Blog

R2-D2 kolumna Novi doktor treba da bude žensko!

Posted on by Ivan Mratinković

Ukoliko ostatak urednika odluči da je ovo prihvatljivo za objavljivanje, u budućnosti vas čeka još ljutitih tekstova na sve što smatram besmislicom, a da ima veze sa dragim nam žanrovima. Kolumna će nositi ime najcenzurisanijeg lika u istoriji kinematografije. Pošto uvek ima nekih nenormalnih stvari koje nas okružuju, a ponajviše jer ja nisam najpristojnije biće u postojanju, očekujte psovke, uvrede i politički nekorektan govor.

Novi doktor treba da bude žensko!

U prvoj verziji ovog teksta je ovaj pasus služio tome da ja ispraznim svoju frustraciju ovom rečenicom da bi ostatak teksta bio čitljiviji i prihvatljiv za objavljivanje. Uključivao je moje iskreno mišljenje o psihofizičkim kapacitetima osobe koja bi izgovorila onu rečenicu iznad. Bilo je veoma grafičko. Una je rekla da se neće objaviti takav tekst. I dalje tugujem. Šmrc. Nazad na temu i razloge zašto sumnjam u ranije spomenute kapacitete osobe koja je kadra da izrekne ono iznad.

Doktor je definisani lik koji je nastajao poslednjih 55 godina. I izvanredan je. U dosadašnjem postojanju je verovatno prikazao svaku ljudsku osobinu osim pohlepe. Usput, on je izvanredan uzor svakome ko pogleda seriju. Došao je kući kroz 5 milijardi godina privatnog pakla samo da bi spasao svoju najbližu prijateljicu od smrti. Imao je priliku da ostavi najvećeg neprijatelja svog naroda da umre u užasavajućim mukama, ali to nije uradio.

Možda je od toga što prikazuje kakav neko treba da bude značajnije to kako se ponaša kada pukne i pretvori se u ono sličnije svojoj ratobornoj inkarnaciji. Tako je našao način da ipak izbegne istrebljivanje dve najveće rase u istoriji svemira, ili da ipak pokuša da jednu od njih spasi sigurne autodestruktivne propasti, iako je taj pokušaj propao jer Daleci (pokušao sam da sastavim dobru rečenicu, i onda shvatio da je „jer Daleci“ sasvim dobro objašnjene za onu epizodu sa Empajer Stejt zgradom). Doktor mrzi, iskreno i nepatvoreno – mrzi Daleke i mrzi Vremenske Gospodare. I ipak će učiniti sve da spasi i jedne i druge.

Ono što ni u jednom trenutku nije pokazao nije bila niti jedna jedina mikroskopska naznaka da bi ikada bio, želeo da bude, ili jeste bio žena. Što bi koje kude bilo poznato nekome ko putuje kroz čitav prostor i vreme, i u direktnoj je telepatskoj vezi sa transdimenzionalnim organskim kompjuterom koji može da se kreće kroz vremenski tok. Ili, kako je Seksi to jednom lepo sročila, uvek ga je vodila tamo gde treba da bude, makar on to i ne želeo. Rekao bi čovek da je htela da ga upozna sa njime samim drugog pola. Bilo bi joj smešno. Svima bi. Čak bi se i onaj Sontarac iz bande Očenaš nasmejao. Verovatno posle zasuo oba tela granatama, ali to je problem sa Sontarcima.

Za sve vas libtarde koji će da krenu da kukaju: „Ovo je 21. vek!“, „Prava žena!“, „Jednakost!“, „Ravnopravnost!“, >>upiši komentar koji misliš da je prikladan<<…

Da, 21. vek je. Ljudska rasa i dalje postoji u dva pola, od kojih je jedan optužen za sve što je loše i nužno mora da se omalovažava. Ma koliko vi to verovali, muškarci nisu svi užasni zlikovci. Isto kao što nisu ni sve žene brižne i dobre osobe. Ova šminka koju sete navukli da vas prikaže kao dobročinitelje pada već na vašim argumentima.

Ako biste da se borite za prava potlačenih žena, onda tražite da Doktora glumi Kenijka kojoj su užarenim predmetima sakatili grudi kako ne bi privlačila pažnju muškaraca, pa je silovana sa 14. A ne da ga glumi Megi Smit (Odlična glumica, iako nevezano za temu). Ili neka to bude neka žena iz Južne Afrike kojoj su odstranili klitoris jer njime priziva đavola sebi. A možda da to bude Indijka koju je brat/otac/stric/dever/ujak polio kiselinom jer je na neki glupi način obeščastila porodicu. Mada, možda je bolje da to bude neka Maorka sa tetovažama po celom licu. Ili, da ne vređamo vaše senzibilitete, neka bude belkinja. Predlažem da ima pirsinge po celom licu i dugačke nokte sa crnim lakom, dužine kao polovina njenog prsta.

Posto se vama nijedna od ovih navedenih potlačenih grupa ne bi dopala za „Doktorku“, uklonite se natrag u rupu iz koje ste ispuzali! Ne borite se vi za pravdu, već za to da svoj ego nahranite tek toliko da možete mirno da spavate jer ste „učinili nešto važno za svet“.

„Ali znaš, žene su jednako talentovane i kvalitetne u glumi…“

Jesu, ne sporim, napravite likove koji će biti ženski i pokazati koliko su to žene dobre, ne otimajte muške likove. Dajte sposobne ženske likove! Napravite ih sami. Nemojte otimati ono što već postoji jer, eto, nešto mora nekome da se da.

Jer, ako neka uloga mora ženama da se da, zašto se ne bi snimila nova verzija Pedeset nijansi sive. Glavni lik biće Endru Stil, koga će pod svoje podvesti Kristina Grej deset godina starija koja će se pokazati kao kontrolom opsednuti psihopata sa istorijom agresije. Hej, ovo bih možda i gledao zapravo… Ne, ipak ne. Setio sam se koliko je to užasna knjiga, sumnjam da bi ovo i prišlo tome da bude dobro.

