Nema osobe koja bar jednom u životu nije poželela da bude makar kakav vlasnik neke super moći. Ako ništa drugo, da ponedeljkom ustaje odmoran. Taman pomislimo da smo ponešto otkrili, pojavi se neka persona ili više njih koji igricu pomere za level up. Ili više njih odjednom na istu temu. Svedoci smo da ljudsko telo može neverovatne stvari potpomognuto DNK mutacijom pa i ličnom voljom ili nagonom.
Ljudi stradali u nesrećama koji su sebe uzdigli do Olimpijskih pobednika. Slabovidi koji se kreću bolje i jasnije razaznaju okolinu od onih koji imaju funkcionalno to čulo, pomoću eholokacije (vrsta kliktanja pomoću usta najpribližnija sonar tehnici) pa voze bicikle u saobraćaju i razaznaju objekte na određenoj udaljenosti. Mutant ljudi koji vide, čuju, trpe, podižu, misle, izdrže ili stvaraju brže i bolje od drugih stanovnika ove planete.
Neki pomeraju granice na druge načine. David Laterman je omogućio stipendije učenicima koji su oduvek osrednji, verujući da ocena nije merilo talenta. Neki su neobični poput osoba koje pate od Dermatografije (običan zarez na koži se razlista u prelepe crteže poput šare koja podseća na šaru nakon udara groma i koja nestaje nakon pola sata). Nekima nam namaknu osmeh ljudi koji poput Karam Anda i njegove supruge Katari provedu 90 godina u braku (tačnije 90 god. i 291 dan). Tilda Svinton (engleska glumica) potiče iz neprekidnog niza anglo-škotskih predaka i to sa nepromenjenim vlasništvom zemljišta od doba kad još Normani nisu okupirali Englesku (samo tri porodice u Engleskoj se mogu ovim pohvaliti). Škotski psihijatar R.D. Lang je imao poseban pristup obolelima od šizofrenije tako što ih je oponašao, tvrdeći da je mentalna bolest samo odgovor zdrave osobe na izopačen svet koji doživljavaju (jednom se zbog nage pacijentkinje u transu, svukao go i klatio zajedno sa njom što je rezultiralo da ona posle predhodnih nekoliko meseci agonije i ćutanja ne samo progovori nego smo dobili i jasniji uvid u svet koji je njima opterećujući).
Postoje heroji tipa Kendrika Kastila (18 godina) koji je svojim telom svesno i dobrovoljno nalego na napadača tokom pucnjave u STEM školi spasivši tako sve žive ponudivši sebe kao štit. Medicinska setra Sandra Klark nije sebi mogla da oprosti što nije uspela da stigne na vreme i bude uz pacijenta koji ju je molio da ne premine sam pa je inicijator „No One Dies Alone” sa volonterima koji se ovim bave.
Slomljeno srce Semjuela Morza je stvorilo telegraf. Slikajući portret u drugom mestu kasno je dobio poruku da mu je žena bolesna a kad se konačno pojavio ona je več bila sahranjena. Svi bi voleli da imaju ortaka kao što je Tomas Kuk iz Vinskonsina koji se u detinjstvu dogovorio sa najboljim drugom da ako ikada neko od njih dvoje dobije na lotou podele dobitak, što je i učinio nakon što je ogrebao 22 miliona dolara. Bivši fudbaler, Jason Braun je donirao 37.5 miliona gladnima napravivši usput farmu (S. Karolina) sa koje prvi prinos ide ugroženima besplatno. Malo ko može da se pohvali da je potomak jedne od najčuvenijih mumija kao što to može učitelj iz Somerseta čiji je predka (Čedar man) star 9100 godina upecan u obližnjoj močvari (izgleda da se ta familija ozbiljno nije pomerala). Mila Bozoto (9 godina) je u brutalnoj trci Specijalnih jedinica „Foke” za 24 sata pretrčala 36 milja, plivala 8 km i prešla 25 prepreka u 6 krugova kao odgovor na zlostavljanje njenih vršnjaka.
Sve više dece parla strane jezike još dok je u pelenama, nabrajaju podatke svojih neverovatnih memorija ili sviraju instrumente kao da su reinkarnirani Paganini. Kradljivac identiteta koji se predstavljao kao hirurg je listajući literaturu pred samu intervenciju na jednom mornaričkom razaraču uspešno izveo nekoliko kritičnih operacija. Zbog genetske mutacije nepoznatog izvora (18. vek) jedan gradić na severu Italije nema problem sa holesterolom ili krvnim ugrušcima pa svi puše, piju i krkaju mrsno do besvesti.
Najviši, najniži, najdeblji, najmršaviji, najpirsingovaniji, najmodifikovaniji pune stranice Ginisa već dugo. Sadhu Amar Bharati drži dobrovoljno ruku u vazduhu još od 1973. u čast Šive i još mu nije otpala. Gutanje metala, stakla (regurgitatori), i vraćanje predmeta nazad po volji a neretko i prepletene su česta zabava live programa. Kontra postavljeni ili duplirani organi nisu retkost. Amoo Hadij (Iran) je zvanično najprljaviji čovek na svetu koji se nije kupao preko 80 godina i za divno čudo potpuno je zdrav iako izgleda kao skoreni otirač. Otac petoro dece radio je kao domar na Univerzitetu Boston 23 godine da bi sva njegova deca besplatno studirala (uštedeo je 700.000 dolara koje realno ne bi ni imao za ovo).
