Blog

Agent straha – Svemirski kauboj

Posted on by Kristijan Šarac

ŽANR: naučna fantastika/svemirska opera/treš/akcija

ORIGINALNI NAZIV: Fear Agent 1

IZDAVAČ ZA REGION: MIPL

SCENARISTA: Rik Remender

CRTAČ: Džerom Openja

OLOVKA: Toni Mur

KOLOR: Li Lurdž

TUŠ: Šon Parsons i Majk Menli

PREVODILAC: Draško Roganović

ZEMLJA: SAD

GODINA IZDAVANJA: 2005-2011.
OCENA:

Velike promene menjaju svet, ali sve počinje sa mikro nivoa. Jedna takva mikro promena se dogodila u izdavačkom kosmosu Srbije, nama posebno važnom, jer duboko zalazi na teritoriju onog čime se bavimo. Naima, MIPL koji je već osam godina u fandomskim vodama je odlučio zaplivati i među brzacima strip i knjiškog izdavaštva. No, kao što rekoh, nije im ovo vatreno krštenje, imaju iskustvo objavljivanja društvenih igara ili igara za sto, što će im i te kako pomoći u prepoznavanju momenata za povlačenje određenih poteza koji vode ka uspehu. Izbor prvog stripa, takođe, to pokazuje – izabrano je delo koje će se dopasti i zagriženim fantastičarima i onim koji samo povremeno zavire u nišu. To je zato što treš zna da je populistički žanr, ali nije pretenciozan, zna da je voljen baš kakav jeste i novi izdavač je to lepo prepoznao. Baš kao što su prepoznali veću popularnost epske fantastike kod nas u odnosu na sve druge žanrove spekulativne fikcije, pa im je prva knjiga delo Brendona Sandersona o kojoj će biti reči u nekom zasebnom tekstu. Ali da počnemo sa nešto više reči o glavnoj delatnosti MIPL-a.

Dakle, igre za stolom, još uvek „nedovoljno“ razvijen fandomski hobi u Srbiji. MIPL je i to prepoznao, prošlo je šest godina od njihovog prvog izdanja, evidentno neko u firmi ima istančan osećaj za prave poslovne poteze. Tako trenutno imaju pedeset igara na srpskom jeziku, ostatak je nažalost, još uvek na engleskom,. Nadamo se da će se to poboljšati sa rastom interesovanja za ovu zanimaciju. Naravno, bavljenje ovim hobijem nije nimalo jeftino i to ga uveliko udaljava od šire publike. Stvari nisu bajne, daleko od toga, ali ono što jeste vrlo dobro je činjenica da su igre dostupne. Logično mnogo njih spada u razne grane fantastike, recimo MIPL ima u ponudi: Nidavelir, Everdel, Kartografi, Teraformiranje Marsa, Kralj Tokija. Možemo najaviti da ove godine očekuju dva žanrovska svetska hita u svom okrilju – Flamecraft i Marvel Remix. No, kako sami kažu fantastika još uvek ne preovladava asortimanom. U pitanju je, naravno, zakon ponude i potražnje, surovi polovni svet, ali sa začinom ideala to je uz suštini izdavaštvo.

Rik Remender – scenarista filmova, igara i prvenstveno stripova. Najpoznatiji po radu na grafičkim romanima: Duh Tokija, Venom, Osvetnici, LOW, i Deadly Class.

Džerom Openja – mlad crtač. Učestvovao u stvaranju: Dželata i Osvetnika.

Toni Mur – iskusan i poznat crtač. Neki od stripova koje je olovčio su: Goust Rajder, Dželat, Dedpul, Osvetnici i Venom.

Hit Hjuston je svemirski kauboj, veteran rata sa invazionom rasom vanzemaljaca. Naravno da se bavi istrebljivanjem štetočinskih vrsta, jer čime bi se drugo bavio okoreli alkoholičar koji je izgubio sve svoje bitke? Tako duboko polupan i potonuo u beznađe ima interakciju samo sa brodskom veštačkom inteligencijom, koja mu daje privid normalnosti. Jureći iz avanture u pustolovinu biće krivac za mnoge katastrofe, pa i one pogubne za vascelu vaseljenu. Ipak, lična drama, tragedija i gubitak su ono što daje delu onaj šmek zbog kog delićem uma pomislite da se to moglo dogoditi baš kako je i opisano. I upravo tako se završava prvi tom: povratkom domu, bolu i tom iscrtanom osećaju stvarnosti.

Jasno je svima da je ovo treš, ali jako dobar treš. Kroz celi prvi tom pobeđuju emocije i priča o ljudima, ma koliko čudesa i atrakcija fantastika ponudila na pladnju. A nudi ih zaista mnogo, u Velsovom maniru gde je dovoljno da postoji mogućnost da je nešto moguće, bez dokazivanja te tvrdnje. Dakle, vrlo opuštajuće štivo za malo širu publiku, ali koje može zadovoljiti i izbirljivce. Crtež varira prilično od sjajnih izvedbi do „moglo je i bolje“. Jednostavno priča sve svoje adute ulaže na ideju i inventivnost. Naravno, nije moguće biti originalan, ali je lepo videti neke stare ideje prezentovane na nov način.

Doživljaje svemirskog kauboja možete nabaviti u četiri toma u vrlo lepom formatu za čitanje. Verovatno su svi kolekcionari već dobavili Agenta, ali ovo je poruka čitalačkoj publici, uzmite ovaj fiks čiste nepretenciozne zabave i uživajte. Mi smo uživali u prvom delu, zamislite ne gunđamo, mnogo. Kraj nas je učinio i radoznalim, jer bio je to samo prvi svezak. Do prikaza drugog toma i nekih drugih dela, upotrebite te mamuze da se brže dokopate ovog ringišpila u glavi.

Intervju s Vladimirom Martićem, autorom ,,Dekatona”

Posted on by Sofija Grebenarović

Goreći od želje da iskoristim novostečenu veštinu intervjuisanja na daljinu, (da, Stiv Džobs radi kao korisnička podrška u Paklu, pa me je naučio da upravljam ovom zlom koje nazivamo internetomr.) Odradio je Džobs odličan posao ,,umrežavanja” svih računara u Paklu na globalnu mrežu te možemo da se grohotom smejemo nesrećnicima iz Raja koji i dalje koriste dial-up povezivanje. Pa sam rešila da porazgovaram sa Vladimirom Martićem, pakleno dobrim autorom novoobjavljenog romana ,,Dekaton”.

