Blog

Zimski svet – Čak Dikson i Horhe Zafino

Posted on by Lazar Vuković

Stigli su hladni dani i pravo je vreme za opuštanje uz knjige i stripove koje smo marljivo skupljali cele godine i od kojih neke još nisu došle na svoj red. Ima onih koji su pogodni za ovakvo vreme kako bi se osetila atmosfera ledenih polarnih predela i beznađa. Pre par meseci smo objasnili zbog čega je Ledolomac osvojio mesto klasika u devetoj umetnosti. Nedavno je izašao još jedan strip koji je pogodan za čitanje tokom zimskih dana i zahvaljujući kome će vas prožeti zimska jeza.

Ako je neki strip izdavač uvek u senci to je Makondo. Uprkos odličnim izdanjima (Ranx, Elrik, El Topovi sinovi, Harman, Braća Fasmer Sramotne priče iz Starog Zaveta…) često je ostajao u drugom planu, pored hiperproduktivne Čarobne Knjige, Golconde, 300 Čuda i od skoro Darkwooda koji se vraća sceni iz zahvaljujući mangama.  Makondova izdanja ne odudaraju u kvalitetu sa tvrdim povezom, odličnim formatom i boji papira. Skoro su izašli integral o Elriku, koji priznajem izgleda veličanstveno i Zimski svet, remek delo i tema ovog teksta.

Zamislite svet pogođen večnim ledenim dobom u kome su ljudi organizovani u varvarske zajednice vođene gvozdenim pesnicama njihovih vođa. Oni malobrojni samotnjaci su osuđeni na večno lutanje u potrazi za hranom i skloništem, rizikujući pritom da se nađu na meti divljih zveri i bandi na čijoj teritoriji su se našli. Tim negostoljubivim predelima u svom tenku krstari naš anti-junak, Skali koga prati njegov neobični ljubimac, jazavac Gr-Gr. Ubrzo sticajem okolnosti u društvo prima devojku Vin i tu počinje naša priča. Postajemo svedoci posrnuća civillizacije i pitamo se da li je moguće naći mesto koje nije zahvatio talas anarhije.

Sama priča je već viđena. Ako bih morao da je opišem rekao bih da je u pitanju Pobesneli Maks premešten iz australijskih bespuća u predele beskrajne zime. Naš junak priče je klasični road warrior koji misli samo na sebe, ali kako to obično bude u njemu se uvek nađe zrno empatije koje nedostaje većini koji su preživeli ovu pošast. Na stranu što je ideja pozajmljena samo viđenje sveta je originalno izvedeno tako da imamo uvid u zanimljivu organizaciju pojedinih plemena.

Kada sam na počektu pomenuo Ledolomca ne mogu, a da ne izvršim poređenje sa istim. Ljudi su u oba stripa organizovani u komune kod kojih važe određena pravila. Kod Ledolomca je u pitanju voz koji neprekidno luta ledenim predelima. Za neke je utopija, za neke zatvor Ljudi su podeljeni po kastama tako da oni u prvim vagonima uživaju sve blagodeti života, dok je u poslednjim vagonima sav talog gde dolazi do manjka hrane i neretko do kanibalizma. Izlazak iz istog predstavlja sigurnu smrt. U Zimskom svetu postoje više organizovanih zajednica nezavisnih jednih od drugih kojima je jedina zajednička nit autoritativno upravljanje njihovih vođa koji neretko dolaze u međusobne sukobe zbog teritorije i zaliha hrane. Tako imamo koloniju u kojoj se uzgaja voće i povrće, a koja se bazira na robovlasničkom sistemu i vikinge-kanibale koji na motorizovanim brodovima krstare ledenim morem. Takođe postoje individue koje same lutaju ovim predelima, ali je obično reč o snalažljivima jer u svetu Zimskog sveta nema mesta za slabije.

Sličan ambijent, ali različite teme. Dok je u Ledolomcu fokus na odnosu između vladajućih i potlačenih, kao i revolucionarnoj borbi u Zimskom svetu je akcija centralna tema i više služi za opuštanje.

Integral pred nama je sačinjen od jedine dve priče objavljene iz sveta Zimskog sveta, Zimski svet i Zimsko more. Dok se u prvoj priči upoznajemo sa našim junacima i svetom koji je ostao iza apokalipse, u Zimskom moru prisustvujemo jednom epohalnom okršaju i saznajemo delić prošlosti jednog od protagonista. U planu je bio i rad na završinci koja bi nosila naziv Zimski rat, ali zbog Zafinove smrti neće biti ništa od toga.

Autori koji stoje iza ovog stripa su scenarista Čak Dikson i crtač Horhe Zafino, vrlo dobro poznata imena među ljubiteljima devete umetnosit, ali nažalost, skrajnuti kod nas. Pre svega su poznati po radovima na avanturama superjunaka poput Panišera, Betmena, Noćnog krila, Helblejzera… Dikson je odlično osmislio zimski ambijent i društveni poredak, ali su mu likovi ostali jednodimenzionalni i radnja predvidiva u nekim momentima. Ono što vadi prosek je Zafinov crtež. Čitajući stranice ne možete, a da se ne divite njegovim veštim perom kojim je na papir preneo Diksonove ideje i lica ljudi, kao i njihove kostime. Naročito bih pohvalio prikaz vikinških brodova u Zimskom moru koji vuku gusenice po ledu. Ostaje žal što nas je prerano napustio jer smo uskraćeni za neke njegove radove

Uprkos svojim nedostacima Zimski Svet je vredan pažnje. Lagano štivo koje se bazira na akciji i brzo se čita. Utoplite se i krenite u ovu surovu avanturu pogodnu za početak godine.

SENKA NAD INSMUTOM I JOŠ JEDNA REINKARNACIJA KTULU MITA

Posted on by Dejan Sklizović

Stvari poput finih zanatskih piva, vrhunske hrane, gomile dobrih knjiga, ili novih izdanja Lavkrafta, nikada dosta. Prosto se ne možete navići da je toga previše, sa sve posledicama koje se mogu odraziti na umove konzumenata. Ali, ako i postoji neki konzumerizam, a da je dobar, onda je to svakako gutanje Lavkraftovih novela na lopatu. Sprovedite mi ga u venu i ugasite svetlo, čitaću po mraku!

Žir je izdavačka kuća koja se opredelila za izuzetno zanimljiv pristup izdavaštvu, po principu – manje je više. Pričam, pre svega, o izdanjima dveju novela horor džinova, Lavkrafta i Hodžsona. Ona dolaze u džepnom formatu, kožnom povezu sa suvim žigom na koricama umesto klasičnog dizajna, kao i sa nekolicinom i više nego dobrih ilustracija. Shodno formatu i obimu, ali i luksuznoj opremi, ova izdanja su pravi dokaz da se vrhunski otrovi i dalje čuvaju u malecnim bočicama i da ih je moguće sakriti i upotrebiti kao oružje kada vas, recimo, na nekoj slavi ili sličnom događaju spopadne pijani rođak veselog domaćina, sa originalnim pričama o čudesima vere i svetaca. Slobodno možete ponosno izvaditi vaš primerak Senke nad Insmutom i računati na to da će se, posle svega par rečenica , oko vas verovatno stvoriti poveći krug, a vazduh pročistiti. Takođe je sjajna kao poklon po pristupačnoj ceni, ali vredan, originalan i zanimljiv.

Ukoliko, pak, ne znate šta biste odgovorili osobama koje vas pitaju o sadržini ovog mini-nekronomikona, podsetio bih na par jako bitnih stvari u vezi sa ovom novelom – diskutabilno, jedne od najboljih Lavkraftovih i svakako u samom vrhu po važnosti. Pre svega, Senka nad Insmutom je, uz Danički užas, Boju izvan ovog svemira, Pikmanov model, Zov Ktulua, S one strane i Snova u veštijoj kući jedan od nosećih stubova takozvanog „Ktulu mita“ i sa pomenutima čini kičmu, mozak i crno srce Nekronomikona, knjige mrtvih imena Drevnih, koji su nas pohodili, a to i dalje čine, iz sasvim neobjašnjivih razloga i po čovečanstvo često pogubnih. Njihova staništa su nama nepojmljivi prostori, a njihova ispoljavanja i mračne agende su samo delić onoga što možemo shvatiti o njima.