Hoćete jake i uticajne ženske likove, stvorite ih. Netačno je da arhetip ne postoji. Problem je u tome što vi ne želite ženske likove. Vi hoćete da žene igraju muške uloge, samo da biste dokazali poentu. I time je sasvim gubite. Stoga, ako vam se petlja po postojećim heroijima, opravdajte to. Ne izmišljajte borbu za jednakost, ako se za jednakost ne borite.

Igra prestola na tabli

Posted on by Dušan Kocoljevac

Društvena igra koja će na probu staviti vašu reč i vaša prijateljstva.

Ne treba trošiti previše reči na zloslutni univerzum koji je Džordž R.R. Martin stvorio. Sve su šanse da ste upoznati sa nosećim likovima serijala Pesma leda i vatre. Svaki od tih likova se kreće kroz sivu zonu morala, praveći kompromise u pokušajima da  se dokopaju svojih ciljeva. Osnovni principi po kojima funkcioniše plemstvo Vesterosa preslikavaju se i na ovu igru. Na kraju odigrane partije shvatićete, uz malo samokritike, da ste zapravo mnogo bliži Tivin Lanisteru nego Ned Starku. Cilj igre je pokoriti Vesteros. A igrati igru prestola znači prihvatiti jedan dobro poznati princip – da cilj opravdava sredstvo.

Igra prestola – druga edicija je tablična igra za tri do šest igrača u kojoj se igrači stavljaju u ulogu jedne od vodećih porodica Vesterosa. Broj igrača odrediće koje će plemenite kuće igračima stajati na raspolaganju. U pitanju su Starkovi, Lanisteri, Barateoni, Grejdžoji, Tireli i Marteli. Svi ljubitelji kuće Targarjen ostaće razočarani budući da sa ovom kućom ne može da se igra. Cilj igre je uspostaviti kontrolu nad sedam teritorija koje na sebi imaju tvrđave. Igra je podeljena na deset krugova. Ukoliko nijedan od igrača ne osvoji sedam tvrđava u zadatom periodu, po isteku desetog kruga pobediće igrač sa najviše tvrđava pod svojom kontrolom. Prosečna partija traje između četiri i pet sati, što može da bude zamorno. Međutim, ukoliko volite dobar taktički i diplomatski izazov, to vreme će vam proleteti u zabavi. Budući da je igra relativno složena neću objašnjavati sva pravila. Moći ćete da pročitate kako igra načelno funkcioniše.

Igra je podeljena na dve celine. Prva celina obuhvata ratovanje, osvajanje i kontrolisanje teritorija. Tabla predstavlja kartu Vesterosa podeljenu na niz teritorija. Svaka kuća ima svoj početni položaj, početne jedinice kojima raspolaže i špil od sedam karata uz pomoć kojih može da utiče na rezultate borbe. Teritorije na tabli su koncipirane tako da verno oslikavaju položaj i značaj koje iste te teritorije imaju i inače u serijalu. Tako će, na primer, Grejdžoji u potpunosti zavisiti od kontrole mora oko svojih ostrva,  a Starkovi će želeti da se brzo dokopaju Brzorečja ili Kejlinovog Šanca. Igrači će iz prve ruke moći da iskuse taktičke dileme s kojima se suočavaju vojskovođe Vesterosa. Planinski lanci i velike reke predstavljaju prepreku preko koje vojske načelno ne mogu da pređu. Na taj način se igrači upućuju na direktnu konfrontaciju za određene ključne teritorije na tabli. Takođe, postoje i teritorije koje imaju neutralne armije na sebi. Ove neutralne armije predstavljaju slabije kuće ili centre moći kojima niko ne igra, ali uz pomoć kojih se ostvaruje ravnoteža u igri. Pored svog strateškog značaja kontrola teritorija će igračima omogući da skupljaju zalihe za svoje armije, ali i politički uticaj koji će se trošiti za položaj na dvoru. Pomeranje armija i upravljanje teritorijama se određuje postavljanjem tokena – naredbi. Ove naredbe su načelno jednostavne: pljačkanje susednih teritorija, marširanje, odbrana, podrška i konsolidacija moći. Naredbe su međusobno isprepletene i omogućavaju igračima da se petljaju u tuđe poslove. Tako, na primer, pljačkanjem susedne teritorije sprečićete suseda da se konsoliduje ili ubaci nove jedinice na tablu. Naredbe kojima se pruža podrška susednim teritorijama dozvoliće igraču koji ih je odigrao da direktno utiče na ishod borbe druga dva igrača. Pažljivim postavljanjem naredbi, predviđanjem naredbi suparnika i redosledom kojim se naredbe odigravaju omogući će pobedu.

Bitke između igrača se vode kada se armije dva različita igrača nađu na istoj teritoriji. Pobednik bitke je onaj igrač koji ima armiju veće snage. Snaga armije zavisi od čega ja ona sastavljena, da li joj neka druga armija pruža podršku i od karata koje igrači žele da odigraju. Pešadija vredi jedan poen, konjica dva, mornarica jedan i opsadne kule četiri u slučaju da napadate teritoriju sa tvrđavom. Snaga karata se kreće od nule do četiri, s tim što karte dodaju svoje specifične efekte na tok bitke. Na ovaj način ishod borbe se određuje deterministički, tako da će vaše taktičke sposobnosti doći do izražaja. Za one igrače koji žele više neizvesnosti u borbi postoji poseban dodatni špil „ratne sreće“. Kada se otkriju snage armija oba igrača izvlače po jednu kartu iz ovog špila i na taj način menjaju jačinu svoje armije.

