Lekar među piscima ili pisac među lekarima?
Voleo bih da znam kako bi na ovo pitanje odgovorili kolege Artur Konan Dojl, Čehov, ili Hoseini recimo. I da li bi se njihovi pacijenti složili sa njima. Dok ne postanem popularan kao oni, verovatno da sam pisac među lekarima.
Zašto sf satira?
Svet u kome živimo je postao satira. Možda nikad nije ni prestajao da bude, kad bolje razmislim. Ja sam ranije zamišljao pisce da meditiraju, da su na LSD-ju kad napišu neku ludu naučnu fantastiku. Danas često imam problem, kad otvorim vest ili pročitam naslov, da provalim da li je u pitanju njuz.net ili prava informacija. Za pisanje SF satire danas zaista ne treba mnogo mašte. Ispada da možeš samo da budeš hroničar i da gluposti koje vidiš oko sebe redovno beležiš na papir.
Zašto „Anomalija“?
Zato što je to prva stvar koja mi je pala na pamet kada sam pokušao da našu rasu posmatram kroz oči vanzemaljaca. Jedna velika anomalija u univerzumu. Mislim, u knjizi je to ime njihovog projekta, ali da vam ne otkrivam previše.
Iked je Deki ili je Deki Iked? Vidiš li sebe kao vanzemaljca?
Dobro da je neko primetio. Anagrami su mi bili zanimljivi kad sam počinjao da pišem knjigu, pa sam se držao toga. Ima ih još pa pokušajte da ih otkrijete, jer nisu svi tako očigledni. Nešto od mojih osobina sam možda utkao u glavnog lika, ali je problem što imate dvojicu protagonista, i često se ne zna koje tu glavni. Iked i Pales su nastali po uzoru na mog prijatelja Spaleta i mene, ali zašto se zaustaviti tu. Ima pomalo i dualizma Marti Misterije i Dilana Doga, Valdorfa i Statlera (ona dva starca iz Mapet šoua), doktora Džekila i Mister Hajda, na kraju krajeva. Verovatno da se svako od nas pomalo oseća kao Englez u Njujorku, peva Sting u pozadini. I nije toliki problem ako verujete u vanzemaljce i razgovarate s njima, rekli bi psihijatri, problem je ako počnu da vam odgovaraju.
Da li je moguće da vanzemaljci budu šovinisti? Zar nije šovinizam zemaljska crta?
U nedostatku boljeg termina, kao suprotna strana medalje feminizma stoji šovinizam, bolje reći muški šovinizam. Inače, termin je mnogo širi. Vanzemaljce je lako zamisliti da budu šovinisti, jer ako su stigli do naše planete, svakako su superiorniji u odnosu na našu rasu. Ono što je meni bilo dodatno smešno je da ih prikažem kao muške šoviniste. A što je još zanimljivije, i ženama koje su pročitale knjigu je isto to bilo smešno. Zamislite!
Kakve su Vanzemaljke?
Dijabolične, inteligentne, vladaju kosmosom. I imaju dobru zadnjicu, ako već imamo priliku da ih zamišljamo.
Ima li nade da ćemo se popraviti ili nas baš moraju uništiti?
Za razliku od holivudskih hepiendova, život često ume da razočara. Moja knjiga je negde između… Mislim da je bilo puno prilika za popravni, a ova epidemija je možda i poslednji ispit za našu civilizaciju, na kome se nismo baš najbolje pokazali. Vanzemaljci verovatno misle da nam čine uslugu time što će nas razneti kometom u paramparčad, da nam prekrate muke, predugo se već sami uništavamo.
Kako je nastajao roman i ko sem tebe stoji iza toga?
Roman se sastoji iz dve knjige, za potrebe ovog izdanja naslovljene Daska je podignuta, i Daska je spuštena. Analogija vam je jasna… Kako su dugo godina nakon obljavljenih romana likovi nastavili svoj život na društvenim mrežama, te recimo na tviteru redovno daju svoje viđenje aktuelnih dešavanja i situacije na Zemlji, pojavila se potreba za ovim izmenjenim i dopunjenim izdanjem. Marketing smo podigli na viši nivo, puno je kreativnih ljudi iz Niša koji pokušavaju da u različitim formatima dočaraju atmosferu knjige… Još iznenađenja vas čeka, samo ću to reći.
Koji su tvoji omiljeni sf autori i jesi li imao uzora u pisanju?
Ne bih mogao da kažem da sam imao uzore… Nekada davno mi je neko rekao da u pisanju kopiram Daglas Adamsa. Jedini problem je bio što ja nisam čuo za čoveka. Kada sam par godina kasnije pročitao Autostoperski vodič, momentalno mi je to postala omiljena knjiga. Od ostalih autora, tu su Filip K. Dik i nezaobilazni Stiven King.
