Kako se horor scena razvija na Balkanu, primećujem da pisce horora najviše imamo na jugu Srbije. Takođe zapažam da u delima često govore o narodnim mitovima, predanju i lokalnim legendama. To me je navelo na pomisao da se u domaćem hororu pomalja podžanr svojstven našem mentalitetu i ukusu, te da se kristalizuje horor sa etno motivima. Nabrojao bih: Dejana Ognjanovića, Dejana Stojiljkovića, Mladena Đorđevića, Dušana Stojimenovića, Dejana Sklizovića i Nenada Pavlovića kao istaknutije autore horora iz Niša, Đorđa Miletića iz Aleksinca, potom i Aleksandra Stojanovića iz Prokuplja i Maju Mitić iz Kruševca kao nešto novije autore. Možda je u pitanju moj subjektivni osećaj da Niš i okolina imaju toliko pisaca horora, mada je neosporno da se svake godine lista horor autora produžuje. To me dovodi i do ove čajanke.
Prošle godine se na našem tržištu pojavila zbirka pripovedaka pod nazivom „Crni leptir“ Milana Mićka Milojevića iz Aleksinca, u izdanju Nove Poetike. Ova zbirka je nagrađena „Zlatnim hrastom“ od 66 prispelih radova, što me je zaintrigiralo da saznam po čemu je ovo delo posebno i drugačije od drugih. Na ovo i još nekoliko pitanja koje imam, odgovoriće mi autor lično, Milan Milojević.
1. Pre svega, moram da te pitam o naslovu zbirke. „Crni leptir“, to je čuvena pesma Yu Grupe, mada sam naziv zbirke ima i mističan, sablastan prizvuk. Leptir je simbol lepog, prirode i proleća, simbol energije i života, a s tim da je crn, stiče se drugačiji, mračniji utisak. Da li je tvoja zbirka jugonostalgična, te se radnje u pričama dešavaju u periodu stare Juge, ili je simbolika vezana za nešto potpuno drugo? Šta je uticalo na tebe da odabereš baš ovaj naziv za zbirku?
Pre svega da te pozdravim i zahvalim na pozivu. Što se tiče samog naslova zbirke imao sam ideju da nosi naslov ,,Povorka okrutnih’’, jer u vreme nastajanja samih priča Crni leptir imao radni naslov Žena u crnom. Nakon nekoliko čitanja i sugestija pojedinih prijatelja preimenovao sam naslov priče u Crni leptir. Kasnije sam u dogovoru sa glavnim i odgovornim urednikom Milomirom Batom Cvetkovićem dao konačni naziv zbirke ,,Crni leptir“.
U globalu, sam naziv zbirke nema nikakve veze ni sa našom čuvenom rok grupom, mada ja obožavam tu pesmu, a još manje sa jugonostalgijom. Crni leptir, po predanju treba da zaštiti čoveka od loših i negativnih sila. Ipak je zbirka posvećena svim tragičnim sudbinama i nesrećnim ljubavima.
2. Tvoja zbirka se sastoji od devetnaest priča. U svakoj obrađuješ starinski običaj ili sujeverje, detalj koji čini okosnicu radnje. Pošto je Aleksinac bogat selima, verovatno je prepun narodnih verovanja, zato publiku zanima koliko je okolina uticala na stvaranje zbirke? Odakle ideja i potreba da se napiše zbirka, i zašto baš horor, a ne recimo neki drugi žanr?
Aleksinac jeste bogat selima. Sad ima jedno manje. Ukupno 71. Nažalost, kao i sa svim opštinama u Srbiji, i moja spada u siromašnije, tako da se sela polako ali sigurno gase. Dovoljno je ponekad proći pored neke napuštene kuće, dozvoliti joj da ti kaže njenu istoriju i eto materijala za priču.
Sve je krenulo slučajno sa pisanjem. A kad sam već stvorio nešto, rešio sam da to ugleda svetlost dana, makar više ništa u životu ne napisao.
Horor se postavio kao logičan izbor jer obožavam Stivena Kinga. Takođe Milovan Glišić. Mnogi me upoređuju sa njim, ali mislim da preteruju.