Drugi aspekt igre je politička borba. Igrači kroz kontrolu teritorija prikupljaju politički uticaj koji se koristi na nekoliko načina. Prvi i svakako najvažniji način korišćenja uticaja je borba za poziciju na dvoru. Dvor je predstavljen kroz tri lestvice na kojima igrači zauzimaju položaj. Prva lestvica određuje koja kuća sedi za Gvozdenim prestolom. Ova lestvica će vodećem igraču omogućiti da presuđuje u nerešenim političkim situacijama. Takođe, pozicija na ovoj lestvici utvrđuje redosled igranja. Druga lestvica određuje ko odnosi pobedu na bojnom polju u slučaju da su vojske iste snage, a vodećem igraču se dodeljuje valirijska oštrica koja predstavlja moćan adut na bojnom polju. Na poslednjoj lestvici igrači se bore za mogućnost igranja naprednijih oblika naredbi. Takođe, prvi na ovoj lestvici moći će da promeni jednu svoju naredbu, pre nego što naredbe počnu da se sprovode.  Borbu za poziciju na dvoru je lako potceniti, ali ona predstavlja ključan aspekt igre. Neretko će se desiti da igrač koji je dobro pozicioniran na dvoru svoj uticaj prelije i na tablu. Drugi način na koji se može trošiti politički uticaj je pružanjem podrške Noćnoj straži. S vremena na vreme, divljani će pokušati da se probiju preko Zida. Da li će Noćna straža uspeti da odbije napadače ili ne zavisi od količine podrške koju dobije od velikih kuća. Budući da je teško doći do političkog uticaja, igrači će biti prinuđeni da žrtvuju svoj položaj ukoliko žele da pomognu straži. Ishod okršaja Noćne straže i divljana će imati uticaja na ostatak Vesterosa. Ukoliko straža ne uspe da odbrani zid svi igrači trpeće negativne posledice. Ukoliko straža, pak, uspe da odbije divljane igrač koji je najviše pomogao straži dobiće nagradu.

Postavljanje naredbi i ulaganje uticaja se uvek igra tako da ostali igrači ne znaju šta ste odlučili da uradite sa svojim armijama ili političkim uticajem. Na ovaj način postiže se efekat neizvesnosti i napetost. Takođe, na ovaj način osiguraće se uspostavljanje pregovora između igrača. Tokom trajanja partije igračima je dozvoljeno da međusobno pregovaraju. Pregovori se mogu voditi javno i tajno, a savezništva sklopljena na ovakav način će svakako uticati na razvoj igre. Kao i u serijalu Pesma leda i vatre, samo će od vas zavisiti koliko ćete se pridržavati date reči. Pregovori sa drugim igračima vas ni na koji način ne obavezuju. Štaviše, možete ih iskoristiti za obmanjivanje suseda ili huškanje protiv drugih igrača. U tom smislu, pregovaranje nije ograničeno ni na koji način i odvija se od početka do kraja partije. Zbog načina na koji su teritorije podeljene i ograničenog prostora za manevrisanje vođenje pregovora sa drugim igračima je jako bitno, a u nekim slučajevima i presudno za ishod partije.

Igra izgleda fantastično. Budući da je izašla pre nego što je nastala televizijska serija, ilustracije su originalne i svakako drugačije prikazuju likove i mesta iz serijala. Tabla je velika i pregledna, sa jasno naznačenim simbolima i granicama. Kartice su prelepo ilustrovane i odličnog kvaliteta. Slaba tačka komponenti su kartonski tokeni. Budući da će ih igrači neprekidno preturati po rukama, slike i grbovi koji se na tokenima nalaze će se izlizati. Ukoliko budete igrali dovoljno često moraćete da naštampate nove. Figurice armija su svedene i jasno uočljive na tabli. Kada se uzme sve u obzir igra je mali praznik za oči i moći ćete da uživate u njoj samo gledajući kako se partija razvija iz kruga u krug.

Postoji, ipak, nekoliko stvari koje se mogu zameriti igri. Najveći problem s kojim se igra suočava je činjenica da ne funkcioniše najbolje u manje od šest igrača. Ukoliko odlučite da igrate u tri ili pet igrača neko za stolom će ostvariti prednost zbog toga što jednostavno nema suparnika ili mu je suparnik otelotvoren u neutralnim armijama. U četvoro, Barateoni će biti u ogromnoj prednosti u odnosu na ostale kuće. Svesrdno preporučujem da se igra isključivo u šest igrača, jer je igra u takvoj postavci najdinamičnija i najbolje balansirana. Premda su pravila jasno napisana i dobro objašnjena kroz ilustracije i primere naleteće na situacije u igri koje nisu objašnjena kroz pravila. Rupe u pravilima ćete morati da popunjavate sami ili uz pomoć mnogobrojnih foruma na internetu.  Na kraju, kutija u kojoj ćete čuvati delove igre nema pregrade u kojima biste mogli da držite razvrstane figurice i tokene. Umesto toga delove igre ćete morati da držite ili pomešane ili razdvojene u kesicama.

Iako igračima nije ostavljeno puno slobode u pogledu početne postavke, igra će se svaki put razvijati drugačije. Partije su poprilično dinamične i zahtevaju punu pažnju.  Pregršt mogućnosti i broj kombinacija koji igračima stoji na raspolaganju omogućava raznovrsne i smislene odluke. Pregovori koji igrači vode međusobno predstavlja srž igre i njen najzabavniji deo. Naročito ukoliko se odlučite da pregovarate u tajnosti. U grupama s kojima igram ovu igru postoji tradicija dopisivanja preko mobilnog telefona u toku partije. Užurbano kuckanje preko ekrana telefona će uznervoziti sve za stolom i naterati ih da se i oni sami upuste u spletkarenje. Podjednako je zabavno pregovarati javno. Vika, ubeđivanje i prepucavanje za stolom je nešto što nijedna video igra neće moći da vam pruži. Uz sve rečeno, treba napomenuti  da ćete svojim spletkarenjem i  neminovnim izdajama verovatno naljutiti, a ako ništa drugo sigurno iznervirati svoje prijatelje i saigrače. I vi sami ćete osetiti gorčinu izdaje. Sve to treba prihvatiti na pravi način i napraviti jasnu granicu između odnosa u igri i odnosa van nje.