Iz navedenog, malo malo pa nas neko ili nešto iznenadi. Iako su svi pobrojani heroji ili antiheroji koje ne viđa čovek svaki dan, baš oni su samo vrh ledenog brega u različitim kategorijama. Ipak imaju nešto zajedničko, sve ih je više.
Zato se ovim tekstom bavimo onim skoro pa unikatnim ili zapravo jedinstvenim primercima ljudskog roda.
HENRIJETA LAKS: Rođena kao Loreta Plesant (1920-1951) je Afro Amerikanka iz Roanoke, Virdžinija. Ni njena porodica nije sigurna kako je njeno ime promenjeno u Henrijeta no nije važno, svi su je ionako znali kao Heni. Kada je imala 4 godine preminula joj je majka pri porođaju a kako otac nije mogao da brine o svima njima seli se u Klover gde ih razdeljuje rodbini. Henrijeta je dodeljena svom kumu Tomasu Henri Laksu u dvosobnu kolibu koja je nekad bila dom robova. Tu živi sa rođakom i budućim mužem.
Radila je na farmi duvana i rodila sina u 14. (Lovrense) i ćerku (Elsi) nekoliko godina kasnije, koja je rođena kao gluva i mentalno usporena do retardacije. Malo su se seljakali u potrazi za boljim životom a doživela je i da radi napornije dok joj se suprug borio u Drugom svetskom ratu. I taman kad je sve nekako počelo da liči na mir, 4 meseca nakon što je rodila treće dete otkriva da boluje od raka grlića materice. U isto vreme, njena ćerka Elsi je preminula (15 godina) u instituciji zatvorenog tipa. Sve skupa dovodi do užasnog stresa i ona počinje da u sebi nosi rapidno razvijajući epidermoidni karcinom cerviksa.
Doba segragacije nije bilo od pomoći ni u čemu pa ni sa ovim, slaba nega i tada opšte primenjeno lečenje guranjem radioaktivnih šipki radijuma unutar vagine odvelo je u propast. Kad su shvatili da ona zapravo ima adenokarcinom, bilo je kasno. Uzeta su dva uzorka tokom lečenja od kojih je jedan bio oboleo a drugi nekim čudom potpuno zdrav na analizi.
I tu počinje priča o najneverovatnijoj stvari čovečanstva. Priča o besmrtnosti.
Henrijeta to nije dočekala, na opštu zbunjenost, žena koja je nosila nejneverovatnije otkriće medicine preminula je u svojoj 31. godini u užasnim abdominalnim bolovima. Obdukcija je pokazala totalnu metastazu a njen grob je izmešten iz opravdanih razloga iako nije u redu da tačno mesto ne zna ni porodica. Porodica, takođe, vodi sudsku bitku da se dohodak od ćelija njihove Heni podeli sa njima.
A od njega žive farmaceutske kompanije, laboratorije, istraživački centri,… jer ćelije Henrijete Laks (HELA ćelije) same sebe obnavljaju, razmnožavaju i zaceljuju neverovatnom brzinom pa se ova kultura deli i prodaje institucijama koje se bave raznim istraživanjima. Ma čime da ih zagade one vrlo brzo se oporave i razmnože a kako su bile osnov Polio vakcine (i vakcina uopšte) svi mi koji smo pelcovani od rođenja zapravo imamo po malo Henrijete u sebi. Ključ su perfektnog imuniteta, brzog zarastanja, zalečenja, podmlađivanja a množe se toliko da viškove uništavaju. Neizostavne su za DNK istraživanja, tretmane i terapije.
ADAM RAINER: Rođen u Gracu (1899-1950, Austrija-Mađarska) sa 18 godina bio je visok 122.5cm, sa 19 godina -111.5cm što se smatra dvorfizmom (prosek je 147) i već je bio neverovatan jer kako stari tako se zapravo smanjuje. Dete roditelja prosečne visine je na svoj 21 rođendan izgledao kao trogodišnjak, vrlo slab i premršav. Sumnjalo se na pituitarni tumor.
A onda se dogodilo nešto što se dogodilo eto samo jedanput u zapisanoj istoriji. Adam je od svog 21. rođendana počeo da raste i do svoje 30. godine dostigao visinu od 218cm. Kad mu je otklonjen pituitarni adenom on je ostao prikovan za krevet do kraja života. Nastavio je da raste i u času kad je prmeinuo u 51. godini bio je visok 234 cm dok mu je stopalo raslo za po tri broja na godišnjem nivou. On je jedini ljudski stvor koji se rodio sa dvorfizmom i već bio jedinstven jer je to stanje bilo unazadno, koji je okrenuo tok i prešao u gigantizam.
DŽEJM HARISON: Poznatiji kao čovek „zlatne ruke” je donor krvne plazme iz Australije. Mnogi to rade ali on je jedinstven jer ima plazmatičnu komponentu, jedinu na svetu koja pomaže u bolesti znanoj kao Rezus sindrom. Preko 1000 njegovih donacija spasilo je preko 2.4 miliona beba širom sveta. Poslednju (1173) dao je 2018. u svojoj 81. jer Australijski zakon zabranjuje davanje krvi nakog tog starosnog doba. Njegova krv sadrži neobično snažna i otporna antitela (koja se bore protiv D Rh grupe antigena) a ovo otkriće je dovelo do razvoja imunoglobulina baziranog na ideji da spreči hemolize kod beba. Trenutno se radi na stvaranju sintetičkog odgovora jer on više ne može da daje krv.
