Blog

…I hvala vam na svim ribama

Posted on by Redakcija

Ukoliko ovo čitate 1. januara 2019. godine, Udruženje Autostoperskog vodiča kroz fantastiku vam želi srećnu Novu 2020. godinu, biblioteku knjiga, po mogućstvu sve iz naše edicije Zov Heroja, sreću i veselja.

Ako pak ovo čitate mamurni, opet vam želimo srećnu Novu godinu i zadovoljavajući količinu mineralne vode, jer… znamo da ste sinoć lumpovali svemirom i slavili s prijateljima. Svakako ste okrenuli novi list, još koliko sutra ćete se učlaniti u teretanu, birati zdrave navike, dovršiti taj roman koji ste počeli.

Autostoperi u Vodiču takođe slave, a kako i ne bi kada smo uz vašu pomoć uspeli da odštampamo ediciju Zov Heroja, pokrenemo onlajn prodavnicu, organizujemo magazin o domaćoj fantastici i tako opravdamo svoje ime Vodiča kroz fantastiku. Kada kažem Autostoper, prevashodno mislim na tebe, dragi čitaoče, koji si prošle godine posetio naš portal 45 000 puta, pročitao naše tekstove 80 000 puta, družio se i razgovarao sa 5 400 ljubitelja fantastike na Facebook stanici i komentarisao objave u javnoj grupi Vodiča sa još 5 700 drugih Autostopera. Suvišno je da kažem da ste ove godine oborili rekord posećenosti za celih 7 000 pregleda i poseta više od prošle godine. Suvišno je takođe i da kažem koliko smo mi iz Izdavaštva, Uredništva, Sajta, svi urednici, moderatori, administratori, reporteri, dizajneri, pisci, ljudi kreativnog naboja, zadovoljni tvojim poverenjem i saradnjom. Koliko god ovaj put bio trnovit, ti si osoba koja ga je načinila podnošljivijim ukazanom pažnjom. Za jedno društvo volontera, ovo je bila značajna godina za sve nas koji su pisali za tebe i koji će u sledećoj godini, ohrabreni dostignućima, pisati sa još više žara i strasti.

Ljudi iza kulisa i portala od koga je sve počelo da se grana, imali su prilike da se druže sa tobom na raznim događajima i skupovima kao što su Džedajkon, BlogerFest, Striporama, SFTerrakon, Gameskon, JapanNiš i Beogradski Sajam knjiga. Takođe smo organizovali promociju prvog broja Fantastičnog Vodiča: Tanka linija fantastike, u Božidarcu, plus smo održali promociju „Mesečevog Ratnika“ Stefana Mijatovića, bili kadri stići i uteći sa promocija drugih fantastičnih romana, čak i da izmastiljamo izveštaj o atmosferi i popričamo sa mladim nadama koje stoje iza tih naslova.

Ostvarili smo saradnju sa drugim Udruženjima u regionu, upoznali se sa raznim umetnicima, piscima, striparnicama, istomišljenicima, sa tobom. Naš krug saradnika raste istom merom kao i ponos pošto smo uvideli koliko nas zapravo ima, a ima nas gomila, ako ćemo se prisetiti reči pank benda Goblini. Ne sumnjamo da će naredna godina doneti druge izazove, ali se ipak radujemo uspesima koji su mogući zahvaljujući tebi. Tim AVKF, ovim putem želi da ti se zahvali na svim savetima, konstruktivnoj kritici, ohrabrenjima i podršci. Slavimo uspehe sa vama, ali figurativno i individualno, svako u svojoj kući. Zima je napolju i ovde imamo čaj, a naše čajeve su probali Ivan Nešić, Uroš Timić, Milan Aranđelović, Veronika Santo, Mladen Đorđević, Anja Zlatanović, Petar Lazić, tvorci emisije „Raspandrkavanje“, ali i božanstva kao što su: Odin, Zevs, Svarog i Trimurti.

Podsetili smo se legendarnih filmova iz domena fantastike, ali i drama i horora. Čitali smo sve što nam je došlo pod ruku, analizirali, komentarisali i preporučivali naslove. Pisali smo za vas o serijama, najčitaniji članak na sajtu sa 1051 pregleda nosi naslov „Igra prestola: sezona 8, Vitez Sedam kraljevstva, Duga noć“ autora Mladena Vukčevića. Odmah tu je i naš poziv za konkurs povodom drugog broja časopisa sa krajnje originalnim naslovom „Konkurs za drugi broj Fantastičnog vodiča“ kojim smo zainteresovali 1236 vas da pišete o epskoj fantastici. 27 000 Autostopera je pitalo Gugl nešto vezano za fantastiku i posetilo naš portal u potrazi za odgovorom. Vesti, članci i tekstovi, tokom ove godine su se, u vidu linkova, delili na preko 18 000 mesta, mahom na društvenim mrežama.

Najbolji mesec nam je bio jul sa 8000 pregleda, najbolja nedelja takođe u julu sa 1500 pregleda, a dani prosečno privlače do 300-400 Autostopera. Mi nemamo konkurenciju, već prijatelje. U dobroj smo saradnji sa Inverzijom, Omajom, Društvom ljubitelja naučne fantastike Lazar Komarčić i Art-Animom. U narednom periodu, sigurni smo da ćemo sklopiti još poznanstva i učvrstiti saradnju sa ljudima iz branše, kao i uvećati broj saradnika, urednika i pisaca. Takođe ćemo uložiti napore da budemo više zastupljeni u regionu, ne samo sa dopisnicima, već i sa našim delima.

Još jednom, hvala vam što ste uz nas, što nas pratite, što nam omogućujete da se bavimo onime u šta verujemo i volimo. Hvala vam na druženju, na lepim momentima po kojim ćemo pamtiti ovu 2019. godinu, na razgovorima i savetima. Hvala vam na svim ribama i u sledeću godinu zakoračite BEZ PANIKE.

Vaš AVKF tim.

 

Akcija do ponoći prvog januara: Novogodišnji poklon uz fantastičan popust

Posted on by Redakcija

 

Autostoperke i autostoperi, spremite se za novogodišnje odbrojavanje i poklone!

Naše udruženje vam do otkucavanja ponoći 1. januara 2020. godine u ponoć pruža mogućnost da nabavite sva naša izdanja po nikada povoljnijoj ceni!

Prvih 10 naručilaca će u narednih 30 časova dobiti i ekskluzivni novogodišnji poklon: ,,Ledeni zmaj” famoznog Džordža R. R. Martina, ilustrovanog i u tvrdom končanom povezu.

Plaćanje možete izvršiti pouzećem putem PostExpress-a, i tom prilikom odabrati jednu od sledećih nesvakidašnjih opcija:

 

 

Prva opcija:

trojstvo AVKF

Trojstvo epske fantastike, dva izuzetna ostvarenja naših autora Stefana Mijatovića ,,Mesečev ratnik” i Nemanje Pavlovića ,,Ukradeni bog”, uz poklon ,,Ledenog zmaja” neprikosnovenog Dž. R. R. Martina – po ceni od 1250 dinara + ptt troškovi.

