećice iz mora. Sve do sada.

Nije tajna da od početka MCU-a (Marvel Cinematic Universe), DC, do sada zahvaljujući  ekranizacijama Batmana i Supermana u uvjerljivoj prednosti, ne stoji baš najbolje. Interpretacija Supermana u Man of Steelu (2012) izazvala je podjeljenost, oko Batman vs Superman: Dawn of Justice (2016) još se vode ratovi, a Suicide Squad i Justice League fanovi (s opravdanjem) doživljavaju kao uvredu. Na pozitivnu recepciju, dosada je naišla samo Wonder Woman koju je u svom standalone filmu utjelovila odlična Gal Gadot. Pokušaji da se uopće približi, a kamoli dovede u pitanje, Marvelova premoć u filmovima zasad su daleki san te, baš kao i Aquaman, meta svake šale.

Ipak najnoviji izdanak DC-Universa u produkciji WB-a nastavlja pozitivni trend Wonder Womena u standalone superherojskim filmovima. Bez previše pompe i očekivanja, gotovo u miru, najnoviji izdanak DC-jeve franšize zapravo je nepretenciozni, zabavni blockbuster nabijen akcijom i dobrim humorom.

Motor filma glumački je duo Jasona Momoe i Amy Heard koji utjelovljuju Aquamana i Meru. Jason Momoa, havajski div poznat kao khal Drogo iz Game of thronesa, na gotovo savršen način reinterpetirao je Arthura Currya, sina svjetioničara iz Amnesty Baya i Atlane (Nicole Kidman) kraljice Atlantide. Eponmiski plavokosi ljepotan u izvedbi Jasona Momoe postao je mišičavi bradati div duge crne kose, lavljeg smijeha i grubog smisla za humor. Pri tome je savršeno uhvatio njegovu podjeljenost između dva svijeta, kopna kojemu ne pripada i mora koje ga je odbacilo i uzelo mu majku. Šalu na stranu, Aquaman jest jedan od najmoćnijih heroja Lige pravednika, obdaren nadljudskom snagom, brzinom i izdržljivosti. Čak i kada se izuzme opasnost koju predstavlja u vodi i ubojiti i magični trozubac koji koristi kao oružje.

 Njegova suputnica, suborac i, naravno, ljubavni interes je možda je čak i močnija. Mera, neizostavni dio sage o Aquamanu može upravljati vodom te se u svakoj akcijskoj sceni pokazuje kao samostalan, sposoban i vrlo opasan protivnik. Amy Heard crvenokosoj ljepotici dala je karizmu i britki smisao za humor te gotovo svaka scena glumačkog tandnema pršti od dosokočica, onelinera te je vrlo zabavna za pratiti.

Uz njih postava likova za jedan akcijski flick je vrlo bogata, te su gotovo svi likovi vrlo dobro definirani i djeluju kao zaokružene ličnosti. Arthurov otac, kraljica Atlana i Vulko (Willem Dafoe) samo su neki koje valja spomenuti, a jednog lika u filmu utjelovio je i Dolph Lundgren osobno. Postava antagonista sastoji se od eponimskog Black Mante (Yahya Abdul-Mateen II) i Sea Mastera (Patrick Wilson). Pri tome valja posebno istaknuti zanimljivi, i za superherojske filmove neuobičajeni, origin Black Mante koji crvenoj užarenoj kacigi daje ljudsku dušu i isto tako sasvim razumljivu motivaciju.

Posebni dio priče predstavlja vizualni dojam filma. Uz kraće scene u Sahari i na Siciliji većina filma odvija se u fantastičnom svijetu podmorja i njegovoj mitskoj prijestolnici Atlantidi. To naravno znači da je film izravno ovisan o velikoj količini CGI-a, koji uzevši u obzir trud i budžet može biti izvrstan ili poguban za sam krajnji dojam filma. Krajnji dojam naravno ovisit će o ukusu publike, ali na ljestvici između veličanstvenog Thor:Ragnaroka i bolnog Hobita, Aquaman prije ide uz Ragnarok nego ovaj potonji. Atlantida izgleda dojmljivo kao veličanstveni podvodni megalopolis s zanimljivim lokacijama od kojih posebno valja istaknuti scenu prelaska u ono što Mera naziva Stari grad. Tu su naravno i Dveri Atlantide, blještava palača i borilačka arena s impozantnim setom bubnjeva. Način na koji je Atlantida prikazana u tim kratkim djelovima čini je vrlo raznolikom kulisom koja daje osjećaj jednog društva i svakodnevnog života koji očito postoji iza same radnje filma.

Vizualno svakako treba spomenuti i samu kostimografiju, ratne flote, oružje i općeniti okus podvodnog svijeta. Vojnicima Atlantide i Xebela posvećena je posebna pozornost, a njihov kontrast sjajno prikazuje svu osobnost kultura Kraljevstva sedam mora. Vizualno impozantne su i scene Trencha one tamne, zastrašujuće strane dubina te Karathana koji jednom zauvijek razriješava sumnju u mudrost zbijanja šala o Aquamanovim razgovorima s ribama. Nažalost, ništa neće učiniti Aquamanov oklop malo manje zlatnim, malo manje umjetnim i malo više.. kraljevskim.

