Ako je iko imao ulogu u svim umetničkim ostvarenjima ne prestajući da pleni, intrigira i zapanjuje, onda je to zmaj. Znamo iz iskustva da smo sve što smo videli tokom vekova, opisali najbolje što smo umeli. Ako nam je nešto ličilo na pticu, rekli bismo da je ptica sa čudnim dodacima, jer verovatno nismo uspeli da uporedimo ni sa čim nama pojmljivim. Zato su se izrodile silne rasprave: „Šta je pisac hteo da kaže?“. Ipak, igrom slučaja o zmaju imamo mnoštvo podataka koje smo zanemarili iako su nam tu, ispred nosa. Odgovor, najverovatnije, leži u širini potrage. Da ne tražimo zmaja samo u svom dvorištu, jer je vrlo verovatno umeo da „preskoči“ ogradu.
Sve priče o zmajevima na svetu povezuje fonetski momenat. I to je prvo upalo u oči istraživačkom narodu. Legende kažu da su zmajoliki došli sa zvezda i da su se mnogim narodima predstavili na isti način. Male razlike u dijalektima su tu i tamo promenile po neko slovo, ali imamo posla sa ekipom koja se predstavila kao Dogon, Dogu, Dagda, Drakontion (Grčka), Dragoi, Dragon, Dagon, i tako postala karika koja povezuje narode udaljene hiljadama kilometara, a koji se (bar nema zapisa o tome) nisu do tada sreli.
Mali (Afrika, 1931) –francuski antropolog Marsel Griol putovao je po surovoj pustinji u potrazi za plemenom Dogon. Kada ih je pronašao, ostao je fasciniran njihovom kulturom i tradicijom. Skupljajući legende Dogona, primetio je neverovatnu sličnost sa drevnim pričama koje postoje širom sveta. Dogoni kažu da su Bogovi (Nomosi) došli sa neba, živeli u moru i pomagali čovečanstvu. Po opisu su ličili na ljude-ribe kojima je neophodno vodeno okruženje, ali su ih često viđali i na kopnu. Njihov dolazak nazivaju „Dan ribe“ i sasvim je jasno da su u pitanju nekakve amfibije.
Dogoni tvrde da je njihov bog-stvoritelj Nomo sišao sa neba u gromoglasnom vrtlogu oluje, gromova, dima i munja. Okej, svaki narod na svetu nekakvo natprirodno biće povezuje sa vremenskim uslovima (mi imamo Alu koja nosi grad), ali ovde je pažnju posebno plenilo to da su Dogoni (pričamo o plemenu sa suknjama od trske u sred ničega, u pesku) tvrdili da znaju i tačnu lokaciju sa koje su Nomosi došli. Oni dolaze sa zvezde za koju niko na Zemlji nije znao da postoji do 1662. godine. Sveštenici Dogona su ozbiljno tvrdili da se ta zvezda zove Sirijus. Tu nije kraj. Ne samo da su imenovali zvezdu, već su i pojasnili da nije u pitanju Sirijus A, već Sirijus B. Pojasnili su da je Sirijus A najsjajnija, ali umiruća zvezda, a da je B premala i zaklonjena prvom. Astronomija je saznala za Sirijus B tek sa pojavom naprednih teleskopa. Sirijus A je dugo imao mesto u mašti Grka, Persijanaca, Indijaca, Rimljana, Polinežana…
Egipćani su svoj kalendar zasnovali na ovoj zvezdi, a neki veruju da su piramide u Gizi poređane prema Orionskom pojasu, dok se pozdano zna da se u selima pored Nila, Eufrata i u drevnoj Mesopotamiji mesto za stanovanje raspoređivalo tako da formira sliku sazvežđa u kome se nalazi Sirijus. Ovo je jedna od nama najbližih zvezda (udaljena 8,6 svetlosnih godina) i, za razliku od Sunca, ima plavkasto-belu boju, što znači da je mnogo toplija (dakle, ima kraći životni vek), masivnija je i usijanija. Dogoni su uredno pojasnili da je orbita ove zvezde period od oko 50 godina, da je oku nevidljiva zvezda B u veličini Zemlje i da se okreće oko svoje ose. Tvrde da su im posetioci doneli izvesna znanja i da su oni svoj narod oduševljeno preimenovali po gostima, odnosno njihovim najčešće izgovorenim slogovima (mislili su da ih ovi imenuju pokazujući na njih).