S tačke gledišta nekoga ko ulazi u Lavkraftov univerzum, bitno je znati da je Ktulu jedno strašno božanstvo koje živi u R’lijehu, potopljenom gradu usred Pacifika i da mrtvo sanja. Tako upokojeno nekada sneva snove o ljudskome rodu, a onome ko ga probudi, makar i slučajno, sledi jadno skončavanje, uz gomilu pratećih sinhroniciteta koji će zahvatiti čitav svet, kako je slikovito predstavljeno u Zovu Ktulua. On je i donosilac ludila i suvereni vladar poremećenih umova vizionara, avanturista, umetnika, verovatno i zločinaca sa dobro razvijenom imaginacijom i sklonostima ka cepanju vela realnosti. Kada se zvezde nameste u pravu konstelaciju, moguće je sasvim probuditi ovog usnulog kozera kako bi proglasio novo doba Drevnih. U tom smislu, on se spominje i kao prvosveštenik Drevnih, obično u obliku monstruoznog oktopoda, ali ne treba mu pripisivati nikakve zle namere, jer je prilično neutralan, iako je u stanju da običnom kijavicom zbriše pola planete.

Insmut je imaginarni grad koji je jako bitan za Lavkraftov univerzum i njegovo „čitanje“ područja Nove Engleske, uglavnom Masačusetsa i okoline. Smešten je na obali Atlantika i predstavlja skromno i mirno ribarsko mesto, koje je u jednom navratu, nakon vladine istrage zbog čudnih događaja, doživelo raciju u kojoj je čak i obližnji greben torpediran iz podmornica. Na kraju se sve zataškalo, ali je ostao veo misterije i skoro pa neobuzdani strah u glasu svakoga iz Arkama, koga pitate za omraženi, provincijski i potpuno poremećeni Insmut. Tako na jednoj relativno maloj lokaciji imamo univerzitetski i centar nauke, Arkam (da, po njemu je ludnica iz Betmena dobila ime) kroz koji protiče izmišljena reka Miskatonik, žila kucavica ovog civilizovanog, ali raznim okultnim poganštinama nagriženog grada. Neke od važnijih priča Ktulu mitosa su smeštene u Arkamu, ili se pozivaju na univerzitet Miskatonik i njegovu čuvenu biblioteku, prepunu okultne literature u kojoj negde leži famozni Nekronomikon, spis Ludog Arapina, Abdula Alhazreda.

Bitno je znati da Lavkraft u slučajevima kada smešta priče u Arkam ima posla sa urbanim shvatanjem nepoznatog uticaja koje Drevni donose, sa dosta upliva razuma i nauke. U Daničkom užasu, nasuprot upeglanom akademizmu, imamo posla sa ruralnim predrasudama i najnižim tipovima ljudi u kombinaciji sa najjačim silama prirode koje se mešaju u interpretacije nevidljivih, ili teško vidljivih dešavanja i time daju notu sujeverja toj noveli, u duhu ruralne sredine. Kod Insmuta je, kako je i rečeno, reč o provinciji, koja je omražena od strane stanovnika obe pomenute lokacije. Prvo, najbliža je okeanu i raznim ribarskim pričama, a drugo, brojne prekookeanske trgovačke rute koje su u prošlosti tuda prolazile su ostavile mnogo čudnih tragova. Priča se da je tako stigao i okultni red Dagona, prastarog ribolikog božanstva dubina okeana, verovatno usko povezanog sa podsvešću. Ako je Ktulu nesvesni deo u psihološkom čitanju mitosa, Dagon je podsvesni, više zemaljsko-mitološki, onaj iz koga izbijaju strahovi koje možemo da uobličimo u stvari kojih se najviše plašimo, jer do Ktulua ne možemo tako lako doći.

U tom smislu, u Senci nad Insmutom imamo posla sa materijalizacijom stvari koje je sam autor smatrao potencijalno najstrašnijim scenarijom ljudskog roda. Pored korišćenja realnih likova i dijaloga, koji su večito predstavljani kao Lavkraftova najslabija tačka (pitanje je koliko ga je zanimalo uopšte da se time bavi u fazama izgradnje metafizičkog dela univerzuma), u Senci imamo i sasvim dobru detektivsku priču u pozadini. Užasi će se polako otkrivati a  čitalac će sve vreme imati posla sa suspenzijom neverice, koja, kada konačno nestane, otkriva najgoru moguću od svih istina. Sama priča nije prioritetna koliko atmosfera, ali svakako poseduje i više nego upotrebljiv zaplet, kao i klasične trope za likove i žanrovska mesta iskorišćene tako da nabiju jezu na maksimum. U krajnjoj liniji, ovo je jedna od priča koje su najviše inspirisale velikog Alana Mura kada je pisao scenario za Providens i Neonomikon, što predstavlja njegovu reimaginaciju Lavkraftovog univerzuma.

Ne bih više o ovome, moj zadatak lobiranja za kosmičku stravu se ovde završava. Pred vama je jedna mala, ali vredna knjižica koja sjajno funkcioniše, kao što sam pomenuo, i kao sredstvo za proterivanje malo materijalnijih demona i zala, kao mali portal za vreme pauze na poslu, ili poklon nekome kome želite Ktulua u snovima i umu. Prevodilački tim je uradio sasvim dobar posao, premda se može reći da je prevod na momente i previše intuitivan i slobodan, ali to nije dovoljno da se proglasi problemom. Prosto, Lavkraft je bio tačan i retko kada neodređen, naročito u pričama koje sam pomenuo. Ilustracije su iznenađujuće dobre za domaća izdanja i mogu reći da bi bez problema prošle i kod renomiranih svetskih izdavača. 

Neka donosilac ludila pomazi vaše umove svojim ljigavim pipkom.

Zavejana januarska čitaonica 2022

Posted on by Stefan Brezar

Ho ho ho, naši dragi Autostoperi/ke.

I eto, dođe i kraj 2021. a sa njom i Nova godina i (oba) Božića.

Nadam se da ste mi svi zdravi, srećni i da ste prethodnog meseca, a i za praznike doživeli mnogo toga lepog… kao i da ste stigli da čitate. Pre nego što vas odvedem na ovo, višedimenzionalno, istovremeno poslednje putovanje prostranstvima fantastike za 2021. a prvo za 2022. godinu, dozvolite mi da kažem par reči o godini za nas…

I ja mrzim govorancije pa ću biti kratak. Za neke je prethodna godina bila izazovna, za neke teška.

Neki od dragih Autostopera, nažalost, više nisu sa nama, i koristim priliku da ih spomenem, iako znam da su rane još uvek sveže. Nekima su se ipak otvorili novi horizonti. Za nekog je to možda bila najlepša godina ikad i postigao je mnogo toga. Što se fantastike tiče, ovo je bila dobra godina, uprkos svemu.

Izdavale su se i čitale odlične knjige, od kojih smo neke upravo ovde pominjali, imale su premijeru odlične serije i filmovi (i one ne tako dobre ali u manjoj meri) a ono što posebno raduje je što su se neki mladi i talentovani ljudi upustili u avanturu pisanja i izdavanja svoje prve knjige.

Nadam se da će ova nova godina svima nama doneti samo dobro i da ćemo ono ružno što nam se desilo ostaviti u prethodnoj godini, daleko daleko iza nas. Eto, to bi bilo to. Kratko, ko što sam obećao.

Vežite se, pa da krenemo!

,,Pali inkvizotor“, Aleksa Đukanović

Iz „Pressinga“ nam stiže nešto posebno – gotik novela ,,Pali inkvizitor“ napisana od strane mladog autora Alekse Đukanovića.

