Predstavljamo vam novu rubriku AVKF knjižare – Online prelistavanje, u okviru koje ćemo vam predstavljati odlomke naših izdanja.
Mesečev ratnik je prvi roman u novouspostavljenoj ediciji epske fantastike „Zov heroja“.
Po povratku u svoje nekadašnje namesništvo, Ezgild izgnanik, nekadašnji baron od Aranaha, suočen je sa neočekivanim izborom. U svetu u kome se neprestano ispituje dužnost, hrabrost i odanost, sudbina često ima planove koji se snažno suprotstavljaju našim. I dok pratimo priču Mesečevog ratnika, mi u stvari pratimo priču nas samih, i preispitujemo sopstvena osećanja i izbore. Ovaj roman, za razliku od većine domaćih ostvarenja iz istog žanra, ima idejnost. Kao veliki poznavalac književnosti, autor je svestan da je svako književno delo pre svega o ljudima, a ne o zanimljivim događajima ili stvorenjima; značaj ovoga ne može se dovoljno podcrtati. Roman predstavlja sjajno antiratno štivo: uspešno se demaskira sjaj i bljesak rata i otkriva se njegovo naličje. Mijatović ne uzdiže rat, već ga raskrinkava na sebi svojstven način, kroz alegoričnu priču o Ezgildu, Mesečevom ratniku, čoveku koji je upoznao sve plodove ljudskih sukoba i u sukobu je sa samim sobom i prošlošću koja ga progoni. Ta unutrašnja bitka traje uporedo sa spoljašnjom, koja se vodi sa predstavnicima države koja je pokorila Ezgildovu pokrajinu; prateći dileme i sumnje protagoniste, u njemu kao da vidimo borbu samog autora, koji želi da nam pokaže da nisu bitni zmajevi i vilenjaci, svemirski brodovi, vampiri i vukodlaci, već ono što je sa njima urađeno.
Roman poručite OVDE.
Stefan Mijatović Mesečev ratnik (odlomak)
…
– Gospodaru, pogledajte tamo! – uzviknu kapetan Gunenfen pokazujući na maleni prolaz između dva šanca arejske vojske, udaljen gotovo tri kilometra istočno od njih. Duga kolona arejskih konjanika kasom je išla ka gradu. – Da li ono Arejci pokušavaju da jurnu na zidine konjicom?
Stajao je na petnaest metara visokom bedemu grada. Aznor, tako se zove, prođe mu kroz glavu. Prestonica i ponos. Bilo je prelepo, vedro jutro, koje je pokazivalo da će biti vreo dan. Već je osećao toplotu u oklopu. Pogledao je kroz dugi durbin i video kolonu od dve hiljade konjanika kako ide prema jednoj od kapija na istoku. Pomerio je durbin prema kapiji i izoštrio. Umesto sivih barjaka Levanona, sa belim, bradatim starcem, vijorili su se bele, ali prazne. Hladan znoj mu obli vrat i čelo. Imao je osećaj da će se srušiti, kao da ga je sam oklop držao na nogama.
– Za milost Starčevu! – prošapta. – Zašto, crni Olfene. Zašto?
– Gospodaru – prozbori Gunenfen – ne razumem. Šta se…
– Povlačenje!!! – zaurla svojim vojnicima – Gunenfene, šta bleneš koji moj, naređuj povlačenje prema Citadeli!
– Ali, ne razumem, šta se događa?! – Šta se događa? – ponovi besno, strgavši bojni rog sa kapetanovih grudi – Ono kopile od Olfena nas je izdalo i otvorilo kapiju Arejcima. A ja nemam nameru da budem uhvaćen spuštenih gaća.
Prineo je rog ustima i kratko dunuo tri puta. Gotovo svi kao jedan, Aranasi koji nisu čuli naređenje, potrčaše prema izlazima na bedemima. Baci rog nazad kapetanu.
– Lukonoše! – prodra se još jednom i pedesetak glava se okrenu. – Hoću da pokrivate istok – pokazivao je rukom. – Istok! Razumete?
Strelci potrčaše prema istočnom izlazu. Posle tri duga minuta, tokom kojih je srce htelo da mu iskoči iz grudi, vojnici su promarširali u dve grupe, kroz ulice prema Baleanorovoj citadeli. Manja, istočna, sastojala se od pešaka i strelaca koji su pokrivali ostatak. Pozadinu je držao sam sa svojom pratnjom od trideset konjanika.