SG – SOFIJA GREBENAROVIĆ, VM – VLADIMIR MARTIĆ

 

SG: Vaš ,,prvenac” je skoro objavljen pod imenom ,,Dekaton”. Kako se osećate povodom jednog tako epohalno događaja za Vas?

VM: Kada je „Dekaton“ zvanično izašao u prodaju osećao sam se kao probuđen iz sna dužeg od decenije. Konačno sam mogao, pre svega, samog sebe da shvatim ozbiljno po pitanju pisanja, a tako i da se predstavim svim drugim ljudima. Bio je to dečački san pretvoren u deo stvarnosti, tačnije u put stvarnosti započet u septembru 2022. godine. Sada, dva i po meseca nakon izlaska knjige, osećam se veoma motivisanim za svaki dalji rad vezan za knjigu. Uviđam kako su mnogi shvatili sam trud, a verovatno i kvalitet, koji stoji iza napisanog dela, tako da je moje stvaralačko biće ispunjeno poletnošću. I dalje stojim na zemlji i ne menjam samodati pravac davno postavljen.

SG: Da li ste uvek imali ambicije autora i naklonost ka pisanju?

VM: Čini mi se da jesam. Čim sam naučio azbuku počeo sam da prepisujem priče iz bukvara, da bih već u četvrtom razredu osnovne škole pokušao da pišem nešto svoje po prvi put. Premda, smatram da je kreativnost moja osnovna vrlina za bilo kakvo stvaralaštvo. Jednostavno se ljubav prema slovima pomešala sa maštom uma i tako sam se, usled uticaja fantastičnih filmova s početka 21. veka, opredelio za žanr epske fantastike, naravno pod uticajem autora kao što su Tolkin, Fajst, Rouling i drugi.

SG: Možete li me uputiti u proces stvaranja kod Vas?

VM: Stvarao sam kao dete, tinejdžer i zrela osoba. Naravno, i sada stvaram, ali trebalo mi je dosta vremena da shvatim kako sam funkcionišem po tom pitanju. Smatram se umetnikom pera i trzalice, pošto sam i muzičar, i u tome nema dileme, što ne znači da sam dopustio sebi da stvaram u trenucima samo kad sam olako inspirisan. Pre mnogo godina naučio sam samog sebe da je disciplina veoma važna i da umetnik mora da poseduje vojničku predanost. Uspeo sam da zadržim nit stvaralaštva i da njen plamen gotovo stalno održavam. Uvideo sam da je sve inspiracija, aspolutno sve. I samo Ništa je inspiracija. Kao takav, umetnik čelične discipline, odlučio sam da stvorim ogroman svet „Dekatona“, svet Elganu i njen kontinent Obodai. Vodim mnoge beleške, pišem hronologije, porodična stabla, hijerarhije država, vojske, religija, kao i mnoge druge stvari… Negde se vodim njuhom neostvarenog istoričara, jer od fakulteta sam vrlo rano odustao, usled životnih okolnosti (nepovoljnosti). Konstantno razmišljam o svom izmaštanom svetu i zbog toga jednom nogom stojim u sopstvenoj mašti, što me na neki način otuđuje od naše stvarnosti.

Sremski Karlovci 15 oktobar 2022 jazbina Belih Vukova

SG: Da li ste se borili s nedostatkom inspiracije? Ako jeste, kako ste savladali ovaj vrlo nepovoljan i neprijatan fenomen?

VM: Iako sam rekao da je sve inspiracija, to ’sve’ nema istu vrednost za svaku stvar. Naravno da sam imao problema da se nateram da pišem i da sam zato morao pronaći instantno rešenje kada bih bio pred odustajanjem od kuckanja po tastaturi. Muzika je moja muza, što i sama reč kaže. Poseban izvor ideja pronašao sam u notama klasične ili metal muzike. Zato ona kod mene zauzima prvo mesto. Drugo mesto bih dao osećanjima i interakcijama sa raznim ljudima. Jednostavno, iz ovog intervjua možda dobijem odličnu ideju za prepisku između dva lika iz moje knjige, a možda i moj sutrašnji odlazak u prodavnicu po doručak, nikad se ne zna, i to je sva lepota u radu stvaraoca, spontanost gotovo lepa kao samo zaljubljivanje.

SG: Kako je došlo do objave knjige? Da li ste uvek hteli da objavite roman ili se nekako „dogodilo samo od sebe”?

VM: Oduvek sam hteo da objavim „Dekaton“ sa ciljem da bude dostupan u mnogim knjižarama širom Srbije. U početku uopšte nisam znao kako izgleda posao izdavanja i u sve to sam ušao veoma lakomisleno, bez ikakve taktike . Vodio sam se srcem i iskrenošću. Možda je to i dobro, jer nisam odustao, inače bih na samom početku digao ruke da sam znao koliko je odnos između čitaoca i autora nesrazmeran. Mnogi izdavači nisu hteli ni da čuju za moje ime, a kamoli za ono šta sam napisao. Isprva sam bio ljut i poražen, ali u potpunosti sam shvatio njihovu tačku gledišta. U jednom trenutku hteo sam samo da pišem. Izdavanje knjige me nije zanimalo, sve dok me Strahinja Martić nije povukao iz mraka demotivisanosti u osnivanje Udruženja „Codex“ kako bi ova knjiga ugledala svetlost dana.

SG: Zašto ste izabrali baš ovog izdavača?

VM: U Udruženju „Codex“, na neki način, ja sam svoj gazda. Iako sarađujem sa stručnim ljudima, koje moram da slušam kada imaju šta da poprave zarad dobrobiti same knjige, uspeo sam da ostvarim prvobitnu zamisao oko izdavanja „Dekatona“ i sopstvene afirmisanosti. Od početka sam uvek radio više od samog pisanja. Mislim da je bilo sasvim prirodno da udružim snage sa rođenim bratom, jer on je pokazao veliku volju da „oživi“ ovu knjigu. Uz pomoć drugih ljudi zajedno smo izdali knjigu započevši dekatonsku sagu. Iako sam ja napisao tu knjigu, bez Strahinje, ona bi ostala (svih 7 delova) na prašnjavim policama u mom stanu sve do moje smrti, jer sam stvarno u jednom trenutku života izgubio volju da je iznesem na svetlost pred ostale ljude.

SG: Kako izgleda dan promocije Vašeg romana za Vas?