 

 

Druga opcija:

Cetvorka AVKF

Fantastična četvorka, naša čuvena godišnja zbirka priča i eseja “Fantastični vodič 01”, dva izuzetna ostvarenja naših autora Stefana Mijatovića ,,Mesečev ratnik” i Nemanje Pavlovića ,,Ukradeni bog”, uz poklon ,,Ledenog zmaja” neprikosnovenog Dž. R. R. Martina – po ceni od 1500 dinara + ptt troškovi.

 

Prvih desetoro autostoperki ili autostopera koji do 1. januara u ponoć pošalju svoje podatke (preciznu adresu stanovanja i kontakt telefon) na fantasticniautostoper@gmail.com, konkurišu za ovaj novogodišnji paket knjiga sa poklonom, a sledeći u nizu i dalje zadržavaju pravo identičnog popusta do navedenog datuma!

 

Odbrojavanje je počelo. BEZ PANIKE!

 

Vaša redakcija. 🙂

U kandžama „Mikrokosmosa“ Asuke Fudžimori

Posted on by Ana Ubavić

Asuka Fudžimori je vrlo mistična figura kada se radi o njenom pojavljivanju u javnosti i pisanju. Piše na francuskom ali stilom vrhunskih japanskih majstora. Britka, genijalna i monstruozna sa svojim prvim romanom „Nekotopia“ iznenadila je javnost, dok je „Mikrokosmos“ pokazao svu raskoš njenog talenta koji stoji tik uz Rjua Murakamija.

Da bi neko zaista razumeo japansku književnost, neophodno je da donekle poznaje psihologiju japanskog naroda, istoriju i tradiciju. Bez toga, nažalost, mnogo toga ostaje skriveno njegovom pogledu. Ovo je pre svega tako jer japanski pisci pišu slojevito, autentično i biraju motive koji imaju težinu jedino ako nešto zapravo znate o Japanu. Neka od fundamentalnih pitanja kojima se bave svakako jesu usamljenost i otuđenost, vrlo često pokrivene slojevima tradicije, kurtoazije i finih manira. Teorija da i geopolitička slika Japana umnogome formira japansku književnost je tačna. Ne samo što se tiče motiva, građe, istorijske pozadine, već i same fabule. Od japanskih pisaca koji su se bavili očuvanjem tog prelepog istorijskog jezgra poput Kavabate, Mišime, Akinarija ili čak zapadnjačkog a japanskog Herna, stižemo do Asuke Fudžimori.

Jezgrovito, hrabro, otkrivajuće štivo istorijske fikcije kojom se ona bavi ostaviće vas bez daha. Paralelna priča koja prati klan Soga kroz istoriju i mitologiju carskog Japana, pa sve do drugog svetskog rata i Japana pre napada na Hirošimu je uzbudljiv istorijski presek, koji niste očekivali. Iako autorka ne živi na tlu Japana čini se da njen stil pisanja nije podlegao uticaju evropske i svetske književnosti kao kod Harukija Murakamija i Kazua Išigura. Poseduje nešto šekspirovsko nalik filmovima Akire Kurosave – ako bi Šekspir ikad pisao toliko duhovito o scenama prosipanja utrobe. Ovaj roman jeste kritika carskog Japana: od kulta ličnosti cara do celokupne mitologije i zakona. Iako je vrlo vispren i duhovit u nekim momentima, vrlo duboko prožima japansku istoriju, i čini se da se autorka u nekim aspektima ozbiljno posvetila izučavanju iste. Prikazuje i vrlo satirične momente ludosti i svega što su iz ludosti i hira činili podanici dvora. Intrigantno, vrcavo i nabijeno emocijama piše o smenama vladara, raskalašnim prinčevima, krvožednim princezama. Međutim, ono što mu daje draž jeste to što je autorka razgolitila ceo svet, ne samo Japan, kineske izaslanike, nacističku Evropu i SAD. Kroz sve ovo provlače se mnogi raskošni momenti japanske istorije, prirode, ljudskih odnosa i ljubavi. Možda je zavijena u vrlo čudne forme, ali je i dalje prisutna. Odnos majke Soga prema njenom sinu Hitošiju, ludom i genijalnom filozofu i naučniku, je pre svega primer toga. Ljudi u svim svojim manama i grehovima, razotkriveni su i ranjivi. Baš zato nam i bivaju prijemčivi i bliski. Lice zločina kroz istoriju pomalja se, pa iako ga ne prepoznajemo, na samom kraju nas ostavlja zatečenima.

Ovaj roman je istorija zločina, britko napisana, izbrušena. Kult klana i ličnosti nas maestralno dovodi do zapanjujućih otkrića o ljudskoj prirodi. Od filozofskih promišljanja eminentnih filozofa, pa do monstruoznih i vrlo plastičnih prikaza mučenja, test je za ono suviše ljudsko u nama. Autorka daje i vrlo zanimljiv prikaz nacističke Nemačke i nacista u vreme kad se formirao Treći rajh, od „vidi ove glupave Nemce, nose budističku svastiku naopako“, pa do priče o Nojmanu i Tjuringu i njegovoj mašini za kodiranje. Mana bi možda bila količina filozofskih promišljanja provučena kroz pera raznih filozofa, ali meni kao filozofu ovo nije smetalo. Pored toga, duhoviti dijalozi su svakako razgalili ozbiljnost i morbidnost ovog romana. Fantastičnih momenata svakako ima jer je dobar deo romana zasnovan na priči o princezi Kaguji, ovog puta ispričanoj u novom ruhu, uz stalno pojavljivanje duhova (u japanskoj mitologiji poznatih pod imenom Mononoke). Psihološki horor i opskurni humor su preporuka za sve  ljubitelje japanskog horora.

Nadam se da ćete uživati u ovoj preporuci za čitanje. Očekuju vas i drugi tekstovi na temu japanske književnosti.

Ad Astra: emotivna glupost je izlečiva

Posted on by Srđan Todorić

Drage autostoperke i autostoperi, mnogo mi je bilo potrebno vremena kako bih se upustio u pisanje analize ovog filma. Možda je to delimično uzrokovano nekakvim unutrašnjim otporom, turobnim i zagušljivim osećanjem apatije, koje me prati od ranog detinjstva. Intimnost ovog doživljaja čak, ne mora biti povezana sa stepenom umetničkog kvaliteta samoga ostvarenja, budući da je umetnost bazično subjektivno konstruisana lepota, i u najbolju ruku kilavi konsenzus malograđanske elite. Šta je to što je odjeknulo u meni tokom proživljavanja ovog ostvarenja?

