Blog
Pastiš magijskog realizma
ŽANR: istorijska fantastika/magijski realizam
ORIGINALNI NAZIV: Tyll
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
AUTOR: Danijel Kelman
ZEMLJA: Nemačka
PREVOD: Sanja Karanović
GODINA IZDAVANJA: 2017.
OCENA: 
Edicija Avantura reči služi Čarobnoj knjizi uglavnom za dela koja bismo mogli svrstati u književnu fantastiku, ali ne uvek. Pod ovim mislimo na moderne i savremene romane što su jednom nogom prešli imaginarnu tanku liniju fantastičnog, ne gubeći na kvalitetu i izrazu izlaskom iz realizma. Zapravo, ovakve knjige šire raspon fantastike na publiku van fandoma, a to je i te kako neophodno, jer žanrovska publika u većini slučajeva u knjigama ne traži i ne zahteva ništa više od žanra i ponavljanja njegovih tropa. Naravno, to ume često da srozava književne vrednosti kako stilski tako i narativno, odvlačeći fantastiku u vode treša. No, koliko god mi voleli treš, to ubačeno u širu sliku nije dobar put, pre će biti stranputica koja vodi direktno u živo blato. Stoga, postoje stvaralaštva i tvorci sa debelim užetom, dobačenim fantastici u glibu, u vidu dela koja joj omogućavaju da glava ostane na površini spasavajući je od utonuća dok promena ne nadođe.
Naravno, to sa sobom nosi određene kontroverze poput pitanja nije li dovoljna podela na dobre i loše knjige. I zapravo postoji više od jednog razloga za to. Najvažniji je moralnost neizbegavanja istine o kvalitetu pisanja koju bi svi zakopali duboko, jasno, van vidokruga. Tu je, naravno, i činjenica da mnogi dobri autori sebe ne žele udomiti u fantastiku zbog smanjivanja publike i automatskog svrstavanja u nekvalitet. Postoji i momenat u kom je to samo odrednica za čitaoce koja označava nežanrovske pisce kada pišu fantastiku. Naše mišljenje je da je jaz u kvalitetu, nažalost, postao predubok i da dobri autori ponekad naprosto ne žele da ih povezuju sa žanrom u kome u velikom broju slučajeva objava znači nekvalitet, pošto je publikovanje u žanru fantastike za širu publiku prosto postao sinonim za loš kvalitet. Ovo se pogotovo odnosi na domaće stvaraoce, jer su urednici i kritičari u inostranstvu i dalje dovoljno moćni da usmeravaju tok književne reke, a do nas ipak stižu probraniji naslovi što stvara privid da je tamo negde situacija mnogo drugačija i snovitija. Bilo podela ili ne, uvek ćemo biti zahvalni na dobrim knjigama, to je neosporno i samo neka nadolaze…
Danijel Kelman – pisac i dramaturg, autor je trinaest romana i tri drame. Za stvaralaštvo je dobio mnogobrojna priznanja, a delo Premeravanje sveta je najprodavaniji roman na nemačkom jeziku u poslednjih trideset pet godina.
Priča prati život Tila Ojlenšpigela, legendarnog lakrdijaša iz nemačkih predanja. Od detinjstva punog nasilja i bekstva u beli svet, u potrazi za neuhvatljivim snom o lakšem sutra, pa do razvoja lika iz sitnog probisveta i mamlaza u kralja skitnica. Njegovi šeretluci protkani crnohumornom gorčinom tadašnjeg svetovnog ropstva crkvi i vlasti, pronosili su grohotan smeh i cinizam Evropom. Zalud ga je odevati u sjajne oklope moralnosti on je samo nitkov, džambas sa ludinim zvončićima gde svaki zvon znači novu pakosnu smicalicu i pametno osmišljenu budalaštinu ili šalu kojoj i vladari podležu. Samo da mu je bilo dati lenčarenja, jela i pića, bilo bi to savršeno bivstvovanje. Ovako ga je sudbina odvela putem mita koji je prerastao u legendu, a ona u priču o čoveku koji nije želeo da iskupljuje čašću ni sebe ni druge, samo da prodangubi koji tren uz salve smeha. Na kraju, krajnja nepodopština je što se i dve nadgrobne ploče danas svađaju koja je udomila Tila Velikog, obe sa grbom sove i ogledala to jest mudrosti i sprdnje.
U suštini, ovo i nije pripovest o naslovnom protagonisti već pastiš magijskog realizma i tadašnjih političkih i geografskih promena u Evropi. Prikaz svega čega nema u suvoparnim istorijskim udžbenicima, ali verodostojno prenet tadašnji trenutak. Začin ove kolosalne priče jeste zrno fantastike, koje kao i zrno soli u potpunosti menja ukus nabolje, dajući nepcu nesvakidašnju i prefinjenu deliciju. Može se uzeti i kao vrlina i kao mana to što sve vreme glavnog lika posmatramo kroz tuđe oči i konstantno su na međi da mu otmu pripovest, ali volšebno ne uspevaju.
Ukoliko imate imalo naklonosti prema istorijskim romanima i magijskom realizmu ovo je kao stvoreno za vas. Naravno, tu je momenat gde određena doza komedije začini ovo nesvakidašnje delo, koja niti u jednom momentu ne zvuči usiljeno, te bi bila tragedija da se knjiga ne obre u vašim kolekcijama.
Statistika udruženja 2022
Pre svega, udruženje Autostoperski vodič kroz fantastiku Vam želi srećnu Novu Godinu i novogodišnje praznike, zatim Vam želi da u 2023-oj pročitate mnogo knjiga, uvek nađete inspiraciju i vremena za hobije i prijatelje, i da budete srećni.
Prelazi nam u tradiciju da godinu započnemo sa statistikom, napravimo presek i predstavimo vam planove za narednu godinu, pa i ovde nećemo činiti izuzetak. Kako bi razumeli i uočili rast, moramo da se osvrnemo i na prošlu godinu, šta smo do tada postigli i šta se promenilo u međuvremenu. Za početak, pogledajte šta se sve dogodilo na sajtu udruženja.