Volim ja i komediju. Imam nekoliko napisanih u tom stilu, ali mi je ipak horor scena na prvom mestu.
3. Povorka okrutnih je o Todorcima, Usud je o trudnoći i prokletstvima, Pero anđela je o ljubavi brata i sestre, u Crnom leptiru ponovo imamo okultne običaje i decu, potom Dečak iz reke, Deca noći, primećujem da kroz zbirku preovlađuju slični motivi i da su ti dramatične sudbine posebno zanimljive za pisanje. Molim te kaži nam nešto više o procesu nastajanja priče, odakle počinješ kada razmišljaš o pisanju, potom nam približi proces odabira tema i motiva. Šta je potrebno da se osmisli, napiše i sklopi jedna tvoja pripovetka?
Na ,,Povorku okrutnih“ sam najponosniji i smatram je svojom najboljom pričom. Što se tiče samog nastajanja priča nemam neki ritual. Ne volim tišinu, dok pišem slušam muziku. Na primer za priču ,,Crni leptir“ sam prvo napisao kraj priče. Pošto mi se dopao, onda sam polako sklapao deo po deo. Ipak je ona autobiografska i govori o životu jednog Milana.
Ponekad dugo razmišljam kako krenuti, jer ideja priče postoji, samo je treba oblikovati i dovesti je do kraja.
Pisanje priča možda jeste specifičnije od pisanja romana, jer u malo prostora treba sve oblikovati. Dok sam pisao horor priče vodio sam se idejom da priča jednostavno krene od nekog događa i da na kraju nema hepienda,jer ti u pričama nisi u obavezi pojedine stvari razjašnjavati čitaocu, kao što je to slučaj pri pisanju romana. To je neko moje mišljenje. Ne znam, možda i grešim.
4. Kroz recenzije na internetu sam zaključio da publika pozitivno reaguje na tvoju zbirku i često se provlači komentar, parafraziram: „Ovo su horor priče koje su moguće“. Interesuje me kako uspevaš da otelotvoriš likove u pričama i uneseš realizam u onostrane i okultne situacije, predstavljajući ih kao našu stvarnost?
Jednostavno. Nekoliko priča ,,Crnog leptira“ su događaji koji su se desili u stvarnom životu. „Deca noći“ su napisana po događaju koji se desio mom prijatelju, koji je rođen na crveno slovo. Pošto je bio muzičar i imao običaj da se kući vraća pešaka, noću, nije mi bilo teško da uz sve njegove avanture, dodam svoje horor ideje i napišem zanimljivu priču.
„Dečak iz reke“ je priča koja se desila u selu odakle je moja majka rodom. Ona mi je samo u kratkim crtama ispričala o čoveku kojeg je neko dete cele noći vodilo „u krug“ i nikada nije stigao tamo gde je već krenuo. Na osnovu toga sam razradio priču i napisao svoju verziju.
„Predskazanje“ je pripovetka nastala po pričanju mog velikog prijatelja iz Beograda, ali ima vikendicu u mom selu. Pri poslednjoj našoj sedeljci, ispričao mi je detalje toga šta mu se izdešavalo, ubacio malo svoje mračne atmosfere, i nastala je jedna od po meni boljih priča zbirke.
Naravno i naslovna priča zbirke je rađena po mom „slučaju“ iz života. Može se reći i da je autobiografska.
5. Od svih tvojih pripovetki koje sam pročitao, „Krvava osveta“ mi je ostala živa u sećanju. I druge su podjednako kvalitetne, pa se ne stiče utisak da je u pitanju rad početnika. Interesuje me da li ti je ovo zaista prvo objavljeno delo i koliko su ti urednici pomogli sa pripovetkama?
Apsolutno mi je ovo prvo objavljeno samostalno delo. Umem da budem dosadan pri stvaranju. Slao sam priče pojedinim prijateljima koji su takođe pisci, davali su mi sugestije, objašnjavali gde sam pogrešio, šta sam dobro uradio, šta treba ispraviti.