VM: Mi, iz Udruženja „Codex“ se od prve promocije u Novom Sadu trudimo da „Dekaton“ predstavimo sa svim šta možemo ponuditi. Pored razgovora o samoj knjizi tu je i muzika pisana za pesme iz knjige. To možda nije uobičajeno, ali mi smo se osmelili da sviramo i pevamo na našim promocijama. Isto tako, kovač iz Sremskih Karlovaca, Nemanja Apatović, iskovao je mač Očnjak koji je opisan u romanu kao oštrica glavnog lika Taratarna. Volim publici da predstavim i taj mač. Želim da im pokažem kako i izmaštanost može biti stvarnost, ili barem jedan njen deo. Knjiga je obogaćena i mapama, kao i ilustracijama. Sve to doprinosi samoj promociji sa glavnim ciljem da gosti budu zadovoljni, neovisno o tome što će kod knjige uvek biti najvažnija reč. Iz moje discipline i kreativnosti uvek se rađaju nova okrilja prenešena na delovanje celog Udruženja i kao takvi, dokle god možemo, trudićemo se da damo više sceni.

Nek Vam živi ime i slava, Vladimire! Pozdravlja Vas vaša novinarka do narednog puta.

Asteriks i Obeliks – Srednje Kraljevstvo

Posted on by Redakcija

Saznao sam za Asteriksa i Obeliksa još davno. Gledao sam crtani kao jako mali i najviše uživao gledaljući čuvenu epizodu (čiji je naziv postao glavna uzrečica u našoj kući) „Asteriks i Obeliks i 12 zadataka“. Tu je i film koji mi se dopao „Asteriks i Obeliks: misija Kleopatra“ i rečenica koja mi se posebno svidela jeste „Meni nije dozvoljeno da pijem čarobni napitak“ kao i „O gos’n Asteriks…“.

Stripove sam takođe čitao, a najnoviji je „Asteriks i Srednje Kraljevstvo“, iako to i nije pravi strip već slikovnica. A nije ni prva, jer ima izdanje o kom su se svi uvek pitali: „Kako je Obeliks upao u čarobni napitak“.

Ovu slikovnicu (Asteriks i Srednje Kraljevstvo) je nacrtao Fabris TAREN, a napisao Olivije GE prema filmu Gijoma KANEA. A izdavač je Čarobna knjiga. U bioskopima se prikazuje istoimeni film po kome je i rađena ova slikovnica.

Ova knjiga mi se jako dopala prvo po neobičnim imenima likova (Lon Če, Den Sing Kvin, Sun Či Ca…), pa po crtežima likova koji su urađeni vrlo precizno po izgledu različitih naroda, s namerom da ih opišu. Sama priča je toliko dobro ispričana da podseća na pravi istorijski događaj.

Obično smo navikli da naši ratnici ne napuštaju često Galiju, pa čak i njihov dolazak u Egipat nije toliko čudan koliko dolazak u daleku Kinu i borba protiv potpuno nepoznatog protivnika. To je zadivljujuća promena iako su oni ranije obišli osim Evrope još dva kontinenta: Ameriku u priči „Asteriks osvaja Ameriku“ i Afriku u „Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra“.

Ono što mi je uvek simpatično jesu dve zanimljivosti: prva je da u svakoj priči imamo iste stvari. Jedna je što se stalno Asteriks i Obeliks posvađaju, Obeliks stalno žali što ne može da proba čarobni napitak i uvek Vikinzi potonu na svojoj novoj novcatoj lađi. Druga je sama upornost Gala.

Ova priča je fantastična i zato bih je preporučio svima. Ali da je čuvaju. Ako imate malu decu, mogli biste da im kupite jer su Asteriks i Obeliks od 3 do 103 godine. A ako i vas privuče, krišom je čitajte. Uz sve pohvale, moja puna preporuka.

Autor: Veljko Satarić (12)

Pastiš magijskog realizma

Posted on by Kristijan Šarac

ŽANR: istorijska fantastika/magijski realizam

ORIGINALNI NAZIV: Tyll

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

AUTOR: Danijel Kelman

ZEMLJA: Nemačka

PREVOD: Sanja Karanović

GODINA IZDAVANJA: 2017.
OCENA:

Edicija Avantura reči služi Čarobnoj knjizi uglavnom za dela koja bismo mogli svrstati u književnu fantastiku, ali ne uvek. Pod ovim mislimo na moderne i savremene romane što su jednom nogom prešli imaginarnu tanku liniju fantastičnog, ne gubeći na kvalitetu i izrazu izlaskom iz realizma. Zapravo, ovakve knjige šire raspon fantastike na publiku van fandoma, a to je i te kako neophodno, jer žanrovska publika u većini slučajeva u knjigama ne traži i ne zahteva ništa više od žanra i ponavljanja njegovih tropa. Naravno, to ume često da srozava književne vrednosti kako stilski tako i narativno, odvlačeći fantastiku u vode treša. No, koliko god mi voleli treš, to ubačeno u širu sliku nije dobar put, pre će biti stranputica koja vodi direktno u živo blato. Stoga, postoje stvaralaštva i tvorci sa debelim užetom, dobačenim fantastici u glibu, u vidu dela koja joj omogućavaju da glava ostane na površini spasavajući je od utonuća dok promena ne nadođe.

Naravno, to sa sobom nosi određene kontroverze poput pitanja nije li dovoljna podela na dobre i loše knjige. I zapravo postoji više od jednog razloga za to. Najvažniji je moralnost neizbegavanja istine o kvalitetu pisanja koju bi svi zakopali duboko, jasno, van vidokruga. Tu je, naravno, i činjenica da mnogi dobri autori sebe ne žele udomiti u fantastiku zbog smanjivanja publike i automatskog svrstavanja u nekvalitet. Postoji i momenat u kom je to samo odrednica za čitaoce koja označava nežanrovske pisce kada pišu fantastiku. Naše mišljenje je da je jaz u kvalitetu, nažalost, postao predubok i da dobri autori ponekad naprosto ne žele da ih povezuju sa žanrom u kome u velikom broju slučajeva objava znači nekvalitet, pošto je publikovanje u žanru fantastike za širu publiku prosto postao sinonim za loš kvalitet. Ovo se pogotovo odnosi na domaće stvaraoce, jer su urednici i kritičari u inostranstvu i dalje dovoljno moćni da usmeravaju tok književne reke, a do nas ipak stižu probraniji naslovi što stvara privid da je tamo negde situacija mnogo drugačija i snovitija. Bilo podela ili ne, uvek ćemo biti zahvalni na dobrim knjigama, to je neosporno i samo neka nadolaze…

Danijel Kelman – pisac i dramaturg, autor je trinaest romana i tri drame. Za stvaralaštvo je dobio mnogobrojna priznanja, a delo Premeravanje sveta je najprodavaniji roman na nemačkom jeziku u poslednjih trideset pet godina.

