Svi znamo za ,,Hamleta” i zasigurno smo se susreli sa njim kroz školovanje. Pa ipak, ljudi neretko zaboravljaju da je ovo delo protkano neizostavnom fantastikom.
Autor ove tragedije jeste Vilijam Šekspir, engleski pesnik, glumac i najveći dramski pisac svih vremena čije se pozorišne predstave često izvode i danas. Poznatu dramu ,,Hamlet” u 5 činova napisao je na samom početku 17. veka. Radnja dela dešava se u Danskoj, jer je tadašnji zakon zabranjivao spominjanje plemstva Velike Britanije, tako da je Hamlet po zamisli alegorija na tadašnju vlast i sistem, zbog čeka su Šekspirova dela okrakterisana kao kontrovezna u vreme njegovog stvaralaštva.
Već na početku dela, susrećemo se sa fanastičnim motivom ,,Hamleta” koji čini srž zapleta. Naime, duh pokojnog kralja Hamleta, oca mladog Hamleta, počeo je da se pojavljuje posle ponoći u svom zamku odeven u ratničko odelo, sa maršalskim štapom u ruci. Stražari su pokušali da zaustave duha i da porazgovaraju sa njim, ali neuspešno. Oni su potom govorili o kraljevoj pobedi u borbi sa Norvežanima te mogućoj osveti Norveške koju najavljuju razne prirodne pojave. Ipak, on se ponovo pojavljuje, ali ni ovaj put ne uspevaju da ga nateraju da progovori zbog kukurikanja petla u zoru koje je oteralo prikazu. Pošto su stražari utvrdili da im se ne priviđa, odlučili su da svoje iskustvo podele sa mladim Hamletom, kraljevim sinom, koji je još uvek duboko žalio za svojim ocem.
Nakon što sazna za duha svog oca, Hamlet odlučuje da ga sa stražarima sačeka te popriča sa njim. Te noći ponovo se pojavila prikaza koja je dala Hamletu znak da dodje da razgovaraju nasamo. Prikaza mu se predstavila ocem, da je osuđen da luta noću luta, a danju gladuje, i žedni u ognju sve dok se ne očiste njegovi grehovi. Sprečen je da otkriva tajne svoje tamnice, ali one bi svakog prenerazile. Otkrio mu je da ga je ubio brat, sadašnji kralj i muž njegove udovice, Hamletove majke. Sipao mu je otrov u uši dok je spavao, a potom mu sve ukrao. Rekao je Hamletu da, ako ima srca, ne dopusti da zlodela koja su mu se desila prođu nekažnjeno, ali da ne radi protiv majke, jer će nju nebo i trnje u grudima kazniti. Hamlet odlučuje da se osveti svom stricu.
Duh u ovom delu stvara zaplet, otkriva istinu nakon koje se sve menja. Skida veo tajne sa svog ubistva i sinovljevu tugu pretvara u bes koji na kraju prouzrokuje potpuni haos pa čak i istorijski preokret. Takođe, on nagoveštava muke pakla u kojem se nalazi, patnje koje su ljudima nerazjašnjene. Zašto baš duh? Zato što se tako dobro sakrivena istina mogla saznati samo uz pomoć viših sila. Zločin novog kralja bio je bez svedoka, lukavo urađen i bez mogućnosti da ga išta na ovom svetu otkrije. Međutim, duh kralja Hamleta uspeo je da mu pokvari igru.
Šekspir je voleo fantastične motive i često ih je koristio u svojim delima. Posebno je upotrebljavao motiv duha koji se, sem u ,,Hamletu”, može pronaći i u njegovim drugim dramama poput ,,Bure” i ,,Sna letnje noći”. Začinio je mnoge radove fantastikom što se pokazalo kao odličan recept za dobra i dugotrajna dela.