Sećam se kad sam napisao svoju prvu priču za nekih dvadesetak minuta. Bila su to „Deca noći“. Mislio sam to je to, dve strane i idemo na drugu da pišemo. A onda je moja prijateljica poslala tu priču bez mog znanja jednom piscu. Čovek se oduševio samom idejom, ali pisanjem ne baš. A onda mic po mic, od dve strane priča je na kraju ispala na solidnih desetak strana.
„Krvava osveta“ je priča koja je prva ugledala svetlost 2021. godine u prvoj zbirci autora Nijanse, pod naslovom „Nijanse Zla“. I tada je zaista pokupila pozitivne kritike. Onda je 2022. godine zanimljiva priča „Obećanje“ ušla u drugom delu Nijansi, pod naslovom „Nijanse Vremena“. Iako kratka imala je veoma jaku poruku i takođe pobrala pozitivne kritike.
Što se tiče saradnje sa mojom urednicom, od 19 priča, samo su tri prošle njenu trijažu. Ostale su morale na veliku doradu. Tada sam hteo da sve batalim i izbijem sebi iz glave da će zbirka uopšte ugledati svetlost dana. Međutim, nakon nekoliko dopisivanja s njom ipak smo nekako posao priveli kraju. Tako da nagrada ZLATNI HRAST ima i njene zasluge.
6. Uveren sam da svaki pisac početnik ima prevelika očekivanja kako će njegovo delo biti prihvaćeno od strane publike. Pojasni nam kakva su tvoja očekivanja bila pre objavljivanja zbirke i da li su se tvoji stavovi u međuvremenu promenili. Kakvi su tvoji utisci na reakciju publike?
Iskreno, nisam ništa očekivao prilikom samog početka stvaranja. Na nagovor prijateljice počeo sam sa pisanjem horor priča. U vreme kada sam krenuo bila je pandemija koronavirusa, tako da sam imao dosta slobodnog vremena za pisanje.
Kad sam napisao solidan broj priča onda se stvorila ideja da to pretočim u zbirku. Za anonimne pisce veoma je teško doći do IK. Svuda gde sam slao pripovetke, svi su bili oduševljeni, ali finansijsko učešće se podrazumevalo. Tako su priče stajale u fioci dobrih godinu dana. Bilo je ili da odustanem ili da podignem kredit i štampam samizdat. A onda sam slučajno naišao na konkurs IK Nove Poetike. Ostalo je istorija.
Što se tiče same reakcije čitalaca, iskren da budem, ja sam prezadovoljan. Znam da ima i slabijih priča u zbirci, toga sam svestan, ali opet mislim da su i one zaslužile svoje mesto u njoj.
7. Dobio si nagradu „Zlatni hrast“ za zbirku, što je za svaku pohvalu. Da li imaš aspiracije za osvojiti još neku s daljim projektima? Kakvi su tvoji planovi za budućnost?
Jesam dobio nagradu, ali ja toga još uvek nisam svestan. Sam sam sebi stavio omču oko vrata da sada svako naredno napisano delo mora biti mnogo, mnogo bolje od predhodnog. Aspiracije za bilo kakve nagrade nemam. Moje je da pišem, kad god naiđe inspiracija. Ako to neko prepozna, biće još lepše. Iskreno, planova baš i nemam, sve radim spontano. „Crni leptir“ se pisao i sređivao pune 4 godine. Zamisli, koliko mi treba godina za sledeću zbirku (smeh).
8: Nezaobilazno pitanje za autore je kakav koristan savet neko ko je osvojio nagradu, objavio knjigu, zbirku ili roman, šta ćeš da poručiš mladim i ambicioznim piscima? Koji je tvoj put uspeha i na šta treba obratiti pažnju pri pisanju i promociji dela?
Zatekao si me ovim pitanjem. Ja sam posle dobijanja nagrade imao svojih pet minuta slave. Prvi put sam bio na Sajmu, imao svojih dva sata da se družim s ljudima, odgovaram na pitanja, potpisujem knjigu. To su neke stvari koje su san svakog novopečenog pisca, a eto ja sam sa svojim prvim delom uspeo sve to. Neko mi je preneo da sam prvi Aleksinčanin koji je imao svoju promociju na Sajmu, i na to sam takođe ponosan. Možda nisam za Lagunu ili Vulkan ali smatram da imam kvalitete za manje IK koje pružaju priliku domaćim piscima.