Od samoga početka filma, susrećemo se sa protagonistom koji veoma vešto gospodari futurističkom tvorevinom visoke tehnologije, verući se po stotinama kilometara visokoj nadzemnoj konstrukciji. Iznenadni i nejasno kosmičko pražnjenje ogromne energije, okida stropoštavanje tog dostignuća u paramparčag, izazivajući kolaps i pad strukture i njenih korisnika. Poput sile nekontrolisane agresivnosti, ubija preko četrdeset hiljada ljudi, izazivajući planetarni kolaps električnih uređaja.

 

Naš junak je, nasuprot toj zverskoj energiji, izuzetno samokontrolisan. Vaspitavan od strane oca koji je, kako saznajemo duž filma, emotivno nedostupan, pa kasnije i fizički, budući da je otputovao na doživotnu misiju ka Neptunu. Potraga za inteligentnim životom, kako se ironično naziva projekat, kolapsirao je na, zemaljskoj kontroli, nepoznat način, te ostavio spoznaju venzemaljske inteligencije nedostupnom, a jednog dečaka lišenog svojeg staratelja. No samo delimično, jer junak odrasta i bira životne uloge koje su u visokom skladu sa veličanstveno odgovornim ocem, okićenog ordenjem najvećeg astronauta u istoriji čovečanstva. Naš junak iskazuje svoju vrlinu kontrole čak i na nivou pulsa, koji biva nestvarno nizak čak i u vanrednim okolnostima, što psihološke evaluacije korporativnog totalitarizma redovno nadziru. Kvalitet odsustva emocionalne rezonance se vrednuje kao najpoželjnije umeće, budući da uklanjanje iracionalnog u pojedinčevom funkcionisanju štedi ogromne resurse investitora u projekte. Do ove tačke u zapletu, jedino što nam je poznato jeste da nešto ima veoma mnogo protiv ljudske tehnologije, i sveopšte predvidljive i skladne sputanosti nagona, a to nešto je zverski impulsivno, budući da se ponavlja u intervalima bez okončanja ili ublažavanja štete. Od specijalnih tajnih službi koje angažuju protagonistu, doznajemo da je došlo do nezamislivog kvara na anteni neptunskog projekta, pogonjenoj antimaterijskim reaktorom, te da energetski izlivi bivaju pretnja po čovečanstvo, i da tu pretnju može samo da otkloni sin poginulog velikana sa neptunske stanice. Nejasni osećaj krivice počinje da kontaminira sinovljev mir, i sumnja prodire tiho i uporno ka svesti da otac možda nije samo dekorisani heroj.

 

Pregledajući poslednje snimke oca, saznaje da je bio sve bliže bogu, fasciniran potencijalima i očekivanjima od svojeg projekta. Ipak, nakon njegove smrti, jedino što je od trazenja boga ostalo – je nejasna kazna koja se stropoštava na civilizaciju. Naizmenično sa ruminacijom očevih reči, preispituje i odnos sa bivšom suprugom, no bez ideje kako da razreši poreknuti osećaj krivice. Kako samome sebi ponavlja, treniran je da odeljuje stvari. Analogno svojoj veštini racionalizacije i poricanja, doznaje da i otac možda i dalje diše, no da se možda fizički krije od komunikacije sa čovečanstvom. Susret sa bazom na Mesecu podseća protagonistu na stepen prezira koji je njegov otac gajio prema komercijalizaciji svemirskih habitata, oko čega dele solidnu saglasnost. Njegova idealizacija pretka i dalje biva očuvana, a odeljenost od emocija koje sterilno društvo sutrašnjice favorizuje – dosledna. Ovde možemo da primetimo da su, osim suptilne razlike u stavu prema komercijalizaciji naspram suve nauke, predak i civilizacija na istoj poziciji, te naš junak nema dilemu da je potiskivanje nagona i emotivna zaravnjenost – idealan način postojanja.

A onda, krvolični majmuni na napuštenom brodu, koji nehotice obilaze, uzburkavaju sistem vrednosti poput energetskog udara sa početka filma. Ovaj put, nagon ne vrišti iz pokvarene civilizacijske skalamerije, već iz primata koji nam je biološki blizak. Biologija počinje da se pridružuje poruci da nešto nije u redu, a životinje simbolički uništavaju saputnikovo lice i ruku: komunikaciju i alat. Metafora bezličnosti i nesposobnosti počinje da zavladava čitavim kolektivom na Marsu, skoro jednako represivno uređenim kao Zemlja. Slicne strukture ličnosti i naučena reagovanja, pronalazi kod mnogih ljudi sa kojima sarađuje na tajanstvenom projektu. Nakon što biva iskorišćen za slanje poruke otuđenom ocu, biva otpremljen iz misije poput potrošnog materijala, što izaziva konačni raskid sa primitivnim mehanizmima odbrane.

Primećujemo prvi znak ponašajnog protesta. Pesnice, udarci u ekrane i zidove, bes, nervozan hod. To ponašanje uviđa rukovoditeljka marsovske stanice, saopštavajući mu sa mešavinom prekora i nade – da je njegov otac ubica čitave posade neptunskog projekta, i potencijalni zaustavljač svojeg staroga. Uprkos svim psihološkim kontrolama koje pište o nagloj neuravnoteženosti aktera, on uspeva da se probije do treceg skalamerije – svemirskog broda Cepheus, nazvanog po mitološkoj dihotomiji dede i unuka. Još jedan energetski udar se događa, ovaj put zahvatajući i marsovske instalacije, a psihološko stanje aktera počinje da nehotično korača u primalno, i kroz izazov konflikta na brodu, on dovodi do smrti svih saputnika Cepheusa (kakav otac – takav sin). Nalik tome, potraga za inteligencijom van Zemlje, postaje i akterova opsesija, čime ponavlja sudbinu svojeg oca, hostilno očekujući da od njega dobije nekakvu validaciju ili odgovor, poput venzemaljskog ili božanskog, negirajući i dalje mogućnost da je otac pogrešio u bilo čemu. Porodični narcizam ordenja i samouverenosti ne razočarava ni ovaj put, uprkos razdirućoj sumnji.

I na trećoj falusoidnoj skalameriji penetrabilne civilizacije dolazi do tehničkih problema, što dopunjava motiv sveošte impotencije nagona i ličnosti, ismevajući kastriranost koja nikada nije otklonjena niti iz tehnologije, niti kao faktor emotivne nezrelosti. Naš kastrat počinje da proživljava čežnju za Zemljom, poput ostalih sapatnika u filmu, što produbljuje nikada razrešenu apatiju odnosa sa majčinskim nebeskim telom. Što se više udaljava od nje, kontrola popušta i javlja se bes protiv autoriteta koji nam ju je uskratio. Edipalni frustracija kastrata koji su naselili Mesec, Mars ili Neptunovu orbitu, ispoljava se jednakom snagom bez obzira da li su u pitanju ljudi, ili primati koji plutaju u bestežinskom eksperimentu. Usamljenost i žudnja za strašću ne uspevaju da se okrenu protiv majčinske figure, osim kod staroga, čija pretpostavljena otuđenost formira toliki stepen duševnog oštećenja, da krajnje neposredno, iako nesvesno, postaje izjednačen sa generatorom apokalipse ljudske vrste.