Kako je prošla promocija i ima li uljeza na svemirskom brodu?
Za promociju ne znam, zaista. Zamolio sam domaćine da me ne gađaju smokijem dok čitam odlomke iz romana, a malo mi je čudno bilo što su za promociju knjige planirali i striptizetu na letećem tanjiru. Srećom, mislim da su Ljudi u crnom odradili svoj deo posla i nakon promocije svima obrisali pamćenje. Ali po mamurluku bih rekao da je bila dobra žurka na brodu.
Gde je moguće nabaviti tvoju knjigu?
Uskoro bi trebalo da se nađe u svim bolje snabdevenim seksi šopovima, čuj mene, u knjižarama, a do tada se može poručiti online na sajtu izdavača Presing.
Poznat po svojim čudnim idejama i dobrim knjigama, V.E. Švabov nam nudi novu knjigu koja je nešto potpuno neočekivano i osvežavajuće (ako vas emotivno prvo ne ubije).
Za nekoga ko voli avanturu i želi malo više bajkovitu priču, Ašli Poston dolazi sa pričom o lisicama, magičnoj šumi i interesantnim likovima.
Znam, znam, Noć veštica je prošala ali nikad nije kasno za veštičarenje.
Poznata po svom YA serijalu. „Vrebanje Džeka Trboseka“ (kod nas prevedeno kao Autopsija), Keri Maniskalko izbacuje mračnu priču o osveti i opojnoj romansi.
Od svetki poznatog pisca koji nam je doneo Vešca, dolazi novi serijal.
NOVO IZDANJE STRIP BLOGA – „Ibrahim Coyle“! Nikola Pavlović Sova i Filip Stanković su objavljivali epizode ovog stripa 5 godina, a ovo fantastično delo nije doživelo svoje papirno izdanje!
Verujem da vam je ime Rodžera Zelaznija (Roger Zelazny) poznato jer je skoro zahvaljujući Laguni (ne mogu da verujem da sam ovo rekao) doživeo ponovno izdanje serijal koji je prva asocijacija na ovog genija pisane reči, Hronike Ambera (The Chronicles of Amber), i koji mnogi smatraju za jedan od najboljih fantastičnih serijala. Nećemo sada govoriti o Amberskim hronikama iako sam i sam ljubitelj istih. Stoji da su uticajan i originalan serijal, ali Zelazni ima još dela koja zaslužuju da se o njima priča. Gospodar svetlosti (Lord of Light), Stvorenja svetlosti i tame (Creatures of Light and Darkness), Ostrvo mrtvih (Isle of the Dead), Zovem se Konrad (… And Call Me Conrad), On koji oblikuje (He Who Shapes)… Spisak je predugačak tako da ću se ovde zaustaviti. Ne treba pominjati ni brojne priče koje nam je ostavio u amanet.
Ovaj roman ima zanimljivu konstrukciju. Sastoji se od uvodnog i tridesetijednog poglavlja od kojih svako predstavlja po jedan dan u mesecu. U svakom od njih su opisani Snafovi doživljaji i misterija koja počinje da se obavija oko njega i njegovog vlasnika Džeka i drugih učesnika „Igre“ kako sam Snaf govori. Dodajmo tu i ilustracije Gahana Vilsona (Gahan Wilson) na osnovu kojih možemo da zaključimo da je pred nama zanimljiva knjiga.
Negde između Ničeovog bezdana i onog Danteovskog „Ostavite nadu svi vi koji ulazite“ krije se Labris i Knjiga odraza Miloša Mihailovića. Groteskno, živo i psihološki napeto štivo deluje kao da je u pitanju delo starih majstora horora, a ne jednog tako mladog bića. Pisac piše, to je ono što on ume i njegovo oživljavanje napisanog stoji između nas kao čitalaca i njega kao demijurga sopstvenog sveta. Maestralno nas vodeći kroz odaje svog uma od apsolutnog užasa do potpunog blaženstva Mihailović nam otvara vrata svih svojih soba. Od sladostrašća života do mazohizma u smrti, od životnog bila koje tuče do spoznanja svakog smisla i besmisla u teroru, koji život rastače, mi smo zarobljeni među koricama knjige.
Ličnosti, koje srećemo su tako žive i bliske, da ćemo deliti njihove živote. Bili skandalizovani ili ne, preplašeni ili u iščekivanju volećemo ove redove. Misao vodilja koja se u pričama ponavlja i spaja ih negde u savršenu misaonu slagalicu je drevna, od boga Savaota, Ilurjanke, do drevnih kipova i artefakata, sa ogromnom razornom moći. Stara božanstva se bude od Velike majke Vavilon do mitske zveri iz Otkrovenja na kojoj ona jaše. Neke priče su obojene nepatvorenim psihološkim užasom, koji parališe dok je u drugima prisutan tabu, divlji i htonski Eros.