Ova novela predstavlja proširenu priču, za koju je autor dobio nagradu, a koja u ovoj verziji dostiže nove dubine mračnog i zlokobnog.

Autor obrađujući drevnu temu prodavanja duše Đavolu, vešto spaja gotik, moderno i barokno, groteskno i komično, ne bi li opisao usud pape Silvestera IV, koji se suočava sa zlom silom koju je sam pustio u svoj život, prethodnom sa njom nesmotreno sklopivši pogodbu.

Kakvu je sudbinu imao papa Silvester IV saznaćete ako pročitate ovo nesvakidašnje delo.

,,Ponovorođeni Zmaj“, Robert Džordan

Beogradska Laguna je nastavila sa reprintom kultnog serijala američkog pisca Roberta Džordana ,,Točak vremena“, koji je nedavno pretočen i u seriju.

U trećem delu sage, priča prati mladog Randa al Tora i njegove prijatelje, koji pokušavaju da prežive u svetu dodirnutom Senkom, dok na njihovim plećima leži sudbina celog čovečanstva.

Da li će Rand i njegovi prijatelji uspeti da ostvare drevna proročanstva ili propasti u pokušaju, saznajte u ovom romanu.

,,Kopipejst ili život”, Đorđe Pisarev

U izdanju Banatskog kulturnog centra” stiže nam knjiga eseja ,”Kopipejst ili život?” pisca i kritičara Đorđa Pisareva. U ovoj knjizi imamo priliku da čitamo eseje donosi tekstove o pojedinim svetskim i domaćim piscima, među kojima su imena stvaralaca čiji rad u značajnoj meri ili u potpunosti pripada fantastici.

Tako možemo da čitamo domaćim autorima poput Milorada Pavića, Svetislava Basare, Borislava Pekića, Aleksandra Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despoto­va, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje. Takođe, ali su tu i tekstovi i o velikanima svetske fantastike kao što su Nila Gejmen, Dž.R.R. Tolkin, Petera Handke, Le Klezie…

Pisarevljevo interesovanje i stvaralaštvo upućeno je na granična područja između čudesnog i stvarnosnog, čemu ostaje veran i u drugim tekstovima zastupljenim u knjizi Kopipejst ili život?, u kojima progovara o procesima pisanja: „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Ka­da bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputst­vo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina”…

,,Moć tame”, Edit Nesbit

Iz Otvorene knjige stiže nam jezovita zbirka horor priča ,,Moć tame”.

Galerija pripovedača podeliće sa čitaocem svoje priče u kojima opisuju svoj susret sa jezovitim svetom koji samo čeka u večnom mraku.

Kakvi sve užasi paranormalnog vrebaju izvan zaštite svetla, čitaoć će saznati ako se upusti u ovu književnu avanturu.

,,Mesečev osvit”, Ijan Mekdonald

U izdanju beogradske Lagune objavljen je ,,Mesečev osvit” završni deo trilogije ,,Luna” nagrađivanog britanskog pisca Ijana Mekdonalda. 

Serijal, opisuje rat pet korporacija za kontrolu nad Zemljinim satelitom i svrstava se među najubedljivije savremene naučnofantastične kreacije.

Stotinu godina u budućnosti vodi se rat između Pet Zmajeva – pet porodica koje kontrolišu vodeće industrijske kompanije na Mesecu.

Svaki klan čini sve što je u njegovoj moći da se uzvere na vrh lanca ishrane – ugovorenim brakovima, korporativnom špijunažom, otmicama i masovnim ubistvima.

Iako se radnja troknjižja ,,Luna”  dešava u budućnosti i na Mesecu, u njoj se oslikavaju mnogi problemi s kojima se suočava čovečanstvo savremenog doba: dugovi, finansije, nadzorni kapitalizam potpomognut veštačkom inteligencijom, antropogene klimatske promene, pandemije, nesigurna energetska budućnost…

,,Pad Gondlolina“, Džon Ronald Rejel Tolkin

Publik Praktikum nam donosi ,,Pad Gondolina“, remek delo iz mašte kultnog pisca i začetnika epske fantastike.

U jednoj knjizi, skupljeno je sve što je Tolkin napisao o padu skrivenog kraljevstva Gondolin, u kojem se skrivao vilovnjački kralj Turgon.

U ovoj priči, prepliću se dobro i zlo, izdaja i neiskazana hrabrost, lepota i tuga.

Bilo da volite Tolkina, ili tek ulazite u njegove fantastiče svetove, onda je ovo prava knjiga za vas.

,,Dnevnici ubibota“, Marta Vels

Iz štampe je izašao prvi tom višestruko nagrađivanog naučnofantastičnog serijala o odbeglom kibernetskom ubici, koji voli da gleda sapunice – Dnevnici Ubibota američke autorke Marte Vels.

Prvi tom ovog zabavnog, duhovitog i dobro promišljenog serijala čine četiri novele („Opšta uzbuna“, „Veštačko stanje“, „Protokol odmetnika“ i „Izlazna strategija“) i dve kratke priče („Prinudno“ i „Dom: Stanište, područje, niša, teritorija“) smeštene u dalekoj budućnosti, kojom dominiraju međugalaktičke megakorporacije, koje ne biraju sredstva kako bi ostvarile profit.

Jan Bibijan, Elin Pelin

Nismo zaboravili ni najmlađe Autostopere.

U izdanju Lagune stužu neverovatne avanture nestašnog dečaka.
Jan Bibijan je prilično zapušteno, čak problematično dete, pa ga kao lak plen đavolak Fjut uzima pod svoje i neprekidno nagovara da čini razne nepodopštine.

Nemiran i radoznao, Jan Bibijan u svojim dogodovštinama naleće na čarobnjaka Mirilajlaja, na lepu devojku koja je pretvorena u pticu, na složne čovečuljke i đavole koji vladaju podzemnim svetom.

Ali dok zajedno s njim čitalac prolazi kroz uzbudljive zgode i nezgode, sve vreme će se javljati pitanja: Da li je neko rođen zao ili se zlo javlja usled životnih okolnosti?

Da li je zlo sila koja postoji sebe radi ili zlo postoji samo da bismo bolje uvideli vrednost dobrote.

Ovaj predivni roman o odrastanju, prijateljstvu i sazrevanju već je opčinio mnoge generacije neočekivanim obrtima, i još uvek predstavlja nezaobilazno putovanje u bajkovite krajolike.

Naša vožnja se završava.

Još jednom, sretni praznici i sve najbolje.

Vidmo se sledeći mesec, na istom ovom mestu.

To bi bilo to za ovo druženje… a i za ovu godinu.

Lepo se provedite na dočeku i puno sreće u novoj, 2022. od mene i celog „Autostoperskog vodiča kroz fantastiku“

Lazar Komarčić – Kosmolog naše čaršije

Posted on by Željko Kojić

Da li je zaborav ljudska kob? Da li je nipodaštavanje umetničke slobode legitimno pravo svakog akademski prihvaćenog „stvora“? Veoma je interesantno da se u istoriji ljudskog razvitka, na vodećim položajima, uvek nalazila neka skupina sujetnih i ozlojeđenih ljudi koja je želela da dokaže nešto suprotno i da minorizuje stvaralaštvo, polet i nadahnuće ljudi koji su stvarali. 

 „San“ svakog naučnika, stvaraoca, pisca ili bilo kog pronalazača je da umre u samoći, napušten od svih, gladan i bezmalo zapažen, jer osobe koje bi trebalo da ga prihvate ne mogu ni same sebe prihvatiti svakog jutra kada se pogledaju u ogledalu, bilo to nekada, bilo to danas.

Moć pisane reči je jedno toliko moćno oruđe, koje i nakon proteka mnogo vremena može da uzdrma duh čovečji, a pritom vaskrsne zaboravljene. Jedan od ljudi u moru onih kojima za života nije pružena čast za ono što su uradili je i naš davno zaboravljeni i samo među odabranom nekolicinom ljudi poznat gospodin Lazar Komarčić Komarica. 