 

Ipak, kontemplirajući o očevim motivima, zajedno sa akterom koji strpljivo putuje ka Neptunu, zatičemo i mogućnost da je otac pronašao način da se pobuni protiv nezadovoljstva i reda ustogljene zemaljske diktature, udarivši na sam svet. Niti na svojeg oca, niti na svoje saputnike, ali odbacivši svoje zasluge veličanstvenog poslušnika – birajući da misija ima apsolutni prioritet, poput najslavnije V. I. u istoriji naučne fantastike, Hala 9000. U lakanovskom stilu, autoritet persekutivnog oca još jedanput ne uspeva da se potvrdi, te ortodoksno Frojdovo stanovište o pobuni protiv autoriteta – biva nedovoljno. Pobunom, otkrivamo čarobnjaka iz Oza, kastrata, nepostojećeg boga, i oca koji to nije, već slab, lud, glup i nesposoban. Otkrivamo najvećeg demona slobode: samoću.

Šta se događa prilikom susreta oca i sina. Naravno, uzajamno razočarenje i sumrak ideala. Pobuna, ali kao deo filogenetskog ciklusa, ontogenetski precenjena, a suštinski nalik obrascu vrste iz kojeg je nemoguće izaći. Pokvarena antena koja preti smrću ljudskoj vrsti, samo je usputni motiv očevog nikada prorađenog protesta protiv samoće. Onog protesta kada majka prvi put izađe iz sobe, a mi zavrištimo. Tada nas psiholozi uče da je zdravo ne pritrčati ni prerano, ni prekasno, ali baždarenje ostavljaju…bilo kome. Samoća prazne nauke, koja ne nudi jasne odgovore, odsustvo majke, odsustvo oca, odsustvo lica pojedenih od strane primata, odsustvo ruku i falusoidnih raketa koje rade. Odsustvo čak i vanzemaljske inteligencije, kao ikonički vrisak činjenice o beskonačnoj samoći, koja se ne može prebroditi čak ni besom i protestom.

 

Nuklearnom detonacijom svega što predstavlja očevo i civilizacijsko dostignuće, puštanjem i prevazilaženjem oca da potone u utopiju svoje iluzije – možda. Ali ne sasvim, jer povratak majci Zemlji ne garantuje manju usamljenost. Garantuje je nešto drugo, što večito propuštamo.

Lična inicijativa za bliskošću i spremnost na emotivni život uprkos riziku od gubitka.

Ukratko, ljubav.

Deadpool već u produkciji

Posted on by Redakcija

Neizrecivo komičan, beznadežni romantik i brbljivi plaćenik, vratiće se u bioskope sa trećom instalacijom. Još nije potvrđen datum prikazivanja, ali se spekuliše da će to biti 2020. godine, možda pre Crne Udovice najavljene za 1. Maj, kao prvi film u Fazi 4 Marvelovog Univerzuma. Rajan Rejnolds koji tumači Deadpoola, u razgovoru sa voditeljima jednog američkog talk-show-a, izjavio je da Marvel i stara ekipa iz predhodnih filmova rade na snimanju trećeg dela. Još nije poznato koliko je odmakla produkcija i s kakvim zapletom će nas obradovati, ali se da pretpostaviti da se tim pri snimanju posvetio kreativnim idejama kako da kvalitet i radnju podignu na viši nivo. Predhodni uspesi sa Deadpool (2016) i nastavkom Deadpool 2 iz (2018), dovoljni su podsticaj da se ovaj nastavak pokaže kao kruna franšize.

Za razliku od drugih Marvelovih ostvarenja, producentska mašinerija iza Rajana Rejnoldsa se odlučila da tizere za film umota u misteriju i ne daje previše nagoveštaja šta možemo očekivati. Tizeri su uspeli da zainteresuju javnost oslonivši se na duh junaka i stil u kom je film snimljen. Isto se može očekivati i pri trećem nastavku, možda čak i nešto sasvim novo i eksperimentalno. Očekujemo da ubrzo vidimo i tizer, propisnu najavu filma, kao i još vesti koje se tiču junaka s licem „avokada koji je opštio sa mnogo starijim avokadom“.

Dizni je 20. Marta 2019, za 71.3 biliona dolara otkupio FOX, time i likove na koje je držao prava, kao što su X-men i Fantastična četvorka. Za treći nastavak, po opisu ovog filma na IMDB-u, spekuliše se o pojavi nekog od kultnih likova X-men sage, s akcentom na zadržavanje X-tima kao glavne postave u delu. Hoće li treći deo biti čist nastavak drugog u kome se obrađivala tema postanka X-tima i dogodovštine koje su usledile nakon formiranja borbene ekipe, ostaje da se vidi. Pored razvoja Faze 4 u Marvelovom Kinematografskom Univerzumu, koju krase intrigantni naslovi, Deadpool se ne nalazi na toj listi. Najverovatnije se radi o, za sada zasebnoj sferi koja će se naknadno priključiti sagi Osvetnika ili ostati izdvojena. Razlog zašto je možda pametnije da Deadpool ostane po strani jeste ideja da mu se tako dozvoljava da zadrži “R” ocenu i upotrebu kočijaškog rečnika, crnog humora i prikaza esplicitnih scena. Ukoliko bi se Deadpool priklonio Osvetnicima, jasno je da će Dizni insistirati da pogani plaćenik začepi svoju gubicu i povinuje se pravilima. Ipak, ushićeni fanovi „Fredi Krugerovskog oralnog opštenja s topografskom mapom Jute“, prenose govorkanje da će se Deadpool epizodno pojaviti u filmu Doktor Čudni i Ludi Multiverzum, planiranog za početak snimanja u toku 2020. godine. Pre tog filma, dolaze nam Crna Udovica i Večiti koji se uveliko snimaju.

Koja su vaša mišljenja i nadanja povodom ovih vesti? Da li je kvalitet produkcije u MCU počeo da opada? Kakvi su vaši utisci o predhodna dva dela Deadpool-a?

Na čaju sa Milanom Aranđelovićem

Posted on by Ana Ubavić

Na poleđini romana U.S.A. piše da je distopijska avantura prepuna čudnovatih likova kao što su transrodni nilski konji, lake meduze iz javnih rijalitija, gej mačori posvećeni veri, geek pavijani naklonjeni hardveru, Japanci koji umiru od dosade, do repa zaljubljeni gušteri, pošteni političari, ljigavi blavori koji zbog slabog vida nikada nisu bili u vojsci, haremske mačke koje pate od nedostatka slave, mačo sveštenice Svetog HIV-a, slepe mišice žedne krvi i prava glasa. Ovakav uvod vas natera da se zapitate s kakvim autorom imate posla. Nakon par razmenjenih rečenica shvatate da je posredi vrlo elokventan i načitan autor, talentovan i svoj, koji svet posmatra kroz svoju prizmu. O njegovom životu, pisanju, inspiracjji autor je podelio utiske sa Anom Ubavić.