Portal
Prošle godine, 2021. objavili smo 203 članaka, analiza, recenzija i priča, i postigli 63 000+ pregleda i interakcija, dok smo 2022 objavili 130 članaka i s njima postigli 57 000+ pregleda i interakcija. Ove godine smo materijal na sajtu više posvetili pričama, recenzijama, domaćem stvaralaštvu i stripovima, a žanrovski smo više usredsredili pažnju na horor, epsku fantastiku i sajberpank. Takođe smo delili odlomke iz naših popularnih romana u segmentu „Online Prelistavanje“, recenzirali nekoliko video igara, i obavili nekoliko intervjua s umetnicima „andergraund“ scene iz sveta kospleja, stripa, dok istovremeno pripremamo još intervjua s mladim i perspektivnim piscima i spisateljicama, umetnicima, stripopiscima i drugim ličnostima koje se bave i podržavaju domaću fantastiku.
Sredili smo izgled sajta, unapredili funkcionalnost, dodali neke zanimljive stvarčice, uveli Newsletter opciju da vas što pre obavestimo o promenama, novostima i akcijama u radu Udruženja. Tim ljudi svakodnevno radi na sajtu, održavanju i konstantno je u toku unapređivanje sadržaja.
Koristimo priliku da podsetimo da su nam uvek potrebni saradnici, ljudi koji žele da pišu o fantastici, podele svoje utiske o knjiga, serijama, knjigama i stripovima s drugim ljubiteljima spekulativnog, tako da… javite nam se. A ako pak želite da podelite svoju priču, objavite je na našem portalu ili čak budete objavljeni u nekoj od naših tematskih zbirki, možete da pogledate nekoliko konkursa koja smo raspisali, kao i uslove za prijem pripovetki u segmentu O Nama.
Naravno, sve što objavimo na portalu ili najavimo, okačimo i na Fejsbuku, pogledajmo kakvo je tamo stanje.
Fejsbuk
Svaki članak, vest, zanimljivost, promo materijal ili video klip podelimo i na stranici ubrzo pošto taj materijal postane dostupan na nekoj od platformi koje koristimo. Trenutno nas prati 5856 autostopera, a u grupi imamo 6378 članova s interakcijama koje premašuju 2000 po objavi, što je pokazatelj da je grupa živa i aktivna. Pored članaka s portala imamo mimove, vesti i najave događaja, kao i podkast „Lajv Vodič kroz zvezde“ u kom Bilja i Nemanja razlažu žanrove, filmove, knjige i serije uz interakciju s publikom.
Istina, stranica i grupa su nam najaktivniji profili i Fejsbuk nam je primarna platforma, međutim, situacija se promenila i na drugim profilima i platformama. Kako stojimo s Jutjubom i Instgramom? Pogledajte.
Jutjub
Ovde smo usled manjka vremena bili prinuđeni da napravimo značajnu pauzu, ali radimo na tome da popravimo to i osmislimo adekvatan i održiv program sa zanimljivim sadržajem. Iako nam je aktivnost na kanalu privremeno pomerena u stranu, autostoperi su posećivali kanal, pa je broj pratioca porastao od 59 na 67, a tokom godine smo zabeležili 760 pregleda. Razumljivo je da ovde nemamo iznenađujući uspeh i veliki rast jer su nas omeli drugi projekti i obaveze oko dela u pripremi.
I ovde imamo pauzu s ažuriranjem sadržaja, mada, broj pratilaca je skočio s 914 na 941, interakcije u poslednjem kvartalu dostižu oko 1800+, a interesovanje za profil broji oko 78 naloga. Verujemo da ćemo u narednom periodu popraviti to sa zanimljivim sadržajem, slikama s događaja koje smo priredili ili prisustvovali.
A kad spominjemo događaje, gde smo sve bili?
Događaji
Prošle godine, autostoperi su obišli nekoliko zanimljivih dešavanja i time uveličali: 25. međunarodnu kulturnu manifestaciju Zeničko polje u Zenici, 7. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike, obišli promociju romana „Rakova djeca“ na 44. Sferakonu u Zagrebu, 12. ComiCon u Kragujevcu, 10. Marsonicon u Slavonskom Brodu, 10. Refestikon u Bijelom Polju, dodelu 8. Draganove nagrade za putopise, Slaughter horor i metal fest u Doljevcu, i za kraj smo prisustvovali Sajmu knjiga „Povratak napisanih“ i promovisali nova dela u ponudi, pa se ovim putem zahvaljujemo Golcondi koja nam je izašla u susret i ustupila mesto na štandu pored svojih izdanja.
Svuda gde smo gostovali, predstavili smo rad Udruženja i našu misiju popularizovanja fantastike, te smo ljude upoznali s piscima i spisateljicama u našem udruženju, pričali o romanima, upoznali se s mnogim umetnicima i autorima iz regiona. A kad već govorimo o knjigama, nismo usporili u tom segmentu, već smo čak ubrzali.
Izdavaštvo
Tačno je da je drugi broj Fantastičnog vodiča pod nazivom „Zov Heroja“ debelo okasnio, ali s dobrim razlogom. Magazin ima 650 stranica, a 1500 u elektronskom obliku, ispunjenih pripovetkama i stručnim tekstovima, a tako nešto je zahtevalo posvećenost i rad, zato smo ove godine uspeli, uprkos okolnostima u svetu i kod nas, da objavimo elektronsku verziju časopisa koju možete naručiti u našoj online prodavnici. U planu je da ponudimo i štampanu verziju kada steknemo uslove za to. Pored ovako velikog projekta, objavili smo i „Putovanje malog diva“ Ivana Vukadinovića i „Sluga slepog boga“ Sofije Grebenarović Bourlot.
U pripremi je treći broj časopisa pod naslovom „Svemir bez granica“, zatim romani „Kratki triptih idiokratije“ Kristijana Šarca i „Rakova djeca“ Dalibora Perkovića, „Sol Invictus“ Eda Barola, „Ndanabova djeca“ Aleksandra Žiljka, „Monolozi crnila“ Filipa Rogovića i „Kasiopejin odraz“ Vladimira Jevtića. Tu je naravno i naša prva horor zbirka „Aveti i Anđame“ koju uređuje Dejan Sklizović, urednik horor sekcije na portalu. Takođe vredno radimo i na drugom broju horor zbirke s temom Slešera. U odeljku s konkursima na sajtu možete pročitati uslove svih otvorenih konkursa kod nas kao što su onaj za rukopise i romane, i za četvrti broj časopisa s temom stimpanka i onaj za saradnike sajta.