EDVARD MORDRAKE: Polako ali sigurno iz urbane legende prerasta u moguć mit (da ne davim oko nekih otkrovenja). Priča kaže da je rođen u 19. veku, Englez je i ma koliko stalno imamo na videlu neverovatne genetske mutacije i usko gledano sijamske blizance ipak ostaje najneobičniji čovek iz te tematike. Edvard je imao jedno lice na svom potiljku, koje je plakalo i smejalo se i to kontra od onoga što je doticalo Edvarda. Molio je doktore da ga odstrane jer je trvdio da mu ono noću govori užasne stvari, vređa ga i ponižava. Danju nije patio od ovih prikaza. Na kraju se izmučen i očajan ubio u svojoj 23. godini otrovom. Važio je za prilično lepog i zgodnog momka, naslednik bogate porodice, školovan, muzički obrazovan i talentovan ipak je svoj kratki vek proveo u osami i nesrećan. Lice sa potiljka je balavilo iskolačenih očiju, nije moglo da govori (bar ne naglas pred drugima). Ova priča ima brojne svedoke ali i nekoliko zapisa. „Anomalije i Kurizioteti Medicine” (dr Džordža M. Goulda i dr Davida L. Pajla) kao i priče Čarlsa Lotina Hidreta u „Boston post”-u (1895, serijal gde spominje ženu sa repom što je Sirenomelia, čoveka sa telom pauka, čoveka krabu što je Ektrodaktilija,…) spominju deformitet lica prilepljen za potiljak koji balavi.
Jedna verzija govori da je to lice devojke čija usta bi naše babe uredno isprale sapunom s obzirom na količinu gadosti koje sposobno da izgovori ali da ne mešamo ono što bi moglo biti istina sa tamo nekim pričama uz logorsku vatru, postoji predlog da bi ovo mogao biti kraniofagijalni parazit (parazitski blizanac), oblik diprosopusa (kranijalna duplikacija) ili ekstremni parazitski blizanac (jedinstveni sijamski blizanac). Poslednja želja mu je bila da mu posle smrti odstrane lice da ga ne bi mrcvarilo i posthumno zauvek kao i da mu ne obeleže grob zbog znatiželjnika, a Edvard je i danas predmet interesovanja mnogih umetnika.
EBI I BRITANI HENSEL: Američke sijamske bliznakinje (1990) koje izdvaja to što su one dicefalični parapagus blizanci i to visoko simetrični sijamski blizanci…ili u prevodu jedno telo sa dve glave na njemu. Ono što ih izdvaja od Afrikanki Merien i Nadji Nadje kao i od Brazilaca Hesusa i Emanuela je to što se okom ne vidi. Svaka ima svoje srce, želudac, kičmu, par plućnih krila i svoju kičmenu moždinu. Ipak, imaju jedan par dojki, 1 dijafragmu, 1 jetru, 1 tanko crevo, 1 debelo crevo, 3 bubrega (2 leva i 1 desni), 1 set reproduktivnih organa, 2 odvojena polusakruma i 1 karlicu. Svaka bliznakinja kontroliše svoju stranu tela pa je neverovatno gledati kako sinhronizovano voze auti, jedu i pišu u isto vreme, trče, plivaju,… Po rođenju, ovakvi bliznaci imaju još jednu ruku između glava ali ovde je to odstranjeno.
Život im otežavaju vratovi iskrivljeni u stranu i jedna kraća noga (jedna je viša od druge) pa jedna mora hodati na prstima što je konstantan napor. Neobično je i to što kad uživaju ili trpe bol to zapravo oseća ona druga. Univerzitetski su obrazovane i rade u lokalnoj školi kao učiteljice a u socio veštinama se prilagođavaju (ako se slažu poslaće vam mejl sa: Ja se slažem a ako ne svaka će potpisati svoje mišljenje). Jedna u 100.000 blizanakih trudnoća ima ovakav slučaj a da prežive ceo process i rode se u terminu bukvalno 1: million. Mnogo je češći slučaj gde odvajanjem ostanu na jednoj nozi, jedna osoba premine jer nema telo ili nošenje parazitskog blizanca na sebi (obično je taj mentalno nerazvijen) ili u sebi.
DAMIER OMIER: Ovaj 11-godišnji dečak nosi retku bolest poznatu kao CDG (Congenital Disorders of Glycosylation) ali je i jedina osoba na svetu sa specifičnom mutacijom. Ne hoda, koristi tubus za hranjenje i potrebna mu je pomoć oko toaleta no ide u školu iako je neverbalan a često se i smeje. CDG ima preko 100 različitih oblika ali on je jedini sa potpuno novim CDG-GET4 koji je doveo naučnike do potpuno novog gena u DNK sekvenci, odnosno nečega što potpuno zaustavlja protein da se navede do pravog mesta što razvija neuropatiju van poznatih granica. Ima jedan ovakav Hulk bebac i u Nemačkoj.
N. N. lice: Samo jedna osoba je medicinskim analima poznata kao nosioc Ribose-5 fosfatne izomerazne deficijencije (RPI), njeno ime je sklonjeno od javnosti jer je ona potencijana meta neetičkim istraživanjima Molekularne medicine (MRI i DNA analiza). Godine 1984. ova osoba je prestavljena struci da bi 1999. ušla i u medicinske studije. Do danas niko ne razume ovu pojavu kako nastaje.