Imaš iza sebe više romana. Koliko su ti u karijeri pisca pomogle ili odmogle druge profesije kojima se baviš?

Uvek sam se trudio da biram poslove koji se, tehnički ili idejno, nadovezuju jedan na drugi. U novinarstvu se bavim ogoljavanjem srpske književne scene, u striptizu sebe, a u pisanju ogoljavanju naše stvarnosti. Ne znam kako bih to približio, na primer: Kafka koji je danju radio nešto mnogo dosadno u osiguravajućem društvu, dok je noći provodio stvarajući najveličanstvenija dela svetske književnosti, Betmen koji je danju plejboj, noću heroj ili Dejan Stoiljković koji je danju Dejan Stoiljković, a noću Dejan Stoiljković.

Šta te najviše inspiriše?

Definitivno me najviše inspirišu drugi Dnevnik RTS-a i Biblija. Tematika, sadržaj i stil koji prožimaju ove medije su neverovatno inspirativni za svakoga ko se bavi pisanjem. Ali ne samo za one koji izlaz i bekstvo  iz surove i nenaklonjene stvarnosti traže u svetu književnosti, već i za sve one koji se bave nekim malo više profanim zanimanjima. Čak i onima koji su nezaposleni. Pogledajte oko sebe koliko je vernika ovih medija i uvidećete kolika je moć fikcije. Mislim da se drugi Dnevnik i Biblija bave opisivanjem tako moćnih i inspirativnih stvari, da kada ih ne bi bilo, trebalo bi ih izmisliti.

Koja je najbitnija uloga koju pisac ima u savremenom društvu?

Da piše najbolje što može. Sve ostalo je prepušteno volji samog autora. Autor može da bira stil i teme, može da izabere da, u knjigama ali i van njih, bude angažovan na rešavanju društvenih problema ili da izabere da ga stvarni svet ne zanima, i da se u potpunosti prepusti izmaštanom svetu koji stvara za potrebe svojih dela. Može da izabere da svojim životom i radom inspiriše druge ljude i utiče na njihove živote ili da piše za sebe… Pisac jedino nema izbora u tome da piše najbolje što može. To je njegova jedina dužnost.

Otkud ideja za ,,Bookvar” i kako se sve to desilo?

„Bookvar magazin“ je pokrenut sa idejom da razbije predrasudu, koja postoji kod civila koji su se sa njom upoznali samo u školi – da književnost mora biti smrtno dosadna. Želeli smo da, kroz seriju zanimljivih tekstova o književnosti i književnicima, približimo književnost mladima, da zainteresujemo ljude za knjige i čitanje, da im pokažemo da književnost nije nešto što su mahom učili u školi – nešto što radimo na silu, samo za ocenu i nešto što se nalazi samo u interpretacijama za srednje škole. Ideja je bila da pišemo tekstove po uzoru na one iz Politikinog zabavnika. Vremenom su se rađale nove ideje, tako da je „Bookvar“ postao mesto gde su mnogi autori započinjali svoje prve medijske korake, gde su se čitaoci upoznavali sa novim autorima. Bookvar je postao mesto gde će se ljudi informisati o najnovijim izdanjima, promocijama knjiga, književnim i tribinama o stripu, događajima i festivalima, gde će pročitati brojne prikaze knjiga, intervjue sa autorima, urednicima i izdavačima, gde će saznati i o pozorišnim predstavama… „Bookvar“ je bio medijski sponzor znatnom broju, i to ne samo književnih, kulturnih događaja. Čak je objavio i jednu zbirku angažovanih priča.

,,Čudna knjižara” i ,,Znak Sagite” su definitivno krupne i bitne tačke na mapi domaće fantastike. Koliko ti je rad sa njima pomogao da napreduješ u svom pisanju?

 

Ha-ha-ha! U pisanju ne, ali oko pisanja da. I to značajno. Boban Knežević se uvek nalazio tu negde da mi pomogne ili da uskoči kada niko drugi neće. Izlazio mi je u susret i pomagao kako u objavljivanju knjiga tako i korisnim savetima i deljenjem bogatog iskustva koje ima u izdavačkom svetu.

Pre svega, moram da pohvalim koricu tvog najnovijeg romana ,,U.S.A.” (Kako i ne bih kad ga je ilustrovao legendarni Bob Živković). Reci nam više o samom romanu. Verujem da će svakako privući pažnju mnogih čitalaca što zbog sadržaja što zbog intrigantnog naziva.

Uzeću tu slobodu da se zahvalim u Bobovo ime. On je isključivi „krivac“ za ilustraciju na koricama. Roman „U.S.A.“ je politička satira smeštena u neku relativno daleku budućnost. Za razliku od prva dva romana „Labudoliki paunovi moraju umreti“ i  „Balada meda i krvi“ u kojima sam se bavio srpskom „stvarnošću“, u trećoj knjizi sam želeo da napravim mali otklon od domaćih tema i pozabavim se onim globalnim. „U.S.A.“ se bavi pitanjem imperijalističkog izvoza i nametanja određenih vrednosti drugim društvima, rasizmom, verskom i rasnom (ne)tolerancijom, diskriminacijom, ekologijom, budućnošću društvenih mreža i ličnih odnosa u virtuelnim okolnostima, kao i pitanjem nevladinog sektora i političke korektnosti kada ona dođe do vrhunca i pretvori se u svoje naličje.

Ko je na tvojoj listi živih ili mrtvih umetnika s kojima bi proćaskao?

Hm! Da, vidimo. Tomas Man je zauzet svojom karijerom i nema vremena za gluposti kakve su život i ćaskanje, Hemingvej je stalno pijan, Edgar Barouz zauzet zarađivanjem novca, Truman Kapote se opet izgubio u romanu, Rene Gošini mrtav… Pitanje je da li bi oni sa mnom proćaskali, ali bih voleo da se malo družim sa Borislavom Pekićem i Janom Dačović. Voleo bih da mi otkriju njihove tajne pisanja. Zanima me kako je Pekić pisao svoje knjige, a Dačović svoje kalendare. Naročito me interesuju februar i jul.

Da li misliš da strana fantastika u ovom momentu ima primat nad domaćom i zašto je to tako?

Da, ima. Verujem da je to zato što su se čitaoci previše puta „opekli“ sa domaćim autorima, uložili novac i vreme za čitanje, a onda se ispostavilo da je u pitanju loše delo. Za razliku od domaćih autora od kojih su baš  svi u domaćoj ponudi, strani autori prolaze kroz sito i rešeto da bi stigli na naše tržište. Zato kod nas dolaze samo probrani strani autori, oni čiji je kvalitet bolji i zbog toga je i broj loših iskustava manji nego sa domaćim autorima.  Ono što je tu veće pitanje jeste koliko je i strana fantastika u Srbiji čitana. Čini mi se da van kruga posvećenika jako malo ljudi čita te knjige. Isto je kao i sa stripovima. Stripove danas čita veoma mali broj ljudi, dok filmove, koji su snimljeni upravo na osnovu tih stripova, gledaju milioni ljudi. Pitanje je i da li i u kom procentu filmovi i serije rađene na osnovu književnog ili stripskog predloška – zainteresuju publiku da posle toga pročitaju te knjige ili stripove.