Nina i njeni prijatelji treba da oslobode takozvane Tajne vatre, vazduha, zemlje i vode koje su skrivene u najstarijim ljudskim civilizacijama (Uskršnjem Ostrvu, drevnom Egiptu, civilizacijama Maja i Inka i Atlantidi). Grof Karkon blokirao je ove Tajne i tako onemogućio razvoj dečijih stavova, misli i maštanja. Samim tim je onemogućio razvoj planete Ksoraks- mestu gde obitavaju alhemičari kad se njihov život na Zemlji završi. Avantura počinje kada Nina sazna za neočekivanu smrt svoga dede. Prijatelji će koristiti Alhemiju svetlosti da bi se borili protiv Karkona koji, sa druge strane, koristi Alhemiju mraka.
Od malena oba junaka nose beleg koji im određuje identitet i dalju sudbinu. Dok u slučaju Hari Potera imamo ožiljak u obliku munje koji ga definiše kao jedinog koji je preživeo smrtonosnu kletvu i jedinog koji može da pobedi lorda Voldemora, Nina na svom dlanu ima beleg u obliku male, crvene zvezde. Isti taj beleg ima i njen deda Miša. Ova zvezda je pokazatelj da je neko alhemičar. Nina takođe ima misiju da pobedi glavnog negativca, alhemičara mraka, simbol apsolutnog zla- grofa Karkona Ka D’Oroa. Dok u Harijevom slučaju ožiljak zaboli u slučaju opasnosti, Ninina zvezda postaje crna i povećava se. Kao što je Hari imao pomoć dvoje prijatelja u borbi protiv Voldemora, tako će Ninu na svim njenim putovanjima pratiti četiri prijatelja. U obe knjige govori se o smrti bližnjeg, ljubavi, izdaji od strane onih od kojih smo to najmanje očekivali, kao i ličnim dilemama koje izaziva tamna strana da bi junake navela na stranputicu.
Pet prijatelja – simbolika broja pet je mnogostruka. Broj pet simboliše sklad i ravnotežu. Pored četiri osnovna alhemijska elementa (vatre, vazduha, zemlje i vode), verovalo se da postoji još jedan element- etar (ili kvintesencija). Prema alhemičarima, unutar etra nalaze se svi elementi kosmosa, a kvintesencija označava suštinu neke stvari, najdelotvorniji sastojak neke supstancije.
Ako uzmemo u obzir dublju simboliku metala, nije čudno što je magični skiptar koji je Nina koristila (to mu dođe kao čarobni štapić za dobre alhemičare) Taldom luks izrađen od zlata. Takođe, na njemu se nalazi ptica Gugi koja dosta podseća na sovu. Sama sova simboliše mudrost koju su u ranije doba morali da poseduju i alhemičari.
Takođe, sukob koji su deca imala sa Karkonom i njegovim saučesnikom Lorisom Sibilom Loredanom, u daljem tekstu LSL (koji je formalno imao titulu gradonačelnika Venecije, ali je sve konce vukao Karkon) možemo videti dve stvari. Prva je činjenica da vlast, ma koliko bila opasna (LSL je sklopio opak pakt koji mu je omogućavao transformaciju u zmiju, što mu je davalo brojne moći) iza sebe uglavnom ima postavku, takozvane „vladare iz senke” (u ovom slučaju, vladar iz senke bio je Karkon). Druga stvar je da individue koje vide prave zločine vlasti i koje su spremne da pronađu istinu bivaju nemilosrdno kažnjavane (u knjizi se napominje da je Ninin deda isto imao problema sa vlašću, zatim, Ninino četvoro prijatelja i sama Nina bili su optuživani da se bave okultnom magijom i da šire netačne glasine po gradu). Za razliku od individua koje uviđaju istinu iza laži, imamo mnoštvo koje razmišlja kao stado i zaplašeno je da naglas govori o onome što se dešava. Vlast i oni koji od nje strepe, žele da ućutkaju one koji uviđaju istinu. Neretko se dešava da takvi individualci budu ubijeni (Ninin deda, zatim ruski alhemičar i pisac naučne fantastike, Birijan Birov). Međutim, žrtva tih ljudi nije uzaludna-ona potire put onima koji su ostali da se bore za pravdu (u ovom slučaju, to su Nina i njeni prijatelji koji su često koristili beleške Nininog dede i knjige ruskog pisca da bi rešili prepreke na svom putu).