– Gunenfene, koliko još do Citadele? – upitao je nervozno.
– Malo manje od pola kilometra, gospodaru – odgovori Gunenfen računajući u glavi – Pet-šest minuta. Imamo sreće pa smo najbliži Citadeli. Ali put je uzbrdo. Možda deset minuta, ali ne više.
– Znam, znam – promrlja odmahujući glavom. Aznor će pasti, prođe mu kroz glavu. Izdani smo. Najgori košmar koji je mogao da ga zadesi, zadesio ga je… – Kolfene – okrenu se poručniku – Gledaj manju grupu. Ako vidiš Arejce, dva kratka zvuka. Jasno?
– Jasno, gospodaru – poručnik je brzo salutirao istovremeno okrenuvši konja.
Išli su teškim korakom, ali ne i sporo. Posle nekoliko minuta, tokom kojih je dva puta izgubio osećaj za vreme, stajali su na trgu pred Citadelom. Sjahao je sa konja i progurao se kroz vojnike.
– Oj! – povika – Ima li koga u toj ruševini?
Narednik kraljeve vojske se pojavi na bedemu:
– Reci, gospodaru. Kako ti mogu pomoći?
– Aznor pada pod Arejce! – uzviknu – Ne smemo predati Citadelu bez borbe!
Čak i sa udaljenosti od trideset metara, mogao je da čuje glasovekako se prepiru. Sačekao je nekoliko trenutaka, a zatim zaurla:
– Ako ne otvorite u roku od jednog minuta, zauzeću Citadelu silom! Strelci! Na moj znak ospite paljbu po bedemima!
Podigao je ruku. Strelci napeše lukove. Čekao je desetak, petnaest sekundi. Ali onda drvena vrata okovana gvožđem zaškripaše i počeše da se otvaraju. Spusti ruku i nasmeja se od olakšanja. Ovo je bilo za dlaku, osećao je. Ušao je u Citadelu i stao u dvorištu, čekajući nekoga od oficira iz utvrde da mu preda raport.
– Ezgilde! – začu poziv, ali udaljen. Okrenuo se da vidi ko ga to zove, ali sve što je video bilo je kako se boje rastapaju.
– Ezgilde, probudi se – glas mu je bio poznat. Polako otvori oči. Faldor? Držao ga je za mišice i tresao. Kroz prozor dopiralo je slabo crvenkasto svetlo. Kao da gore vatre u daljini.
– Šta, za ime… – poče, tresući glavom da bi odagnao san. Faldor ga prodrma jače:
– Selo gori. Mislim da smo napadnuti.
…
Koliko je 2020. bila nepredvidiva s dešavanjima u svetu, kulturi i fantastici, toliko je i 2021. bila izazov da odgovorimo na svaku prepreku. Pre dve godine smo imali manjih tehničkih problema s portalom, pa je statistika bila objavljena na našoj Facebook stranici. Podsećamo vas da smo 2020 imali 305 objavljenih članaka sa 80 254 pregleda koristeći se JetPack ekstenzijom za statistiku na portalu, zatim smo unapredili to uvođenjem mnogo tačnijeg Google Analytics sistema za praćenje rasta. 2021 je potom bila nešto sporija godina s manje tekstova, 203 da budemo precizni, ali povećanim kvalitetom, jer smo mahom pripremali stručne i akademske tekstove, pa je statistika u ovom slučaju pokazala 63 000+ pregleda. Dakle, s manje tekstova smo održali posećenost, time optimizovali balans između kvantiteta i kvaliteta naših članaka o fantastici. Moramo sa spomenemo da brojevi, iako govore o čitanosti i posećenosti, nose vredne informacije za planiranje daljih akcija, mi smo više posvećeni tome da ljubitelji fantastičnog uvek imaju nešto zanimljivo i dobro da pročitaju na našem portalu. 