S obzirom na to kakva nam je bila 2022. godina, zadovoljni smo postignutim, i u 2023. ulazimo s većim očekivanjima i zacrtanim ciljevima. Za to nam i služi ovaj presek i statistika, a vama želimo da pokažemo koliko vredi i koliko nam znači vaša podrška, učestvovanje u akcijama, razgovoru i popularizaciji domaće fantastike. Tako da, hvala vam na svoj ribi, nastavite da nas pratite, a mi ćemo se postarati da vas redovno snabdevamo vestima iz fantastike, stručnim tekstovima, ali i pokojim romanom i pričom.
Planetes – Svemirsko more
ŽANR: tvrda naučna fantastika/seinen
ORIGINALNI NAZIV: プラネテス, Puranetesu
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
MANGAKA: Makoto Jukimura
PREVODITELJKA: Dunja Ilić
ZEMLJA: Japan
GODINA IZDAVANJA: 1999-2004.
OCENA: 
Sa obzirom na to da se prethodni serijal iz Manga edicije polako ali neumitno privodi kraju, izabrali smo novi o kom ćemo pisati od početnog pa do poslednjeg tankobona. Odabir je bio poprilično izazovan, pošto je Čarobna knjiga ovu svoju biblioteku obogatila nekolicinom jako kvalitetnih priča, no ova nam je žanrovski ponajviše bliska. Ujedno se odlučujemo za kratke i kratke-kratke pripovesti da upotrebimo književnu odrednicu. Za duge serijale pre svega treba da posedujemo ono što je kod čitave redakcije iluzornost, metrima dugačka prazna polica, kao i strpljenje za dugogodišnje praćenje heroja kroz slike i reči. Pa se usredsređujemo na minijaturna remek-dela. Osim toga to nam daje mogućnost da češće menjamo svetove, odore i pustolovine u kojima ćemo se izgubiti na neko, ne sasvim predodređeno vreme.
Počeci su nešto najvrednije što imamo, ne samo u književnosti i stripu, već uopšteno govoreći, na svetu postoji malo uzbudljivijih stvari od klice začetka nečeg novog do tada neistraženog. Zapravo, ma šta bilo u pitanju, u tom trenutku stvarate mikrokosmos. Iako ne možemo sa sigurnošću ustvrditi kako bilo koja radnja ili kompletna industrija utiče na pojedinca, možemo da pretpostavimo. Progresivni ste, samim tim postajete društveno važna jedinka. Svaki korak napred i svaka okrenuta stranica potpomažu evolucioni proces koji vas neumoljivo gura ka vašem maksimumu, ka tome da stvarate. Možda je suviše filozofska misao da je čitanje mange gradnja nečeg što će ostaviti dubok trag, ali na nivou jedinke – da, promenilo vas je, a vi ste potom promenili još nešto, stvarajući domino efekat. Naposletku, ko može da vam plati to zadovoljstvo kada okrenete prvu stranicu sasvim novog serijala. U neku ruku, i samo to je dovoljno da krenete u avanturu reči, i slike.
Makoto Jukimura – mangaka poznat po radu na: ヴィンランド・サガ, Vinland Sagi.
Pripovest prati posadu broda sakupljača otpada koji lebdi svemirom preteći Zemlji na više načina. Likovi proživljavaju sopstvene drame manje i veće. Koje ih čine živim, sa dilemama, stavovima, boli i nadasve ličnim težnjama. Sve se dešava na relaciji brod – bolnica – Zemlja. Budućnost vrlo uverljivog prikaza, jako lako ćete poverovati da je ovo moguća sutrašnjica. Hladna je, ali i uzbudljiva. Junaci imaju šansu da uživaju u svemirskom moru, ali i da povlače paralele i da ih mori nostalgija. Potpuno istovetna onoj koja će da vas muči dok se ne dokopate drugog tankobona.
Zanimljivo u ovom serijalu je to što je dinamika spora, a narativ izrazito ozbiljan čak i sa povremenim iskakanjima u uobičajene manga skečeve i gegove. Što je poprilično drugačije od Alite koja je više šonen, dok je ovo seinen i iako fantastika, utisak je da je gekiga. Što je izvanredan kompliment Jukimuri, ne postoji ništa teže od toga da se fantastika prikaže realističnom. Utemeljeno na stvarnim mogućnostima razvoja čovečanstva i tehnike, ali je urađeno izvanredno. Crtež je standardan, vrhunske mangake je jako teško razlikovati, prosto su naučili stilizovati slično jedni drugima. Ali imaju svoje pečate, ovde su to tamne strane, koje pojačavaju značenje kako priče tako i osobenosti autora.
Ne biste smeli da propustite ovakav dragulj, možda ćemo ga ukoliko sutra tražiti svemirskim prostranstvima, a u toku je i Mangomanija u okviru novogodišnje Stripomanije i možete dva prva tankobona nabaviti po povoljnijim cenama. Svemirsko more čeka da se njime prošetate, priuštite sebi to zimovanje.
Alita 7 – Nevesta
ŽANR: naučna fantastika/borbeni seinen/sajberpank/postapokalipsa/akcija
ORIGINALNI NAZIV: 銃夢, Ganmu, Gunnm
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
MANGAKA: Jukito Kiširo
PREVODITELJKA: Nevena Komadina
ZEMLJA: Japan
GODINA IZDAVANJA: 1990-1995.
OCENA: 
Ono što je donela Čarobna knjiga sa edicijom Manga je uvid u potpuno novi svet. Filozofsko i životno ustrojstvo Dalekog istoka predstavljeno kroz table unutar tankobona. Da bismo vam predočili koliko to samom izdavaču znači, moramo spomenuti novogodišnju Stripomaniju kojoj su dali naziv i Mangomanija, što i te kako ima smisla kada se uzme u obzir količina započetih serijala, njihova redovnost i popularnost u konstantnoj ekspanziji.