Što nas dovodi i do neizostavnih mana samoga filma. Iako je priča isprobana formula akcijskog pustolovnog filma ponekad se dijalozi, unatoč zabavnim ostvarenjima, čine drvenima. Kao neiskorišteni potencijal priče opet valja istaknuti samu Atlantidu i odnos mora i kopna koji se provlači kroz cijeli film. Dobar dio odnosa glavnih likova razvija se upravo u tom sukobu nepoznavanja drugoga svijeta te prihvaćanja ljepote i vrijednosti oba, ali nažalost on ostaje umjetan. Površinski svijet, već zbog samog glavnog lika i nas kao publike živ je sam po sebi i nije teško doživjeti scenu u kojoj Mera prihvaća njegovu vrijednost. Nažalost Atlantida, unatoč prekrasnim kulisama, ostaje svijet tek u naznakama. Nešto što bi tek nekoliko minuta Arthura u antlantiđanskoj svakodnevici popravilo, a kontrast teme učinilo puno uvjerljivijim. Više nego mana to je propuštena prilika samog scenarija.

Ipak, ti zapravo brojni nedostatci, nisu pogubni za krajnji dojam. Aquaman je u osnovi superherojski akcijski blockbuster, avanturistički obiteljski film koji ne pretendira biti nešto više od toga, a njegova vizualna dojmljivost, neočekivana orginalnost, dobro koreografirana akcija i zanimljiv glumački duo razlog su neočekivanog sjaja i uspjeha za jedan DC-ov film. Aquaman sigurno neće dobiti Oskara ili ostati upamćen kao veliki superherojski spektakl kao Avengersi, ali publici će kvalitetno vratiti uloženo vrijeme i novac osiguranom zabavom.

Nadajmo se da će iz njegovog primjera, kao i iz Wonder Woman, DC naučiti lekciju i nastaviti tim putem. I iako u filmu nema Supermana ili Batmana teško je zamisliti publiku koja ne bi s radošću dočekala eventualni nastavak ove podvodne sage.

FantaSTikon, Split 15.-17.3.2019.

Posted on by Redakcija

Jubilarni 5. FantaSTikon – prva i jedina konvencija na temu fantastike, društvenih igara  i znanstvene fantastike u Splitu i široj okolici – će se održati 15.-17. ožujka 2019. na splitskom FESB-u.

Za 2019. godinu Udruga za fantastiku, igre i znanstvenu fantastiku F&ST priprema peto izdanje FantaSTikona s podtemama Rusija i istraživanje svemira te izvrsnim programom koji će zasigurno privući još više posjetitelja nego prethodnih godina stavljajući naglasak na lokalne autore i razvoj lokalne scene, ali i pružiti posjetiteljima „okus“ međunarodnog stvaralaštva.

Na njihov poziv se odazvao posebni gost pukovnik Sergej Zaljotin (Sergei Viktorovich Zalyotin, ruski Sergéй Viktorovič Zalёtin), ruski kozmonaut koji je bio dio posljednje posade postaje Mir, a neke pokuse je provodio i na International Space Station. Ovaj inžinjer ekologije i Heroj Ruske Federacije, nositelj Državne nagrade za fiziku Ruske Federacije, prvi put dolazi u Hrvatsku.

Zoran Živković, nije samo profesor kreativnog pisanja umjetničke proze Univerziteta u Beogradu u mirovini, već i najbolji žanrovski pisac jugoistočne Europe s titulom European Grand Master – European Science Fiction Society. Ovaj pisac, enciklopedist i urednik je osvojio World Fantasy Award, a posljednji put je u Splitu bio 1975. godine. Autor 22 prozna djela u Split dolazi održati masterclass za pisce i pričati o svom bogatom stvaralaštvu.

Doći na 5. FantaSTikon je pristala počasna gošća Anna Starobinec, ruska novinarka, scenaristica i spisateljica nagrađena nagradom Best Author u kategoriji Hall of Fame European Science Fiction Society 2018. godine. Iako je proglašena kraljicom ruskog horora, piše i priče za djecu, po izboru Telegrapha i Observera njezin roman za djecu Catlantis proglašen je najboljom dječjom knjigom godine u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovjenčana mnogim međunarodnim nagradama za svoja djela, u Split dolazi promovirati prvi hrvatski prijevod svog romana.

Tajana Štasni, kostimografkinja i cosplayerica s preko 19 godina iskustva, poznata i kao Taja Aždaja, je radila na poznatim filmovima i serijama kao što su La femme musketeer, Egon i  Sjeverozapadni vjetar

Ed Barol je pisac iz Šibenika s preko 50 objavljenih kratkih priča, 3 nagrade SFERA, autor romana Vrelo tame, a u pripremi ima i novi roman Boja neba koji će po prvi put prezentirati na FantaSTikonu.

Ante Radonić je više od 40 godina radio u Tehničkom muzeju Nikola Tesla u Zagrebu kao voditelj planetarija s odjelom astronautike. Bavi se popularizacijom astronomije, astronautike i raketne tehnike, objavio je tristotinjak popularno-znanstvenih članaka u časopisima, tjednicima i dnevnim listovima te je dobitnik nagrade za životno djelo Hrvatske zajednice tehničke kulture (2014).

Uz spomenute goste predavače na 5. FantaSTikonu možete još čuti predavanja poznatih stručnjaka iz Splita kao što su Ivica Puljak, Zdeslav Benzon, Milivoj Popović, Brian Willems i mnogi mnogi drugi.

Osim predavanja, fantaSTični program još čine igraonica društvenih igara s turnirima, kvizovi, radionice, izložba i izlagači s preko 100 sati programa u 3 dana održavanja.

Više o 5. FantaSTikonu možete saznati na njihovim stranicama (http://fantastikon.com) kao i na Facebook stranici konvencije (https://www.facebook.com/fantastikon/), stranici događaja (https://www.facebook.com/events/227141524907377/), te stranici organizatora, Udruge za fantastiku, igre i znanstvenu fantastiku F&ST (https://www.facebook.com/UdrugaFST/).