Neke od najređih dijagnoza: Sindrom kamenog čoveka (1:2 miliona) pod nazivom FOP je fibridoplazija progresiva koja polako tkivo pretvara u kost. Alisa u zemlji čuda je sindrom (AIWS; frekvencija pojavljivanja je skoro pa nikad) odnosno stanje u kome je osoba zbunjena oko oblika i veličine svojih delova tela i to mahom kao rast retko kao smanjenje istih ali i ima pogrešno viđenje oblika i predmeta (male zgrade i ogromne šoljice za kafu).
Hačkinson-Gliford progerija sindrom (HGPS, 1: 8 miliona) poznata je kao Progerija prestavlja ubrzano starenje dece a od 1886 prijavljeno je 130 slučajeva. Alkaptonurija (1:miliona) je sindrom crnog urina gde telu fali proces da polomi dva proteina amino kiselina (Tirozin i Fenulanin) pa telo pravi kiselinu. Hronična Fokalna Encefalopatija (Rasmunezenov encefalitits, 2: 10 miliona ljudi) i napada decu u uzrastu od 10 godinasa frasovima, gubitkom motorike i govora, paralizama, upalama mozga i mentalnim poremećajima. Metameglobinemija (sindrom plave kože) nastaje zbog neverovatne količine mete tipa hemaglobina koji transformiše gvožđe u krvi. Kuru (smejuća smrt) je redak i posledica je jedenja ljudskog mozga, lociran je u plemenu Fore (Nova Gvineja) a dovodi do oštećenja mozga usled proteina iz istog. Fielsovo stanje (po sestrama Kirsti i Katarina Filds) je progresivno mišićno oštećenje koje pravi bolne spazme i preko 100x na dan.
Retka je i Vanzemaljska ruka, odnosno posedovanje ruke koja živi za svoj ćef pa davi, grebe, pokušava da izvadi oko i udara sopstvenog vlasnika. Apotemnofilija je potreba da se odseče neki deo svog tela. Boantrofija je uverenje osobe da je krava (pasu travu, idu četvoronoške po livadama) sa obrtom gde se nakon epozode osoba toga ne seća. Kapgrasova deluzija je stanje u kome osoba veruje da je sve ljude zamenilo nešto drugo (svuda klonovi i slično). Klinička likantropija je stanje gde osoba veruje da se transformiše u vuka ili vukodlaka pa žive u gorama i kriju se u šumama. Kotardov sindrom je stanje gde osoba veruje da je zombi, duh, da ima teo koje se raspada, da gubi krv ili unutrašnje organe. Diogenov sindrom je poznatij ikao hordašenje uglavnom đubreta.
Fakticiozni poremećaj nam donosi osobe koje se ne vode kao hipohondori već žude da imaju boravak u bolnici snimanja i tretmane i često sebe namerno razboljevaju ili povređuju. Kluver Buki sindrom ima žrtve koje obožavaju seksualni odnos sa automobilima ali i pate od gubitka memorije ili imaju potrebu da jedu staklo i gvožđe. OKP (kompulsivno opsesivni poremećaj) je obično manija o čišćenju sa gomilom iznurujuće ponovljenih ritual i određenih pokreta i reči. Pariski sindrom (ne mešati sa turističkim sinromom ili Jerusalimskim, videti tekst Neobične dijagnoze) pogađa samo Japance kad vide Pariz (inače imaju repliku kod kuće u detalj) i dovodi ih do deluzija, halucinacija a trigger je sam francuski jezik koji u mozgovima Japanaca napravi kuršlus. Reduplikativna amnezija je čin viđenja duplirane lokacije uisto vreme na dva mesta (od 1903 u knjigama) a vodi u Alchajmera, tumour, trauma mozga i druge psiho poremećaje. Stendal sindrom je srećom privremen i redak a pogađa osobe izložene velikoj količini umteničkih dela odjednom što ih dovede da dobiju srčani udar. Retka je alergija na vodu (samo 30 osoba je ima), Porfirija, Pika (ovi jedu sve što vide ne bitno što nije jestivo), Moebusov sindrom (potpuna facijalna paraliza), najređa mutacija je na genu KAT6A, Morgelonova bolest je manifestacija stvarnog bola ili gmizanja pod kožom, Sindrom stranog akcenta podrazumeva da osoba počne da govori jezikom koji ne postoji.
Memorija ljudskog mozga se tako lako maniuliše da za okvirno tri sata mogu da vas ubede da ste počinili zločin koji niste. Skoro 70% to uradi nesvesno i ne samo da priznaju nego i detaljno opišu kako, gde, svaki detalj. Posle bitke u Šilou (1862), ranjeni na smrt ležali su na ledenom tlu i isijavali „anđeoski sjaj” iz rana (svetleli biolumiscentno). Dva klinca (2001) su na naučnom sajmu objasnila i zašto: u pitanju je biolumiscentna bakterija koja jede bakteriju za razlaganje i sepsu samo rana mora biti jako ohlađena. Svi vojnici su preživeli masakr a ovo bi trebalo bolje istražiti u modernoj medicine.
EERO MANTIRANTA: Prvi Finski sportista koji je pao pozitivan na dopingu je ujedno i bezveze pao na istom. Ispostavilo se da on i članovi njegove šire familije su nosioci mutacije eritroproteinskog G receptora što znači da mogu da nose 50% više kiseonika kroz krv na hladnom ili visoravni. Za skijaša sjajna moć.