Nije u potpunosti jasan niti određen činilac koji u ovoj meri utiče na porast popularnosti (postaje gotovo sinonim za strip uopšte) japanskog stripa u našoj zemlji. Već smo pisali o ovome, ali svaki fenomenološki slučaj ima više uglova za razmatranje. Jedan od uglova je nažalost vrlo prizeman, to jest ekonomski momenat u celom momentumu. Mange su svima cenom dostupne, sa obzirom na to da su na tržištu dostupna tek dva-tri luksuzna toma i sve se svodi na takoreći tankobonska ‘kiosk’ izdanja. Verovatno je taj put i najbolji, jer mlađa publika može ovo sebi da priuši, a to je jedan od važnih ciljeva svakog izdavača, osvojiti publiku budućnosti. Iako zdravorazumski razmatramo tezu da su knjige i stripovi postali ozbiljan luksuz, u podsvesti se nadamo da je mnogo buke ni oko čega, te da je fama oko mangi zato što obiluju specifičnom stilizacijom, dinamičnog su kadriranja sa kratkim ili čak povremeno odsutnim dijalozima, odnosno, u neku ruku korespondiraju sa današnjicom, pogađaju tempom u živac način života mlađe populacije. Naravno, i tematike su poprilično usklađene sa stilom i doprinose da mange budu istinski namesnici
stripskog sveta. Ne iznosimo ovo kao tvrdnju, već kao suvu činjenicu. Naime, postoje još francuske manfre, korejske manhve i kineske manhue, nastale, naravno, po ugledu na mange i svi skupa nemaju ni upola toliku produktivnost i zastupljenost širom šara planete Zemlje, možda i dalje.
Jukito Kiširo – mangaka poznat po delima: 灰者, Haisha, 水中騎士, Akua Naito, 霧界, Mukai, kao i po još tri serijala o Aliti.
Nekako smo se navikli na mrgodnog kontrolora, a već je zamenjen nesnađenom kontrolorkom. Alita u jurnjavi za arhizlikovcem Novom doživljava unutrašnje preobraženje. U okolnostima konstantne borbe, maršira plejada likova, koji često uopšte nisu ono za šta se predstavljaju. Od starih znanaca, pa do potpuno novih učesnika drame. Na prvu loptu neke će i zavoleti, jer šta je junakinja bez slomljenog srca, makar bilo i mehaničko. Cela ujdurma je vodi preko teških eksplozivnih borbi, do oltara, da bi na kraju završila u potpunoj neizvesnosti.
Ovaj tankobon je ponajviše vojna fantastika, čime se povećava broj upotrebljenih podžanrova naučne fantastike. Autor uspeva održati priču autentičnom i zanimljivom, umešan je to mu se mora priznati. No, ovaj deo ima svojih problema. Premda je u pitanju dugogodišnji serijal koji mi čitamo namah. Ipak, brzina je prerano ubačena u petu. Pa tako Kiširo ponesen time pravi grešku koja je veliko NE u književnosti i stripu. Naima, opet uvodi nove bitne likove, za razliku od prethodne sveske ovde se čini da mu je priča iznudila rešenje. Prekasno uvedeni protagonisti imaju problem konekcije sa čitaocima, jer su zapravo kulisa pripovesti, a ne likovi. Dešava se to autorima češće nego što mislite, ako ne paze u dovoljnoj meri, priča ode svojim putem, ma koliko bio u pojedinim slučajevima nelogičan. Preostala su još dva tankobona i Kiširo je verovatno dobrano popravio stvari u njima sa obzirom na status serijala, pa mi imamo sreće što je ta budućnost tek pred nama.
Znamo da ste više-manje svi pomislili, kako biste oženili Alitu, bez obzira na pol. Sada dok je u venčanici imate šansu – pa barem ćete vi izustiti DA i vezati se za sedmi tankobon. Ne žalite novac za dijamant, samo jednom u životu zaklinjete Aliti na večnu vernost.
Alita 6 – Agent Zalema
ŽANR: naučna fantastika/borbeni seinen/sajberpank/postapokalipsa/akcija
ORIGINALNI NAZIV: 銃夢, Ganmu, Gunnm
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
MANGAKA: Jukito Kiširo
PREVODITELJKA: Nevena Komadina
ZEMLJA: Japan
GODINA IZDAVANJA: 1990-1995.
OCENA: 
U ediciji Manga, posle Čeličnog alhemičara, novi tektonski poremećaji, podrhtava zemlja, stižu Oblik gasa i Planetes. Čini se da Čarobna knjiga ravnomerno raspoređuje na jedan dug serijal – dva kratka ili bolje reči mini. Što je svakako dobro, uvek je dobro imati izbor. U tom smislu i žanrovski repertoar zadovoljava sve ukuse, pošto je trenutna ponuda šarenolika od drame, preko istorijske pripovesti do tvrde naučne fantastike. Na našem izdavačkom nebu, jako teško može doći do greške kada su strani autori u pitanju. Uglavnom su to nagrađena ili nominovana dela. Verovatno je i bolje što nemamo Šredingerovu mačku kao sa domaćim autorima. Tako da je i u ovoj ediciji zapravo stvar vaših težnji i preferencija, kvalitet je neupitan.
Mada, gorenavedeno možda, u slučaju mangi treba uzeti sa debelom rezervom. Mislim na činjenicu da se ponekad delo u potpunosti krivo i nakaradno tumači zbog nerazumevanja čitave kulture Japana. Ta otuđenost i moralna indignacija tako svojstvena istočnjacima često dobija epitet morbidnosti. Zanimljivo je da to retko dolazi od novih generacija, po nama nekako i logično, jer sve više i ovaj deo sveta ide u tom smeru da bude bitno samo ono ko jesi, ne i sa kim si. Istina, čovek je društvena zver, ali i kompleksna. Samoća, brz život, depresija, nasilje svih vrsta i anksioznost neće nestati ako okrenete glavu pokucaće vam na vrata. U toj novoj realnosti, mladi su svoji na svome, otuda verovatno i enormna popularnost mangi kod ljudi sutrašnjice. Na kraju krajeva, sve ima svoju evoluciju i zlatno doba, japanski strip doživljava potpuno sinhronizovano i jedno i drugo.