Mnogi narodi pričaju o ribolikima i gušterolikima koji noću zaranjaju u vodu, a danju proučavaju čoveka na obali (da ne zalazim sada u česta izletanja letelica iz vode ili pričama o nebeskim kočijama koje se u Kini i Indiji opisuju kao let na zmajevima koji, gle čuda, vatru bljuju odpozadi). Znam, pitate se otkud riba pa zmaj. Polako. Šta je sa fizičkim dokazima prvo?
Sijera Leone (Afrika, početak 20. veka) bila je poprište iskopavanja. Na dubini od 45 m pronađene su figurine (12–25 cm) u obliku amfibije. Čudne statue, nekad glinene ili granitne ali i od krečnjaka, podsećaju na ljude (ono, full ljude), ali i na ljude sa glavom ribe ili guštera. Poznate su pod imenom Nomoli (sećate se Nomosa? E pa razlika između ovih lokaliteta je 2.000 km) i, nakon niza ponovljenih izučavanja, konstantovano je da su stare 17.000 godina. Anđelo Pitoni (zanimljivo prezime za ovaj tekst), iznosi čak da je „najmlađa“ stara tu negde oko 7.000 godina. Legenda iz Sijera Leonea kaže da se ova stvorenja ne gledaju u oči jer im one sijaju kao Sunce i da su, mučeni, bili primorani da dođu da žive na Zemlji. Kažu da su bili toliko gromoglasni (ako niste dosad čuli urlik velikih guštera, guglajte, krokodil je u prva tri po urliku na listi nacionalne geografije) da su mogli da ih čuju u susednom selu. Nazivaju ih vodičima i pomoćnicima čovečanstva. Često su prikazani isprepletani sa krokodilima (aligator koji stoji?). Jedna od ovih figurica posebno je zanimljiva, jer su u njoj, skeniranjem, pronašli lopticu od hroma. Perfektno izvajana loptica nalik sačmi unutar ovoliko stare figurine izazvala je pravu pometnju, jer smo mi izolovali hrom tek 1797. godine. Ovo je unelo ozbiljne nemire u redove moderne paleontologije.
Jedan predmet u Luvru (muzej u Francuskoj), pokazuje povezanost sa legendom o zmajevima. U pitanju je kamen od bazalta na kome je prikazan vavilonski kralj Hamurabi u razgovaru sa božanskim bićem. Ispod je klinastim pismom ispisan jedan od najznačajnijih zakona starog sveta (Hamurabijev zakon sa sve čuvenom opaskom „oko za oko, zub za zub“). Hamurabi je vladao u 18. veku pre nove ere i na ploči ističe da mu je sve što je tu napisano došlo od samih bogova sa neba. Tačnije od vrhovnog boga Vavilonaca, boga Dagana, koji je bio bog amfibija. Obožavan je u hramu pod nazivom „E-mul“, što bi značilo „Kuća zvezde“. Sirijus B? Još samo da provalimo čemu one nalik “tašnice” sa bar dvesta lokaliteta oslikanih ili uklesanih na raznim površinama (u pitanju je isklesan prikaz predmeta nalik na torbicu koji svi “bogovi” uredno nosaju sa sobom). Pa tako i na ovom predmetu vidimo jednu od njih (Komunikator? Aparat za disanje? Spomenar?).
Od Afrike do srednjeg istoka legende sa sličnim opisom i imenom samo se nižu. U jezicima tih naroda često se koristilo dag, dog, daž (kako su ovo „davaoci“, ne mogu da ne aludiram na Dajboga ili Dažboga kod nas).