 Ne samo gigant od pisca, već i osoba, koja je u svom vremenu proživela svu golgotu jednog srpskog mladića koji je u Blakanskim ratovima izgubio sve prste na desnoj šaci i koji se i nakon tog velikog gubitka naučio pisati levom rukom, dok je desnu toliko izveštio da je mogao koristiti u svakodnevnom životu. 

 Osoba koja je uvela dopisno novinarstvo u Srbiji, osnivač nekoliko časopisa među kojima je najznačajniji „Videlo“. Uništio je celo svoje stvaralaštvo a njegov rad je bio skrajnut ne samo objavom romana „Jedna ugašena zvezda“, već i smenom kraljevskih porodica, gde su mu Karađorđevići sve oduzeli i gde se ubrzo nakon svega toga i upokojio. Bio je velika pristalica porodice Obrenović.

 

Rođen je u selu Glog kod Priboja 1839. godine. Bio je rame uz rame sa svojim savremenicima Žilom Vernom, Herbertom Džordžom Velsom, Kamijem Flamarionom, ali dok su svi sem njega i Dragutina Ilića rehabilitovani i koji su povratili svoj, ne samo ugled, več su uvršteni u svetskim enciklopedijama kao ”začetnici žanra naučne fantastike“. Lazar Komarčić i Dragutin Ilić su uspešno zaboravljeni, ne samo od strane većine stanovništva, već i od strane akademskih krugova, gde naši akademici i nakon sto godina još uvek „umaču keks u čaj“ i čekaju dan kada će biti izneti zajendo sa svojim stolom koji su zauzeli na svojim katedrama i kao fosili sa zastarelim umovima još uvek obitavaju na našim univerzitetima.

Međutim, moramo konstatovati da, dok se držao pukog realizma, sa primesama krimi priče  koja je prekopirana iz francuskog miljea, je označavala put uspeha, jer je um tadašnjeg čitaoca, koji se nije promenio ni do dana današnjeg bilo sve što je potrebno da bi se ostvario uspeh. Naime njegovo delo „Kant našeg doba“ je i nagrađeno od strane Srpske kraljevske akademije nauka 1893. godine, i kasnije i preimenovano. Komisija je ustanovila da naziv dela nije prikladan, tj. da je nezgodan, tako da je pisac promenio naziv u „Jedan razoren um“. Ova nagrada je uvela pisca na velika vrata i ovakva vrsta nagrade je bila par ekselans tog doba. Nakon priznanja u društvu i pisanju još nekih dela od kojih su: “Dragocena ogrlica“ , „Dva amaneta“, „Moj kočijaš“, ukupno je napisao osam romana koji ga označavaju kao velikog spisatelja svog vremena, jer se zna da se za taj period vezuju kratke pripovetke i priče i da je pisanje romana u ovolikom obimu bilo veoma retko. 

Izlaskom ilustrovane knjige „Jedna ugašena zvezda“ 1902. godine, može se reći da se gasi i njegov stvaralački duh. Sam izlazak dela izazvao je u akademskim krugovima podsmeh, nipodaštavanje i neprihvatanje ovog kapitalnog štiva od strane uže i šire zajednice. Pod terminom uže zajednice mislim na akademike, dok je običan narod još uvek bio ograničen i veoma površan, tako da i nije mogao da shvati vrednost ovog dela. Gospodin Komarčić se u ovoj knjizi pozivao na sve do tada njemu poznate stvari i činjenice iz kosmologije, koje su bile javno priznate ili do kojih je sam istraživanjem došao. U samom romanu, je u neku ruku i sam predvideo šta će se desiti na beogradskoj čaršiji kada se budu pustile u etar, do tada neshvatljive informacije, koje opovrgavaju verovanja prostodušnog naroda. Naime gospodin D.S. održao je predavanje o vaseljeni i pokušao narodu da objasni da je ono što vidimo samo jedan atom onoga što zapravo postoji. Da se nešto rađa, a nešto gasi, da naš univerzum živi i da mi nismo jedina stvorenja koja su bogomdana i jedina koja su se razvila u celoj galaksiji. Kako bi rekao :„Neizmerno krilo vaseljenino to je, u jedno isto doba, i kolevka i grob bezbrojnim svetovima, što se neprestano rađaju i mru…“  Naravno kako i biva, nakon opsežnog predavanja gospodina D.S o sunčevom sistemu i galaksiji, šta je narodu drugo preostalo, nego da zaigra i zapeva, ipak je to previše za jedan mali um, a i kome su potrebne takve informacije? Ova paralela koju je napravio sa vremenom u kom je on živeo, oslikava odraz srpskog društva i njegovog  kapaciteta i mogućnosti poimanja stvarnosti. Nakon svega toga glavni akter odlazi kući gde se, nakon što je otišao na počinak, možemo reći astralno projektovao iz svog tela i gde je upoznao duha koji se ovaplotio u liku Laplasa, koji ga vodi na put po vaseljeni gde se pisac rukovodi egzaktnim podacima koje je u tom trenutku imao i čitaocu predočava zapravo pravo stanje sunčevog sistema, položaja zvezda. Naravno kada ga duh odvede do jedne male mrlje, za koju će se ispostaviti da ima na hiljade sunaca i da postoji jedna planeta po nazivu Arudža-Darin na kojoj se nalazi grad Gomora gde su ljudi izumrli pre 28 miliona godina. Da bi se ceo koncept ovog njegovog opisa shvatio, on želi da povuče paralelu, koja nas navodi na to, da, ako nastavimo da živimo istim stilom, nastavimo da budemo gordi i da težimo ka individualnosti, a ne ka kolektivnosti i kolektivnoj svesti, da samo hodimo ka propasti, kao i svaka civilizacija koja je postojala pre nas i koja će postojati posle nas. Jer čovek je jedna čudna tvorevina, veoma kvarljiva, sa tragovima anđeoske čistote. Pitanje da li ćemo tu čistotu koju svako od nas nosi u sebi, ikada dotaći, ali ne kao pojedinci, već kao kolektiv. Kao i Ilić, Komarčić je isto bio upoznat sa teozofijom i sa novim pogledima na svet i razumevanju postojanja. Međutim, ostao je kao jedna kapljica koja se upravo izlila u more oslepljenih ovozemaljskim.

Naravno samo detaljno opisivanje grada, statua, biblioteke nas približava i oživljava grad u potpunosti u našim umovima, a završetak je buđenje glavnog karaktera uz neodgovorena pitanja koje je imao na um. Komarčić je u svom delu pokušao da objasni i postojanje boga kroz sve što postoji, da postoji božji dodir kroz svaku česticu, kroz sve što je postojalo, što postoji ili će tek dobiti svoj oblik postojanja. Uprkos izuzetno sporom razvoju situacije i priče, i loše dinamike samog romana, moramo se složiti da ono što je on napisao pre 100 godina mori i čoveka današnjice koji se pita! Koji se pita kako da promeni stvari, kako da promeni svet oko sebe i kako da ovaj svet dobije jednu utopijsku putanju. Ovo je jedno kapitalno delo koje je ne samo nastanak naučno-fantastičnog sveta, već jedne duboke filozofije, koja nas mora vratiti na pravi put, da shvatimo da fantastika nije „kliše“ već da je jedna ozbiljna tema koja treba da podstakne ljude na duboka razmišljanja, a ne zadovoljavanje svojih unutrašnjih potreba da glavni junak pobedi zle sile!

 Naravno pored svega toga mora se napomenuti horor priča ili da je bolje nazovemo protohoror pričom, koja je objavljena u pripovetkama pod nazivom „Šah-mat“, gde je radnja smeštena u bolnici i gde bolesnik kome otkucava vreme igra svoju odsudnu partiju protiv najgoreg protivnika – protiv same smrti. Naravno treba videti ko će pobediti! A takođe i kako je predstavio odlazak sa ovozemaljskog sveta u nešto što ni dan danas ne poznajemo.