LIAM HOESTRA, KRIS MORGAN: Liam Nosi dar neverovatne snage jer blokira protein miostatin što rezultira nemanje masti, rast mišića i neverovatnu snagu. Jedina mana ovog stanja je što oni moraju konstantno da jedu neverovatne količine hrane. Sa 1 godinom je radio zgibove do podbratka a sa 18 meseci raznosio nameštaj po kući. Kako ima deficijenciju miostatina i inhibirani rast mišića 6x je jači od prosečnog snagatora (ima inače 4 godine sad). Kris lagano podigne Ford Fijestu od tonu.
VERONIKA SEIDER,KONČETA ANTIKO,NATAŠA DEMKINA : Veronika vidi 20x bolje od top vida 20/20 (identifikuje osobu na više od 1.6km). Končeta (žena duga sa 4 retine u očima) vidi u spektru boja koje niko drugi ne vidi kao i ultraljubičaste (do 100x).Ima tetrahromat sa dve različite mutacije na svakom X hromozomu i samim tim ima 99 osnovnih boja pa na kamičku vidi duge. Nataša (Rusija) ima rendgenski vid (ne šalim se) vidi kroz predmete i osobe.
RAHMA HARUNA: Nigerijska cura koja od tela ima vrat i glavu sa nešto malo torza, poznata po tome što živi u lavoru, u konstantnim bolovima nesretna devojka prkosi zakonima medicine.
KIM NOBLE; DŽENI HEJNES: Obe imaju redak disocijativni poremećaj identiteta odnosno stanje višestruke linosti (1% ljudi pati od DID i imaju oko 2-3 ličnosti u proseku). Kim ima 100 a Dženi čak 2.500 komada.
MIHAEL MOTITO: Ima ih koji jedu šta stignu ali ovaj lik (Gosn, Magnetut ili Gsn jedem sve) sem sijalica i bicikala je pojeo avion Cesnu 150 i jedini je sa ekstremnim oblikom Pike jer guta kiseline i otrove.
KOBAJAŠI TAKERU: Ovaj mršavko ima moć rastezanja želuca koji je umalo svario sondu pri pregledu istog i nismo iznenađeni što je prvak u jedenju hot-doga koji verovatno dezintegriše odmah.
MARILU HENER, STEFAN VITLIŠIR, REBEKA ŠAROK: Marilu ma jedinstveno pamćenje svakog detalja i nebitnosti zbog Hipertimnezije. Stefan ima toliko perfekt memoriju da ako smao jednom baci pogled na panorama gradu ume da je nacrta u detalj (zgodno pa je momak arhitekta). Rebeka se seća boravka u maminoj utrobi.
HAVIJER BOTETA,DANIJEL BROVNING SMIT, JULIJA GUNTEL: Havijer je lik koji glumi Mamu (španski horor), u rimejku Mumije i Slendermenu. Ima i Marfan sindrom koji utiče na spajajuće tkivo ali ovaj lik raslojava kičmu kao gumu što ga čini jedinstvenim. Danijel ovo kombinuje sa Ehlers Danlos sindromom što dovodi do toga da ne oseća bol. Julija (umetničko Zlata) je žena guma koja se uredno iz zabave spakuje u perecu.
OZI OZBORN: Ovaj je odavno trebao da premine usled poroka koje konzumira u svim oblicima ali ima gentsku mutaciju gde gen odgovoran za alkoholizam apsorbuje metamfetamin i druge droge pa je imun na posledice svega ovoga. Dalje od toga ne mogu da otkriju. Super moć partijanja bez posledica.
ELIZABET TEJLOR: Ima mutaciju Dističija što znači da ima duge trepavice u duplom redu koje fenomenalno ističu njene ljubičaste oči.
STEFAN KRON: Ima mutaciju na delti 32 što mu omogućava da je imun na HIV virus u svakom pogledu.
Neustrašivost, amnezija (jedna oblik doduše je redak i tragičan krajnje), foto prepoznavanje lica, nesposobnost da se vide tuđa lica, vizuelna agnozija gde s ene razlikuje zmija od perece koja pravi koherentne slike sveta, deža vu, gledanje u pikselima, viđenje nepostojećih proračuna (šema, grafikona, matematičkih postavki, 6d objekata i atomskih struktura) u vazduhu sun eke od super moći. Posle nekoliko minuta gledanja sebe u ogledalu u zamračenoj prostoriji mozgu postane dosadno pa počne da kombinuje vaš odraz ili tuđ sa monstruoznim slikama. Mozak isključi nepotrebne centre i onesvesti vas da sačuva materije za vitalne organe, kao što ume da dijarejom izvede antitoksikaciju koju mi uredno zaustavimo probiotikom na bazi dehidratacije sadržaja (jel di ćeš tako u bus?). Ljudska pljuvačka sadrži opiofin prirodni lek protiv bolova koji je barem 6x snažniji od morfijuma.
Šećer na rani ublažava bol i ubrzava proces zarastanja. Nikaragvanski jezik znakova je sponatno nastao među napuštenom gluvonemom decom (1980) u izolovanom selu. Psihička utrnulost je pojava u času kad previše ljudi umire a ostalima to postaje nešto normalno. Miris najbrže prizove uspomene (Džoj Milne može da namiriše Parkinsonovu bolest mesecema čak pre nego osoba oboli).
Ljudsko telo je očigledno čudo mašinerija.
LIVE THOV LIN: Kinez koji je Magneto do te mere da za sebe lepi autobuse.
ŠI LILIANG: Šangajski monah koji na površini vode pretrči čak 125m.
TAI NGOC: Vijetnamac koji od groznice (1973) je izgubio mogućnost da zaspi. Svaki dan radi težak fizički posao i ne spava uopšte.