Igra prestola nije društvena igra za početnike u hobiju, naročito kada se uzme broj situacionih pravila i mogućnosti koji stoji na raspolaganju igračima. Ali i pored toga, uz malo truda i najneiskusniji igrači moći će da shvate i savladaju osnovne principe igre. Ukoliko niste ljubitelj serijala Pesma Leda i vatre, u ovoj igri ćete videti solidnu stratešku igru. Ukoliko volite sve što predstavlja Igra prestola uživaćete igrajući ovu igru. Društvena igra Igra prestola verno oslikava Vesteros i položaj velikih kuća u borbi za vlast. Osetićete breme svojih odluka, saznaćete koliko držite do svoje reči i koliko vam je pobeda draga.  Svakom ljubitelju serijala preporučio bih da se oproba u ovoj igri.

Brendon & Morgan Lost, Zvezdana mapa

Posted on by Kristijan Šarac

Kao što sam i najavio, nešto posebno je pred nama. Naime, specijal i još pri tome i crossover. Ovaj izraz je ustaljen za ukrštanje heroja u istoj epizodi, pa se naviknite na njega. Inače kao što sam već pomenuo u jednom od tekstova, prvu crossover epizodu nekog junaka je iznedrio srpski strip sa naslovom Zigomar protiv Fantoma, što je svakako bio na neki način uvod u Marvelove i DC-jeve superherojske timove i mnoga ukrštanja u njihovim svetovima.

Boneli kasni sa tom vrstom izdanja i prvo takvo izdanje im se pojavljuje sredinom sedamdesetih sa ukrštanjem manje poznatog  (makar kod nas) Senke i Martija Misterije u epizodi Pakt sa đavolom. Pošto je to dobro primljeno, počinje da izlazi između pet i deset takvih epizoda godišnje, a najčešći učesnici su Marti Misterija, Dilan Dog i Natan Never, prvenstveno zbog svojih priča koje omogućuju lakša preklapanja. No, ni drugi nisu zapostavljeni, pa su neke epizode ugostile i po pet, šest heroja a primer jedne takve epizode je Čudna priča gde su prisutni Mister No, Teks Viler, Zagor, Natan Never, Marti Misterija i Dilan Dog. Pa čak ni Brendonu nije ovo prvi crossover jer u epizodama Povratak u prošlost i Krvavi snovi sarađuje sa Dilanom Dogom, a u epizodi Poslednji let za London gost mu je Marti Misterija. Ipak kad biste mene pitali koji mi je najdraži crossover bez razmišljanja bih rekao Alan Ford – Ne glupiraj se, gde im je gost Dilan Dog. A sad, pošto je ovo specjial, iako sam oba autora već predstavio, uradiću to opet i to će ubuduće biti praksa za specijalne brojeve.

Klaudio Kjaveroti dobro nam je poznati scenarista sa preko pedeset nekih od verovatno najboljih epizoda Dilana Doga i otac Brendona i Morgana Losta.

Đovani Fregjeri je crtač kog možda znate po radovima na Martiju Misteriji i Dilanu Dogu, svakako jedan od onih koje biste upamtili, jer je umetnik kog jednom vidite i već ste njegov obožavalac.

Zvezdana mapa počinje haranjem ubica,koje ne deluju kao da su na mestu kom pripadaju. Neki od njih su nam stari znanci. Dugi kadar, drugo mesto, ista priča. Zatim prisustvujemo nadrealnoj sceni koju Brendon proživljava. Potom se vraćamo kod Morgana kome Regina priča kako je grad poludeo, a to je jedna nova dimenzija kada je reč o Novom Heliopolisu. Ludilo postaje uočljivije, kao da se istanjila barijera među svetovima, sve postaje čisti haos.

Za to vreme u Nju Hejvenu, Brendon je na tragu ubicama sa kojima ima neke neraščišćene račune. Brendon tu sluša priče koje vetar nosi, a prenosi mu ih simpatični starac. Morgan pomišlja da ludi od nesanice i manjka sna, i u tom magnovenju ga poziva Pandora da čuje priču njenog prijatelja sa faksa, koja zvuči kao neka teorija zavere. Mi i dalje gledamo kako se kadrovi menjaju i kako osobe i stvari divljaju tamo gde ne bi trebalo da je moguće da postoje. U svom ludilu i nasilju autori su uspeli da naprave šalu na račun duologije Luisa Kerola.

Morgan uspeva da sazna suludu i naučno fantastičnu priču koju je ubica predočio onima koji su ga ugostili na kratko. Iako ne veruje u sve to, naš heroj nastavlja svoj lov. Na sledećih nekoliko strana Morgana more umor i tuga, te postajemo svesni toga da je i on samo čovek. Na nekom drugom mestu, ubica ima krvavi pir, Brendon to pokušava da zaustavi ali je ometen. Ipak uspeva da se snađe i ostane živ. Za to vreme, cepelini Novog Heliopolisa imaju velikih smetnji u letu.

Negde u starom Londonu, ubice imaju svojih nepremostivih problema. No i kod Morgana je, takođe, interesantno i uzbudljivo, jer se obračunava sa lovinom na izboru za mis. Dok kod Brendona, neke progone sećanja, Morgan je možda saznao razlog za sva dešavanja. I dok se svetovi mešaju, samo možemo da konstatujemo: zvezde su krive za sve.