 Uprkos svemu ovome, svim znanjima i informacijama koje posedujemo, ne samo o ovom sjajnom piscu, nego i drugima, još uvek se ništa ne dešava na planu njihovog legitimnog predstavljanja u srpskoj književnosti, jer jedino ozbiljnim štivom i čitanjem ozbiljnih dela možemo uzdići sebe do  tačke gde ćemo postati bića koja će misliti bolje, ne samo o sebi, već i o drugome i gde ćemo se potruditi da ovaj svet učinimo boljim mestom.

Ovakva dela i ovakva filozofija moraju imati svoje mesto na samom vrhu, uprkos nedostacima, ali sama filozofija potire sve to i pokazuje svrhu čitanja – „zapitajmo se“.

Nadam se da nećemo dozvoliti budućnosti da mnogi veliki umovi ostanu zaboravljeni. Negujmo naše i negujmo kvalitet, jer ga imamo u izobilju.

„Šah-mat! Zaori se po sobi. Ja se okrenem…”

Online prelistavanje – Mesečev ratnik 58-59

Posted on by Redakcija

Predstavljamo vam novu rubriku AVKF knjižare – Online prelistavanje, u okviru koje ćemo vam predstavljati odlomke naših izdanja.

Mesečev ratnik je prvi roman u novouspostavljenoj ediciji epske fantastike „Zov heroja“.

Po povratku u svoje nekadašnje namesništvo, Ezgild izgnanik, nekadašnji baron od Aranaha, suočen je sa neočekivanim izborom. U svetu u kome se neprestano ispituje dužnost, hrabrost i odanost, sudbina često ima planove koji se snažno suprotstavljaju našim. I dok pratimo priču Mesečevog ratnika, mi u stvari pratimo priču nas samih, i preispitujemo sopstvena osećanja i izbore. Ovaj roman, za razliku od većine domaćih ostvarenja iz istog žanra, ima idejnost. Kao veliki poznavalac književnosti, autor je svestan da je svako književno delo pre svega o ljudima, a ne o zanimljivim događajima ili stvorenjima; značaj ovoga ne može se dovoljno podcrtati. Roman predstavlja sjajno antiratno štivo: uspešno se demaskira sjaj i bljesak rata i otkriva se njegovo naličje. Mijatović ne uzdiže rat, već ga raskrinkava na sebi svojstven način, kroz alegoričnu priču o Ezgildu, Mesečevom ratniku, čoveku koji je upoznao sve plodove ljudskih sukoba i u sukobu je sa samim sobom i prošlošću koja ga progoni. Ta unutrašnja bitka traje uporedo sa spoljašnjom, koja se vodi sa predstavnicima države koja je pokorila Ezgildovu pokrajinu; prateći dileme i sumnje protagoniste, u njemu kao da vidimo borbu samog autora, koji želi da nam pokaže da nisu bitni zmajevi i vilenjaci, svemirski brodovi, vampiri i vukodlaci, već ono što je sa njima urađeno.

Roman poručite OVDE.

 

Stefan Mijatović Mesečev ratnik (odlomak)

 

…

– Gospodaru, pogledajte tamo! – uzviknu kapetan Gunenfen pokazujući na maleni prolaz između dva šanca arejske vojske, udaljen gotovo tri kilometra istočno od njih. Duga kolona arejskih konjanika kasom je išla ka gradu. – Da li ono Arejci pokušavaju da jurnu na zidine konjicom?

Stajao je na petnaest metara visokom bedemu grada. Aznor, tako se zove, prođe mu kroz glavu. Prestonica i ponos. Bilo je prelepo, vedro jutro, koje je pokazivalo da će biti vreo dan. Već je osećao toplotu u oklopu. Pogledao je kroz dugi durbin i video kolonu od dve hiljade konjanika kako ide prema jednoj od kapija na istoku. Pomerio je durbin prema kapiji i izoštrio. Umesto sivih barjaka Levanona, sa belim, bradatim starcem, vijorili su se bele, ali prazne. Hladan znoj mu obli vrat i čelo. Imao je osećaj da će se srušiti, kao da ga je sam oklop držao na nogama.

– Za milost Starčevu! – prošapta. – Zašto, crni Olfene. Zašto?

– Gospodaru – prozbori Gunenfen – ne razumem. Šta se…

– Povlačenje!!! – zaurla svojim vojnicima – Gunenfene, šta bleneš koji moj, naređuj povlačenje prema Citadeli!

– Ali, ne razumem, šta se događa?! – Šta se događa? – ponovi besno, strgavši bojni rog sa kapetanovih grudi – Ono kopile od Olfena nas je izdalo i otvorilo kapiju Arejcima. A ja nemam nameru da budem uhvaćen spuštenih gaća.

Prineo je rog ustima i kratko dunuo tri puta. Gotovo svi kao jedan, Aranasi koji nisu čuli naređenje, potrčaše prema izlazima na bedemima. Baci rog nazad kapetanu.

– Lukonoše! – prodra se još jednom i pedesetak glava se okrenu. – Hoću da pokrivate istok – pokazivao je rukom. – Istok! Razumete?

Strelci potrčaše prema istočnom izlazu. Posle tri duga minuta, tokom kojih je srce htelo da mu iskoči iz grudi, vojnici su promarširali u dve grupe, kroz ulice prema Baleanorovoj citadeli. Manja, istočna, sastojala se od pešaka i strelaca koji su pokrivali ostatak. Pozadinu je držao sam sa svojom pratnjom od trideset konjanika.

– Gunenfene, koliko još do Citadele? – upitao je nervozno.

– Malo manje od pola kilometra, gospodaru – odgovori Gunenfen računajući u glavi – Pet-šest minuta. Imamo sreće pa smo najbliži Citadeli. Ali put je uzbrdo. Možda deset minuta, ali ne više.

– Znam, znam – promrlja odmahujući glavom. Aznor će pasti, prođe mu kroz glavu. Izdani smo. Najgori košmar koji je mogao da ga zadesi, zadesio ga je… – Kolfene – okrenu se poručniku – Gledaj manju grupu. Ako vidiš Arejce, dva kratka zvuka. Jasno?

– Jasno, gospodaru – poručnik je brzo salutirao istovremeno okrenuvši konja.

Išli su teškim korakom, ali ne i sporo. Posle nekoliko minuta, tokom kojih je dva puta izgubio osećaj za vreme, stajali su na trgu pred Citadelom. Sjahao je sa konja i progurao se kroz vojnike.

– Oj! – povika – Ima li koga u toj ruševini?

Narednik kraljeve vojske se pojavi na bedemu:

– Reci, gospodaru. Kako ti mogu pomoći?

– Aznor pada pod Arejce! – uzviknu – Ne smemo predati Citadelu bez borbe!

Čak i sa udaljenosti od trideset metara, mogao je da čuje glasovekako se prepiru. Sačekao je nekoliko trenutaka, a zatim zaurla:

– Ako ne otvorite u roku od jednog minuta, zauzeću Citadelu silom! Strelci! Na moj znak ospite paljbu po bedemima!

Podigao je ruku. Strelci napeše lukove. Čekao je desetak, petnaest sekundi. Ali onda drvena vrata okovana gvožđem zaškripaše i počeše da se otvaraju. Spusti ruku i nasmeja se od olakšanja. Ovo je bilo za dlaku, osećao je. Ušao je u Citadelu i stao u dvorištu, čekajući nekoga od oficira iz utvrde da mu preda raport.

– Ezgilde! – začu poziv, ali udaljen. Okrenuo se da vidi ko ga to zove, ali sve što je video bilo je kako se boje rastapaju.

– Ezgilde, probudi se – glas mu je bio poznat. Polako otvori oči. Faldor? Držao ga je za mišice i tresao. Kroz prozor dopiralo je slabo crvenkasto svetlo. Kao da gore vatre u daljini.

– Šta, za ime… – poče, tresući glavom da bi odagnao san. Faldor ga prodrma jače:

– Selo gori. Mislim da smo napadnuti.