DEJV MULINS: Novozelanđanin koji je ronio je u daljinu čitavih 244m na dah za 4min i 2sek a zaronio na dah na 108m.
RATHAKRINANA VELU: Njači zubi na svetu (Indija) vuku voz od 261 tonu sa razdaljine kanapom od 4m.
WIM HOF: Ne oseća hladnoću niti mu šteti pa sedi u ledenom jezeru i po sat i po.
BEN ANDERVUD, DANIJEL KIŠ: Korišćenjem ehololokacije Ben vozi skejt (ima reblastom odnosno vrstu kancera na oba oka i slep je skroz), pentra se na drveće. Danijel čak vozi bicikl unutar saobraćajnog toka.
DIN KARNAZES: USA maratonac koji s enikad ne umara niti je iscrpljen jedino što spava danima posle trke. Trčao je 350milja, 50 maratona zaredom u 50 država tokom 50 dana i kao vrhunac tri sata trčao čuvenu trku Nju Jorka. Može da trči neprekidno.
GARTI MONASI TIBETA: Samoregulišu svoju temperature. Proverili sui h na -17 (Himalaji) gde su spavali u snegu i ledu napolju i nisu ni zadrhtali.
SLAVIŠA PAJKIĆ: Poznatiji kao Biba Struja proizvodi elektricitet sovjim telom. Primio je 20.000 volti (1983) u telo a 2003 je podgrejao lonac do ključanja za 1min i 37sek. Ume da uvuče i sačuva u sebi struju pa da je odpusti kad mu volja.
ZAO RUI: Šaolin monah koji ima ne probušivu kožu. Sem što odmara svom težinom na šiljcima voli i da demonstrira uključenu bušilicu na svojoj slepoočnici.
ALAIN ROBERT : Francuski spajedermen se bez opreme vere preko Ajfel tornja, Empajer Stejt bildinga, Kanadskog skver tornja, Petronas tornja u Maleziji, Hotela „4 godišnja doba” u Hong Kongu, solitera Londona i to brzinski spolja po staklenim klizavim, ravnim pločama.
DEREK AMATO, ORLANDO SEREL,ALONZO KLEMONS : Savant sindrom je momenat kad nakon udarca u glavu umesto da pobrljavite postanete genije. Derek je virtouz na klaviru koji ga neobično privlači a prvi put je seo za njega nakon oporavka od povrede. Orlando je posle udarca u bejzbolu dobio perfekt memoriju svega i svačega. Alonzo je imao više udaraca u glavu i od tad je dovoljno da uglom oka vidi mrlju i da je pretvori u skulpturu (bukvalno naizgled živu). Drugi od udarca mahnito peru ruke, imaju opsesije za žutom i ljubičastom bojom, ponavlajju isti odgovor više puta, vređaju nepoznate ljude u javnosti, presvalče se u javnosti, imaju kockaste crno-bele vizije, migrene, amnezije, ili kradu po radnjama.
SAMJUEL RODRIGEZ: Rodio se u 26. nedelji trudnoće i preživeo.
ZAK SVART: Preživeo leukemiju tri puta za 10 godina.
BRUK GRINBERG: Preminula je u svojoj uzrasno 20. godini sa telom 5-godišnjakinje, jedino su joj kosa i nokti nastavili sa rastom.
ŠAJLO PEPIN, TIFANI JORKS: Devojčice rođene sa spojenim nogama i razmaknutim stopalima što podseća na peraje. Ovo je Sirenomelija.
LANDOD DŽONS: Dečak iz Ajove ne oseća nikakvu glad od svoje 12. godine.
Disenbark sindrom (stalni osećaj da ste na brodu koji se ljulja), spontano sagorevanje (povećana količina kalijuma koji pri varnica razmeni sa natrijumom pri mimoilaženju kroz ćelije tela izazove varnicu) ostavlja samo potkolenice kao uzemljenje i jedva oprljene fotelje a ako znamo da je za sagorevanje ljudskih kostiju potrebna neverovatna temperature deluje zapanjujuće da ništa drugo ne plane (oko 1000 stepeni C), nemamo pojma zašto spavamo ili zevamo pa i zašto sanjamo, zašto imamo viruse unutar tela i zašto su drugi primati snažniji od nas, zašto je smeh „zarazan”,…Adermatofagija je nepostojanje brazdi koje čine otisak prsta, 1:500.000 beba se rodi trudna,…
N.N. : Osoba iz Arizone ima moć anti osteoporoze, odnosno nema šanse da slomi kost.
KARLOS RODRIGEZ: Odrasla osoba sa nejvećim procentom odstranjene kosti lobanje. Postoji još par bebaca rođenih bez pola ili skoro celog krova lobanje.
JAKSON BUEL: Dečak koji je rođen 2014. bez mozga i uspeo je da poživi relativno dugo za ovo stanje, čak 5 godina. Inače sa ovim stanjem beba ne poživi ni sat dva nakon rođenja.
DŽO KMEORN: Nikad nije osetila bol niti to ume da doživi ikako.
SKOT FLANSBURG: Momak iz Ariozne je živi digitron koji ako mu kažete datum iz koje god ere ili epohe kazaće vam koji je to dan bio.
DEREK PARAVICI: Potpuno slep ume da odsvira celokupno muzičko delo ma koliko bilo dugo nakon samo jednog slušanja istog.
KEVIN RIČARDSON: Kad vide ovog lika makar to bilo i prvi put, lavovi (ali i hijene i tigrovi) prosto legnu i traže da ih češka šaptač lavova.