Priča prati život Tila Ojlenšpigela, legendarnog lakrdijaša iz nemačkih predanja. Od detinjstva punog nasilja i bekstva u beli svet, u potrazi za neuhvatljivim snom o lakšem sutra, pa do razvoja lika iz sitnog probisveta i mamlaza u kralja skitnica. Njegovi šeretluci protkani crnohumornom gorčinom tadašnjeg svetovnog ropstva crkvi i vlasti, pronosili su grohotan smeh i cinizam Evropom. Zalud ga je odevati u sjajne oklope moralnosti on je samo nitkov, džambas sa ludinim zvončićima gde svaki zvon znači novu pakosnu smicalicu i pametno osmišljenu budalaštinu ili šalu kojoj i vladari podležu. Samo da mu je bilo dati lenčarenja, jela i pića, bilo bi to savršeno bivstvovanje. Ovako ga je sudbina odvela putem mita koji je prerastao u legendu, a ona u priču o čoveku koji nije želeo da iskupljuje čašću ni sebe ni druge, samo da prodangubi koji tren uz salve smeha. Na kraju, krajnja nepodopština je što se i dve nadgrobne ploče danas svađaju koja je udomila Tila Velikog, obe sa grbom sove i ogledala to jest mudrosti i sprdnje.

U suštini, ovo i nije pripovest o naslovnom protagonisti već pastiš magijskog realizma i tadašnjih političkih i geografskih promena u Evropi. Prikaz svega čega nema u suvoparnim istorijskim udžbenicima, ali verodostojno prenet tadašnji trenutak. Začin ove kolosalne priče jeste zrno fantastike, koje kao i zrno soli u potpunosti menja ukus nabolje, dajući nepcu nesvakidašnju i prefinjenu deliciju. Može se uzeti i kao vrlina i kao mana to što sve vreme glavnog lika posmatramo kroz tuđe oči i konstantno su na međi da mu otmu pripovest, ali volšebno ne uspevaju.

Ukoliko imate imalo naklonosti prema istorijskim romanima i magijskom realizmu ovo je kao stvoreno za vas. Naravno, tu je momenat gde određena doza komedije začini ovo nesvakidašnje delo, koja niti u jednom momentu ne zvuči usiljeno, te bi bila tragedija da se knjiga ne obre u vašim kolekcijama.

Statistika udruženja 2022

Posted on by Nenad Jevtić

Pre svega, udruženje Autostoperski vodič kroz fantastiku Vam želi srećnu Novu Godinu i novogodišnje praznike, zatim Vam želi da u 2023-oj pročitate mnogo knjiga, uvek nađete inspiraciju i vremena za hobije i prijatelje, i da budete srećni.

Prelazi nam u tradiciju da godinu započnemo sa statistikom, napravimo presek i predstavimo vam planove za narednu godinu, pa i ovde nećemo činiti izuzetak. Kako bi razumeli i uočili rast, moramo da se osvrnemo i na prošlu godinu, šta smo do tada postigli i šta se promenilo u međuvremenu. Za početak, pogledajte šta se sve dogodilo na sajtu udruženja.

Portal

Prošle godine, 2021. objavili smo 203 članaka, analiza, recenzija i priča, i postigli 63 000+ pregleda i interakcija, dok smo 2022 objavili 130 članaka i s njima postigli 57 000+ pregleda i interakcija. Ove godine smo materijal na sajtu više posvetili pričama, recenzijama, domaćem stvaralaštvu i stripovima, a žanrovski smo više usredsredili pažnju na horor, epsku fantastiku i sajberpank. Takođe smo delili odlomke iz naših popularnih romana u segmentu „Online Prelistavanje“, recenzirali nekoliko video igara, i obavili nekoliko intervjua s umetnicima „andergraund“ scene iz sveta kospleja, stripa, dok istovremeno pripremamo još intervjua s mladim i perspektivnim piscima i spisateljicama, umetnicima, stripopiscima i drugim ličnostima koje se bave i podržavaju domaću fantastiku.

Sredili smo izgled sajta, unapredili funkcionalnost, dodali neke zanimljive stvarčice, uveli Newsletter opciju da vas što pre obavestimo o promenama, novostima i akcijama u radu Udruženja. Tim ljudi svakodnevno radi na sajtu, održavanju i konstantno je u toku unapređivanje sadržaja.

Koristimo priliku da podsetimo da su nam uvek potrebni saradnici, ljudi koji žele da pišu o fantastici, podele svoje utiske o knjiga, serijama, knjigama i stripovima s drugim ljubiteljima spekulativnog, tako da… javite nam se. A ako pak želite da podelite svoju priču, objavite je na našem portalu ili čak budete objavljeni u nekoj od naših tematskih zbirki, možete da pogledate nekoliko konkursa koja smo raspisali, kao i uslove za prijem pripovetki u segmentu O Nama.

Naravno, sve što objavimo na portalu ili najavimo, okačimo i na Fejsbuku, pogledajmo kakvo je tamo stanje.

Fejsbuk

Svaki članak, vest, zanimljivost, promo materijal ili video klip podelimo i na stranici ubrzo pošto taj materijal postane dostupan na nekoj od platformi koje koristimo. Trenutno nas prati 5856 autostopera, a u grupi imamo 6378 članova s interakcijama koje premašuju 2000 po objavi, što je pokazatelj da je grupa živa i aktivna. Pored članaka s portala imamo mimove, vesti i najave događaja, kao i podkast „Lajv Vodič kroz zvezde“ u kom Bilja i Nemanja razlažu žanrove, filmove, knjige i serije uz interakciju s publikom.

Istina, stranica i grupa su nam najaktivniji profili i Fejsbuk nam je primarna platforma, međutim, situacija se promenila i na drugim profilima i platformama. Kako stojimo s Jutjubom i Instgramom? Pogledajte.

Jutjub

Ovde smo usled manjka vremena bili prinuđeni da napravimo značajnu pauzu, ali radimo na tome da popravimo to i osmislimo adekvatan i održiv program sa zanimljivim sadržajem. Iako nam je aktivnost na kanalu privremeno pomerena u stranu, autostoperi su posećivali kanal, pa je broj pratioca porastao od 59 na 67, a tokom godine smo zabeležili 760 pregleda. Razumljivo je da ovde nemamo iznenađujući uspeh i veliki rast jer su nas omeli drugi projekti i obaveze oko dela u pripremi.