Epizoda vredna epiteta specijal. Kjaveroti je u mnogome uspeo da nadmaši sebe po pitanju mračnjaštva i neke vrste beznađa svojih heroja. Fragieri je, kako i rekoh, sjajan sa tom neverovatnom izvedbom prelaza sa Brendonovog sveta u boji na Morganov crveno-sivi, plus što je sjajan u crtanju emocija, jednom rečju – umetnik. Dobijamo sve ono što smo se nadali da hoćemo, likove iz prošlosti, mešanje svetova, na trenutke je i jako seksi, a tu je i mrak, naravno. Ono jedino što je nedostajalo epizodi je prava saradnja dva heroja, ali kad bi se sve smestilo u jednu epizodu, ne bi ni bilo serijala.

Za kraj ću da kažem samo: trkom do kioska.

Kolekcionar – Serđo Topi

Posted on by Kristijan Šarac

Naslov ovog strip izdanja daje nam priliku da malo pričamo o nečem jako nama interesantnom, jasno reč je o kolekcionarstvu.

Kolekcionar nije samo neko ko sakuplja nešto, ti ljudi i znaju mnogo o stvarima koje sakupljaju, neki će ih videti kao zaluđenike, neki kao znalce, zavisi samo od gledišta. Sakupljaju se najrazličitije stvari, mi ćemo navesti one nama dostupne, jer postoje i one koje su samo za ljude sa gomilom novca, kao što su slike, zlatnici, automobili ili satovi. Međutim siguran sam da će se mnogi od vas više pronaći u stvarima poput: kutija od cigareta, kutija od šibica, salveta, boca alkoholnih pića, bočica od parfema, razglednica, hemijskih olovaka, značaka, poštanskih markica, starog novaca, metkova, filmova, igračaka raznih vrsta, slikovnica, stripova i knjiga. Ima tu i ne tako svakidašnjih stvari kao što su metkovi, ali decenija ratnih sukoba tako može da utiče na stvarnost i percepciju iste, uostalom oružje bilo hladno ili vatreno i jeste jedan od skupljih predmeta kolekcionarstva.

Zaustavio bih se na stripovima i knjigama, ako mi dozvolite, jer tu sam na domaćem terenu. Da biste bili kolekcionar nije dovoljno samo da volite da čitate, to je tek početak. Morate imati onaj osećaj da iako ste knjigu čitali tri puta, prosto morate da je nabavite i stavite na svoju policu (ili gde već – jasno je da vremenom i trudom ponestaje polica te morate biti kreativni).

A sad da proverimo da li je ovaj strip vredan vaše i moje kolekcije.

Serđo Topi je autor kog verovatno ne znate, sem ako niste baš pasionirani ljubitelj devete umetnosti, iako je u drugim zemljama za života stekao veliku slavu i ogroman broj čitaoca. Ne zato što ne verujem u vaše znanje, nego pre ovoga je kod nas bio zastupljen samo u po jednoj epizodi Nika Rajdera i Julije, uz po koju priču u već davno zaboravljenim strip magazinima, tako da nam ostaje i taj teret provere kakav je autor i hoćemo li mu se rado vraćati, mada ne bi trebalo sumnjati u nekog ko je  zapravo bio poznat kao veliki umetnik, iako je često sam osporavao takve tvrdnje i nazivao sebe zanatlijom.

Kalumet od crvenog kamena – Jedna od mnogih vukojebina i pustopoljina divljeg zapada uvodna je scena priče uz gradskog novinara na zadatku, koji gunđa pokušavajući da nabavi nešto da prezalogaji. Na njegovu veliku sreću, zadatak pronalazi njega iliti čovek kog zovu Kolekcionar. Pošto ga ugosti na obedu u svojoj neobičnoj naseobini, razgovor o herojevoj tajanstvenoj ličnosti može da počne. Glavni akter ove priče nam prvo predočava njegovo viđenje kolekcionarstva, pri tom objašnjavajući i svoju veliku platežnu moć. A potom kreće pripovest o prvoj velikoj potrazi za  njegovu kolekciju, o posebnoj indijanskoj luli koja je promenila mnoge vlasnike, kojoj se međutim gubi svaki trag.

U potrazi sreće ljude razne fele, sukobljava se sa nadobudnim velikašem u viteškom oklopu pomažući skoro istrebljenom indijanskom plemenu. Potom sledi krvavi susret sa mormonskom braćom. Trag ga je vodio ka Sijuksima i to u predvečerje bitke kod Litl Big Horna (Velikog i malog roga), gde su, ako ne znate, Sijuksi na čelu sa poglavicama, Bikom koji sedi i Ludim konjem, sasvim potukli vojnike koje je predvodio general Kaster i to tako da nisu stali dok i zadnjem nisu skinuli skalp. Upravo od ratnog poglavice Sijuksa uspeva da otme lulu za kojom traga. A onda čujemo zanimljiv detalj bitke koji nikom nije bio poznat, novinar je ushićen jer ima veliku vest, ali naš junak ne dozvoljava da se njegov život vuče po novinama i preti novinaru, ali pošto je novinar podsmešljiv na pretnje dešava se magija upozorenja, i ostavljajući novinara u čudu i neverici, naš heroj odlazi.

Obelisk iz zemlje Punt – U jednoj od Afričkih pustinja prisustvujemo tome kako pljačkaju našeg junaka. Sutradan ga zarobljava druga grupa i vode ga u selo pričajući mu šta će se desiti kad stignu. No to nije suđeno da se desi, pošto ga vojska oslobađa. Nastavlja potragu za obeliskom, jer Kolekcionar nikad ne odustaje. Na putu ga čekaju još brojne nedaće. Groznica, magije i pakleno pustinjsko sunce, Naravno, naš heroj će makar i nakon okršaja biti na poprištu još jedne velike i čuvene bitke ili ti bitke kod Adve. Tu je Menelik II (osnivač moderne Etiopijske države) sa svojim ratnicima potukao italijanske kolonizatore do poslednjeg čoveka. A naš junak spasava italijanskog oficira iz zarobljeništva, ali avaj videćete da neki ljudi ne mogu biti spašeni. Kolekcionaru na kraju priče opet gledamo u leđa, naravno, tek po pronalasku traženog predmeta.