Još jedna narod je imao zanimljiv susret sa „zmajevima”. Njihove figurine imaju opis već navedenih, samo što su ovoga puta u nečemu što neodoljivo podseća na svemirska odela. Japanska kraljevska porodica koja sedi na prestolu hrizantema, potiče od porodice amfibijskih bića (tako kažu carevi Japana a pozivaju se na zapise stare 660. godina p.n.e i lozu koja ide unazad čak 2.500 godina), koje zovu Doragun. Prvi kontakt ove kulture sa zapadom, tačnije engleskim govornim područjem, učinio je da ovo preraste u Dragon. Ovi zmijoliki zmajevi simbol su Japana i viđamo ih na mnogim svetkovinama. Car Džinmu, osnivač carske japanske loze, navodno je bio potomak zmaja koji je živeo u ogromnoj podvodnoj palati. Zmaj je uzastopnim brakovima pokušavao da stvori vrstu koja opstaje (ima tu mnoštvo priča o bolnom parenju i još bolnijim porođajima). Nacionalni muzej u Tokiju (najstariji nacionalni muzej Japana) poseduje kolekciju glinenih statua koje datiraju od pre 10.000 godina. Preko 18.000 figurina pronađeno je širom ostrva (visoke između 15–30 cm). Skoro su za neke od njih utvrdili da su stare oko 14.000 godina.
Iako je Sijera Leone udaljena 12.000 km od Japana, figurine su neobično slične. Sem što ovde možemo da pustimo mašti na volju i da na njima uočimo kacige i cevke na svemirskim odelima. Istovetna je i priča o dolasku bogova. Kažu da se nebo tog dana pretvorilo u okean koji se sručio zajedno sa njima. evo nove misteriozne pojave. To „nebo“ u komadićima ostalo je sačuvano na svim ovim lokalitetima. Pažljivo pohranjeno uz predmete koji svedoče o nekim ritualima sa tim figurama. U pitanju su komadići plavog kamena, poznatijeg kao nebesko kamenje (setimo se da su lapis lazuli i plava boja uopšte bili vrlo retki i samim tim vredni, što se da videti na ukrasima faraonskih palata i grobnica kao dokaz bogatstva, pa je vrlo moguće da je i to bilo oponašanje bogova). Ne samo da je neobično, već je unelo i pravu pometnju jer laboratorije širom sveta nemaju pojma od čega se tačno sastoji ovo kamenje.
Pretpostavke u odgonetanju tipa: Nebo je tvrdo? To je deo broda? Deo toplotnog štita? Raspao se meteor? Samo su iznedrile nove rasprave. U Sijetlu (Vašington), Džeron Kolins (najveći kolekcionar ovog kamenja) i dan-danas pokušava da odgonetne ovu misteriju. On tvrdi da je interesovanje za ovo kamenje prvi pobudio Dejvid Ledeter (1991) i da od tada nikako nešto da otkriju. Nisu bili od velike pomoći ni sveštenici Dogona, koji su samo izneli da, gde god se pronađe takav kamen, to je putokaz da je u blizini veliko nalazište zlata ili dragog kamenja. Laboratorije ne mogu čak ni da odrede da li je ovo pravi ili veštački kamen, a kako su otpisali tirkiz, lapis, eolit…, nemaju pojma ni odakle plava boja. Ne poklapa se ni sa jednim mineralom niti posledicom hemijskog procesa na Zemlji. Posebno je neobično što je ovo kamenje izuzetno lagano (moja opaska da li je ovo zaista parče neba potiče odavde, ali cenim da ima dosta entuzijasta u teorijama zavere, pa nek mozgaju oni).