…

Statistika Portala 2021

Posted on by Redakcija

S još jednom rotacijom oko Sunca, još jednom ulazimo u novu godinu sa statistikom AVKF portala. Kada govorimo o postignućima udruženja i portala sa svima našim delatnostima, volimo da mislimo da su to i vaši uspesi, jer su svi podjednako pomogli da ostvarimo naše kratkoročne ciljeve. Kažu „Nebo je granica“, a mi pak ciljamo ka zvezdama i uopšte ne sumnjamo da ćemo ih dostići uz vas i vašu podršku.

Za one koju su možda zaboravili, počeli smo da se bavimo fantastikom davne 2015. i do danas smo zabeležili mnogo divnih rezultata. Od osnivanja udruženja, preko daljeg građenja portala, početka objavljivanja romana, kreiranja onlajn prodavnice, širenja dometa i baze fanova na Instagram i YouTube, mi smo proteklih godina porasli u jedan pravi pravcati pokret za domaću fantastiku. Zato je važno da pratimo naše kretanje kroz godine, i zbog toga vam i dajemo uvid u statistiku i korake koje smo povukli u proteklom periodu.

Koliko je 2020. bila nepredvidiva s dešavanjima u svetu, kulturi i fantastici, toliko je i 2021. bila izazov da odgovorimo na svaku prepreku. Pre dve godine smo imali manjih tehničkih problema s portalom, pa je statistika bila objavljena na našoj Facebook stranici. Podsećamo vas da smo 2020 imali 305 objavljenih članaka sa 80 254 pregleda koristeći se JetPack ekstenzijom za statistiku na portalu, zatim smo unapredili to uvođenjem mnogo tačnijeg Google Analytics sistema za praćenje rasta. 2021 je potom bila nešto sporija godina s manje tekstova, 203 da budemo precizni, ali povećanim kvalitetom, jer smo mahom pripremali stručne i akademske tekstove, pa je statistika u ovom slučaju pokazala 63 000+ pregleda. Dakle, s manje tekstova smo održali posećenost, time optimizovali balans između kvantiteta i kvaliteta naših članaka o fantastici. Moramo sa spomenemo da brojevi, iako govore o čitanosti i posećenosti, nose vredne informacije za planiranje daljih akcija, mi smo više posvećeni tome da ljubitelji fantastičnog uvek imaju nešto zanimljivo i dobro da pročitaju na našem portalu.

Svesni smo da pored čitanja, fanovi vole i interaktivan multimedijski sadržaj, tako da nam je sledeći korak bio da se proširimo i na YouTube. A šta smo tamo uspeli da uradimo?

YouTube

Počeli smo da razvijamo kanal s trejlerima za naše romane, isečcima iz „Vodiča kroz zvezde“ podkast o fantastici koji vode Nemanja i Biljana, snimaka sa naših promocija, samo jedan skorašnjeg datuma koji se održao u Nišu i još nekoliko klipova o fantastici. Ovim video materijalom smo u protekloj godini uspeli da napravimo veliki rast s 12 000 impresija, 1 900+ pregleda, 100.7 sati pregleda, i dodamo još 32 pratioca tako da trenutno imamo 59 autostopera na kanalu. Naravno, ovo je samo početak YouTube kanala, i za ovaj segment udruženja imamo velike planove. Bićemo aktivniji oko kanala u narednom periodu, kako bi i tu autostoperi zastali da pogledaju nešto zanimljivo.

Pored klipova, aktivirali smo se i oko slika i naslovnica za naše tekstove, a one najbolje smo rešili da objavljujemo na Instagramu.

Instagram

Naš Instagram profil je u proteklom tromesečju napredovao. Izgradili smo koncept objavljivanja i obrasce, utvrdili koja paleta boja će nam biti primarna i pripremili materijal s kojim ćemo se predstaviti na platformi. Postali smo ažurni s objavama i komunikativni s našim posetiocima. Trenutno imamo 918 pratilaca, 12 000 pregleda u proteklom tromesečju, lepe i pozitivne reakcije na selekciju slika s događaja kojima smo prisustvovali, dizajn naslovnica i promo slike naših pisaca. Napravili smo i specijalan kolaž od devet slika u čast romana i jedne zbirke, koje smo objavili i koje trenutno imamo na stanju. U narednom periodu, nameravamo da povećavamo broj naših aktivnosti sa zanimljivim sadržajem i okupimo još ljubitelja fantastike.

Iako profil na Instagramu raste, naša najveća baza autostopera je pak na drugom mestu.

Facebook

Za stranicu AVKF-a možemo da kažemo da je jedan od prvih profila koje smo napravili, pa ona tu stoji kao s najviše iskustva i interakcija. Za ovih nekoliko godina, tu stranicu je zapratilo 5 948 autostopera, i ona trenutno ima 2 500 interakcija s našim objavama i domet do 25 000 ljudi. Istovremeno, mi smo napravili i AVKF grupu na Facebook-u u kojoj imamo 6000 članova. Stranica i grupa nam služe kao oglašivači, ali i kao platforme na kojima strimujemo podkast „Vodič kroz zvezde“ u kom članovi mogu da se uključe u razgovor o fantastici.

Pored anketa, slika, članaka, video klipova i svega na temu fantastike, celokupni AVKF tim učestvuje u razgovoru i odgovara na sva pitanja koje imate za nas. Vodimo diskusiju s našim članovima grupe u komentarima, i često komuniciramo s mladim piscima iz regiona u našem inboksu.

Drugim rečima, aktivni smo na svim platormama, i postižemo sve što nam je u planu. Naravno, kakva bi to statistika bila, ako ne spomenemo i šta se dešava oko romana i pisanih fantastičnih dela?

Izdavaštvo

Iako smo tehnički i dalje u eri pandemije, mi nećemo da upiremo prstom na „Dronstad: Karantin“ Nenada Jevtića koji je u elektronskom izdanju izašao 2020, a u štampanom izašao 2021 i delom predvideo neka dešavanja u svetu. Mi smo i ovde ostali aktivni, pa smo u 2021 objavili dva dela Mire Satarić „Pukovniče, Stoj!“ i „Gospodar vrana“, ali i mozaik-roman „Smrtovnica mojih majki“ Maje Mitić. Od planiranog, jedino „Fantastični vodič 2: Zov heroja“ nismo uspeli da objavimo na vreme, zato nam ovaj časopis stoji kao prioritet na listi dela u pripremi. Pored tog broja časopisa, raspisali smo konkurs i za treći broj na temu svemirske opere. Blagovremeno ćemo vas obaveštavati o dešavanjima i planovima, tako da možete da očekujete lepe vesti od naših urednika i pisaca tokom godine. Naše izdavaštvo je neprofitno, i čitav rad na izdanjima je volonterski, a zamišljeno je tako da svaka knjiga finansira sledeću, pa su sredstva iz prodaje namenjena jedino i isključivo za troškove štampe i distribucije.

Kada smo vam sve rekli, preostaje samo da kažemo i kako stojimo s ljudstvom i saradnicima? Na tom planu, brojno stanje se stalno menja, ali smo u odeljku na portalu O NAMA proširili listu stalnih pomagača i najaktivnijih saradnika u našem udruženju. Kod nas ima mesta za sve koji žele da učestvuju u našem volonterskom radu i da se angažuju oko ciljeva popularizacije fantastike. Naša vrata su svima otvorena, odnosno, mi vrata i nemamo, pa je ulaz slobodan i svi su dobrodošli.

Za kraj, celokupni kolektiv koji čini AVKF tim iza kulisa Vam želi FANTASTIČNU 2022. GODINU! Do sledeće statistike i novog kruga oko Sunca, ne zaboravite da ponesete peškir.

 

AVKF tim

Metafizičko putovanje po univerzumima

Posted on by Kristijan Šarac

ŽANR: naučna fantastika/horor/filozofija

IZDAVAČ ZA REGION: Besna kobila

AUTOR: Saša Jovanović

ZEMLJA: Srbija

GODINA IZDAVANJA: 2019.