Suze Timura Lenke – Na početku teče razgovor između Kolekcionara i lika koji mu treba dati informacije o traženom predmetu. Slušamo legendu o suzama Timura Lenke vama poznatijeg kao Tamerlan. Mnogo zanimljivosti je vezano za Tamerlana mongolskog vođu, kaže se da je bio veliki ljubitelj umetnosti, ali i toliko okrutan da su iza njegovih pohoda po Indiji ostajale piramide od  lobanja. Nama posebno zanimljive su dve stvari vezane za njega, naime u bici kod Angore zarobljava Bajazita Munjevitog turskog sultana i u kavezu ga odvodi u svoj glavni grad gde ga i pogubljava. Druga stvar je nepotvrđena i ne verujem da će ikad biti potvrđena, ali neki izvori tvrde da je u bici kod Angore bio zadivljen taktikom i ponašanjem u bici srpske teške konjice pod komandom despota Stefana Lazarevića, te da je nakon bitke primio našeg velikaša sa svim počastima.

No, da se vratimo priči. Kolekcionar na neljubaznost uzvraća tako da nam deluje surovo, ali on samo prati svoj kod i trag. A trag će ga odvesti duboko u džungle negde u blizini Nove Gvineje, gde ga je vodič uvalio u klopku svojom nepažnjom i odsustvom veštine. Da nevolja bude veća u rukama su plemena poznatog po…. No pojavljuje se dama pod krinkom i zahvaljujući svojim manirima naš heroj postaje njen gost na hacijendi u srcu džungle. Pošto naš junak uvek prati neki svoj kod, tu se kocka sa životom, ali dobija, pa postaje gost na večeri, a na opasku dame u belom ima misli koje se neće dopasti mnogim feministkinjama koje ja poznajem. Ipak, kako veče odmiče postaje prijatnije za našeg junaka, jer ohladne krinke kriju lepa lica pokatkada. Izjutra se nastavlja potraga za željenim predmetom, u opasnom okruženju. Našavši predmet baš tamo gde mu je i rečeno da će biti, vrača se u goste beloj dami. Dobija ponudu za izlet koju prihvata, ali se to pretvara u neprijatno iznenađenje i borbu za život. Ipak uz malo sreće… Nakon par meseci na drugom kraju sveta, vidimo da Kolekcionar nikom ne ostaje dužan i da predmeti koje traži uvek na kraju stignu do njega, te mu opet vidimo leđa.

Muidegovo žezlo – Slušamo baladu o velikom kralju Irske Nilu Glundubi i njegovom žezlu. Inače ako ne znate on je ujedinio irske klanove i osnivač je porodice O’Nil. Postoje dve verzije njegove smrti, po prvoj gine u katastrofalnom porazu Iraca u sukobu sa vikinzima, a prema drugoj, brat ga je ubio kako bi nasledio tron. Da, baš kao što ste i pomislili, uto se pojavljuje Kolekcionar završavajući nam priču i želeći žezlo za svoju kolekciju, ali kako to obično biva ništa nije tako jednostavno. Upada u okršaj klanova, a svi žele ono što on smatra svojim. Još jednom dopada zarobljeništva. Nakon godinu dana na drugom kraju sveta. Vidimo i tu kolonizacione trupe kako napadaju tvrđavu starosedelaca, ali naš junak im pomaže da dobiju bitku. Uz njegovu malu pomoć Maori su napravili klanicu među Englezima. Inače, Maore predvodi veliki poglavica Te-Ringitake, ako ne znate on je vođa Maora u prvom Taranaki ratu koji se vodio zbog odbijanja Maora da prodaju i predaju svoju zemlju Englezima. Naš protagonista je imao svoje razloge za ove svoje postupke, jer juri Irca koji je eto uspeo da umakne sa poprišta bitke. Nakon par godina u pustinji negde u Australiji, gde bi drugo Irac završio (pošto verovatno znate podrugljivu izreku ostatka sveta da su potomci današnjeg stanovništva Australije ubice, kurve i Irci). Vidimo našeg Irca u bezizlaznom  položaju, ali odjednom nekim čudom spas je tu. Samo neko ga sledi i svi pogađate ko je to. Nakon toga sledi još jedan specifičan način na koji se naš heroj obračunava sa neprijateljom i dolazi do željenog predmeta. Pa, kako smo već navikli, vidimo mu leđa.

Padmasumbavina ogrlica –  Nešto narušava mir i tišinu Tibeta, grupa zlostavlja monaha, ali gle čuda naš heroj se obreo na Himalajima i pomaže monahu. Slušamo legendu o Padamasamubavi, i njegovoj vladavini, verovatno se misli na lamu iz osmog veka koji je dobio naziv drugi Buda. Naravno, naš heroj želi ogrlicu koja mu je davala magijske moći. Ipak za takvu vrednost nije dovoljno nekome spasiti život, ali pri odlasku čujemo ono čuveno ’Ja uvek dobijem ono što tražim’. Zatim vidimo jednog od mnogobrojnih gospodara rata i teror koji sprovodi krajem. Naš heroj pomaže brđane – samim tim ga general želi mrtvog, naravno to koristi bela dama da se priključi lepim željama. Gledamo scene u kojima je naš heroj opet zarobljenik i gde mu smišljaju kreativan kraj. Za našeg heroja smrt je san iz kog će se probuditi, pritom koristeći priliku da dosanja i to da je ogrlica njegova, a u ovom svetu se snovi i java preklapaju i moguće je dosanjati stvari. Naravno, da ne zaboravlja vratiti dug i potom mu vidimo leđa u konačnom oproštaju.