Šta je sa našim podnebljem? Kod Slovena to je jedan od demona (demon nije nužno zloća) atmosferskih pojava. Ima glavnu ulogu u borbi protiv Ala koje nose gradonosne oblake, a time i propast useva. Radio je zmaj u korist ljudi i ovde, dužan da obezbedi kišu. Na samom početku vremena (bar onog koje nekako osta u delićima zapamćeno), zmaj je bio sve, samo ne ono što danas zamislimo kada ga neko spomene. Bio je polu-čovek, polu-životinja. I to amfibija, najčešće. Vatrena ptica dugog repa, koja, kada leti, oko sebe baca varnice, već je nalik onome što danas vidimo u glavi. Među ljudima je mogao da preuzme ljudski oblik (stalno je u bajkama, a imamo i zmajevite ljude koji se u transu bore sa Alama kao i Zmaja i Zmajovku kod Vlaha, koji, doduše, u ovome vide zlo tipa Sukubusa odnosno Inkubusa). Stanište najstarijih verzija naših zmajeva jeste predeo kraj šumskih voda u planinama (danas se ova mesta zovu zmajevci, a mogli su se nastaniti i u šupljoj bukvi. Nekoliko vrsta životinja je moglo da metamorfozira u zmaja kada se nađe u određenoj životnoj dobi (ono, 100 godina, 40 godina i, ako je moguće, da ih ljudsko oko ne vide pre toga). Izbor je uglavnom padao na zmije (posebno smukove, pogledati tekst „Potraga za blagom“, gde takvi zmaj-smukovi isto čuvaju i danas), šarana, ovna,…
Dunavski ribari su se kleli da su viđali šarane kako iskaču iz vode, pretvarajući se u zmaja sa krilima, iz koga lete varnice poput zlatnih krljušti. Zbog ovoga je u nekim mestima šaran smatran svetim i zabranjeno je jesti njegovo meso (legenda kaže ko jede šarana može da dobije epilepsiju). Ako bi, recimo, nastao od ovna, imao bi rogove. Od presečenog smuka (ako prednji deo ode u rupu, od tog prednjeg nastaje zmaj) u sušnoj godini, a od šarana u kišnoj. Pol zmaja zavisi od pola životinje koja se pretvorila. Mogli su da bljuju crvenu ili plavu vatru i da imaju seksualne veze sa ljudima (sve govori o muškim zmajevima koji imaju veze sa ljudskim devojkama, sem na jednom mestu, u priči „Zmaj devojka“). Naš zmaj je nevidljiv sve dok se ne zaljubi, a onda je odabranici i te kako uočljiv. Naše priče kažu da žena posle toga bude bleda, iscpljena i ispijena i da više ne želi da bude sa muškarcem, jer je, navodno, u zmaja neverovatna polna moć. Teško je bilo raskinuti sa zmajem, a one nisu smele o tome nikome da pričaju. Nisu ni želele. Ali selo se tu i tamo podigne da umlati zmaja koji, zbog ljubavi, zapostavlja svoj posao dozivanja kiše, pa se neretko dešavalo da ga, kad krene niz odžak, dočekaju kotlom vrele vode koja ga ubije (kotao pod komin). Ako bi se devojka namazala lojem kakvog drugog spaljenog zmaja, isto bi došlo do raskida. No, sreća ne bi bila dugog veka, jer selo koje ubije zmaja umori teška beda i propast. Dešavalo se da imaju decu, i to uvek stasite i silne junake, što je kasnije ostalo kao preduslov da neko zaradi nadimak Zmaja.
Unuk vladara Srbije, Đurađa Branokovića, Vuk Branković, nosi nadimak Zmajognjeni. Njegovo rođenje je uvijeno u misteriju, pa se u narodnoj pesmi pominje da ima vučiju šapu, orlovo krilo i zmajevo kolo pod pazuhom, a da mu iz usta bije modri plamen. Junak prvog srpskog ustanka Stojan Čupić dobio je nadimak Zmaj od Noćaja (i svoju ulicu u Beogradu). Deca zmajeva izgledala bi kao i drugi ljudi, sem što bi imali malo veću glavu i pod pazuhom mala krila. Despot Stefan Lazarević je takođe bio dete zmaja (pesma „Carica Milica i Zmaj od Jastrepca). Čajkanović smatra, recimo, da su nama šume bile boravište predaka, a kako zmaj živi tamo, potegla se rasprava da li nam je i on predak.