Jukito Kiširo – mangaka poznat po delima: 灰者, Haisha, 水中騎士, Akua Naito, 霧界, Mukai, kao i po još tri serijala o Aliti.
Junakinja silom prilika postaje agent Zalema, jer gresi imaju visoku cenu. Dobija zadatak da pronađe odmetnutog. No, na Smetlištu opaka banda pljačka Fabrikine vozove, te unajmljuju borce da ih čuvaju. Alita se ubacuje u voz, jer prati trag. U tom momentu, upadamo u vestern fleš – pljačka voza i borba sa banditima. Od pobede do poraza, od prijateljstva do izdaje i nazad. Brzina prevrata je poput vožnje na balerini. Taman se navikneš na jedno stanje, usledi preokret. Da li će konačno biti slomljen heroinin duh, pošto su joj telo lomili više puta. Odgovor na to pitanje i mnoga druga je u svesci broj šest.
Takoreći središnji tankobon, što je poprilično evidentno i u priči. Razvoj ide lagano ka kulminaciji, ali sasvim polako. Verovatno i ponajbolja sveska do sada, ritam je gotovo savršen. Iznenađujuće je uvođenje novih likova u sred pripovesti, da bi to uradio moraš biti mnogo samouveren, što autor očigledno i jeste. Ima, kako smo navikli i filozofskih pitanja – ’zaslužuje li zlo počinjeno u svrhu dobra kaznu’? Mana je što ima preterivanja, ali to je jednostavno često u fantastici i gotovo nazaobilazno u mangama, stvaraoca ponese mašta. Crtež kao da se popravlja iz tankobona u tankobon, što nije toliko nemoguće zapravo, tokom rada se najviše i najbolje uči i usavršava umeće. Vrlo raduje činjenica da je obećani razvoj sa početka od prvog tankobona do ovog malo pomalo rastao u konstantnom kontinuitetu.
Razlog iz kojeg treba da nastavite pratiti ovu avanturu je svakako jer je od reči, ispunjava sve što najavi. Ipak, svesni smo da će razlog pre biti što ste već ovisni o mangama i ne možete se suzdržati. Plan distributera robe je uspeo, pa širi posao, počnite prodavati srebrninu, jer stižu mange i mange.
Kuća zmaja: Novi početak nakon Igre prijestolja
Ukoliko ste fan fantastike, mogli ste primijetiti kako kultni serijali posljednjih desetljeća lakonski ostavljaju trag među svojim fanovima: godinama, pa čak i desetljećima nakon što su prestali s emitiranjem. Tako i dan-danas fanovi Gospodara prstenova diskutiraju po forumima o svakom detalju njihove omiljene filmske triologije. Fanovi Harrya Pottera i dalje sudjeluju u knjiškim klubovima kako bi zajedno po pedeset i treći put pročitali kultni serijal o mladom čarobnjaku. Fanovi Ratova Zvijezda organiziraju ponovno gledanje svih filmova serijala, uključujući i onih najranijih snimljenih prije skoro pola stoljeća. A u međuvremenu, fanovi Igre prijestolja, najbrojniji od sviju, šute pokušavajući se uvjeriti kako se njihova nekoć omiljena serija zapravo nikad nije ni dogodila. Tolika je jaka kolektivna trauma izazvana katastrofalnim zadnjim sezonama da je ova HBO-ova uspješnica „uspjela“ izbjeći kultni status i ulazak među antologijska djela fantastike, gdje je mogla i trebala pripadati. Stoga je i najava nove serije smještene u istom univerzumu dočekana mlako i rezignirano. Čak i prije nego što je počela s prikazivanjem, „Kuća zmaja“ nije dakle imala najsretniji početak: već jednom opečeni originalnom serijom, fanovi kao da su se bojali ponovno uložiti vrijeme, trud i emocije samo kako bi se iznova razočarali.
Srećom po sve, skepticizam fanova nije se pokazao opravdanim. Kuća zmaja nadmašila je sva očekivanja, pobjednički vratila dio odbjeglih fanova, napunila džepove producentskoj kući i udarila temelje za izgradnju univerzuma (poput MCU-a, samo smješten u svijetu Igre prijestolja) kojeg HBO izgleda ima na umu.
I dok se njegov stariji brat bavi intrigama između raznih plemenitaških kuća koje se otimaju za Željezno prijestolje poput izgladnjelih pasa oko kosti – Kuća zmaja odvodi nas u zlatno doba kuće Targaryen, otprilike 180 godina prije početka radnje Igre prijestolja. Na čelu države je kralj Viserys I Miroljubivi (fenomenalni Paddy Considine), blagoslovljen lojalnim vazalima, nabijenom riznicom i dugotrajnim razdobljem mira. Te uza sve to, Viserysov žovijalan i konfliktima nesklon karakter čini ga prilično popularnim i lakim za voljeti.
Njegov jedini problem tiče se nasljedstva. Ne dobivši sina sa svojom prvom ženom i zasićen omalovažavanjima svog brata Daemona (Matt Smith), Viserys odlučuje prekinuti stoljetnu tradiciju i po prvi puta imenovati žensku nasljednicu: svoju kćer Rhaenyru (Milly Alcock). Problemi nastaju kada kralj za novu ženu uzme Alicent (Emily Carey), kći svog najvažnijeg vazala Otta (Rhys Ifans) – i s njom konačno dobije sinove koje je toliko dugačko iščekivao. I iako je i dalje odlučan u namjeri da ga naslijedi upravo Rhaenyra, već vidimo kako vlastohlepni Otto i mnogi drugi imaju posve drukčije ideje o nasljedstvu.
Za franšizu poznatu kao možda i najpopularnje djelo suvremene fantastike – neobično je primjetiti koliko se serija u biti malo oslanja na magiju. Uz iznimku nekolicine zmajeva i ponekog proročanskog snova jednog lika – svijet Zmajeve kuće ne razlikuje se odviše od standardnog europskog srednjevjekovnog setinga. Raznolikost lokacija Igre prijestolja zamijenjena je kraljevskom palačom unutar glavnog grada kao glavnim mjestom odvijanja radnje. Seting Zmajeve kuće nije više dio širokog i samodostatnog svijeta kojeg je stvorio autor knjige George Martin – već je fokusiran prvenstveno na dvorske spletke i intrige između raznih frakcija oko kralja. Zapravo je i radnja prilično spora – iako nikad razvučena i dosadna – isporučujući nam relativno malo sadržaja u desetak sati materijala prve sezone serije.