Ukoliko ste videvši naslovnicu i za kratko pomislili da je ovo samo još jedan vestern, silno ste se prevarili. Autor nas u svojoj alegorijskoj, magijsko realizmičnoj avanturi vodi kroz pet priča u skoro svaki deo sveta. Ne samo to, nego se vidi da je veliki poznavalac istorije, ja sam rekao tek par detalja o nekim, ne svim, koji se pominju od poznatih nam istorijskih likova. Tu je još jedna stvar koja mi se dopada i verujem da je baš sa tom namerom urađena, naime likovi ma koliko bili ekstravagantni i posebni, su to samo duhom, nema savršeno izvajanih, ne ipak grešim ima, ali ona je čisto zlo duhom. Mislim da ne moram dublje objašnjavati ovaj segment i šta je autor time hteo.

Crtež, pa i on je izniman sa takvim se još nisam sreo, mnoštvo detalja, interesantno je to što autor vrlo često prelazi granice vinjete i još zanimljivije je to što će te to videti kao nešto savršeno normalno. Ovaj strip je apsolutna umetnost i gotovo sigurno izdanje godine izdavačke kuće Darkwood. Dakle, ko god voli strip ovaj apsolutno mora da poseduje – jer jesmo li kolekcionari ili ne?!

Lego Betmen

Posted on by Dejan Rančić

Kada nam je 2014. stigao film za koji smo po nazivu zaključili da se očigledno radi o bezobraznoj promociji popularne igračke za sve uzraste, on nas je prijatno iznenadio sa svojom radnjom, humorom, poučnim porukama, i jednostavno bio jedan od najupečatljivijih filmova te godine. Jedna reč kojom bi smo mogli da opišem Lego film jeste „strava“, a kako i sama pesma iz filma kaže, u njemu je sve bilo strava!

Jedan od najupečatljivijih likova u tom kolažu zabavnih plastičnih čovečuljaka je bio Betmen, do te mere da su njegovi tvorci zaključili da on treba da dobije svoj film. I tako nam tri godine kasnije stiže prvi od tri DC filma planirana za ovu godinu, a kome je još pre nego što se upustim u recenziju mana to što ne pripada DCEU.

A da li zapravo valja?

Ja sam Betmen!

Kada su superheroji u pitanju, radnja se mahom svodi na to da imamo našeg junaka suočenog sa izazovom koji mu nameće glavni negativac, a  u procesu njegovog rešavanja naš heroj izrasta u onakvu ličnost kakva treba da bude, usput šaljući publici poruku o tome koji su principi i moralna načela za koja se vredi boriti.

Lego Betmen ne ide ovim putem jer je Betmen kao lik toliko puta obrađivan da u njemu svi vidimo personifikaciju onoga što je nama bilo najupečatljivije, umesto platforme za ideje i teme na koje su njegovi tvorci želeli da nam ukažu kroz kreiranje i razradu samog lika. Istraživanje takvog Betmena kao osobe je ono oko čega se radnja filma vrti i što reditelj Kris Mekej, uz podršku scenarista Set Grejam-Smita, Krisa Mekena, Erika Somersa, Džareda Sterna i Džona Vitingtona bez blama uzima na zub.

Film počinje sa Betmenom kao svemogućim super-detektivom u crnom plaštu koji, uprkos nemogućim okolnostima, po ko zna koji put osujećuje Džokera i njegovu bandu u njihovom ko zna kom po redu pokušaju da uspostave svoju vladavinu terora u Gotamu. Naravno, on je junak svojih sugrađana koji mu kliču oduševljeno, raduju se njegovom uspehu kao svom i, sve u svemu, su mu neizmerno zahvalni za njegovo postojanje.

Nakon što se Betmen izvlači iz mase obožavalaca on stiže nazad u svoju pećinu gde mi po prvi put vidimo onu drugu njegovu stranu: usamljenog čoveka koji se zatvorio u svoj alter ego kako bi pobegao od odgovornosti suočavanja sa onim što stvarno jeste i što mu je zapravo potrebno.

Šala na tvoj račun

Likova kao likova u filmu ima na pretek ali oni koji nose radnju, pored samog Betmena/Brusa Vejna (Vil Arnet) koji je u središtu priče, su Džoker (Zek Galifianakis), Robin/Ričard Grejson (Majkl Sera), Barbara Gordon (Rozaria Doson) i Alfred Penivort (Ralf Fajnz). Pomenuti likovi su tu prvenstveno da bi se lakše istakli nedostaci Betmena kao takvog, i kako bi do kraja filma on mogao da prođe kroz karakternu transformaciju koja mu je neophodna i neminovna.

Betmen koga mi vidimo u filmu je zapravo produkt popularnog shvatanja ovog lika, koji sam po sebi odudara od onoga što bi on trebalo da bude i predstavlja. Film je u suštini parodija lika i kritika društva i superherojskog fandoma. Brus Vejn kome su roditelji ubijeni, zbog čega je on postao borac iz senke protiv kriminala, je u popularnom shvatanju sveden na super-detektiva koji sve može sam i ima gomilu kul alatki, oružja i vozila.

To je ono glavno što dotiče masu, dok neka dublja, moralna pitanja ostaju zanemarena čak i ako se ona istražuju u medijima kroz koje nam se Betmen predstavlja. Takav Betmen je ko od Boga dan za parodiranje, a tvorci filma to grabe i ne ispuštaju do kraja.

Nalik Betmenu, Džoker je u film uveden kao zlikovac koji postoji samo da bi Betmen osujetio njegove planove. Robin, koji nije imao sreće na filmu, dok je u seriji iz šezdesetih pre svega bio komični element, nam je uveden u film kao neko ko štrči u tom uobraženo savršenom svetu u kome Betmen postoji. S druge strane, Barbara Gordon i Alfred figuriraju kao glasovi razuma uz pomoć kojih nam pomenuti nedostaci i kontradiktornosti titularnog junaka postaju očiglednije.