Što se tiče same poruke momcima i devojkama koje tek treba da stvaraju, samo da veruju u sebe, u ono što pišu. Da se ne razočaraju kad im urednik „iskasapi“ pripovetku i naredi da se krene od početka. Da veruju u svoje snove. Ako vredite, biće mesta i za Vas na ovom spisateljskom nebu.
9. Kaži nam gde se može doći do zbirke „Crni leptir“, a onda nam reci da li se možemo nadati nekom novijem delu u skorije vreme?
Trenutno se zbirka „Crni leptir“ može naručiti kod mene. Može porukom putem mesendžera ili poslati mejl na: michko.prom81@yahoo.com. Ostalo je još nekih desetak primeraka u ponudi. Nadam se u skorijem vremenu i štampanju II izdanja, čiji bi sponzor bio Radio Aleksinac.
Trenutno radim na pisanju priče za serijal Nijansi pod radnim nazivom „Nijanse Bogova“, kao i na pisanju priče za konkurs Meona i Crnoslovlja. Videćemo da li će priče proći selekciju i ući u uži izbor.
Naravno, pored toga pišem i priče za moju novu zbirku. Trenutno imam nekoliko završenih. Ne žurim nigde, jer bi nove priče trebalo biti za bolje od predhodnih.
Pored svega toga želim da se oprobam i u pisanju romana. Ideja je spremna, horor žanr je u pitanju.
Na sve ovo, pošto radim kao tehnički sekretar u Aleksinačkom fudbalskom savezu, imam želju da napišem Monografiju o svim klubovima koji su igrali opštinsku fudbalsku ligu Aleksinca. Obuhvatio bih posle-ratni period pa sve do današnjih dana. To je negde oko 80-tak klubova, većina više ne postoji, ljudi koji su ih formirali, nažalost nisu više među živima, niko nije čuvao dokumentaciju, tako da će to biti Sizifov posao. Polako pronalazim građu pojedinih klubova, ljudi se javljaju da pomognu koliko mogu. Tako da se iskreno nadam da za par godina i ona ugleda svetlost dana.
Redakcija Fantastičnog vodiča ti se zahvaljuje na intervjuu i što si bio gost virtuelnoj čajanci u kojoj promovišemo nove pisce i umetnike u regionu. Ovom prilikom, pozivamo čitatelje da se obrate autoru ili izdavaču Nova Poetika za primerak zbirke horor pripovetki „Crni leptir“. Strpljivo očekujemo tvoje novitete i pomno ćemo pratiti kako se razvija tvoja karijera. Do sledećeg čitanja, bez panike.
Autor: Nenad Jevtić
Sagovornik: Milan (Mićko) Milojević
Postoji mnogo verzija ali najranija je ona Đanbatista Bazila zvana „Petrosinella“. Sledi ona nepoznatog autora po imenu „Persinette“ iz 1790. godine koju su braća Grim iskoristila za potku svoje priče u zbirci iz 1812. godine. Diznijeva verzija Zlatokose „Tangled“ („Upetljani“) je imala dosta problema, jer je produkcija godinama pokušavala da zaobiđe sve neprijatne elemente ove bajke. Tako smo dobili priču u kojoj je čarobnica Majka Gotel otela princezu kao osvetu kraljevskom paru koji je ukrao čaroban cvet koji im je omogućio da dobiju dete. Godinama je devojka živela u kuli s kompanjonom, kameleonom Paskalom, i čarobnicom koja je koristila njenu kosu da ostane mlada. Gotel je devojku zastrašivala, govoreći da je svet opasan, ne bi li osigurala devojčin ostanak. Međutim, jednog dana, Flin Rajder upadne nekim čudom u Zlatokosinu kulu, gde ga ona zarobljava i tera da je izvede iz kule. Flin to i čini, pa se njih dvoje zaljubljuju. Nakon Flinove izdaje, Zlatokosa beži i nailazi na Gotel. Flin se umeša i biva ranjen, i seče Zlatokosinu kosu, tako da Gotel više ne može da iskorišćava devojku, te Gotel umire od starosti. Ipak, Flin preživljava i njih dvoje se venčavaju u dvorcu, jer je Zlatokosa, zapravo, ona izgubljena princeza s početka.