Kad smo kod nas, da se podsetimo neverovatne iskopine iz praistorije. U Lepenskom viru pronađeni su očuvani oltari sa ostacima kostiju, u crvenoj glini. Kult Boginje Morune (da, ribe Morune samo iz nekog razloga prikazane kao amfibije), koji se kasnije pripisivao Morani (boginja smrti i zime) da bi se kasnije asimilovao pojavom nove vere u opšte narodni kult posvećen posmrtnim običajima (daće, pomeni na određene dane, zadušnice i slično). Pošto su dobro očuvani, savršeno su sklopili priču. Naime, obred kraljice i kralja, koji se ovde odvijao, odneo je mnoge glave. U strahu od božanstva iz vodenih dubina birao se kralj. Njegov posao je bio da svake godine oplodi kraljicu. Ako omane, biće suše i gladi, pa je ubijan, a kosti su mu polagane iza oltara. Ukoliko se pokaže kvalitetnim, mogao je da vlada do sedam godina, a umesto njega bi bio ubijan dečak. Pa jel ta riba (zmaj, amfibija, sirena, vodeni gmizavac) dobra ili loša? Odaću vam ovu tajnu na kraju teksta.
Slovenski nazivi za zmajeve: arak, voz, drak, lintver, baziliško (pola zmija, pola šta?), volozmaj, vojas, vojaš, drakon, drokun, volokuma, volikuma, zlina, zmei, zmejko, junak, zmej, zmeh, zmij, latavijec, smok, poloz, wdrokun, kačak, ljubak, ljubostaj, mulavar, nosak, pazoj, pozoj, pozojak, pojzija, šarkanj, a, sem u hrišćanskim spisima, ima ga i u povelji Herceg Stefana (15. vek). Doduše, često ima i ljudsko ime, tipa Mladen ili Stojan. Ali i opise: veliki, vrtoglavi, gluhi, gorski, gorući, zlobni, krilati, kudravi, ljuti, morski, nemili, ognjeni, ptraviti, otraviti, paklen, plameni, plahi, popadlivi, silni, srditi, strahoviti, strašni i crni. Negde je greškom sinonim za aždaju, alu ili lamiju, a ponegde je Zmaj ognjeni ili Zmaj pakleni, kao sinonim za đavola. Vatreni zmaj je i opis meteorita kod Slovena (krilata zmija koja leti ispod oblaka, isijava varnice i odašilje svetlost) . Dakle, i kod nas se dele na nebeska tela, ljude sa moćima i zmijolika čudovišta.
Kako izgleda Slovenski zmaj? Proždrljiva zmija, krilato biće sa zmijskim otrovnim repom i krljuštima, velikog trbuha, ogromnih očiju iz kojih sevaju varnice, duvač modrog plamena, ima četiri noge, malu glavu, kožna krila, negde ima i do sto glava (uglavnom po tri a ih je više), čovek sa zmijskom glavom (i za ovo postoji odgovor na kraju teksta), zelenih zuba, vlažan i posut krljuštima boje zlata, blještavobela zmija sa ljudskim očima, živi pod vodom ili u rupama i pećinama, čuva blaga, a ljudi koji nose ove odlike imaju jednu nozdrvu i dlakavo telo i glavu.
Butan je zemlja koja je baš ostala odana zmajevima. Njegovo ime znači: zemlja zmajeva, a sebe nazivaju zmajevskim narodom (Drukpa). Nazivaju se još i Južnom zemljom tame i Mestom sa hladnom vodom. Deo himne Butana:
„U zemlji groma zmajevog kraljevstva gde rastu čempresi,
Utočište od religioznog života i slavne tradicije građanskog života
Našao je kralj zmaja, slavni monarh,
Čije je postojanje večno, a njegova vladavina veličanstvena
Uči nas napredovanju i vodi ka prosvetljenju
Neka sija kao Sunce mira i sreće.“
Evo najpoznatijih zmajeva (imajte u vidu da je, ako nekog prepoznate kao deo umetničkog dela, taj isti samo inspirisan postojećom legendom).