Instagram

I ovde imamo pauzu s ažuriranjem sadržaja, mada, broj pratilaca je skočio s 914 na 941, interakcije u poslednjem kvartalu dostižu oko 1800+, a interesovanje za profil broji oko 78 naloga. Verujemo da ćemo u narednom periodu popraviti to sa zanimljivim sadržajem, slikama s događaja koje smo priredili ili prisustvovali.

A kad spominjemo događaje, gde smo sve bili?

Događaji

Prošle godine, autostoperi su obišli nekoliko zanimljivih dešavanja i time uveličali: 25. međunarodnu kulturnu manifestaciju Zeničko polje u Zenici, 7. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike, obišli promociju romana „Rakova djeca“ na 44. Sferakonu u Zagrebu, 12. ComiCon u Kragujevcu, 10. Marsonicon u Slavonskom Brodu, 10. Refestikon u Bijelom Polju, dodelu 8. Draganove nagrade za putopise, Slaughter horor i metal fest u Doljevcu, i za kraj smo prisustvovali Sajmu knjiga „Povratak napisanih“ i promovisali nova dela u ponudi, pa se ovim putem zahvaljujemo Golcondi koja nam je izašla u susret i ustupila mesto na štandu pored svojih izdanja.

Svuda gde smo gostovali, predstavili smo rad Udruženja i našu misiju popularizovanja fantastike, te smo ljude upoznali s piscima i spisateljicama u našem udruženju, pričali o romanima, upoznali se s mnogim umetnicima i autorima iz regiona. A kad već govorimo o knjigama, nismo usporili u tom segmentu, već smo čak ubrzali.

Izdavaštvo

Tačno je da je drugi broj Fantastičnog vodiča pod nazivom „Zov Heroja“ debelo okasnio, ali s dobrim razlogom. Magazin ima 650 stranica, a 1500 u elektronskom obliku, ispunjenih pripovetkama i stručnim tekstovima, a tako nešto je zahtevalo posvećenost i rad, zato smo ove godine uspeli, uprkos okolnostima u svetu i kod nas, da objavimo elektronsku verziju časopisa koju možete naručiti u našoj online prodavnici. U planu je da ponudimo i štampanu verziju kada steknemo uslove za to. Pored ovako velikog projekta, objavili smo i „Putovanje malog diva“ Ivana Vukadinovića i „Sluga slepog boga“ Sofije Grebenarović Bourlot.

U pripremi je treći broj časopisa pod naslovom „Svemir bez granica“, zatim romani „Kratki triptih idiokratije“ Kristijana Šarca i „Rakova djeca“ Dalibora Perkovića, „Sol Invictus“ Eda Barola, „Ndanabova djeca“ Aleksandra Žiljka, „Monolozi crnila“ Filipa Rogovića i „Kasiopejin odraz“ Vladimira Jevtića. Tu je naravno i naša prva horor zbirka „Aveti i Anđame“ koju uređuje Dejan Sklizović, urednik horor sekcije na portalu. Takođe vredno radimo i na drugom broju horor zbirke s temom Slešera. U odeljku s konkursima na sajtu možete pročitati uslove svih otvorenih konkursa kod nas kao što su onaj za rukopise i romane, i za četvrti broj časopisa s temom stimpanka i onaj za saradnike sajta.

S obzirom na to kakva nam je bila 2022. godina, zadovoljni smo postignutim, i u 2023. ulazimo s većim očekivanjima i zacrtanim ciljevima. Za to nam i služi ovaj presek i statistika, a vama želimo da pokažemo koliko vredi i koliko nam znači vaša podrška, učestvovanje u akcijama, razgovoru i popularizaciji domaće fantastike. Tako da, hvala vam na svoj ribi, nastavite da nas pratite, a mi ćemo se postarati da vas redovno snabdevamo vestima iz fantastike, stručnim tekstovima, ali i pokojim romanom i pričom.

Planetes – Svemirsko more

Posted on by Kristijan Šarac

 

ŽANR: tvrda naučna fantastika/seinen

ORIGINALNI NAZIV: プラネテス, Puranetesu

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

MANGAKA: Makoto Jukimura

PREVODITELJKA: Dunja Ilić

ZEMLJA: Japan

GODINA IZDAVANJA: 1999-2004.
OCENA:

Sa obzirom na to da se prethodni serijal iz Manga edicije polako ali neumitno privodi kraju, izabrali smo novi o kom ćemo pisati od početnog pa do poslednjeg tankobona. Odabir je bio poprilično izazovan, pošto je Čarobna knjiga ovu svoju biblioteku obogatila nekolicinom jako kvalitetnih priča, no ova nam je žanrovski ponajviše bliska. Ujedno se odlučujemo za kratke i kratke-kratke pripovesti da upotrebimo književnu odrednicu. Za duge serijale pre svega treba da posedujemo ono što je kod čitave redakcije iluzornost, metrima dugačka prazna polica, kao i strpljenje za dugogodišnje praćenje heroja kroz slike i reči. Pa se usredsređujemo na minijaturna remek-dela. Osim toga to nam daje mogućnost da češće menjamo svetove, odore i pustolovine u kojima ćemo se izgubiti na neko, ne sasvim predodređeno vreme.

Počeci su nešto najvrednije što imamo, ne samo u književnosti i stripu, već uopšteno govoreći, na svetu postoji malo uzbudljivijih stvari od klice začetka nečeg novog do tada neistraženog. Zapravo, ma šta bilo u pitanju, u tom trenutku stvarate mikrokosmos. Iako ne možemo sa sigurnošću ustvrditi kako bilo koja radnja ili kompletna industrija utiče na pojedinca, možemo da pretpostavimo. Progresivni ste, samim tim postajete društveno važna jedinka. Svaki korak napred i svaka okrenuta stranica potpomažu evolucioni proces koji vas neumoljivo gura ka vašem maksimumu, ka tome da stvarate. Možda je suviše filozofska misao da je čitanje mange gradnja nečeg što će ostaviti dubok trag, ali na nivou jedinke – da, promenilo vas je, a vi ste potom promenili još nešto, stvarajući domino efekat. Naposletku, ko može da vam plati to zadovoljstvo kada okrenete prvu stranicu sasvim novog serijala. U neku ruku, i samo to je dovoljno da krenete u avanturu reči, i slike.