Nastao iz pera Dž. M. Barija kao deo zbirke „The Little White Bird“ iz 1906. godine. „Petar Pan“ već generacijama poručuje da je potrebno samo malo mašte i vilinskog praha da bi doživeli čaroliju. Petrova priča je razvijenija u Barijevoj noveli „Peter And Wendy“ iz 1911. godine. 
Italijanski autor Karlo Kollodi je napisao priču „The Adventures Of Pinocchio“ 1883.godine. Priča prati avanture Pinokija, koga je siromašni drvodelja Đepeto načinio od jedne jedine cepanice. Đepeto je zaželeo da se toj cepanici udahne život i Plava vila će to i učiniti, i oživeti lutka, ali kaže da će postati pravi dečak samo ako to zasluži. Daruje mu i savest u obliku cvrčka. Pinokio doživljava mnoge avanture – odlazak u školu, u cirkus, u zemlju Dembeliju i u potragu za svojim ocem. Naučiće da se naivnost i želja za bogatstvom stečenim prevarom završava samo slomljenim srcem.
Roman, čiji autor je Viktor Igo, nastajao je u periodu između 1828. i 1831. Roman postavlja pitanje šta čini čudovište: izgled, duša, naša percepcija ili percepcija onih oko nas. Priča je smeštena u Pariz i 15. vek, u trenutku kad se kapetan Fibus vraća iz krstaškog rata. Odmah dobija zadatak od Kloda Froloa: da pronađe Čudotvornu malu, skriveni dom svih pariskih Roma i istrebi ih, jer su oni predstavnici svega izopačenog. Fibus nerado prihvata zadatak i s Frolom prisustvuje „Prazniku Budala”. Na ovoj svečanosti koja se izruguje crkvi nastupa i velika lepotica mlada plesačica Esmeralda. Tokom svečanosti, ljubopitljivi gluvi grbavi čovek Kvazimodo („poluformirani“, ime koje mu je dao Frolo) napustio je svoj dom u zvoniku katedrale Notr Dam i postao imenovan za „papu od budala“. Svetina mu se ruga i gađa ga, a Frolo, njegov usvojeni otac, ne čini ništa da ga oslobodi. Jedino je Esmeralda ta koja zaustavlja mučenje i oslobađa Kvazimoda, na šta je Frolo proklinje. Ona traži utočište u katedrali gde se upoznaje s Fibusom. Njih dvoje se zaljubljuju, dok Frolo i Kvazimodo žude za Esmeraldom. Kvazimodo joj pomaže da pobegne. Fibus i Kvazimodo, čuvši Frolov plan da uništi Čudotvornu malu, očajnički traže Esmeraldu, ne znajući da ih Frolo prati u stopu. Frolo zarobljava sve Rome, i preti da će Esmeraldu da spali na lomači ako ne bude njegova. Ona odbija i spasava je Kvazimodo. Pobedivši Frola, Kvazimodo blagosilja vezu Fibusa i Esmeralde.
NEMAČKA, 17. i 19. vek: Nakon što uticajnom trgovcu supruga premine rađajući ljupku devojčicu, otac ostaje jedini staratelj. No, pošto je detetu potrebna majka, a njemu supruga, dovodi damu i njene dve kćeri u svoj dom. Kako je otac često na putu, maćeha rukovodi imanjem, a pastorku pretvara u sluškinju i nadene joj ime Pepeljuga. Nakon mnogo godina, kralj poželi da oženi svoga sina i organizuje bal na kome bi se mlade udavače predstavile. Uz pomoć vile, Pepeljuga odlazi na bal i zaljubljuje se u princa, ali beži nakon što otkuca ponoć, ostavljajući samo cipelicu za sobom. Princ odlučuje da će oženiti jedino onu kojoj cipelica odgovara te započinje potragu po celoj zemlji. Naposletku, iako osujećen pokušajima maćehe i polusestara, mladi par odlazi ruku pod ruku. 