Gorinič (Rusija, ubio ga Dobrinja Nikitič), Zilant (tatarski zmaj, simbol grada Kazana od 1730), Čudo-judo (Rusija, živi u vodi i brat je Koščeja Besmrtnog, ali i potomak Baba Jage, alijas Mokoš–Morana–Moruna–drugarica amfibija), Vavelski zmaj (Poljska, ubiše ga braća Lex i Krakus II, sinovi kralja Krakusa), Zmijski car (Srbi, gospodar nemuštog jezika), Kulšedra (Albanija, ali i kod Srba sa Kosova i Metohije), Pozoj (vidovski, zagrebački, slovenački iz jama i močvara, oslobađa ga jedino Grabancijaš u obredu, a kriv je za potrese po Zagrebu, jer se proteže ispod gradova sa obaveznom glavom ispod jedne crkve, a repom ispod druge, pravi i poplave). Zmaj od Jalovik izvora (Stara planina je nekad bila zmajeva planina, postoji priča da su seljaci, ljubomorni na odnose čobanica i zmajeva, krenuli na njih, ali ih ovi popališe do temelja). Zmaj od Budžaka (zato što je bio posebno vešt da siđe niz odžak i zavede mladu devu), Zmaj od Trgoviškog Timoka (e ovaj se pojavljivao na svadbama da pokvari dan, ako familija otvori vrata neće ga videti, ali ako otvori mlada, prikaže se jasno pa poplaši narod).
U svetu postoje: Beovulf, Zu, Drako, Zmaj sa osam glava (izumro još na početku postanka zmajeva), Hidra (liči imenom na onu hidru, ali nije, ovde je zmaj), Javzahr (islamski zmaj odgovoran za komete i pomračenja), Jormunand (zmijoliki zmaj koji telom okružuje celu površinu Zemlje, gadnu ulogu ima u Ragnaroku – skandinavskom sudnjem danu), Vavel, Laidli Crv, Riu (Japan, živi u vodi, na kopnu i vazduhu), Siruš (vavilonski zmaj haosa), Smaug (zbog ovoga svi misle da svi zmajevi leže na blagu), Taraskve (srednji vek, obala Rone, jedva ga se rešili neki vitezovi, zapisano u manastirskim knjigama), Tiamat (zmajevi Apsu i Tiamat dolaze iz vavilonskih legendi sa mnogo potomaka, bogovi), Kuetcalkoatl (mezoameričko božanstvo, pernata zmija koju su obožavali i Asteci a koja ima svoju piramidu u Meksiku), Levijatan (znam, znam, ali postoji podatak da je ovo ipak zmajeva zmija koja, kao Jorgmund, okružuje Zemlju, gutajući svoj rep, a ne neki kit), Nidhogr (nordijski zmaj koji grize korenje svetog drveta Univerzuma), Piraša (ptica koja je bila veliki otac voda mnogo pre nego je tu beli čovek kročio, Piasa ili Piusa znači ptica koja proždire ljude), Amaru (mitologija Anda, živi pod zemljom, izranja isključivo iz piramidalnih struktura i može ići u svet mrtvih izletnički; da pomenem da mi imamo legendu o zmaju iz Rtanj planine, a komšije imaju jednog u piramidama u Visokom), Jinglong (sluga Huang di, žutog cara koji je zaustavio Žutu reku kopanjem kanala), Huanglong (bukvalno žuti zmaj, kinesko sazvežđe i kraljica nad Si Hiangom u središtu četiri zveri koja predstavlja pet elemenata Wu Xing), Dilong (kineska mitologija, nikad se nije uzdigao na nebo jer mu nikada nisu uspešno izrasla krila), Fafnir (karijeru počeo kao div, pa ubio oca zbog blaga da bi postao zmaj koji čuva isto), Herensuge (zmaj baskijske mitologije), Kralj zmija (crni zmaj sa tri glave, drugi zmaj posle Falakos zmaja iz Kerapca, neuspešan projekat pri obnovi moćne kraljice Crnog zmaja, pa je pušten u pustinju), Tianlong (nebeski ili božanski zmaj), Hiuhkoatl (vatrena zmaj zmija mezoamerike, trpi velike vrućine, tirkizna zmija, nosi sunce preko neba), Balagos (leteći plamen, najpoznatiji crveni zmaj), Hidra de Lernean (smrtonosnog otrova, zmaj-kći Tifona i Ehidne, sa bezbroj