ISAO MAČJI: Japanski Jaido majstor ume da samurajskim mačem preseče metak koji ide ka njemu.
KIM PIK, LIMAN BLIZNAKINJE: Inspiracija za film „Kišni čovek”, soba sa hendikepom u razvoju kongenitalnog mozga (kao i sutistični spektar, intelektualni hendikep i FG sindrom, mikrocefaliju, agenezu na telu kalosuma i nedostatak prednjeg režnja) imao je neprikosnovenu memoriju, znao je da izračuna dan na osnovu bilo kog datuma. Limanove znaju svaku ploču, naslovnicu i sadržaj iste ikada.
PRVA ŽENA FEODORA VASILJEVA, GĐA. GRAVATA, GĐA KIRILOV, BARBARA STRACMAN, MADALENA GRANATA, MARIAM BABIRU,
ELIZABETA MOT, ALISA HOKS,…: Rekorderi u rađanju. Redosledno: 69, 62, 57, 53, 52, 44, 42, 41, 39, 35,…
Nismo ni zagrebali tematiku. Niti nauka DNK i sposobnosti koje krije ljudsko telo niti ja sa nabrajanjem. Ako vas zanimaju dodatni DNK primeri imate sjajan kanal „Special books by special kids” sa unikatnim prestavnicima nekih stanja.
Sigurna sam da i vi imate kakve super moći, ma koliko trivijalne možda one to ipak jesu. A ako imate nešto što vas muči i za šta još uvek nauka nema odgovor niste sami i niste drugačiji, samo posebni i voljeni pa ne zaboravite to.
S ljubavlju, Elena Alexandra
E sad, kao što rekoh u svakom žanru postoje majstori voleli vi to ili ne. I dostupni su. Mene lično duša zaboli kad u sred dobrog horora iskoči scena ljubavnog para koji izgleda kao da autor nikad u životu ni leksikon simpatiji nije popunio. A ako ih nema uopšte onda je štivo, sve samo neuverljivo. Jer sve je život pa makar i fiktivni između korica. I sve ga čini.
Neobično je kako neki životni trenuci mogu biti ključni, ne samo za nas, kao glavne aktere, već i za čitavo čovečanstvo. Tako je i susret dvanaestogodišnjeg Reja Bredbarija sa vašarskim mađioničarem Mister Elektrikom bio presudan da ovaj autor započne upravo ono što najbolje ume i podeli sa nama čitav niz priča i romana koji zaslužuju počasno mesto na policima, ne samo ljubitelja fantastike i horora, već i mnogo šire čitalačke publike. Kao i druge velike autore, Bredberija je teško svrstati u neki određen žanr. Svojim raskošnim talentom prevazilazi ograde, preskače žice i pomera granice žanrovski definisanog stvaralaštva, otvarajući pred nama vrata novih svetova, gde se likovi i dešavanja, ma kako neobični ili čak nemogući bili, uvlače pod kožu, udaraju pravo u centar i skuće se tu u nama, među rebrima, s leve strane, zauvek. Upravo taj iskorak iz žanra možda je najuočljiviji u romanu „Nešto nam se zlo privlači“.
Pripovedačka veština ogleda se, ne samo u priči koja nas usisava u sebe, već i u opisima ambijenta, likova i scena. Malo je autora koji tako umešno daju karakter tami koja preuzima ulogu glavnog junaka. Uživanje u čitanju ovog remek-dela time postaje duhovno iskustvo. Simbolika, iako jasna, nije ni malo izklišeizirana, čak i kada se posmatra kao nebrojano puta ispričana bajka o večitoj borbi dobra i zla. Ljubav, prijateljstvo, radost i humor na jednoj strani i bol, zavist, ambicija i jad na drugoj, u književnosti, i generalno, u umetnosti, svakako nisu novina, ali u ovom slučaju to nimalo ne smeta, naprotiv, daje novu nadu da je zaista jednim osmehom moguće poraziti mrak koji nas okružuje, ali i onaj opasniji, mrak u nama samima. Iako potpuno različitog tona i atmosfere, „Nešto nam se zlo privlači“ moramo posmatrati kao svojevrstan nastavak romana „Maslačkovo vino“. Čak i sam Bredberi ih spaja u tzv „Green Town trilogiju“, nazvavši je tako po fiktivnom gradiću u kome je smeštena radnja oba romana, dodavši joj i treći „nastavak“, „Zbogom leto“, kao i kraću priču „Letnje jutro, letnja noć“ čime zaokružuje celinu. Čitava trilogija reflektuje različite aspekte odrastanja dvojice dečaka (u pitanju su različita deca u svakom od nastavaka). Leto i jesen nisu ni malo slučajno odabrani, kao ni uzrast junaka. Svi mi se sećamo koliko su baš ova godišnja doba važna u toj dvanaestoj, trinaestoj i četrnaestoj godini života, kada, neko manjim, a neko jezivo krupnim koracima, grabi ka zadivljujućem i istovremeno zastrašujućem svetu odraslih. Neki od nas imaju tu sreću da (bar) jednom nogom ostanu s one strane duge. Ili je to ipak odluka? Možda neka vrsta, običnom oku nevidljivog, belega koji nije polumesec, nego osmeh? Kec koji vadimo iz rukava kada zagusti? Trik kojim varamo i život i smrt, nekada i sami sebe? Ako time nekog učinimo barem malo srećnijim, da li je uopšte važno? Na kraju krajeva, svako bira svoje oružije.
