Kad pomislimo na Japan uglavnom su to misli poput: suši, sake, gejše, samuraji, nindže, atomska bomba, mange i tehnologija, malo ko pomisli naučna fantastika. Za tako loš stav prema fantastici iz tog dela sveta uopšte nije zaslužan kvalitet iste, već njena nezastupljenost kod nas. Naime, tek za nekolicinu mogu tvrditi da ste morali čuti. Haruki Murakami je jedan od najpoznatijih svetskih pisaca i neko za koga svi znate, tvorac remek dela fantastike Okorela zemlja čuda i kraj sveta, Riju Murakami je neko za koga znaju samo ljubitelji horora, jer je autor legendarnog horor romana Audicija i, naravno, Kobo Abe za koga svi znamo zbog njegovog romana u Polarisovoj ediciji, Četvrto međuledeno doba, kao i zbog njegovog životnog dela izdatog kasnije u izdanju Tanesi izdavaštva, Žena u pesku i to bi bili oni za koje smatram da ih sigurno znate, pošto ste ovde i ovo čitate. A ja ću vas sada upoznati sa još jednim…
Šinići Hoši, čijih se priča sećaju stariji čitaoci iz Politikinog zabavnika, Siriusa, Galaksije i Andromede, autor je čak 1001 kratke priče za života u kom je želeo da iza sebe ostavi baš taj broj priča. Sasvim slučajno su iz žanra naučne fantastike u kojoj je autor bio jedan od pionira u svojoj zemlji, te su sasvim u duhu našeg mesta. A sa obzirom na opus, te nesvakidašnje ogroman broj priča koje je napisao, naš izdavač, Besna kobila, je odlučio da nam napravi izbor od trideset najboljih u zbirci Divno nebesko telo, kako se zove i prva priča u knjizi.
Divno nebesko telo – Svemirska priča čije prve dve, tri stranice deluju kao mnoge pripovesti do sad, ali onda se stvari drastično menjaju, pa ovo postaje pomalo filozofska priča o tome ljudi za druge ljude misle da su uništitelji, a možda se samo radi o tome da su upravo kao i oni od kojih štite to divno mesto. Tu je i zanimljiva dilema, zanimljiva sa aspekta toga odakle je autor, da li izvršiti dužnost ili ne. Sam kraj priče nam možda pokazuje gde je Stiven King našao inspiraciju za svoj roman Pod kupolom.
Bokica – Govori o ljudskoj požudi i pohlepi i o tome šta bismo sve uradili kad nam se želje ne ostvare ili šta sve radimo za novac. Ah, da, radi se i o prelepoj robotici bez neke enormne količine mozga, ali sasvim dovoljne da izazove horor.
Era novca – Jedan običan dan, jedne obične devojčice. Naravno, to zvuči tako neinteresantno i tako bi i bilo, da nije male sitnice koja sve menja. Naime, u svetu naše devojčice izreka „vreme je novac“ evoluirala je u „sve je novac“.
Na maglovitoj planeti – Egzistencijalna drama sa primesom romanse. Gde nesreća spaja dvoje ljudi nespojivih u običnoj situaciji. Barem za jedno od njih je to sreća kojoj se nije nadao i taj slučaj valja pomoći, jer ko sebi ne pomogne ni sreća mu ne znači mnogo.
O anđelima – Kazuje o tome kakvu reorganizaciju može doneti božiji gnev i kakvo rivalstvo među anđelima stvoriti. Na kraju krajeva, sa svakom dušom, jedan tim je bliži cilju. Još kad bi i Bog tako mislio…
Ljubav prema ljudskom rodu – Pripovest je o čoveku, spasiocu koji se uzdigao iznad običnog i svoj posao radi iz ljubavi prema vrsti. No, u iznenađujućem kraju, ipak svi ideali padaju u vodu zarad jednog tako ljudskog osećanja.
Nov aparat – Priča je o uređaju koji svakodnevno koristimo, ali još uvek nismo izumeli toliko napredan da bi nam mogao zameniti lični kontakt. Toliko napredan, da je sasvim u stanju da se sam pobrine za svoj dug.
Bogovi i njihovi običaji – Iz ove priče ćemo saznati da vladar sebi ne može dopustiti ni zrnce sumnje da nešto zapravo ne zna. Kao i to kako i sa kojim ritualima i dobrodošlicom se ukazuje čast bogovima.
Doba dugog putovanja na posao – O jednom putovanju na posao i povratku kući. Kao i o svemu onome što može da te zabavi u vozu, da ti dan ne bude monoton i nalik na prethodni.
Ruine – Izlet na mesto davno zaboravljenog i srušenog grada. Filozofiranje jednog starca o hrabrosti predaka. Kao i to kako su njihovi postupci uticali na to da junaci ili bolje rečeno prolaznici ove priče izgledaju danas.
Ministarstvo održavanja životnih uslova – Pokazuje svet u savršenom novom ustrojstvu, bez ratova i svih onih zala što tako opterećuju ljude. A da bi sve bilo tako k’o u bajci, postoje žrtve. Neke prilično nevoljne, neke ipak sa zahvalnošću zbog dobijenog.
Rajski vrtovi – Donosi velika očekivanja od jednog sasvim novog sveta, tačnije san o novom raju i tragičnu propast istog. Doduše ništa se ne dešava slučajno i dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Osveta – Ugnjetavanje i nasilje uglavnom rađa želju da se tom nekom ko ti čini nažao krvi napiješ. Pa tako i u ovoj priči, ali baš kao što pobeda može biti Pirova, tako i osveta može postati Pirova.
Eeej, izađi! – O jednoj rupi, njenoj neshvatljivosti, ljudima koji su skloni da se reše greha. Kao i o činjenici da su stvari veoma sklone da ti se vrate, poput bumeranga, kada ih najmanje očekuješ.