Sa sporom radnjom, limitiranim svijetom i malo magije – to jest odsustvom svih uobičajnih aduta koje su serijal poput Igre prijestolja učinili planetarno popularnim; kompletna težina serije pala je na leđa likova: i tu se srećom Kuća zmaja može ponosno podičiti. U najboljoj maniri starih tragedija, i ovdje imamo paletu sivih likova, ljudi od krvi i mesa sa sijasetom vrlina i mana, koji malo-pomalo dopuštaju da ih nadjačaju vlastiti demoni i nesvjesno (a gdjekad i svjesno) guraju radnju prema općem kaosu i krvopriliću. Tako je Viserys pravedan i dobronamjeran kralj, no istovremeno i posve slijep na rastuće probleme unutar vlastite obitelji. Rhaenyra je hrabra i inteligentna, no također i neodgovorna te impulzivna u okolnostima gdje još impulzivnost strahovito šteti. Alicent je okaljala s podosta destruktivnih i štetnih postupaka, no uglavnom iz želje da se konačno afirmira u svijetu u kojem ju svi gledaju samo kao na poslušnog pijuna. Te na kraju i princ Daemon – najbolji i najgori od sviju, heroj i demon u jednoj osobi, čovjek jednako spreman na velika dobročinstva i na nezamislive svireposti. Kuća zmaja ravnomjerno govori o ambiciji, vlastohleplju te okrutnosti kao i o časti, altruizmu, odanosti te hrabrosti.
Seriji se mora priznati kako nije imala lagan posao s adaptacijom predloška. Knjiga po kojoj je nastala – „Krv i vatra“ Georgea Martina – pisana je manje kao literarno djelo a više kao povijesna kronika. Scenaristi su morali prožvakati impersonalni povjesničarski pristup i pretvoriti ga u priču s glavnom i repom, s likovima kroz čije ćemo oči promatrati radnju i s kojima ćemo suosjećati; te uza sve to povezati skup rascjepkanih događaje kroz 20-ak godina radnje u koherentnu i smislenu cjelinu. Ovaj izazovan zadatak većim je dijelom uspješno ostvaren, omogućujući gledateljima stupanj emocionalne investiranosti znatno iznad dosega originalnog knjiškog predloška.
Nedostataka naravno da ima. Mogao bih primjerice navesti karakterna vrludanja jednog ili dva lika, koji iz epizode u epizodu mijenjaju motivacije i statove, te se ponašaju suprotno svojoj ranijoj karakterizaciji. Ili činjenicu da su određeni ključni momenti u radnji prikazani manje kao rezultat želja i planskog djelovanja likova a više kao splet nesretnih okolnosti. I dok bi u nekoj lošijoj priči ovakvi propusti upadali u prvi plan, ovdje srećom to nije slučaj. Kvalitetni likovi, dobra radnja i jasna kreativna vizija uspješno nose priču i spretno guraju određene sekundarne greške u pozadinu.
Usporedbe s Igrom prijestolja su prirodno neizbježne. I dok je potonja svjetski popularna – štaviše najgledanija serija u povijesti malih ekrana, rekao bih da Kuća zmaja ima solidne šanse ponoviti barem dio njenog uspjeha. Početne sezone Igre prijestolja vjerojatno su kvalitetnije, no razlika nije toliko velika. A s obzirom na debakl u koji su se završne sezone pretvorile: malo je čudo da se gomila razočaranih fanova tako željno prikvačila za prvu sljedeću dobru seriju smještenu u istom svijetu. Kuću zmaja definitivno preporučujem, pogotovo ako ste fan originalne serije ili Martinovih knjiga. A i ako niste, nećete požaliti ukoliko date šansu ovom kvalitetnom fantasy uratku.
Foto kredit: HBO
Konan – Kralj treša
ŽANR: epska fantastika/mračna fantastika/mač i magija
ORIGINALNI NAZIV: Savage Sword of Conan
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTI: Geri Dagan, Roj Tomas, Alan Dejvis, Frenk Tijeri, Džim Zab & Meredit Finč
CRTAČI: Ron Garni, Luk Ros, Andrea Divito & Patrik Zerčer
PREVODILAC: Goran Skrobonja
ZEMLJA: SAD
GODINA IZDAVANJA: 2019.
OCENA: 
Iako smo ovog junaka imali i ranije u izdanju Čarobne knjige ovo je početni tom nove edicije koja je posvećena legendarnom junaku žanra mača i magije i nosi njegovo ime: Konan. Obuhvata priče iz svih Konanovih edicija: Divlji mač Simerije, Konan varvarin i Kralj Konan. Jedan od najpoznatijih likova popularne kulture svakako to zaslužuje. Uživaćete u epskim avanturama i podvizima u varvarskom dobu krvi i magije.
Treš i palp magazini su mnogo doprineli književnosti, posebno fantastici, svojim rasprostranjivanjem pisane reči. Ali kada su drugi žanrovi pokušavali da pređu na viši književni nivo gde je vrednost ideje ništavna i vrednuje se samo izvedba, kao što su ljubići, istorijski romani i krimići, fandom u fantastici je odbio evolucionu promenu i zatvorio se u izolovanu kasabu dobijajući deformisanu incestuoznu decu poput teorije zavere. Pa je i književnost našla način da ih dodatno izoluje označavajući treš, cinično, upravo kao što mu i ime kaže, manje vrednim delima. Umesto da uvide da životarenje nije rešenje, još čvršće su se utvrdili i ukopali. Razlog što nisu i zakopani su upravo kraljevi treša, oni retko talentovani koji su svojim prozno-arhaičnim, poetičnim i lirskim izrazom prevazišli kako stilska tako i ograničenja počestog nedostatka logike i uverljivosti. Kraljevi treša i dan danas žive, apsurdistički momenat, kroz brojne poklonike koji se vode njihovim narativom. Nažalost, to možda nije baš dobar put, jer vreme se promenilo, pa i jezik i pisanje. Naravno da velikane treba uvažavati, ali se mora prilagoditi nadolazećem vremenu. Recimo da nemamo apsolutno nikakve šanse da budemo Robert E. Hauard, čak ni nalik njemu i ostalim kraljevima treša, prošla je epoha jeftinih knjiga i olake zabave koja nam diže adrenalin da bismo se uzgred, putem čitanja, opismenili, nikad niko neće krunisati svog heroja za kralja treša kao on Konana.