Da li je teško biti pisac fantastike u Srbiji?

Pisati fantastiku u Srbiji je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, nije potrebna nikakva mašta jer je dovoljno da se osvrnemo oko sebe, vidimo šta se dešava i to dokumentujemo. Sa druge strane, ma koliko maštoviti bili, nikada nećemo uspeti da nadmašimo stvarnost. Piscima fantastike je problem da ubede publiku da su bili originalni, a ne plagijatori.

Šta je potrebno učiniti da bi se popravilo stanje u domaćoj fantastici?

Urednici, urednici i urednici! Uvek ću to reći. Ne hiperprodukcija i ne mogućnost da svako objavi baš sve. Nedostatak urednika je rak rana domaće književnosti, pa i one fantastične (naročito fantastične). Našoj književnosti su podjednako potrebni dobri pisci i dobri urednici.

Ono što bih ja savetovao domaće autore jeste da ne kopiraju i recikliraju (poznate) knjige i autore već da budu originalni, da stvaraju nove svetove, svetove čije istorije, geografije, matematike, fizike, hemije i biologije nikada ranije nisu viđene… Verujem da će na taj način uspeti da zadobiju pažnju u svetu u kome svi već imaju svojih petnaest minuta slave.

Autostoperi! Usudite se da mislite sopstvenim rečima

Posted on by Redakcija

Drage autostoperke i autostoperi, dovoljno ste čitali i mislili tuđim rečima, Tomas Kun vam poručuje da je svanulo vreme za paradigm shift! Redakcija AVKF-a vas poziva da se priključite timu od preko stotinu autora koji učestvuju u kreiranju sadržaja na sajtu.

U poslednjih godinu dana, vaš sajt je prevazišao sve brojke poseta i pregleda od prošle godine, dosegnuvši poziciju najvećeg planetarnog portala fantastike na, doduše, južnoslovenskim jezicima, sa preko 1200 vrhunskih članaka. Ono što smo ranijih godina proslavljali u desetinama hiljada, od naredne godine počinjemo da merimo u stotinama hiljada. Razmazili smo se! 🙂

Ukoliko ste strasni i ambiciozni pratilac neke serije, režisera, filmova, epske sage, serijala stripova, naučnofantastične edicije, kompjuterskih igara, ili čak popularne nauke (društvenih, prirodnih ili tehničkih disciplina), a niste do sada imali prilike da izrazite svoja razmišljanja i uvide o delima i pojavama, periodu usamljenog hobija je došao kraj – dobrodošli ste da ozvaničite i profesionalizujete vaše pisanje i znanje uz podršku uredničkog tima sajta.

Vaš sajt od naredne godine nastavlja redovno predstavljanje kvalitetnih kompjuterskih igara, naučnih časopisa, književnih dela, festivala fantastike, intervjua sa poznatim autorima, a uskoro i zanimljivosti iz istorije nauke i književnosti obeležavanjem značajnih datuma, kao i audio priče i poeziju, uz podcast u kojem možete gostovati sa određenom temom od vašeg interesa. Takođe, od sada vam pružamo i elegantnu mogućnost da rezervišete godinu dana unapred datume i teme koje ćete obrađivati, putem kalendara koji zajedno kreiramo!

Bez obzira na stepen vašeg školovanja, nivo iskustva, spremni smo da vam pomognemo da se razvijete u vrhunske autore, intelektualce, analitičare, kritičare, novinare ili istraživače. A zašto? Zato što je AVKF dosledno posvećen usponu domaće inteligencije u sferi fantastike i popularne nauke.

Iznad svega, vaš AVKF je posvećen slobodi mišljenja i emancipaciji onih koji nemaju mogućnosti da se njihova vrlina plasira, stoga vam obezbeđujemo potpuno besplatan plasman autorskih dela, tekstova, priča, kako na sajt, tako i u redovna štampana izdanja. Sva sredstva koja prikupimo, usmerevana su na dalju podršku uzdizanju kvaliteta domaće autorske scene. Ovde ne morate da pišete naručene tekstove za simbolična finansijska sredstva, već su vaš kvalitet razmišljanja i autorska sloboda lišeni tog ograničenja.

Pozivaju se svi nerdovi, geekovi, gotičari, metalci, elektroničari, čudaci koji vuku enciklopedije sa sobom, usamljeni čitaoci knjiga koji sede u krošnji drveta, doktoranti, profesori, gejmeri i kompjuteraši, okupatori knjižara i biblioteka, bindžeri audiovizuelnih umetnosti, ljubitelji misterije, nauke, društvenih i prirodnih fenomena, slikarstva, stripova, horora, i sve preostale pošasti postmoderne koja je duhovno radoznala, pametna i šašava. 🙂

Pridružite nam se zarad zajedničkog stvaranja i upoznavanja sličnih sebi od kojih možemo da naučimo mnogo, tako unapređujući jedni druge!

Vaši urednici 🙂

urednik@nho.nmb.mybluehost.me

(alternativno: inbox stranice sajta, ili putem fejsbuk grupe Autostoperski vodič kroz fantastiku, direktno nekome od urednika/moderatora sa fotografije – izvršnom uredniku Srđanu Todoriću, glavnom i odgovornom uredniku Kristijanu Šarcu, izvršnoj urednici Miri Satarić ili menadžerki za odnose sa javnošću Ani Ubavić, kao i tehničkom uredniku Šonetu Jevtiću, koji će za vas kreirati izvrstan vizuelni sadržaj objave koju načinite)

 

Stripomanija u punoj brzini: akcije, nova izdanja, tribine

Posted on by Redakcija

Novogodišnja Stripomanija Čarobne knjige održaće se od 20. do 27. Decembra.

Imaćemo prilike da se upoznamo sa čitavih deset novih izdanja Čarobne knjige, a uživaćemo i u gostovanju legendarnog crtača Zorana Janjetova u okviru tribine posvećene Žodoverzumu. Takođe, tu su akcijske cene, akcija „Kompletiraj kolekciju“, kao i specijalni popusti za revnosne ljubitelje stripa i fantastike.

 

Predlažemo da Novu godinu dočekate sa osmehom i posetite striparnicu „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, sajt www.carobnaknjiga.rs, Klub čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu ili striparnicu „Alan Ford“ na Novom Beogradu.