Makoto Jukimura – mangaka poznat po radu na: ヴィンランド・サガ, Vinland Sagi.

Pripovest prati posadu broda sakupljača otpada koji lebdi svemirom preteći Zemlji na više načina. Likovi proživljavaju sopstvene drame manje i veće. Koje ih čine živim, sa dilemama, stavovima, boli i nadasve ličnim težnjama. Sve se dešava na relaciji brod – bolnica – Zemlja. Budućnost vrlo uverljivog prikaza, jako lako ćete poverovati da je ovo moguća sutrašnjica. Hladna je, ali i uzbudljiva. Junaci imaju šansu da uživaju u svemirskom moru, ali i da povlače paralele i da ih mori nostalgija. Potpuno istovetna onoj koja će da vas muči dok se ne dokopate drugog tankobona.

Zanimljivo u ovom serijalu je to što je dinamika spora, a narativ izrazito ozbiljan čak i sa povremenim iskakanjima u uobičajene manga skečeve i gegove. Što je poprilično drugačije od Alite koja je više šonen, dok je ovo seinen i iako fantastika, utisak je da je gekiga. Što je izvanredan kompliment Jukimuri, ne postoji ništa teže od toga da se fantastika prikaže realističnom. Utemeljeno na stvarnim mogućnostima razvoja čovečanstva i tehnike, ali je urađeno izvanredno. Crtež je standardan, vrhunske mangake je jako teško razlikovati, prosto su naučili stilizovati slično jedni drugima. Ali imaju svoje pečate, ovde su to tamne strane, koje pojačavaju značenje kako priče tako i osobenosti autora.

Ne biste smeli da propustite ovakav dragulj, možda ćemo ga ukoliko sutra tražiti svemirskim prostranstvima, a u toku je i Mangomanija u okviru novogodišnje Stripomanije i možete dva prva tankobona nabaviti po povoljnijim cenama. Svemirsko more čeka da se njime prošetate, priuštite sebi to zimovanje.

Alita 7 – Nevesta

Posted on by Kristijan Šarac

ŽANR: naučna fantastika/borbeni seinen/sajberpank/postapokalipsa/akcija

ORIGINALNI NAZIV: 銃夢, Ganmu, Gunnm

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

MANGAKA: Jukito Kiširo

PREVODITELJKA: Nevena Komadina

ZEMLJA: Japan

GODINA IZDAVANJA: 1990-1995.
OCENA:

Ono što je donela Čarobna knjiga sa edicijom Manga je uvid u potpuno novi svet. Filozofsko i životno ustrojstvo Dalekog istoka predstavljeno kroz table unutar tankobona. Da bismo vam predočili koliko to samom izdavaču znači, moramo spomenuti novogodišnju Stripomaniju kojoj su dali naziv i Mangomanija, što i te kako ima smisla kada se uzme u obzir količina započetih serijala, njihova redovnost i popularnost u konstantnoj ekspanziji.

Nije u potpunosti jasan niti određen činilac koji u ovoj meri utiče na porast popularnosti (postaje gotovo sinonim za strip uopšte) japanskog stripa u našoj zemlji. Već smo pisali o ovome, ali svaki fenomenološki slučaj ima više uglova za razmatranje. Jedan od uglova je nažalost vrlo prizeman, to jest ekonomski momenat u celom momentumu. Mange su svima cenom dostupne, sa obzirom na to da su na tržištu dostupna tek dva-tri luksuzna toma i sve se svodi na takoreći tankobonska ‘kiosk’ izdanja. Verovatno je taj put i najbolji, jer mlađa publika može ovo sebi da priuši, a to je jedan od važnih ciljeva svakog izdavača, osvojiti publiku budućnosti. Iako zdravorazumski razmatramo tezu da su knjige i stripovi postali ozbiljan luksuz, u podsvesti se nadamo da je mnogo buke ni oko čega, te da je fama oko mangi zato što obiluju specifičnom stilizacijom, dinamičnog su kadriranja sa kratkim ili čak povremeno odsutnim dijalozima, odnosno, u neku ruku korespondiraju sa današnjicom, pogađaju tempom u živac način života mlađe populacije. Naravno, i tematike su poprilično usklađene sa stilom i doprinose da mange budu istinski namesnici

stripskog sveta. Ne iznosimo ovo kao tvrdnju, već kao suvu činjenicu. Naime, postoje još francuske manfre, korejske manhve i kineske manhue, nastale, naravno, po ugledu na mange i svi skupa nemaju ni upola toliku produktivnost i zastupljenost širom šara planete Zemlje, možda i dalje.

Jukito Kiširo – mangaka poznat po delima: 灰者, Haisha, 水中騎士, Akua Naito, 霧界, Mukai, kao i po još tri serijala o Aliti.

Nekako smo se navikli na mrgodnog kontrolora, a već je zamenjen nesnađenom kontrolorkom. Alita u jurnjavi za arhizlikovcem Novom doživljava unutrašnje preobraženje. U okolnostima konstantne borbe, maršira plejada likova, koji često uopšte nisu ono za šta se predstavljaju. Od starih znanaca, pa do potpuno novih učesnika drame. Na prvu loptu neke će i zavoleti, jer šta je junakinja bez slomljenog srca, makar bilo i mehaničko. Cela ujdurma je vodi preko teških eksplozivnih borbi, do oltara, da bi na kraju završila u potpunoj neizvesnosti.

Ovaj tankobon je ponajviše vojna fantastika, čime se povećava broj upotrebljenih podžanrova naučne fantastike. Autor uspeva održati priču autentičnom i zanimljivom, umešan je to mu se mora priznati. No, ovaj deo ima svojih problema. Premda je u pitanju dugogodišnji serijal koji mi čitamo namah. Ipak, brzina je prerano ubačena u petu. Pa tako Kiširo ponesen time pravi grešku koja je veliko NE u književnosti i stripu. Naima, opet uvodi nove bitne likove, za razliku od prethodne sveske ovde se čini da mu je priča iznudila rešenje. Prekasno uvedeni protagonisti imaju problem konekcije sa čitaocima, jer su zapravo kulisa pripovesti, a ne likovi. Dešava se to autorima češće nego što mislite, ako ne paze u dovoljnoj meri, priča ode svojim putem, ma koliko bio u pojedinim slučajevima nelogičan. Preostala su još dva tankobona i Kiširo je verovatno dobrano popravio stvari u njima sa obzirom na status serijala, pa mi imamo sreće što je ta budućnost tek pred nama.