Geri Dagan – scenarista, reditelj i fotograf. Scenarista i producent televizijskog programa Attack of the Show! Najpoznatiji po radu na Dedpulu, ali i na Osvetnicima i Doktoru Strejndžu.
Ron Garni – scenarista i crtač. Najpoznatiji po radu na Spajdermenu, Srebrnom letaču, Hulku, Derdevilu i Kapetanu Americi. Radio je na filmovima Ja sam legenda i Čarobnjakov šegrt.
Raznovrsne pustolovine u kojima se junak obreo prikazuje istovremeno šarenolik i sumoran svet. Prva Konanova nevolja su trgovci robljem, njegov silnički duh ne trpi okove, pa ih ostavlja vatri. Kreće u potragu za blagom, ali nailazi na omražene mu ljude-zmije i njihovog predvodnika čarobnjaka Koge Tuna, koji žarko želi to blago. Sledi jurnjava, krv i izdaja. Sve uzalud, ispostaviće se. Varvarin je često zaposlen kao telohranitelj, na jednom rutinskom poslu moraće da kocka za život, a karta je kurva… Posebno dirigovana od strane veštica. U ostalim pričama će se suočiti sa banditskim hetmanom, tamnim kristalom i njegovim čuvarima, osvetom, gladijatorskom arenom, ženidbom, demonom i lovcima na taj ološ što je ispilio iz utrobe zatrovane zemlje. No, Simerijanac seče i pogledom i mačem, okrutan je poput njegovog boga Kroma.
Najuverljivije su scenaristički prve dve pripovesti u tomu. Posebno naslovna priča, koja tačno oslikava sve što vanvremenski junak u suštini jeste. U priči sa kockanjem, imamo najpoetičniji izraz i najmaštovitiju predstavu. Preostale priče su kratke i upotpunjuju sliku junaka, ali nisu mnogo uverljive, iako su verovatno neophodne zarad upoznavanja karaktera i onog šta ga pokreće. Crtež je baš kao i priče: varira, što nije toliko za čuđenje, pošto niko sem Garnija nema neko enormno iskustvo. Crtači su nove generacije i njihovo vreme tek dolazi.
Kada bio ste nas pitali vredi li dati novac za ovaj tom, odgovorili bismo sa apsolutno da. Poenta treša nije u kvalitetu, iako ga poseduje u onolikoj meri koliko je autor talentovan, već u neizmernoj zabavi koja obitava u tim rečima i između korica. Konan možda i nije rečit, ali Hauard jeste i kruniše ga kraljem treša!
GamesCon i intervju s Petrom Lazićem, pobednikom u cosplay takmičenju
Vreme je novembarsko-decembarsko depresije, gargantuanskih računa za grejanje, visokih cena svega od goriva do paštete i užeta za vešanje.
Paradoksalno je i period praznika koj nas, uz kvazi-radosne melodije i konzumerističku sreću, teraju da ostavimo mesečnu platu na sranja i ugojimo se makar deset kilograma (slave, gregorijanska Nova godina, Božić, julijanska Nova godina, rođendani).
Stoga je bolje da se usredsredimo na izveštaj s ovogodišnjeg Games.con-a u organizaciji „Valinora“ i intervjuu s Petrom Lazićem, ovogodišnjim pobednikom u jednoj od kategorija na cosplay takmičenju.
Možda ovaj lenji mozak konačno onda odradi svoje, makar što se serotonina tiče.
G.S. – Gospa Smrt, P.L. – Petar Lazić, kosplejer, glumac, scenarista, režiser
G.S.: Šta ti prolazi kroz glavu dok stvaraš kostim? Koji je proces od dobivanja ideje do krajnjeg rezultata?
P. L.: Držim fokus na tome da što verodostojnije uradim kostim lika kog tumačim. Trudim se da obratim pažnju i na najsitnije detalje.
Uvek obavim istraživanje, ponovo pogledam film, seriju, naoružam se referentnim fotografijama i napravim listu potrepština za izabrani kostim. Pinterest jako često skraćuje potragu za referentnim fotografijama, kao i u ovom slučaju. Nakon što su sve potrepštine obezbeđene, bacam se na rad, ne stajem dok ne završim kostim.
G.S.: Zašto baš Vinifred Sanderson?
P. L.: Kao neko ko voli halloween filmove, i „Hocus Pocus“ zauzima posebno mesto u mom srcu, stoga je Winifred odavno bila na listi likova koje želim da uradim, s obzirom na to da je izašao nastavak, pomislio sam kako bi bio dobar omaž filmu i neizostavnom delu mog detinjstva.
G.S.: Kako je, po tebi, bilo na ovogodišnjem Games.con-u?
P. L.: Bilo je čarobno. Bilo je tako lepo ponovo videti Games.con na sajmu, s obzirom na nedaće koje ni nas nisu zaobišle. Ponovo videti toliko atrakcija i kosplejera, novih lica, vraća mi nadu da će uskoro sve biti kao nekada, a siguran sam da će sa godinama biti sve bolje i bolje.
G.S. : Kako se osećaš povodom osvajanja nagrade?
P. L.: I dalje se osećam kao da sanjam, pretpostavljam da ću se navići s vremenom. Velika mi je čast što sam i ja ostavio trag na kosplej sceni kao dobitnik grand prix nagrade i ovom prilikom bih još jednom voleo da se zahvalim svima koji su verovali u mene.
G.S. : Da li su postojale neke poteškoće tokom preobražavnja u Vinifred?
P. L.: Nije postojalo puno poteškoća, osim prikrivanja obrva. Sve ostalo, bilo je lako, s obzirom na to da sam mnogo puta gledao film, nije bilo teško glumački ući u lik.
G.S.: Da li bi mi opisao kako je izgledao dan dan tvog nastupa na ovogodišnjem Games.con-u?