Ukratko, pružamo vam pregled onoga što je pripremljeno u narednih osam dana ispunjenih premijerama stripova, knjiga i zanimljivih akcija:

NOVI NASLOVI:

Imaćete mogućnost da kupite sedam vrhunskih stripskih naslova i tri knjige. Oni će se prodavati po ceni Letećeg starta i imaće popust od 33% tokom čitave Stripomanije. Stripovi i knjige izaći će u dva ciklusa:

Prvi ciklus – 20. decembar:

Murena 1, 1.800 dinara;
Murena 2, 1.800 dinara;
Holivudlend, 940 dinara;
Pesma krvi – Gavranova sena, 1.070 dinara;
Više nego ljudski, 540 dinara;
Božanski car Dine, 870 dinara.

 

Drugi ciklus – 25. decembar:

The Best of Spajdermen 3 – Rođenje Venoma 1, 1.070 dinara;
The Best of Spajdermen 4 – Rođenje Venoma 2, 1.070 dinara;
DC GOLD HOT 3: Mračne noći: Metal, 1.340 dinara;
DC GOLD HOT 4: Betmen koji se Smeje, 1.340 dinara.

TRIBINA O ŽODOVERZUMU

U petak, 27. decembra u 19 h, u Domu omladine održaće se tribina koja se fokusira na rad jednog od najistaknutijih srpskih stripskih stvaralaca, Zoranu Janjetovu. Povod za razgovor je Žodoverzum, literarni univerzum Alehandra Žodorovskog. Čarobna knjiga je ove godine pripremila čitavih pet ostvarenja iz Žodoverzuma, a značajnu ulogu u poduhvatu je imao je i uvaženi gost. Ulaz je slobodan, a tribina će biti organizovana u Tribinskoj sali, kojoj se pristupa iz smera Makedonske ulice. Na tribini govore Borislav Pantić (glavni urednik Čarobne knjige), Ilija Čanak (prevodilac) i Zoran Janjetov (strip-autor).

 

AKCIJE

Kao i prošlog decembra, pripremljeno je i nekliko akcija koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim:

– „Kompletiraj kolekciju“, pri kojoj nabavkom svakog narednog stripa ostvarujete sve veći popust i tako do 40% za pet stripova.
– „Specijalni popust“, gde stičete popust od 33% na izvesna izdanja knjiga i stripova.
– stripovi za 100–500 dinara, tradicija od koje se ne odustaje.

Dobrodošli na Stripomaniju!

Japanniš 2019 godine – „Matsuri“ najuspešniji do sad!

Posted on by Ana Ubavić

Udruženje ljubitelja japanske kulture u Nišu „Taka“, pod pokroviteljstvom grada Niša i Ambasade Japana u Srbiji, organizovalo je sedme po redu dane Japana u Nišu – Japanniš. Od 12. do 15. decembra 2019. godine u Oficirskom domu na keju u Nišu, svi ljubitelji japanske kulture su imali prilike da uživaju u čarima Japana.

Ove godine tema je bila prava festivalska – japanski festivali. Duh japanskih festivala je navratio u prostorije Oficirskog doma kroz osvrte na tradiciju – različite festivale, simboliku rekvizita i običaja, kimono i obi, japanske bajke, origami radionicu, kirie prezentaciju kao i kroz anime, mangu, projekciju i cosplay. Ono što je novo pored samih prostorija bila je i količina interaktivnosti na ovogodišnjim predavanjima. Festival je posetilo oko hiljadu posetilaca, koju su imali prilike da pored predavanja i radionica uživaju u izložbi fotografija, zen bašti i zanimljivoj dekoraciji.

 

Program je otvorila Jovana Ljubić, sekretar udruženja svojim predavanjem o istorijatu i značaju samih festivala u Japanu. Mogli ste da napravite i svoje origami dekoracije, saznate sve o kimonou i drugim japanskim nošnjama, učestvujete u kvizu i cosplay takmičenju i osvojite vredne nagrade. Pored ovog predavanja bilo je više sadržaja, kojima ste mogli da zaokupite vašu pažnju npr. predavanje Autostoperskog vodiča kroz fantastiku (Mira Satarić, Ana Ubavić) o demonima i mitskim bićima. Ljubica Dolašević Čurguz iz Valinora je pričala o klasifikaciji japanskih obi pojaseva.

 

Ako volite kimonoe nije trebalo da propustite sjajnu modnu reviju kimonoa, koju je održala Ružica Savić Tsubaki. Za ljubitelje ukiyo umetnosti Uroš Denčić je pred punom salom briljirao sa pričom o najlepšim japanskim umetničkim delima. Radionice mange i origamija su bile vrlo posećene i održale su se u drugoj sali Oficirskog doma gde ste pored druženja i crtanja imali prilike da posetite i nekoliko vrlo zanimljivih štandova sa sitnicama iz popularne kulture. Najposećeniji deo programa kao i prethodnih godina bilo je cosplay takmičenje kojim je program zatvoren u nedelju. Ubedljivo prvo mesto i nagrade otišli su u ruke Bojane Vukotić, nakon sjajne interpretacije i kostima Sofi Hater iz Mijazakijevog filma Howl’s moving castle.

 

Sam ulaz na festival bio je slobodan. Iz udruženja nam poručuju da su prezadovoljni rezultatima, ali da će se svakako truditi da budu još bolji. Ovo inače ne tako malo udruženje postoji već osam godina u Nišu i bavi se tradicionalnom i popularnom kulturom Japana. Na čelu udruženja Taka nalazi se Milan Boškovič, aikido majstor četvrtog dana, koji pored udruženja vrlo uspešno vodi i aikido klub istog imena. Pored festivala Japanniš, koji je posvećen tradiciji Japana organizuju i Japonikon, dane popularne japanske kulture. Već nekoliko godina unazad organizuju i jako posećene književne večeri namenjene japanskoj književnosti u prostorijama Univerzitetske biblioteke, kurseve jezika, projekcije filmova i razne druge sadržaje. Prošle godine bili su domaćini Toširu Sugi, čuvenom aikido majstoru i organizovali međunarodni aikido seminar, a zatim i dekanu japanskog budo univerziteta gospodinu Matsuiju Kantarou, koji je održao više predavanja na fakultetu fizičke kulture. Ove godine smo u Narodnom pozorištu gledali koncert Takuje Tanigućija, čuvenog japanskog taiko bubnjara.

 

Nadamo se da će nastaviti u sličnom maniru, a događaje možete redovno pratiti na njihovoj stranici Udruženje Taka Niš.

Na čaju sa Urošem Timićem

Posted on by Ana Ubavić

Uroš Timić je naš mladi pisac fantastike, bibliotekar, bloger i sve u svemu zanimljiv i inteligentan mlad čovek. Iza sebe ima nekoliko romana, a u ovom intervjuu imaćemo čast da predstavimo njegov najnoviji roman „Reptil“.

Kako jedan mlad pisac da pronađe svoje mesto u književnom svetu? Ima li poteškoća u približavanju izdavačima i publici?