Činjenica da je kralj Hamlet spavao tokom svog trovanja, govori nam da je svog ubicu otkrio tek na onom svetu, odnosno, da je posle smrti video ono što na Zemlji nije mogao. Motiv duha i ko je taj duh zapravo, predstavlja nam vodiča kroz delo, daje nam potreban kontekst i otkriva čitaocu svirepo ubistvo posredstvom nečeg onostranog, čudesnog i misterioznog. Šekspir nam je time hteo reći da svako zlodelo ima svedoka, samo je pitanje da li se on nalazi na ovom ili na onom svetu. Isto tako, kroz delo pokazuje da će svako biti kažnjen za grehove u nekom trenutku ma gde to bilo.
Kao što je rečeno, kralj je tokom svog ubistva spavao, a u zamku se kao duh pojavljuje obučen u ratničko odelo. Njegova odeća nagoveštava nam borbu, stradanje i osvetu. Takođe, ukazuje nam na dolazeću veliku promenu koja često proistekne iz krvoprolića. Iako mrtav, on učestvuje u ratu, stvara i razbuktava Hamletovu mržnju i želju za pravdom koja se ne može dobiti mirnim putem. Poput sina, želi da novi kralj plati za svoje zločine, zbog toga i odlučuje da se vrati na Zemlju i oktrije veo tajne. Spreman je na haos i ne strepi od njega.
Još jedan fantastični motiv u ,,Hamletu” jeste cveće koje je Ofelija podelila odgovarajućim osobama pred svoju smrt. Svaki ima skriveno značenje. Ruzmarin koji znači sećanje i koji se koristi za svadbe i pogrebe daje svom bratu, Laertu. Mirođiju i kandiliku koje znače laskanje i neverstvo daruje kralju. Rutvica, trava milosti nedeljne, označava tugu i kajanje; jednu daje kraljici da bi je nosila u znak kajanja, a jednu ostavlja sebi zbog tuge. Cvet dan i noć označava ljubavne misli te ga ona ostavlja sebi i stavlja u nedra. Isto radi i sa krasuljkom koji znači pretvaranje. Ljubičice koje znače vernost ne može nikome dati jer su sve uvele onda kada je njen otac, Polonije, umro. Ovim darivanjem Ofelija zauvek pečati obeležja glavnih junaka koja će ih večno označavati. Proklinje sudbinu i skida njihove maske, a ubrzo potom gubi svoj život u reci i postaje nevina žrtva buktajućeg zla koje vlada u njenom zavičaju. I Ofelija i Hamlet pate zbog ubistava svojih očeva, ali se sa tugom bore na drugačiji način. Oni su simbol borbe i predaje, osvete i oproštaja. Cveće koje označava lepotu i nevinost ukazuje na Ofelijin kraj, mirno povlačenje, udaljavanje od svega zlog i nečistog i definiše likove. Isto tako, duh je ovde vrsta instrumenta kojim se otkrivaju neke naizgled nevidljive stvari poput predstojećih ubistava, Hamletove osvete i njegovog upadanja u ludilo.
Ovo delo nam govori i da velikim nesrećama često prethode neke mistične pojave. Na početku dela se pominju neobični događaji koji su prethodili padu Cezara, otvaranje grobova i ječanje mrtvaka, komete vatrenog repa po ulicama Rima, rosa od krvi, pomračenje Meseca. Horacio, Hamletov prijatelj, poredi ih sa pojavama koje se dešavaju u Danskoj i poput glasnika najavljuju strahote koje će pogoditi njihov zavičaj i ljude kada dođe vreme za osvetu mladog Norvežanina, princa Fortinbrasa. Međutim, neprilike nisu prethodile njegovoj osveti, već kraju danske dinastije za koji su zaslužni upravo članovi iste. Nakon tog kraha, Fortinbras mirnim putem preuzima vlast, što pokazuje da tajanstvena dešavanja prethode i dolasku novih vladara i novim sudbinama naroda, isto kao što su prethodila dolasku Oktavijana Avgusta na vlast i osnivanju Rimskog carstva nakon pada Cezara.