Znamo da ste više-manje svi pomislili, kako biste oženili Alitu, bez obzira na pol. Sada dok je u venčanici imate šansu – pa barem ćete vi izustiti DA i vezati se za sedmi tankobon. Ne žalite novac za dijamant, samo jednom u životu zaklinjete Aliti na večnu vernost.

Alita 6 – Agent Zalema

Posted on by Kristijan Šarac

 

ŽANR: naučna fantastika/borbeni seinen/sajberpank/postapokalipsa/akcija

ORIGINALNI NAZIV: 銃夢, Ganmu, Gunnm

IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga

MANGAKA: Jukito Kiširo

PREVODITELJKA: Nevena Komadina

ZEMLJA: Japan

GODINA IZDAVANJA: 1990-1995.

OCENA:

U ediciji Manga, posle Čeličnog alhemičara, novi tektonski poremećaji, podrhtava zemlja, stižu Oblik gasa i Planetes. Čini se da Čarobna knjiga ravnomerno raspoređuje na jedan dug serijal – dva kratka ili bolje reči mini. Što je svakako dobro, uvek je dobro imati izbor. U tom smislu i žanrovski repertoar zadovoljava sve ukuse, pošto je trenutna ponuda šarenolika od drame, preko istorijske pripovesti do tvrde naučne fantastike. Na našem izdavačkom nebu, jako teško može doći do greške kada su strani autori u pitanju. Uglavnom su to nagrađena ili nominovana dela. Verovatno je i bolje što nemamo Šredingerovu mačku kao sa domaćim autorima. Tako da je i u ovoj ediciji zapravo stvar vaših težnji i preferencija, kvalitet je neupitan.

Mada, gorenavedeno možda, u slučaju mangi treba uzeti sa debelom rezervom. Mislim na činjenicu da se ponekad delo u potpunosti krivo i nakaradno tumači zbog nerazumevanja čitave kulture Japana. Ta otuđenost i moralna indignacija tako svojstvena istočnjacima često dobija epitet morbidnosti. Zanimljivo je da to retko dolazi od novih generacija, po nama nekako i logično, jer sve više i ovaj deo sveta ide u tom smeru da bude bitno samo ono ko jesi, ne i sa kim si. Istina, čovek je društvena zver, ali i kompleksna. Samoća, brz život, depresija, nasilje svih vrsta i anksioznost neće nestati ako okrenete glavu pokucaće vam na vrata. U toj novoj realnosti, mladi su svoji na svome, otuda verovatno i enormna popularnost mangi kod ljudi sutrašnjice. Na kraju krajeva, sve ima svoju evoluciju i zlatno doba, japanski strip doživljava potpuno sinhronizovano i jedno i drugo.

Jukito Kiširo – mangaka poznat po delima: 灰者, Haisha, 水中騎士, Akua Naito, 霧界, Mukai, kao i po još tri serijala o Aliti.

Junakinja silom prilika postaje agent Zalema, jer gresi imaju visoku cenu. Dobija zadatak da pronađe odmetnutog. No, na Smetlištu opaka banda pljačka Fabrikine vozove, te unajmljuju borce da ih čuvaju. Alita se ubacuje u voz, jer prati trag. U tom momentu, upadamo u vestern fleš – pljačka voza i borba sa banditima. Od pobede do poraza, od prijateljstva do izdaje i nazad. Brzina prevrata je poput vožnje na balerini. Taman se navikneš na jedno stanje, usledi preokret. Da li će konačno biti slomljen heroinin duh, pošto su joj telo lomili više puta. Odgovor na to pitanje i mnoga druga je u svesci broj šest.

Takoreći središnji tankobon, što je poprilično evidentno i u priči. Razvoj ide lagano ka kulminaciji, ali sasvim polako. Verovatno i ponajbolja sveska do sada, ritam je gotovo savršen. Iznenađujuće je uvođenje novih likova u sred pripovesti, da bi to uradio moraš biti mnogo samouveren, što autor očigledno i jeste. Ima, kako smo navikli i filozofskih pitanja – ’zaslužuje li zlo počinjeno u svrhu dobra kaznu’? Mana je što ima preterivanja, ali to je jednostavno često u fantastici i gotovo nazaobilazno u mangama, stvaraoca ponese mašta. Crtež kao da se popravlja iz tankobona u tankobon, što nije toliko nemoguće zapravo, tokom rada se najviše i najbolje uči i usavršava umeće. Vrlo raduje činjenica da je obećani razvoj sa početka od prvog tankobona do ovog malo pomalo rastao u konstantnom kontinuitetu.

Razlog iz kojeg treba da nastavite pratiti ovu avanturu je svakako jer je od reči, ispunjava sve što najavi. Ipak, svesni smo da će razlog pre biti što ste već ovisni o mangama i ne možete se suzdržati. Plan distributera robe je uspeo, pa širi posao, počnite prodavati srebrninu, jer stižu mange i mange.

Kuća zmaja: Novi početak nakon Igre prijestolja

Posted on by Pavle Horvat

Ukoliko ste fan fantastike, mogli ste primijetiti kako kultni serijali posljednjih desetljeća lakonski ostavljaju trag među svojim fanovima: godinama, pa čak i desetljećima nakon što su prestali s emitiranjem. Tako i dan-danas fanovi Gospodara prstenova diskutiraju po forumima o svakom detalju njihove omiljene filmske triologije. Fanovi Harrya Pottera i dalje sudjeluju u knjiškim klubovima kako bi zajedno po pedeset i treći put pročitali kultni serijal o mladom čarobnjaku. Fanovi Ratova Zvijezda organiziraju ponovno gledanje svih filmova serijala, uključujući i onih najranijih snimljenih prije skoro pola stoljeća. A u međuvremenu, fanovi Igre prijestolja, najbrojniji od sviju, šute pokušavajući se uvjeriti kako se njihova nekoć omiljena serija zapravo nikad nije ni dogodila. Tolika je jaka kolektivna trauma izazvana katastrofalnim zadnjim sezonama da je ova HBO-ova uspješnica „uspjela“ izbjeći kultni status i ulazak među antologijska djela fantastike, gdje je mogla i trebala pripadati. Stoga je i najava nove serije smještene u istom univerzumu dočekana mlako i rezignirano. Čak i prije nego što je počela s prikazivanjem, „Kuća zmaja“ nije dakle imala najsretniji početak: već jednom opečeni originalnom serijom, fanovi kao da su se bojali ponovno uložiti vrijeme, trud i emocije samo kako bi se iznova razočarali.