Rad, rad i samo rad. Ljudi imaju predrasuda počevši od toga da ste pisac, pa preko toga da ste srpski pisac, do toga da ste mlad srpski pisac. Većinu ćete lakše ubediti da pročita strani roman starijeg autora. Neću reći da su baš Tantalove muke, ali je veoma težak posao pred svakim ko se dohvati pisanja, pogotovo „pod mlade dane”. Naravno, vaše književno delo je vaše oružje i ukoliko je kvalitetno, to znači da imate oružje koje sve pobeđuje, pa i ovo što sam maločas napisao. Što se drugog dela pitanja tiče, lakše je doći do publike nego do izdavača. Mislim da će se svaki kolega i svaka koleginica složiti sa mnom.

Zašto fantastika? Šta te je u ovom žanru tako snažno privuklo, toliko da si poželeo da je pišeš?

Fantastika i avanturistički romani su nešto uz šta sam odrastao. Hari Poter mi je omiljeni serijal koji mi je, na izvestan način, obeležio detinjstvo i nekako je bilo neizbežno da i u mojim delima postoji poprilična doza ovog žanra. A šta me je privuklo? Fantastika je žanr koji nam dozvoljava da imamo čarobne moći, da se teleportujemo, da imamo magične štapiće, letimo na metli, da upoznajemo vile i čarobnjake… Svet koji je u potpunosti izmaštan. Ja se, u svojim delima, ne bavim baš ovom vrstom fantastike, više „ubacujem” po koji fiktivni detalj tek da bih začinio priču, ali pripremam nešto što će u potpunosti opravdati to da pripada žanru „fantastika”.

Šta misliš da je najbitnije od kvaliteta da pisac poseduje i koliko je bitno da pisac čita i poznaje gramatiku i pravopis jezika na kome piše?

Intelekt, elokvencija, sposobnost imaginacije… Dobar stil, vladanje istim i mogućnost da se „ubaci” u priču, pa i da postane lik kog opisuje i o kom piše. Od velikog je značaja da pisac i sam čita i to da MNOGO čita, pa samim tim i da bude, što bi se reklo, „potkovan” kada je jezik u pitanju. Biti nepismeni pisac je kao da ste profesor matematike koji ne ume da sabira. Više puta sam čuo, pa u šali i sam odgovorio „ma, to će lektor da sredi”, ali u suštini takvih izjava se ježim. Okej, poneka greška, pa i više grešaka mogu da se potkradu, korektura i lektura su nezaobilazan deo u stvaranju književnog dela, ali pisac mora da bude pismen. Ne samo kada su pravopis i gramatika u pitanju, već i da vlada stilskim figurama, da dobro barata jezikom, da ume da se poigrava rečima, itd.

Čitati nekog drugog dok radiš na svom romanu – da ili ne? Imaš li neke književne uzore? Na primer nekog mrtvog ili živog autora s kojim bi najradije popio nešto i popričao.

Većina nas, verujem, da kada je u „punom zaletu”, odnosno, kada piše aktivno svoj roman ili je makar kod onog „najbitnijeg raspleta” – ne može da ima dovoljno koncentracije za istovremeno čitanje tuđeg romana. Pa čak mislim da je to i loše jer nesvesno možemo dozvoliti da taj roman utiče na stvaranje našeg. Najradije bih se aktivno družio sa Edgarom Alanom Poom. Obukli bismo frakove, stavili cilindre, pušili duvan iz lule i razgovarali o prolaznosti života… Od savremenika se družim sa mnogo mladih i uspešnih pisaca u Srbiji, a pored njih, od domaćih autora, voleo bih da sam imao prilike da upoznam Pekića, recimo.

Koliko je bitno da autor ne odustaje od sebe i svog stila?

Ako kažemo „stil”, podrazumevamo da ga autor poseduje i da to izgovaramo u pozitivnoj konotaciji. Tako da je izuzetno važno da autor izgradi nešto prepoznatljivo i da ne skreće previše sa sopstvenog kursa. Ako primetimo nedostatak stila, i autorovu upornost da zadrži način na koji piše, a, recimo, većina smatra da je taj način loš, onda bi autor možda mogao da se oproba u nekom drugom „načinu” izražavanja ne bi li izgradio „stil”. Tako da samim tim ne odustaje od sebe jer je prihvatio kompromis.

 

Da li je rad sa lektorom i urednikom nešto što bi preporučio mladim ljudima koji tek ulaze u sferu pisanja? Ako da, zašto da, ako ne zašto ne.

Odgovor je naravno, i uvek će biti, pozitivan. Urednici, dobri urednici, podrazumevano su ljudi sa velikim iskustvom i znaju šta i kako će publika prihvatiti, a šta će odbiti. Isto tako, ako primete da ste skrenuli sa nekog dobrog smera u loš, mogu vas  vratiti na dobar. Lektor… pa šta tu ima da se kaže? Malopre sam govorio o značaju poznavanja srpskog jezika, lektor je tu da proveri koliko dobro ga poznajete i da vas, ako ga ne poznajete dovoljno dobro, upozna. Smatram da lektor ne bi trebalo samo da ispravlja vaše greške, već i da vam u komentarima, pa čak i uživo, objasni zašto je nešto greška i ne može biti prihvaćeno kao deo vašeg stila pisanja. Naravno, postoje ekstremni slučajevi… Navešću sopstveni. Pisao sam priču u prvom licu iz ugla narkomana, i u trenutku kada je lik bio maksimalno pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, prestao sam da koristim pravopis, znakove interpukcije, itd. ne bih li dočarao „ludilo” koje se dešava u njegovoj glavi. Sem korekture (grešaka u kucanju) lektor nije, naravno, ispravljao ništa jer je shvatio šta sam hteo da postignem.

Tvoj roman „Reptil“ je izazvao veliku pažnju kao i način na koji si podelio roman sa javnošću. Reci nam nešto više o tome.

Reptila sam počeo, igrom slučaja, da reklamiram godinu dana pre nego što je sam roman ugledao svetlost dana. Način na koji sam odabrao da ga reklamiram, očigledno je bio dobar, a priča koja je ispratila sve to… Iako nosi sa sobom veliku dozu stresa, očito je uticala da sve dobije na jačini. Govorim o izdavaču i o odluci da roman objavim kao samostalno izdanje. Uporedo sam snimao YouTube klipove na temu pisanja u Srbiji koji su bili uspešni (govorim namerno u prošlom vremenu, ali u nekom trenutku ću se vratiti tome), te je i to privuklo pažnju javnosti. Roman je sam po sebi interesantan, bavi se nekim aktuelnim temama i to je, takođe, dodatni razlog zbog kojeg je roman interesantan savremenom čitaocu.

Neka poruka za mlade pisce, koji se tek spremaju da uđu u književne vode.

Napisaću nekoliko kliše fraza: Verujte u sebe, prihvatajte kontruktivne sugestije, naučite da razlikujete dobre savete od loše kritike, budite uporni i nemojte da padate prečesto jer je svaki put sve teže ustati. Više pažnje posvećujte dobrim komentarima, ohrabrujte sebe njima, ali nemojte zanemarivati ni loše komentare jer se i u njima krije poneki dobar savet.