Za „Berzerk“ sam čuo još u gimnaziji.
Za neupućene, radnja „Berzerka“ odvija se u svetu koji neodoljivo podseća na Evropu na kraju srednjeg veka… ali sveta koji je na pragu svojevrsne apokalipse i kako se radnja odmiče to postaje sve očiglednije.
Mira: Mislim da je potrebno da počistimo određene probleme u sopstvenom dvorištu pre nego što krenemo dalje.
– Zapitaš li se nekada kuda putuju oni koji nikada nisu bili nesrećni?
Ja, Jelisje Svagorski, od Majke Zemlje i Boga Oca, zatvaram poslednja vrata za sobom i molim da se to u istoriju ubeleži!
Dobar dan. Radimo anketu o Jelisju Svagosrskom. Da li znate ko je on i da li ste ga možda videli?
Mlada Nami Mijamoto je sigurna da njen život tek počinje. Ima super porodicu, završila srednju školu i upravo ide ka žurci gde je svi čekaju. Jedini problem? Na putu do tamo, Nami umre.
Duboko u mađarskoj šumi, sveta magija kralja Salomona živi u njegovim potomcima. Okupljajući se pod ponoćnim zvezdama, oni se mole, pevaju i čine mala čuda – i nijedno nije nadarenije od velikog rabina Isaka i njegove tri ćerke. Svako je blagoslovljen jedinstvenim talentom – bilo da je to nagovaranje biljaka da rastu ili predviđanje budućnosti čitanjem puta zvezda.
Kiva Meridan je provela poslednjih deset godina boreći se za opstanak u najozloglašenijem zatvoru Zalindov, radeći kao zatvorski iscelitelj.
Jedna od novih fantastičnih knjiga koja obećava je priča o dve žene. Iraja je provela život u ćeliji, ali svaki dan je približava slobodi – i osveti.
Saga o korejskom mitu, naučnom otkriću i trajnoj ljubavi koja veže čak i najrazorenije porodice, koja prkosi žanru i obuhvata kontinente. Elsa Park je fizičar čestica na vrhu svoje igre, smeštena u opservatoriji neutrina na Antarktiku, uverena da je dovoljno razdvojila svoje ambicije i porodične duhove od kojih je čitav život bežala. Ali nedugo zatim, njen imaginarni prijatelj iz detinjstva – bolno poznata, spektralna žena u snegu – konačno dolazi da je preuzme.
Prva stvar koja zapada za oči jeste činjenica da Jelena Ivanovna odlazi da vidi majmune koji joj se dopadaju jer primećuje da su slični ljudima koje svakodnevno sreće. Ona u njima vidi osobine koje imaju i ljudi, a koje u njoj izazivaju podsmeh.
U ovoj rečenici Dostojevski je mislio zapravo na Nikolaja Gavriloviča Černiševskog, autora knjige „Šta raditi?“ Ova knjiga sadrži junake koji je trebalo da propagiraju „ljude novog doba“-one koji će svojim radom i individualističkim zalaganjem doprineti društvu. Iako u umetničkom smislu ona nema neke kvalitete, teoretičari književnosti je proučavaju jer je filozofija proistekla iz ove knjige uticala na razvoj događaja u Rusiji i uticala na stvaralaštvo drugih autora. Černiševski je bio književni kritičar, demokratski revolucionar, filozof materijalizma i tvorac utopističkog socijalizma. Bio je protivnik hrišćanskih dogmi. On je, između ostalog, uticao na Vladimira Lenjina, a zanimljiv je podatak da je bio blizak i sa srpskim socijalistom Svetozarom Markovićem. Nikolaj Černiševski odricao je filozofski koncept slobodne volje (to jest, mogućnost čoveka da ima sopstveni izbor nezavisno od spoljnjih faktora). Smatrao je da bi, udovoljavanjem ljudskih potreba, čovek mogao da doživi procvat, ali da je zbog toga potrebno izmeniti uslove življenja kroz revoluciju (nju je želeo i da stvori na tlu Rusije). Černiševski ne veruje u žrtvu radi nekog ideala i smatra da je to egoističan čin kojim individua hoće da pokaže svoju slobodu. U tekstu možemo da vidimo da Ivan Matvejič kaže da samo divlji ljudi vole nezavisnost, što može odmah da pravi aluziju na Černiševskog.
Koju današnju igru znate da pokriva oko četiri stotine kvadratnih kilometara? A da celu tu mapu možete da posetite jednim od trideset dva lika? Da je spoj akcije i strategije? Ako se setite neke slične, garantujem da ćete naći nit koja inspiraciju vodi do ovog remek-dela Majka Singltona.
Kad već pominjem poteze, posredi je vrlo zanimljiv sistem. Naime, dok se igrač kreće, protivničke jedinice ne delaju. Možete ih zateći tamo gde piše na mapi. Isto tako, možete da otkrijete kuda su se zaputili ukoliko dovoljno dobro izviđate. No, jedinica će se zaista i pomeriti tek kad vašim agentima istekne vreme. Akcioni potez traje dva sata, posle toga svi ‘sinhronizuju satove’, pa oni koji su preterali gube potez, a oni koji su završili potez pre isteka vremena, pretvaraju višak u – predah. Tako se igra, praktično, odvija u zanimljivim zalogaijma od po dva sata koji postaju sve duži kako vam se povećava spisak likova koje možete da pokrenete. Stoga će na početku igre potezi da vam traju pet ili deset minuta realnog vremena, dok se sa punim spiskom to može odužiti i na pola sata i više.