Bez duha, ,,Hamlet” ne bi postojao. Sudbine glavnih likova bi bile drugačije kao i sudbina čitave Danske. On upravljaja radnjom i oblikuje je kroz celo delo. Ovaj fantastični motiv je neizostavan i suštinski bitan, stoga je prava šteta što se retko govori o značaju fantastike u navedenom delu. Ipak, dobro je što se vrednost ove drame i dalje prepoznaje i ceni, jer ,,Hamlet” je knjiga koju svako treba da pročita barem jednom u životu.
Izdavač: The Hive 2021
Zbirka koju želim da predstavim je više od obične horor knjige. Smatrajte se upozorenim! Velika raznolikost autora će vas sasvim sigurno naterati u nespokoj i nabiti jezu u kosti dok pokušavate da procesuirate šta se u vama događa za vreme čitanja. Svi oni pritajeni užasi koji vrebaju u mraku su spremni da manifestuju natprirodne moći ne bi li uzdrmali i probudili vaše najdublje strahove i požude. Spremite se da upoznate nezamislive duhove i demone, ali i da se suočite sa realnim krvoprolićima i mesom iseckanim na komadiće od strane nekih od najozloglašenijih serijskih ubica koje je horor ikada video! Osvetoljubiva veštica, ili zaposednuta osoba vas na stranicama ove zbirke mogu zgrabiti bez najave samo zato što ste deo plana silina mnogo većih od vas.
Kao što sam pomenuo, autori dolaze iz različitih delova sveta i verujem da će našoj publici najegzotičniji biti upravo indijski, dok je njima to svakako Kovačevićeva priča. Ko je nije pročitao (ostavio sam link gore) neka to uradi čim pre i neka da svoj prikaz u komentaru. Radi se o momentu sjebane percepcije psihopatskog uma serijskog ubice, sa kojim se poigravaju neke uznemiravajuće stvari. Priča poseduje sjajan tempo do samog kraja, a završnica nikako ne razočarava, niti je očekivana u bilo kakvom šablonskom smislu, što ovoj priči daje izvesnu notu metafizičke jeze i dostavlja nam pitanja na koja je možda bolje da ne odgovorimo. The Voice, autorke Prije Bađpai (Priya U Bajpai) je definitivno još jedna vredna pomena iz najmanje dva razloga. Pre svega, tu je majstorski tempo i lakoća čitanja koja ga prati. Zatim, momenat u kojem se u čitaocu bude sumnje u vezi identitetskih problema glavnog karaktera je iskorišćen kao pogonsko gorivo za žanr i stvaranje jezive atmosfere i to deluje zaista ubedljivo na polju kauzalnosti unutar priče. Naveo bih još jednu (šteta što trenutno ne mogu da se bavim svakom ponaosob, ali to ne znači da ih treba zaobići, naprotiv!), a to je A Legend Of Truth, Monike Sing (Monica Singh), koja predstavlja jednu žanrom nabijenu folklornu priču smeštenu u moderno okruženje koje će u čitaocu svakako probuditi nespokoj i njemu srodna stanja. Radi se o sjajnoj veštini u građenju originalnog stila, ali pre svega – pripovedanja.
Nenad Jevtić, nama poznat kao Šone, bloger, vloger, čovek iz naroda, a ponajviše stvaralac i pisac Dronstad projekta. Rođen je u Nišu 1989 godine, ali je odrastao u okolini Sokobanje, gde je završio osnovnu i srednju školu. „Visoku školu za vaspitače strukovnih studija“ završio je u Aleksincu. On je taj lik, odmetnik, koji i dalje odoleva modernom životu i obitava na obroncima Sokobanje, gde kao jedan od posmatrača nadgleda lagano uništavanje planete, dok negde na njegovim poljima uzgaja pravi organski paradajz.