glava), Kolčian (stari Grci, nikad nije spavao, ima grbu i tri jezika), Fukanglong (Kina, voli da spava na zlatu), Ladon (Grčka, smotan u vrtu Hesperida i čuva zlatne jabuke), Klavir (divoska zmaj-zmija Kantabrijske regije, sa velikim krilima, leži na blagu), Seiriu (plavi zmaj Japana, sa rogovima i zlatnom kosom), Jamata no Oroši (Japan, crvenog stomaka, veliki kao osam dolina), Šenlong (Kina, upravlja vremenom), Amfiberi (američki zmaj sa krilima, ima tri vrste boje duge, jede sisare i zle ljude), Kreston (crni zmaj, majka mu je Casarial, Hesiorov je unuk), Klauth (poznat kao Stari Snarl, jedan od najstarijih, koji se čak nije ni skroz pretvorio u zmaja, jako zao i mrzovoljan), Mušu (crveni zmaj koga videsmo u filmu Mulan, ipak i deuteragon biće), Čarizard (e ovo je drakonski pokemon sa dva krila, nastao po liku jednog drugog sličnog njemu, narandžastog), Drake (stidljiv crni i beli zmaj, lak za maniulaciju, ovekovečen u filmovima), Puf (zmaj iz dečije pesme, živeo u moru, moguća asocijacija na Pufa od koga ostade ono: Kad ja dunem i vatru sunem, a ne kako smo to iskoristili u pričama danas, Puf-Puf je dobio ovo ime jer je sa mukom pokušavao da u oblačićima dima izbljuje vatru), Aaronara (stari bakreni zmaj sa zapadne strane visokog Mavra u blizini maglovite šume, star 700 godina i vrlo lošeg ponašanja i stava), Abagizal (jedan od pet zmajeva moćnog Bhaalspauna, istakli se u vreme ispunjenja proročanstva Alaundovog o Bhaalovim sinovima), Katla (zmaj braće srca lava, iz švedske bajke Astrid Lindgren – to je teta koja je pisala „Pipi dugu čarapu“), Norberta (norveška, zmaj Ridžbek koga Hagrid ima u kolibi u Hogvortsu), Falkor (zmaj sreće u „Nikad dovršenoj priči“, beli pufnasti zmaj sa očima kao rubini, ipak ime za stvarnog zmaja mitologije kome je izgled nepoznat), Kralj Gidorah (zlatni zmaj, vidimo ga u filmu Godzila gde se šiba sa njim, inspirisan kraljem daleke istorije koji bi lako mogao biti i mitološki, ali neka ga kad već sve nabrojasmo), Apalala (Indija, kontroliše kiše), Wivern (Skandinavija, Nemačka, Engleska, Francuska, srednji vek, vrlo okrutno, smrdljivo, plameno biće sa strašnim zubima. Ovaj jede seljane i pali sela, imitira zmaja), Zmaj od Kraka (uz obalu reke Visle, jede sve živo, pali sve živo svakog dana, leži na balgu), Zmaj od Sv (Libija, kod grada Kiren, krao je vodu ako ne bi dobio dve ovce dnevno, a ponekad i mlade deve), Zmija Gorinič (Rusi, izgleda kao tiranosaurus i ima gvozdene kandže, smrdi na sumpor), Naker (iz vodene jame blizu Liminstera u zapadnom Saseksu, leti noću, jede konje i krave, ali i ljude ako se zateknu napolju), Nidhog (germasko-saksonska mitologija, ime mu znači „suza leševa“, jede mrtve koji padaju u podzemlje, a voli i grešnike), Oroti (Japan, okrutan, jede devojke po volji), Riujin (Japan, bog mora i vodenog elementa, živi na dnu u palati sa snežnom zimskom dvoranom u kojoj je dan jednak stotinama godina na Zemlji), Futsalong (leži na blagu duboko pod zemljom, kineski Futsanlun), Hatuivbari (Malezija, ostrvo San Kristobal, glavni je zmaj ili duh zovu ga i Akvinija, pola čovek, pola zmija, ima krila i četiri oka i vrlo je moguće da on više nije zmaj nego reptilijan, ali uporedite sami tekstove kasnije, ostavljam vam na volju), Šenlong (božanski zmaj vremenskih prilika), Agi Danak (prototip zmije Goriničja), Stvorenja Tore i Starog zaveta podsećaju na zmije i zmajeve.