ŽANR: 
Za sajt:
Sudeći po prvoj epizodi, prethodi nam priča u dva toka iz kojih saznajemo šta se desilo posle čuvene „Komand
Sa stilom karakterističnim za vesterne, 
Ovim se rečima, prema Bibliji, Bog obratio prvom ubici, Kainu, pre no što ga je prognao istočno od raja. No, nećemo ovde analizirati Bibliju. Stvar je to za neku drugu priliku i neke učenije ljude, iako je ovaj citat iz knjige Postanja u izvesnoj meri bitan za dalji tekst. A ja reših da baš ovim ovde tekstom bacim malo svetla na, kod nas nepravedno zapostavljenog, maestra pisačke veštine, počivšeg Karla Edvarda Vagnera (12. decembar 1945 – 14. oktobar 1994.), nadasve zanimljivog gospodina koji je bio američki pisac, pesnik, urednik i izdavač horora, naučne fantastike i herojske fantastike, rođenog u Noksvilu u Tenesiju i prvobitno školovanog za psihijatra. Napisao je brojna dela mračne fantazije i mnoge horor priče. Kao urednik, kreirao je trotomni set beletristike „Konan Varvarin Roberta E. Hauarda“, i uredio dugotrajnu i žanrovski definisanu seriju „The Iear’s Best Horror Stories“ za DAV Books. Njegova izdavačka kuća Carcosa je tokom rada izdala četiri toma zbirki najboljih priča nekih od glavnih autora brojnih časopisa Zlatnog doba palpa. No, njegovo najpoznatije delo, monument briljantnosti njegovog pisanja, svakako je serijal priča u kojima se pojavljuje Kain, tajanstveni mačevalac.
Vagnerove priče o Kainu su definitivno post-konanovski S&S, iako držim da im više pasuje naziv Dark Fantasy. Smeštene su u pretpotopni svet koji dobrano podseća na Hellboyverse (barem u izvesnoj meri): obiluje vanzemaljskim oblicima života, ktuloidima i drevnim bogovima pa vampirima i vukodlacima, onda su tu još i demoni i drevna vanzemaljska super-tehnologija (ne u istoj priči, naravno)… Protagonista (pošto bi ga teško mogli nazvati junakom – glavni lik, u svakom slučaju) je Kain, čovek u sukobu sa Tvorcem čovečanstva (kao i njegov biblijski pandam), od Istog proklet besmrtnošću, koji luta svetom, uglavnom u težnji da isti i osvoji, ili pokušava da bar bude korak ispred njega, ili se ponekad samo, recimo, baci na sprovođenje naizgled samoubilačkih misija – čisto da pobegne od dosade na par dana. U ovom prilično užasnom svetu, u kome Dobro nema tendenciju da često trijumfuje nad Zlom, čovečanstvo je u svojoj biti odvratno, neljudske i predljudske rase su još odvratnije što, kad se sve uzme u obzir, provocira čitaoca da se zapita – ko je monstrum u ovoj priči? Ako uopšte ima nekog da se iz te kategorije izuzme…
Kain, kao i mnogi drugi likovi ovde, nije ono što bi većina savremenih čitalaca smatrala potpuno ostvarenim likovima. Jednostavno, ne dobijate ništa što biste mogli nazvati „evolucijom ličnosti“ ili razvojem njegovog lika po šablonu „od kolevke do groba“. On ne mari mnogo za životna zadovoljstva jer zna da su isprazna. Kain uglavnom veliča borbu jer je vojno osvajanje jedna od retkih stvari spram koje on ima kontrolu u haosu koji sebe lažno predstavlja redom. On ne oseća ni najmanju grižu savesti zbog brutalnog uništavanja onih koji bi ubili njega. Zašto? Uz lika kao što je on, pitanje je samo po sebi suvišno – naši umovi mogu to da shvate i bez nekog dubljeg objašnjenja. Jedino se čitanjem svih kratkih priča i romana može sklopiti neka koherentna pozadina. Opet, razumevanje ovog lika nije neophodno za uživanje u pričama. Na kraju, Kain i treba da izgleda pomalo zagonetno.
Navikli ste od mene da vam predstavljam dela koja su obeležila žanr naučne fantastike i čiji kvalitet je neosporan o čemu govore brojne nagrade i kritike. Takođe, povremeno pišem i o stripovima i po kojoj knjizi koja zaslužuje da se o njoj napiše neka reč. Ovaj tekst će upravo biti o jednoj knjizi koja zaslužuje i samim tim drugačiji pošto je knjiga došla iz naše izdavačke kuhinje.