OCENA:

Za prvo pisanje o ediciji posvećenoj domaćem stripu izdavača Besne kobile pod nazivom Džambas, izabrali smo po našem mišljenju stripsko izdanje godine, makar kada su domaći autori u pitanju. Prikladno delo je spoj svih žanrova na koje smo usredsređeni kao portal. Prvobitno objavljen u Holandiji, strip je prvi put pred našom publikom zahvaljujući pomalo zalaganju čuvenog stripaša Igora Kordeja, sa prisutnom ambicijom uredničkog tima da se prepozna vrhunska deveta umetnost i željom da je i nama učine dostupnom.

Ovakav poduhvat je hvale vredan čak i u situaciji stripske renesanse kakva poslednjih godina vlada u Srbiji. Idealistički pogled na davanje šanse mladim i neafirmisanim autorima ne može biti udaljeniji od izdavačkog viđenja stvari. Ipak, za one dovoljno hrabre, benefiti ulaganja u slične poduhvate mogu biti nemerljivi kako za izdavača tako i za sveukupnu umetničku scenu. Moram napomenuti, rizici su takođe golemi, publika ne voli nepoznata imena, na neki način se uspeh zasniva na količini indignacije. No kako smo apsorbovali problem – gotovo sigurno smo spremni i na gubitke dok stignemo do manjih ili većih trijumfa. Vreme i rad će ishodovati šansu da se dokaže u praksi činjenica da – na početku i oni autori koji su skrajnuti ili tek počinju – imaju istu nemogućnost za uspeh kao i njihove poznatije kolege. Isključivo je do stvorenog dela, odnosno, kvaliteta izvedbe osmišljenog. Stoga je nemerljiv značaj ovih edicija, ali i svih sličnih angažmana u polju kulture. Jer se upravo tako stvara sutrašnja baština, utabane staze se pojavljuju za neverne, razbijanjem kolena i ustrajnošću u tome da nova dela vrede koliko i stara ili ih čak zasenjuju. Provereno nije bolje, samo je izvesnije i sigurnije. No, daleko od toga da su sva nova ostvarenja za neke pohvalne epitafe. I baš u umešnosti odabira leži odgovornost i slava urednika. Poprilično smo sigurni da je strip u našim rukama već negde na mapi istorije naše devete umetnosti.

Saša Jovanović – autor koji je ovo ostvarenje stvarao dvadeset godina koje mu je ujedno prvo delo. Posle viđenog, sa nestrpljenjem čekamo sledeće.

Radnja je u neku ruku neopisiva. Protkana dešavanjima iz kriminalnog miljea, ali i metafizičkom, filozofskom mišlju. Naučna fantastika kroz budućnost i horor, putevima prošlosti, vozi ovu pripovest magistralom zadivljujućeg događaja. Kroz koji nas provodi zec. Na prvu sasvim nezanimljiva i bezopasna životinja. Osim sada kada o njemu ovise univerzumi i vascelo postojanje. Nije klasičan heroj, nije ni antiheroj, on samo postoji kao figura. Na svim ravnima i u svim dimenzijama. Baš kao i sam univerzum, on je nepobitnost, ostalo su promenjive. Jedino što može doneti spas je belina zeca kao kontrast sveprisutnom mraku, iako prožeta sivilom, ne usuđujte se zaći u ovu pripovest ako niste na to spremni, jer će vas baciti u okove mahnitog bezumlja.

Izrazita neočekivanost na strip sceni. Potpuno nepoznat autor sa delom koje prelazi svaku scenarističku granicu umetničkog doživljaja, na momente čineći priču čak i nejasnom. Uz pomoć vizuelnog spektakla na kraju uspeva iscrtati ne samo priču, radnju, već i doživljaj, emociju, skladnost i celovitost. Remek-delo andergraund stripa za koje se nadamo da može stići do srca šire publike, jer ono to zaslužuje.

Nije baš uskršnji zeko, ali ništa vas ne sprečava da sebe i vama drage osobe obradujete mađioničarski, Zecom iz šešira. Verujte nam na reč da ćete kasniti svuda poput belog zeca iz Alisinih avantura kada jednom zaronite među strane Zeca Besne kobile, dok god ne okrenete poslednju stranu i kompletirate užitak priče.

Srećna vam Nova godina, u sledećoj nas očekuje još više dela iz devete umetnosti i još više tekstova o njima Do tada uživajte uz zečijem paprikašu… rekoh stripu, da stripu. Ušuškani u ćebe sa čajem i kolačima što se podrazumeva.

AVKF pohvale i preporuke iz 2020. i 2021.

Posted on by Redakcija

Još jedna godina, puna uspona i padova, je za nama i vreme je da saberemo utiske. Kada razmotrimo dobre i loše strane, dolazimo do zaključka da je 2021. iznedrila neka zanimljiva izdanja i pokrenula neke zanimljive događaje. Praveći retrospektivu svog rada, zaključili smo da je godina bila uspešna ne samo za Autostoperski vodič već i za celu fantastičnu scenu. Ovom prilikom odlučili smo da izdvojimo neke pohvale i preporuke, kako u vezi sa našim radom na sajtu i izdavaštvu, tako i u vezi sa drugim izdanjima u fantastici koja su obeležila ove dve pandemijske godine.

Pa da počnemo:

Za sajt:

  • Najčitaniji članak:
    1. 2020 – „Doživljajni i teorijski pristup proučavanju narodne bajke”, Biljana Golić
    2. 2021 – “Vrli novi svet – Oldus Haksli”, Vinko Krlatić
  • Najaktivniji saradnik – Lazar Vuković
  • Najčitaniji novi saradnik – Bojan Grujić
  • Pohvala uredništva za aktivnost u radu udruženja – Nenad Jevtić, Miliijana Tadin, Slavica Ilić, Jelena Jakovljević, Kristina Kecman i Adrijana Ranković

Za izdavaštvo:

I kategorija – AVKF izdanja

  1. Najprodavanije AVKF izdanje u 2020 i 2021 – „Ukradeni bog“, Nemanja D. Pavlović
  2. Pohvala uredništva – Pohvaljene priče iz Fantastičnog vodiča 1 – Tanka linija fantastičnog:
    1. „Prezimljavanje“, Ana Jevtić Kos
    2. „Lacus Labeatum“, Mario Lovreković i
    3. „Mesečarenje“, Afrodita Nikolić
  3. Preporuka čitalaca:
    1. „Pukovniče, stoj!“, Mira Satarić;
    2. „Ukradeni bog“, Nemanja D. Pavlović i
    3. „Dronstad: Karantin“, Nenad Jevtić

II kategorija – tuđa izdanja:

  • Pohvala uredništva
    1. Knjiga
      1. „Na kraju sveta, Ksander“, Ilija Bakić izdavač Agora
      2. „Uzvišenost“, Darko Tuševljaković izdavač Laguna (SF)
      3. „Prokletije“, Dejan Ogjanović izdavač Ghoul Press (Horor)
    2. Kratka forma – zbirka priča „Dum-dum“, Pavle Zelić izdavač Laguna
    3. Strip – „Zec“, Saša Jovanović izdavač Besna kobila
  • Pohvala za regionalno izdanje – „Orao i Zvijezde“, Marijan Šiško izdavač Alienus

Pohvale za izdavače:

  • Posebna pohvala za Čarobnu knjigu, za celokupan angažman,
  • Forma B za projekat izdanja Njegoša u stripu,
  • Golconda kao najbolji novi izdavač.

Pohvale za prevod:

  • Ileana Ursu Nenadić: „Zaslepljenost: levo krilo“, prevod sa rumunskog (iz 2020, posebna pohvala) izdavač Kontrast;
  • Mina Radulović: „Njeno nago telo i druge čudne priče“, prevod sa grčkog izdavač Partizanska knjiga;
  • Miroslav Bašić Palković: trilogija „Nesmiraj“, prevod sa engleskog izdavač Čarobna knjiga.

Film/serija:

  • Produkcija „Fajerflaj“, za planove idućih godina.