Danas, najviše naših očuvanih legendi o zmajevima imaju stanovnici opštine Knjaževac i grada Zagreba. I dalje važi pravilo da samo neko sa zmajevom krvi može ubiti zmaja (Zmaj Ognjeni Vuk, kada se pošibao sa zmajem od Jastrepca, jer se ovaj motao oko knjeginje Milice). Zmajevi i Viveri nisu isto (Wyverns), jer Viveri su čudovišne nakaze, opasne i divlje koje pritom, za razliku od zmaja, ne dišu (tu su već stručni drakolozi). Drakantos je u prevodu morska riba.
E sad, da vidimo gde su? Kako su se prilagođavali tako su se i menjali (poput nesrećnog Pufa koji nije umeo da bljuje vatru, Starog Snarla koji nikad nije uspeo da metamorfozira do kraja i onog što nikad nije razvio krila – Dilonga). Neki ostaše velike zmije, neki dobiše krila, a neki ostadoše ono što danas u teorijama zavere zovemo reptilijancima. Kako je vreme odmicalo, mnoge su se bitke odvile na Zemlji, jer su jedni hteli da budu dobri, drugi da vladaju ljudima (vavilonska legenda Enuma Elish o borbi Marduka sa Tiamatom, vedski Panteon gde Indra pobeđuje zmaja Vritru, semitski bog Baal se bije sa Jamuom,…).
I tako… neki su rešili da jedu ljude (ovce i device, zavisno od datuma i uverenja, a posebno kraljeve kćeri), a neki obećaše da će se vratiti za konačnu bitku sa svojim dojučerašnjim rođacima. Ali njihove bitke su tema nekih drugih priča. Jer to su uglavnom bitke sa bićima zmijskog trupa i ljudske glave (kojih se Indijci i Polinežani posebno plaše, pa cenim da nisu svi izvukli premiju sa posetiocima). Nemojmo zaboraviti da je i Vlad Tepeš, međ’ narodom poznat kao Drakula, zmajovit (Drakul – zmaj) i da ima mnogo više dodirnih tačaka sa nama od sveopšte prihvaćene srpske reči „vampir“. Ipak, o njemu ima mnogo više da se kaže, pa ćemo ga u zaseban tekst.
Danas zmajem zovemo bića koja su i te kako vidljiva. Crveni morski zmaj (ruby seadragon), plavi zmaj (blue dragon sea slug), pink zmaj doplopode (pink dragon milipede), komodozmajevi, crna zmaj ribica (black dragonfish), leteći zmajevi (gušteri jugoistočne Azije i Indije).
Slatka mala izvrnuta torto, dno ti na vr’ stoji….
S ljubavlju, Elena Alexandra
Zato je zanimljivo što sagledana kroz oko umetničke geneze jedna tako jarka i goruća želja za večnošću dobija postepeno i vrlo negativno značenje, odnosno pored ove tragične niti neuspelih ili osujećenih, dakle „besmrtnika u pokušaju“, postoji u svetu književnosti jedna struja koja besmrtnike doživljava kao prokaženike, uklete, one koji hode sa Kainovim znakom na čelu (aluzija na Bibliju nije slučajna, jer već tu se sustreće vrlo formirana negativna ideja besmrtnosti u ljudskom telu kako u Kainovom, tako i u liku Lutajućeg Jevrejina koji se izgradio na biblijskom mitosu (dakle ne govorimo o besmrtnosti duše ili ikakve varijante duhovnog prelaska na „onaj“ svet, već doslovnog „neprestanka“ ljudskog bivstva u našem, materijalnom svetu)). Da preciziramo, potrebno je naglasiti da se ova struja „ukletih besmrtnika“, koju je oberučke i širokogrudo prihvatila fantastična književnost i ugradila vrlo suptilno u svoj skelet, isključivo bavi besmrtnicima koji su potekli od ljudskog roda, dakle ne govori se o demonskim ili drugim bićima natprirodnih moći i onostrane prirode: bogovima, vilama, zmajevima, anđelima i slično. 
Izdavačka kuća Tanesi je poznata po nesvakidašnjim i neuobičajenim izdanjima, a posebno mesto njena izdanja zauzimaju među ljubiteljima japanske književnosti. 