Srećom po sve, skepticizam fanova nije se pokazao opravdanim. Kuća zmaja nadmašila je sva očekivanja, pobjednički vratila dio odbjeglih fanova, napunila džepove producentskoj kući i udarila temelje za izgradnju univerzuma (poput MCU-a, samo smješten u svijetu Igre prijestolja) kojeg HBO izgleda ima na umu.

I dok se njegov stariji brat bavi intrigama između raznih plemenitaških kuća koje se otimaju za Željezno prijestolje poput izgladnjelih pasa oko kosti – Kuća zmaja odvodi nas u zlatno doba kuće Targaryen, otprilike 180 godina prije početka radnje Igre prijestolja. Na čelu države je kralj Viserys I Miroljubivi (fenomenalni Paddy Considine), blagoslovljen lojalnim vazalima, nabijenom riznicom i dugotrajnim razdobljem mira. Te uza sve to, Viserysov žovijalan i konfliktima nesklon karakter čini ga prilično popularnim i lakim za voljeti.

Njegov jedini problem tiče se nasljedstva. Ne dobivši sina sa svojom prvom ženom i zasićen omalovažavanjima svog brata Daemona (Matt Smith), Viserys odlučuje prekinuti stoljetnu tradiciju i po prvi puta imenovati žensku nasljednicu: svoju kćer Rhaenyru (Milly Alcock). Problemi nastaju kada kralj za novu ženu uzme Alicent (Emily Carey), kći svog najvažnijeg vazala Otta (Rhys Ifans) – i s njom konačno dobije sinove koje je toliko dugačko iščekivao. I iako je i dalje odlučan u namjeri da ga naslijedi upravo Rhaenyra, već vidimo kako vlastohlepni Otto i mnogi drugi imaju posve drukčije ideje o nasljedstvu.

Za franšizu poznatu kao možda i najpopularnje djelo suvremene fantastike – neobično je primjetiti koliko se serija u biti malo oslanja na magiju. Uz iznimku nekolicine zmajeva i ponekog proročanskog snova jednog lika – svijet Zmajeve kuće ne razlikuje se odviše od standardnog europskog srednjevjekovnog setinga. Raznolikost lokacija Igre prijestolja zamijenjena je kraljevskom palačom unutar glavnog grada kao glavnim mjestom odvijanja radnje. Seting Zmajeve kuće nije više dio širokog i samodostatnog svijeta kojeg je stvorio autor knjige George Martin – već je fokusiran prvenstveno na dvorske spletke i intrige između raznih frakcija oko kralja. Zapravo je i radnja prilično spora – iako nikad razvučena i dosadna – isporučujući nam relativno malo sadržaja u desetak sati materijala prve sezone serije.

Sa sporom radnjom, limitiranim svijetom i malo magije – to jest odsustvom svih uobičajnih aduta koje su serijal poput Igre prijestolja učinili planetarno popularnim; kompletna težina serije pala je na leđa likova: i tu se srećom Kuća zmaja može ponosno podičiti. U najboljoj maniri starih tragedija, i ovdje imamo paletu sivih likova, ljudi od krvi i mesa sa sijasetom vrlina i mana, koji malo-pomalo dopuštaju da ih nadjačaju vlastiti demoni i nesvjesno (a gdjekad i svjesno) guraju radnju prema općem kaosu i krvopriliću. Tako je Viserys pravedan i dobronamjeran kralj, no istovremeno i posve slijep na rastuće probleme unutar vlastite obitelji. Rhaenyra je hrabra i inteligentna, no također i neodgovorna te impulzivna u okolnostima gdje još impulzivnost strahovito šteti. Alicent je okaljala s podosta destruktivnih i štetnih postupaka, no uglavnom iz želje da se konačno afirmira u svijetu u kojem ju svi gledaju samo kao na poslušnog pijuna. Te na kraju i princ Daemon – najbolji i najgori od sviju, heroj i demon u jednoj osobi, čovjek jednako spreman na velika dobročinstva i na nezamislive svireposti. Kuća zmaja ravnomjerno govori o ambiciji, vlastohleplju te okrutnosti kao i o časti, altruizmu, odanosti te hrabrosti.

Seriji se mora priznati kako nije imala lagan posao s adaptacijom predloška. Knjiga po kojoj je nastala – „Krv i vatra“ Georgea Martina – pisana je manje kao literarno djelo a više kao povijesna kronika. Scenaristi su morali prožvakati impersonalni povjesničarski pristup i pretvoriti ga u priču s glavnom i repom, s likovima kroz čije ćemo oči promatrati radnju i s kojima ćemo suosjećati; te uza sve to povezati skup rascjepkanih događaje kroz 20-ak godina radnje u koherentnu i smislenu cjelinu. Ovaj izazovan zadatak većim je dijelom uspješno ostvaren, omogućujući gledateljima stupanj emocionalne investiranosti znatno iznad dosega originalnog knjiškog predloška.

Nedostataka naravno da ima. Mogao bih primjerice navesti karakterna vrludanja jednog ili dva lika, koji iz epizode u epizodu mijenjaju motivacije i statove, te se ponašaju suprotno svojoj ranijoj karakterizaciji. Ili činjenicu da su određeni ključni momenti u radnji prikazani manje kao rezultat želja i planskog djelovanja likova a više kao splet nesretnih okolnosti. I dok bi u nekoj lošijoj priči ovakvi propusti upadali u prvi plan, ovdje srećom to nije slučaj. Kvalitetni likovi, dobra radnja i jasna kreativna vizija uspješno nose priču i spretno guraju određene sekundarne greške u pozadinu.

Usporedbe s Igrom prijestolja su prirodno neizbježne. I dok je potonja svjetski popularna – štaviše najgledanija serija u povijesti malih ekrana, rekao bih da Kuća zmaja ima solidne šanse ponoviti barem dio njenog uspjeha. Početne sezone Igre prijestolja vjerojatno su kvalitetnije, no razlika nije toliko velika. A s obzirom na debakl u koji su se završne sezone pretvorile: malo je čudo da se gomila razočaranih fanova tako željno prikvačila za prvu sljedeću dobru seriju smještenu u istom svijetu. Kuću zmaja definitivno preporučujem, pogotovo ako ste fan originalne serije ili Martinovih knjiga. A i ako niste, nećete požaliti ukoliko date šansu ovom kvalitetnom fantasy uratku.

Foto kredit: HBO