ŽANR: 
Kako započeti predstavljanje nego najboljim ostvarenjima devete umetnosti. Mesecima smo na COBISS-u i na sajtu izdavačke kuće pratili najave tako da sa zadovoljstvom mogu da predstavim prvi naslov. 
Zadržaćemo se još malo kod francusko-belgijske škole. Frankenovi junaci Spiro i Fantazio nam se vraćaju tako da ćemo u 2 i 3 integralu pratiti nastavak njihovih avantura. Ne treba zaboraviti ni njihovog nestašnog ljubimca Marsupilamija o čijim novim putešestvijama ćemo čitati u 3 i 4 integralu. Sa njima se vraća i naš omiljeni kauboj, poručnik Bluberi u 6 i 7 tomu kada je Mebijus bio na vrhuncu svog stvaralaštva. Ljubitelji istog imaju razloga za slavlje jer nam takođe dolaze i prva, četvrta i peta knjiga iz kolekcije njegovih sabranih radova. Deo o francusko-belgijskoj školi završavam još jednim novitetom koji kod nas ima premijeru nekoliko meseci nakon svetske premijere – Asteriks i Grifon.
Od preostalih strip izdanja koja nam stižu valja izdvojiti Frankenštajna, strip adaptaciju Šelinog klasika iz crteža Žorža Besa (verujem da, ako vam se dopala njegova adaptacija Drakule da ćete nabaviti i Frankenštajna), dva nastavka misteriozne priče Sami o odvažnoj deci koja rešavaju misteriju nestanka odraslih. Kada smo već kod dece tu su i naše dobro poznate raznosačice novina čije avanture se nastavljaju u drugom i trećem tomu (preporučujem svim ljubiteljima Stranger things). Ostalo mi je još da izdvojim preostali nastavak zabavne akcione avanture Kako ucmekati Ramireza 2, drugi tom Vršnjaka, crnohumorne priče o dvoje najboljih (ne)prijatelja Gerasimu i njegovom psu Zahariju, depresivnu priču Dani peska o jednoj od najvećih ekoloških katastrofa na američkom tlu i prvi tom Wild Westa, stripa koji predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje vesterna i pravi način upoznavanja sa junacima koji su obeležili jednu epohu. Polazimo od Kalamiti Džejn i Divljeg Bila Hikoka
Sada stižemo do fantastičnog dela. Obradovaću vas i reći da su u ovoj akciji završena tri serijala koje je ČK pokrenula. Asimovljev serijal o robotima je završen poslednjom knjigom Roboti i carstvo. Završnica je uzbudljiva i ne uskratite sebe za ovaj must have serijal. Drugi serijal koji bih pomenuo je Velika škole Dine koje završavaju knjige Mentati Dine i Navigatori Dine. Već vidim ljubitelje Arakisa kako zadovoljno trljaju ruke. Treći serijal je Letopisi Nesmiraja Džej Kristofa koji je završen knjigama Svetohum i Crnozorje. Mnogo sam pohvala čuo o njemu tako da je stavljen na moju listu za kupovinu.
Posebno me je obradovala vest da ćemo još uživati u klasicima braće Strugacki. Ovaj put na red je došao Grad beznađa, poslednji roman koji su pisali u kosaradnji i o kome imam želju da pišem poseban tekst. Novi naslov koji mi privlači pažnju je prvi deo serijala Dnevnici ubibota Marte Vels. Sam siže o samosvesnom ubilačkom robotu mi deluje interesantno tako da ću vrlo rado zaviriti između korica kako bih se uverio u opravdanost nagrada koje je poneo. Naravno, imam dobre vesti i za ljubitelje Vešca. Za vreme manifestacije će moći po povoljnim cenama da nabave drugi tom ilustrovanih priča iz sage o Vešcu i Veštac enciklopediju koja predstavlja pravo unikatno delo koje mora da ima svoje mesto u svakoj biblioteci istinskog ljubitelja serijala.
Ukoliko pak niste ljubitelji fantastike tu su dva naslova koja će sigurno zadovoljiti vaš ukus. Zaleđen Bernara Minijea mi deluje kao odličan psihološki triler koji bi legao ljubiteljima Kad jaganjci utihnu i Dekstera Morgana i Pogovor Davida Albaharija, jednog od naših savremenih književnika i dobitnika Ninove nagrade.