DANSKA, 19. vek: Duboko ispod mora, postoji podvodni narod morskih životinja, bilja i siren-ljudi. Svime vlada kralj Triton, otac sedam kćeri divnih lica i glasova. Ona najlepšeg glasa je Arijel, koja spasava princa od brodoloma i zaljubljuje se u njega. U želji da se priključi svojoj ljubavi, Arijel se nagodi sa morskom vešticom: njen glas u zamenu za noge. Ima tri dana da natera princa da je poljubi poljupcem prave ljubavi. Morska veštica se umeša, osvajajući princa likom devojke koja nosi Arijelin glas. Omađijan, princ se zamalo oženi devojkom, ali se osvešćuje, u borbi protiv veštice pomaže kralj Triton i na kraju, ljubav pobeđuje. Svima je poznata bajka koju je Dizni kompanija iskoristila za svoj dugometražni crtani film. Da li je baš tako?
NEMAČKA, 13.VEK: Plemićki par dugo nije mogao da ima dete, pa se, jednog dana, dok je vezla i posmatrala sneg kroz prozor, kneginja ubola iglom u prst i zaželela da rodi kćer kose crne kao ugalj, tena belog kao sneg a usana crvenih kao krv. Na porođaju umire, a plemić nastavlja da se brine do detetu, dok ne pronađe drugu suprugu. Ohola maćeha, opsednuta je težnjom da bude najlepša u zemlji. Čarobno ogledalo joj godinama govori da to i jeste. Međutim, Snežana odrasta i čarobno ogledalo će maćehi reći da više nije najlepša. Maćeha šalje lovca po Snežaninu glavu, ona beži kroz šumu i nailazi na dom sedam patuljaka koji je primaju. Maćeha je i dalje traži, i uspeva da je otruje začaranom jabukom koju poklanja Snežani, dok je preobučena u staricu. Maćeha gine. Snežanu sahranjuju u stakleni kovčeg na koji nailazi princ koji je voli i budi je poljupcem. Srećni par živi lepim životom do kraja svojih dana.
NEMAČKA, 14. i 17. vek: Kralj i kraljica nisu mogli da imaju dete godinama, pa su organizovali veliku proslavu kad im se kćer rodila. Zvanice su bile i vile, koje su darovale poklone što se zlatom ne mogu kupiti, ali kraljevski par na proslavu nije pozvao i vilu Zloćku, koja se pojavljuje i proklinje dete da će umreti nekoliko dana nakon 16. rođendana kad se ubode na vrh vretena. Jedna od vila menja prokletstvo, pa će princeza samo zaspati i čekati svog spasioca koji će je probuditi poljupcem prave ljubavi. Kralj naređuje spaljivanje svih preslica u kraljevstvu a vile skrivaju princezu skoro 16 godina, odgajaju je kao svoju kćerku dok pokušavaju da žive poput smrtnika, ali ona se zaljubljuje u mladića koga sreće u šumi. Princezu odvode na dvor na proslavu a ona se ubada na vreteno. Zloćka zarobljava princa, ne bi li ga sprečila da probudi princezu jer je upravo on je taj mladić iz šume. No, vile pronalaze princa, oslobađaju ga, on pobeđuje Zloćku i budi princezu.
FRANCUSKA, 17.VEK: Oholi princ odbija gostoprimstvo starici, koja je prerušena vila. Ona ga proklinje da živi kao Zver, sve dok ne pronađe nekoga ko će ga voleti zbog njega sâmog, a ne zbog njegovog izgleda i daje mu ružu kao merilo preostalog vremena da razbije čini i povrati stari oblik. Godinama kasnije, propali trgovac (pronalazač) nailazi na zamak Zveri, uživa u gostoprimstvu, ali uzima jedino što mu nije ponuđeno – ružu s grma u dvorištu. Zver mu poštedi život u zamenu za život njegove kćeri Lepotice, čija duša je lepa kao i lice. Lepotica polazi spremna da živi kao talac, ali je Zver zasipa pažnjom i njih dvoje počinju da se zbližavaju. U međuvremenu, Lepotičin prezreni udvarač Gaston pati od povređenog ega i napada Zver. Zver pobeđuje, ali je na umoru dok mu Lepotica ne prizna da ga voli. Zver se preobražava u princa, i njih dvoje se uzimaju.