Fantastični vizionar – za inicijativu u fantastici (regionalno):

  • Alienus Izdavaštvo, Slavonski Brod, HR, za pokretanje neprofitnog izdavaštva u oblasti fantastike

Vitez (heroj) fantastike u stvarnom svetu:

  • Stefan Mijatović za svoj rad tokom kovid pandemije

Šta još pročitati od naših autora (kratke priče)?

„Ljubavnici žive zauvek“, Kristijan Šarac, Fantastični vodič 1

„Pahulja snega“, Nemanja D. Pavlović, sajt AVKF-a

„Kobe“, Mira Satarić, Marsonic 13, sajt AVKF-a

„Praznik crvenog boga“, Stefan Mijatović, sajt AVKF-a

„U hramu, Bodi“, Vanja Savić, Fantastični vodič 1

„Sećanje kiborga“, Nenad Jevtić, Marsonic 17

„Kletva“, Eizabeta Stojko, Marsonic 15

„Kišna sonata“, Lazar Vuković, sajt AVKF-a

„Trešnjin cvet“, Maja Mitić, sajt AVKF-a

 

Srećnu i uspešnu 2022. želi vam AVKF tim!

Počela serija Knjiga o Boba Fetu

Posted on by Redakcija

Ljubitelji „Zvezdanih Ratova“ i serije „Mandalorijan“, biće oduševljeni vešću da je izašla prva epizoda prve sezone „Knjige o Boba Fetu“. Najavljena u Mandalorijanu, ova potpuno nova serija s istom produkcijom, reprizira dva ikonična lika kao što su: najpoznatiji plaćenik u galaksiji Boba Fet kog tumači Temuera Morison, i okrutni plaćeni ubica Fenek Šand, koju tumači Ming Na-Ven. Za sada nije poznato da li će se još neki prethodni lik iz Mandalorijana pojaviti, iako je ta serija umela da nas iznenadi podmlađenom verzijom Luka Skajvokera, Đinom Karano u ulozi bivšeg komado-jurišnika Kare Dun, kao i popularnim komičarem Bilom Barom.

Sudeći po prvoj epizodi, prethodi nam priča u dva toka iz kojih saznajemo šta se desilo posle čuvene „Komande 66“, kako je klon Boba Feta preživeo očevu smrt, utrobu sarlaka i zatočeništvo u lancima Tuskana, možda i bliski susret s glavnim likom Mandalorijana pri čemu nalazi očev oklop, do momenta kada nastupa drugi tok u kom pratimo procese preuzimanje posla i vlasti nad kriminalnim miljeom na planeti Tatoin nakon ubistva Džabe Hata. Završnica Mandalorija je scenom kada Boba Fet seda na tron unela velika očekivanja kod obožavaoca franšize „Zvezdanih Ratova“, tako da produkcija nema lak zadatak kako će postupiti s ovim projektom da ispuni obećanje i ponudi još jednu kvalitetnu seriju.

Na IMDB-ju je označen raspored za sedam epizoda i koje će se puštati sve do 9. februara 2022, što je za jednu epizodu manje od prve sezone Mandalorijana. Na istoj bazi podataka, još nema informacija da li je i druga sezona u planu, pa nam ostaje da sačekamo kako će se serija pokazati kod publike. Ukoliko serija doživi uspeh ili prebaci preko očekivanog, verovatno će biti priče o nastavku. Uz to, Mandalorijanova treća sezona je označena kao da će početi s emitovanjem naredne godine, a pošto ovi serijali dolaze zimi, najverovatnije da ćemo morati da čekamo kraj 2022. pre nego što se like Din Džarin, kog tumači Pedro Paskal, vrati na male ekrane.

Seting serije „Knjiga o Boba Fetu“ se dešava na Tatoini, koja je pustinjska planeta s tropskom klimom, ali i mesto odakle potiče Anakin Skajvoker, tako da sama priča može usputno da se nadoveže na period posle Anakinovog odlaska da se pridruži redu Džedaja, čak i da eventualno uključi ovaj lik u nekom trenutku. Svakako se očekuje pojava Imperije, stormtrupera i generalno tamnih sila da dodatno uzburkaju radnju.

Sa stilom karakterističnim za vesterne, početak serije deluje obećavajuće, jer podvojeni tok s različitim kulturama i načina života u pustinji u kontrastu sa uglađenim ali opasnim spletkama u civilizovanijim delovima planete dodaje na dinamici radnje. Scenaristi ove serije su Džon Favro i Kevin Fajgi kao i kod Mandalorijana, a Robert Rodrigez režiser serije, čak se i pojavljuje u ulozi Doka Štrasija, Trandošijanskog vođe jedne od kriminalnih organizacija koja je sarađivala s Džaba Hatom.

Kakav će biti tok serije, i hoće li fanovi pozitivno reagovati na „Knjigu o Boba Fetu“, ostaje da vidimo kako se naredne epoziode budu pojavljivale. Jeste li pogledali prvu epizodu, i šta vi očekujete od serije, poručite nam u komentarima.

Novi horor fanzin na sceni – Crnoslovlje

Posted on by Redakcija

Iako nema veće strave od onoga što nam svakodnevne prilike donose, tri sveumetnička entuzijasta na potezu Kikinda – Novi Sad – Subotica su odlučila da pojačaju horor atmosferu na maksimum.

Vaša doza horora je tu u vidu novog fanzina na sceni – Crnoslovlje!

Uredništvo čine: Milan Kovačević – magistar paušalne psihologije i ruralne medicine. Čovek koji stoji iza hiper-mega-giga-popularne i profitabilne stranice „Recenzije iz Pakla’’. Urednik i kreativni direktor kompanije „Memento Mori Productions’’. Daniel Tikvicki – nosilac baklje fanzinaštva mlađe generacije i neumorni entuzijasta DIY izdavaštva. Čovek koji upravlja kormilom „Librarion“-a. Otac i umetnički multipraktik.
Ideja oko fanzina Crnoslovlje je rođena tokom 2021. godine. Tome je prethodilo da je Milan objavio svoju novelu „Poslednje reči pisca“ u pomenutom formatu za Danielovu izdavačku kuću 2020. godine, a treći urednik nadzemnim kanalima došao do iste. Sva trojica sa dostatnom dozom iskustva u raznim poljima, entuzijaste u svakom pogledu, okupljeni oko iste deje. Kako to već obično biva, o svom trošku, bez štamparije, profesionalnih urednika i lektora, rade ono što vole, zato što vole, zbog onih koji cene pisanu reč umočenu u bure strave i užasa.
Za ovakve poduhvate, sem same hrabrosti i upuštanja u vode samizdata, potrebna je izvesna doza ludila, malo sreće i samopregornog rada. Ekskurzija (nikako poslednja) u DIY predele je, po skromnom mišljenju uredništva, bila veoma uspešna, a na čitaocima je da daju konačni sud.

U prvom broju Crnoslovlja ćete pronaći tri odlične priče (Yog „Od pacova sakat“, Milan Kovačević „Šapat suvih usana“ , Milan Simić „Kontaminopolis“, blog Vault u haos), jedan intervju (muzička i novinarska legenda Norbert Đeri, iz bendova Ashen Epitaph, Jane Dark, dreDDup) i jednu recenziju. Za vizuelni deo priče se pobrinuo naš prijatelj iz Ukrajine, podzemni kolažista Strachovart. Sve to na pedesetak stranica čistog mraka i začudnosti.

Za sada, fizički primerak možete nabaviti i u subotičkoj striparnici „300 čuda” (u pabu „Samo Pivo”). Primerak fanzina možete poručiti i u inboksu stranice Crnoslovlje ili se obratiti nekom od urednika.

Da ne ostane samo na rečima, pobrinuli smo se da nas nosite blizu vaših tamnih srca (majice) i okrepite dušu (pivo), napravljenima za ovu posebnu priliku, napravljenima za ovu posebnu priliku od strane punk štamparije i gypsy pivarom, da bismo zaokružili i proslavili prvi broj.

Uskoro očekujte više informacija na našoj Fejsbuk stranici.