P. L.: Kada sam došao na konvenciju, odmah sam počeo da se presvlačim, uz pomoć moje asistentkinje Nine Ristić, vrlo brzo sam šetao po sajmu kao Vinifred u njenom čuvenom stilu „Hag Tracks“. Bilo je zabavno, a onda je počelo takmičenje. Uprkos tome što se kosplejem bavim godinama, i dalje pred takmičenje osećam tremu kao da mi je to prvi put. Nakon što su me prozvali, sva trema je u jednom trenutku nestala i vrlo sam zadovoljan kako sam nastupio kao Vinifred, uz pomoć mojih „sestara“ koje sam takođe radio zbog videa koji se puštao u pozadini bine, mislim da sam uspeo da „oživim“ scenu iz filma. Usuđujem se da kažem da je ovo bio jedan od najlepših dana u mom životu.
G.S.: Da li bi promenio nešto u postupku kreiranja ili nastupu za sledeće takmičenje?
P. L.: Kosplej kostim uvek treba unapređivati ukoliko za tim postoji potreba i verujem da ću primeniti savete svojih kolega kosplejera da svoj kostim još više unapredim.
Srećno ti bilo, Petre! Nek’ ti živi slava, nek’ ti živi ime. Do sledeće prilike, pozdravlja vas sve vaša Gospa Smrt.
Fotografije preuzete s Telegraf portala.
Tura čaja i razgovora
ŽANR: autobiografija/drama
ORIGINALNI NAZIV: Broderies
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
AUTOR: Marđan Satrapi
PREVODITELJKA: Bojana Janjušević
ZEMLJA: Francuska
GODINA IZDAVANJA: 2003.
OCENA: 
Do nas je stiglo nešto izvrsno, kako za vas, tako i za nas. Naime, ono što imamo je nova knjiga edicije Čarobne knjige, Svet u oblačiću. U okviru nje, pojavljuju se stripovi sa gorostasnom umetničkom vrednošću koji su u stalnom kontaktu sa književnosti, odnosno ilustrovanim romanima od društvenog značaja. Zato je ovo kapitalno izdanje, kao i prethodno u ovoj biblioteci. Nešto za šta bismo mogli reči da je strip današnjice, jer svi problemi kojima se bavi su važni i danas u Iranu. Posebno jer dolazi u trenutku kada su i te kako aktuelne teme iz toma, nažalost, ne na dobrom kontekstu.
Da bismo vam približili značaj ovog dela, moramo reći nekoliko stvari počevši od toga da je ovo autobiografija. Dešava se u vreme ili malo posle Islamske revolucije, u periodu koji označava prelaz Irana iz kraljevine u islamsku republiku pod vođstvom ajatolaha Homeinija. Rezultati revolucije su kontradiktorni, zavisi koga pitate. Zapravo, koga zavaravamo rezultati su pogubni, za žene posebno. Hananeh Kia je najnovija žrtva tamošnjeg represivnog religijskog režima. Ubijena devojka nije nosila hidžab na ulici i to je bio razlog za batinanje do smrti. U svemu nije problem nikakav odevni predmet ili religija, nego da li sloboda sme da peva… Pravo da nešto nosiš ili ne nosiš. PRAVO IZBORA. Nametanje hidžaba u istočnim zemljama je jednako njegovoj zabrani na Zapadu – obe zabrane su lice i naličje iste medalje, i imaju za cilj kontrolu nad ženama te ukidanje pravo na lični izbor. Ovo je svojevrsno svedočanstvo o Iranu tog vremena – ili današnjeg nismo više sigurni – iz usta njegovih žena. Možda će vam ga bolje dočarati autorka rečima: „Morala sam da kopam po uspomenama, a to je ponekad veoma bolno. Želela sam da kažem čitaocima: Mi smo ljudi kao i vi! Nemojte misliti da se takve stvari događaju samo u dalekim zemljama.” Satrapi je istinski primer borca za prava žena, njena nominacija za oskara u kategoriji za najbolji animirani film 2007. godine to potvrđuje (prva žena nominovana u toj oblasti). A sad da zavirimo u delić života u Iranu…
Marđan Satrapi – francuska autorka rođena u Iranu. Bavi se još režijom i knjigama za decu. Ostala dela su joj Persepolis 1 i 2, Piletina sa šljivama, Mudrost i zabluda Persije, Čudovišta ne vole Mesec, Odisej u zemlji ludaka, Ajdar, Vezovi, Uzdahni i Glasovi.
Roman o emancipaciji, uklopljenoj sa okruženjem i načinom života u jednom patrijarhalnom režimu. Sve to kroz razgovor devet žena na čaju ili kako junakinje to nazvaše provetravanje srca. Svaka od njih nudi po priču kojom se ukazuje na degradiranost, ali i čvrstinu tih žena. One se smeju i plaču. One na svakoj stranici opravdavaju ulogu junakinja što im je dodeljena. Još niste videli ovakav pogled na brak i seks. Povremeno isijava neverovatna progresivnost u stavovima, ali često biva ugušena primoravanjem da budu ili rade šta ne žele. Tračerski crnohumorni rudnik zlata smo dobili ovim stripom.
Stripove prave muškarci za muškarce – žene su zanemarene i kao autorke i kao čitalačka publika. Satrapi prelazi granice rušeći već uvrežena merila i svojim remek-delom samo kao takvim ističe ravnopravnost i jednakost žena. Na delu je istinski feminizam. Definitivno joj ne manjka ni umetničkog, jer ovo delo je vrhunska umetnost, koristi izraženu crnu boju sa mnogo belina da bi dala prostor opširnim oblačićima da dišu. Kombinuje vizualni i tekstualni doživljaj, i sinhronizuje dve perspektive i pripovedačke tradicije u jednu monumentalnu pripovest.
Jako smo zahvalni Čarobnoj knjizi na objavljivanju ovog dela kod nas, jer nije nešto za širu publiku, a to je dodatni razlog da se propagiraju ovakva dela. Preostaje nam da poželimo još mnogo izdanja u ediciji Svet u oblačiću i da vas pozdravimo uz poruku za oba pola: ravnopravnost i svetonazorje se širi onoliko koliko radimo na njima i koliko nam se dozvoli.