Delo koje vam danas predstavljam, opisuje sve ono ka čemu čovek stremi i iz čega neće niti lako, ili pak uopšte, izaći. Dronstad – samim razlaganjem naziva knjige na dve celine, dobijamo „Dron” i „Stad”, gde reč „Stadt“ u nemačkom jeziku označava grad. Tako da nam naziv knjige sam po sebi govori da je u pitanju „Grad dronova„. Knjiga je smeštena u postapokaliptičnom, distopijskom svetu. Fanovi filmova: Terminator, Robocop, Matrix, Ready player one, Mad Max, The Fifth Element, serija: The 100, Colony ili igrica: Cyber punk, Mass effect, Fallout, će sa uživanjem pratiti zbivanja našeg glavnog lika i čitavog društva. Žanr u koji bismo svrstali ovu knjigu je nesumnjivo naučna fantastika ali sa raznim drugim utkanim podžanrovima: tako da tu nema samo elemenata ratne fantastike, već i sajberpanka, distopijske fikcije i još mnogo toga drugog. Naravno kako je Vels u svojoj knjizi Rat svetova kodifikovao ovaj žanr ratne fantastike, tako možemo reći da je Nenad Jevtić jedan od modernih začetnika ovog žanra na našim prostorima. Naravno neko će se pobuniti da takav žanr, kao zasebna kategorija, ne postoji, ali moramo pre svega razumeti da je fantastika podložna promenama zbog svojih jedinstvenih karakteristika kojih nema u drugim žanrovima, i da samim tim daje prostora za nove eksperimentalne forme koje su kod nas još u povoju. Naučna fantastika se menja, proširuje i upotpunjuje, stoga savetujem čitaoce, da često čitaju i na engleskom jeziku, zbog šireg izbora ovakvih i sličnih dela iz žanra koja su kod nas još uvek novina i manje zastupljena.
Ovo čudno vreme u kojem se nalazimo, a još čudnije vreme izlaska ovog SF romana, daje mu jedan kontroverzni pečat, da pisac ne samo da je sabrao dva i dva, nego je samo našu relanost nama predstavio u nameri da nas osvesti i da nam pokaže da čovečanstvo treba zauzeti jedan malo drugačiji stav. Knjiga je protkana teškim emocijama koje se mogu osetiti, kao kada roditelji naprasno moraju da shvate da su zbog okolnosti u kojima se nalaze morali da se odreknu svog deteta i nastave život bez njega, jer ga je život prerano odneo. Dok oni umorno, skrhano i tužno čekaju dan kada će se ponovo sa svojim detetom sresti. Vešto napisano, nekako filmski, gde vas svaka naredna stranica uvlači sve dublje i dublje u svet Mitrije, pokazuje alternativu, paralelni univerzum, pokazuje nas u drugačijoj stvarnosti. Pored vrlo surovih scena, gde se ogleda beznačaj ljudskog života, može se videti da je pisac uspeo da pokaže i neke svetle tačke ljudskog bića, onog iskonskog što ga pokreće. Smatram da je knjiga zauzela jedan jasan filozofski stav i predstavu alternative, onoga što bi mogli da ostavimo budućim naraštajima u amanet. Roman pun obrta, verno prikazanih situacija i živopisnih opisa sveta. koji se može širiti u nedogled.
Dž.K. Rouling je autorka sedam romana o Hariju Poteru, koji su prodati u preko 500 miliona primeraka, prevedeni na više od osamdeset jezika i adaptirani u osam holivudskih blokbastera. U humanitarne svrhe je napisala i serijal od tri propratna toma, među kojima je i delo Fantastične zveri i gde ih naći, koje je naknadno postalo inspiracija za novi filmski serijal. Priča o odraslom Hariju kasnije je nastavljena u pozorišnom komadu Hari Poter i ukleto dete, koji je Dž.K. Rouling napisala sa dramaturgom Džekom Tornom i pozorišnim rediteljem Džonom TIfanijem.
Džim Fild je višestruko nagrađivani ilustrator, koncept-dizajner i režiser animiranih filmova. Radio je na najrazličitijim projektima, od muzičkih spotova i špica za filmove, pa do reklamnih kampanja i ilustracija za knjige.