Izdavačka kuća 
Prvo malo o radnji: Ljudi su nekada bili robovi vila, a onda su pre 500 godina konačno uspeli da se oslobode tiranije vilenjaka i da steknu kakvu-takvu nezavisnost potpisavši Sporazum. Vilinska kraljevstva su zauzela veći deo kontinenta na severu, dok je ljudima pripao manji deo na jugu.
Priča nema nepotrebnih rupa i viškova. Postoje očigledni delovi koji ukazuju na postojanje sledećeg nastavka u serijalu, ali je sam prvi deo celina za sebe i time se ostavlja dovoljno prostora da čitaoci sami odluče da li će nastaviti da čitaju dalje ili ne. Poput prvog dela u serijalu ,,Hari Poter“, prva knjiga je celina za sebe, ali ako sledećem delu date šansu otkrićete pravo blago u književnom svetu.
Kako zamišljate Satanu? Da li je i dalje crven, satirskih papaka, rogat i sa špicastim repom? Ili je visok, crnokos, obučen u elegantno firmirano trodelno odelo, ima britanski naglasak i vodi noćni klub u Los Anđelesu? Ako je prvi stav u pitanju, zanemarite ovaj tekst i vratite se konvencionalnim idejama hrišćanstva. Ako, pak, nije, čestitam – upravo ste opisali Lucifera Zornjaču, protagonistu istoimene serije koju je režirao Tom Kapinos, a producirali su je Džeri Brukhajmer, DC Entertainement i Varner Bros. Serija je alternativna verzija stripa čiji autori su Nil Gejmen, Sem Kit i Majk Drindžberg.
ZANIMLJIVOSTI:
U početku, serija je snimana u Vankuveru, pa je ,,preseljena“ u grad anđela da bi iskoristili poreske olakšice i pukli devedesetak miliona dolara na produkciju. Nil Gejmen je veliki fan Dejvida Bouvija, pa je njegova muzika prisutna u seriji, a sâm pevač je uzet kao model za lik Lucifera. Glumci igraju po nekoliko uloga: Tom Elis Lucifera i Majkla, Triša Helfer Boginju i Šarlot Ričards, Lezli En-Brandt Mazikin i Lilit. Robert i Aron Marderosian, poznatiji kao duo Heavy Young Heathens, tužili su studio Varner Bros jer su iskoristili njihovu kompoziciju „Being Evil Has A Price“ bez potpisivanja autora. Serija je pobrala razne nagrade i podršku LGBTQ+ zajednice. „American Family Association“ organizacija koja je preko svog sajta „One Milion Moms“ pokušala da ugasi seriju jer prikazuje Satanu kao dopadljivu osobu, na šta je Gejmen odgovorio da su slično pokušali da urade i sa grafičkom novelom „Sendmen“ zbog prikaza gej, trans i biseksualnih veza, i zapitao se da li su primetili da im ni prvi put nije uspelo. Ime sajta je postalo sprdnja u epizodi „Sympathy For The Godess“ u drugoj sezoni. Foks je prekinuo sa snimanjem serije, pa su fanovi, glumci i ekipa postali vrlo aktivni u pokušaju nastavljanja snimanja, postavljajući #SaveLucifer sve dok Netfliks nije preuzeo kormilo. Lucifer se pojavljuje u epizodi „Crisis On Infinite Earths“ koja spaja serije „Legends Of Tomorrow“, „Arrow“, „Flash“, „Supergirl“ i „Batwoman“, pojavljuju se likovi iz istoimenih serija kao i Met Rajan koji tumači rolu Džona Konstantina.