Sekretari na ramenu – Sasvim običan dan u životu jednog trgovačkog putnika, kome i ne ide baš najbolje u karijeri. Zvuči tako obično i odista bilo bi upravo tako da tu nisu razgovorljivi papagaji.
Stvar mere – Špijunska je muka pregolema, kome i kako verovati. O, divna paranojo, dobro mi došla, duže ću bivstvovati na ovoj našoj zemlji – reči su koje ukratko mogu opisati ovu špijun priču.
Pacijent – Govori više o doktoru nego o pacijentu. Doktoru kojeg je bilo strah da izleči bolesnog. Strah od jedne mogućnosti u jednoj od hiljade mogućih budućnosti, koje se ostvaruju našim činjenjem ili nečinjenjem.
TV šou – Zamislite svet u kom potpuno nestaje jedna od najvećih potreba mladih. I u takvoj jednoj situaciji vlada čini sve što je u njenoj moći da povrati nagon vredan opstanka ljudske rase.
Gost iz svemira – Naslov priče sve govori. A ipak treba da pročitate kako je to gost ugošćen i zašto je došao na ovu našu, primitivnu planetu. Kao i da li je baš istina to što prezentuje zemljanima.
Savršeno organizovan život – Videćemo šta sve ume i može jedan pametan, pametan stan. No, upoznaćemo i sva ograničenja napredne tehnologije u odnosu na čoveka i zašto ga nikad neće uspeti da zameni.
Emisari prijateljstva – I opet, poseta vanzemaljaca, ovaj put sasvim prijateljska i druželjubiva. Samo što nisu baš svi u stanju da razumeju ljudsku psihu i potrebu da se bude dvoličan.
Žaljenja vredne stvari – Svi znate ko nam donosi poklone za Božić, jer svi smo mi deca i još verujemo u njega. Ovo je priča o tome šta se dešava kada mu nestanu sredstva za dužnost koju obavlja.
Pogubljenje – Pokazuje nam budućnost kazni za najteže zločine i tera nas na saosećanje sa ubicom. Dubina i filozofija pitanja koje postavlja ova pripovest nateraće vas na isto tako duboke misli.
Proklinjimo zlo – Priča o lopovu, tašni, gomili besposličara, policajcu, vudu vraču i ženskoj okrutnosti. A i o sindromu gomile, kako je samo lako i jednostavno naterati ljude da žele zlo nekome koga ni ne znaju.
Pogrešna adresa – Šta sve može da promeni jedna pogrešna dostava u pravo vreme ili mnoge u pogrešno. Omnibus priča u jednoj pripovesti i pokazatelj koliko različitih karaktera može da se smesti u jednu kratku priču.
Projekat remodelizacije raja – Šta god da ste mislili da znate o raju, silno ste pogrešili i ova priča će biti pravo otkrovenje za vas. No daću vam naznake, dosada i nekultura, a moglo bi se reći i u paklu je zabava.
Posetilac – Ljudska gostoljubivost i načini na koji razmišljamo. Iliti posetilac, pretnja ili prijateljstvo, kako dokučiti. Zar ne bi bilo urnebesno komično da je sve to samo jedan galaktički rijaliti šou?
Kataloška prodaja – Avanture galaktičkog trgovca i put njegovog bogaćenja, te kako je upoznao multikulturalizam vasione. Trgujući svim mogućim stvarima koje vam mogu pasti na um upoznaje njihove alternativne namene.
Vrhunska taktika – Strašni zavojevači i uništitelji svetova postaju plen lukavštine branioca koji kao sužnji vladaju situacijom. Na kraju krajeva, ko je još izišao kao pobednik iz sukoba sa ženama.
Eh, domovino… – Najduža priča u zbirci i verovatno najkompleksnija za razumeti, ne suštinski već kulturološki, i sam taj osećaj nacija koje su izgubile rat te dugo bile pod nečijim patronatom. Naime, imaginarna zemlja u Africi objavljuje rat Japanu (slatko se nasmejah, setio sam se stogodišnjeg rata između Crne Gore i Japana koji su prvi objavili potonjim). A onda uslede diplomatske, ratne, huškačke i medijske aktivnosti koje ovaj rat čine urnebesnim za nekog ko nije Japanac.
Prva Hošijeva zbirka na našem govornom području, pa je red da kažemo još jednu stvar o autoru. Naime, on je pisac samo kratkih, kratkih priča ili šoto (priče od dve do deset strana na japanskom) i ta forma pisanja zaista odmah treba da vas asocira upravo na njega, iako i mi imamo predstavnike takve forme kao što su Radmilo Anđelković i Ivan Nešić. Objavljuje svoju prvu priču van Japana, 1963. godine, „Bokicu“ u „Fantasy & Science Fiction“ gde je jedan od urednika bio i Isak Asimov.
Sam utisak o zbirci bi bio, inteligentno, duhovito, kritično i prava naučna fantastika. Autor vrlo često provejava kroz priče nuklearno naoružanje i posledice upotrebe istog, tako i da ne znate odakle je mogli biste da pretpostavite. Osim toga, priče odlikuje odsustvo otvorenog nasilja i polnih odnosa, tu su, ali ako ne obratite pažnju promaći će vam. No, ima jednu ne mogu je nazvati ni manom, više je to očekivana neočekivanost. Naime, pažljivom čitaocu neće promaći autorova težnja ka neočekivanim krajevima i kao ishod toga nakon desetak priča neke krajeve možete da pogodite. Ipak ovo je jako bitno izdanje za nas jer nam otkriva sasvim nov svet i treba ga podržati i čitati. A ja vas sad pozdravljam pošto sam dočekao jutro sa „Divnim nebeskim telom“ u rukama.