Sad, možemo da pričamo u kojoj meri su glumci bili uverljivi kao likovi kojima su davali glasove, ali onog trenutka kada prihvatimo da ovo nije samo još jedan akcioni film sa Betmenom shvatićemo da nam ta vrsta uverljivosti nije ni potrebna. Betmen, Džoker, Robin, Barbara i Alfred kao karikature izvornih likova, a ne njihova verna ekranizacije, je upravo ono što treba da vidimo i sam film čini zabavnim.

Toplo, šareno i spektakularno

Sa Lego filmom smo videli šta sve može da se izgradi sa tom danskom plastikom. Sa Lego Betmen filmom ćete videli koliko još ima toga što može da se uradi sa tom istom plastikom. Kreativnost dizajnera je na zavidnom nivou i scene su bogate detaljima.

Koliko truda je uloženo se posebno vidi u Brus Vejnovoj vili, sa detaljno urađenim prostorijama ukrašenim svakojakim rekvizitima. Film se potrudio i da nam dočara izuzetno dugu istoriju Betmena kao lika, sa svim različitim kostimima, stvarnim i izmišljenim, koji čak uključuju i kostim iz četrdesetih (crno-beli, naravno). Tu su skoro sigurno i svi Betmenovi zlikovci, od popularnih i poznatih do opskurnih koje ćete morati da iskopate negde na netu da bi ste se uverili da stvarno postoje.

Svemu ovome treba dodati gomilu animacija lica gde su se tvorci filma potrudili da svaki lik uvek ima odgovarajuću grimasu za datu situaciju. Od početka do kraja vam je jasno da je u stvaranje i oživljavanje Betmenovog sveta uloženo zaista mnogo truda, bez sečenja krivina.

Iako animacija, film ima svojih mračnih trenutaka i scena za koje bi ste očekivali da vizuelno izgledaju mračno. Bez obzira na to, tonovi u filmu su uvek topli i sve izgleda šareno i živo. Čak i rekreacija sukoba između Betmena i Supermena iz istoimenog prošlogodišnjeg filma nije ni približno tmurna i hladna koliko nam je kao takva tamo predstavljena.

Muzika i ostale skrivene (i ne baš) reference

Pored vizuelnog, detalj koji pozitivno dominira u filmu jeste izbor muzike. Film je pun poznatih numera, a muzika iz filma je nešto što bi ste mogli da pustite na stalno ponavljanje. Usudio bih se da kažem da je izbor numera tarantinovski, s tim da pesme skoro sigurno znate od ranije, a ne da ih otkrivate sa filmom.

Za razliku od prošlogodišnjeg Odreda otpisanih, koji je birao muziku po principu „baš je poznato i zvuči kul“, numere u Lego Betmenu su poznate, zvuče kul, ali imaju i jasnu svrhu svog pojavljivanja u svakoj sceni. Najbolji primer je sa navođenjem stihova Majkla Džeksona iz pesme „Man in the Mirror“, koji nose duboko filozofsku poruku, ali ih sledi Betmenovo „Uuu!“, što on koristi da insistira da ceo citat treba da se pripiše njemu, zato što je on, a ne Majkl Džekson, dodao to „Uuu!“ koje je po njemu jako bitno za doživljaj stihova. Ova scena, naravno, služi da nam ilustruje koliko je ovaj Betmen pun sebe i, samim tim, narcisoidan lik. I druge numere se koriste na manje-više sličan način, tako da ni jednu poznatu pesmu ne čujete samo da bi ste je čuli.

Konačno, ako ste filmofili onda će Lego Betmen biti prava poslastica za vas jer je prepun referenci ne samo na prethodne Betmen ekranizacije, već na sve i svašta što je izašlo iz studija Braće Vorner. Supermen, Odred otpisanih i Liga pravednika su samo deo onoga što je potkačeno filmom, a ako vam je neko posebno Vornerovo ostvarenje ili lik ostalo u sećanju, šanse su da ćete ih prepoznati ovde.

Da li je sve tako strava?

Ono što je vrlina filma je istovremeno i njegova slabost. Odvala i doskočica ne manjka, ali se one nekada ređaju tolikom brzinom da ih je nemoguće sve pohvatati. Ako ste optimisti radovaćete se mogućnosti da čujete nešto novo sa svakim narednim gledanjem. Nažalost, njihov tempo je takav da u trenucima kada film uđe u sporije i ozbiljnije faze imate utisak kao da vam je neko izvukao stolicu baš u trenutku kada ste sedali. To stani-kreni ume da oduzme momenat radnji, mada nekoliko sekundi posle takvih prelaza film uspeva da vas uvuče nazad u svoja dešavanja.

Gomila referenci, što muzičkih što vizuelnih, takođe može da vam promakne ako ste nedovoljno upućeni. Konkretno, za vizuelne reference imam utisak da sam dovoljno mator da mogu lepo da ih prepoznam i ispratim, dok mlađoj publici može da bude nejasno što su one u filmu, ili da pomisle da predstavljaju jedno, dok su zapravo nešto drugo.

Konačno, onoj najmlađoj publici, predškolcima i mlađim osnovcima, će većina šala i dosetki da promakne, poput zezanje na račun skraćenog oblika imena Ričard, i parodiranja aktualnog stanja sa DC filmovima i animacijama. Istovremeno, starijima mogu da smetaju moralne lekcije koje se provlače u filmu, mada treba da imaju u vidu da je on pravljen za decu koliko i za odrasle. A to znači da bi trebalo da bude nametljivo edukativan.

Zaključak

Da li je ovo novi Lego film? Ne. Njega ćemo gledati tek 2019. Ono što smo dobili pre tri godine je predstavljalo čudesan splet okolnosti i ne treba očekivati da se sve ponovi na isti način. Umesto toga Lego Betmen je zabavna i lepo osmišljena parodija ovog popularnog (najpopularnijeg?) lika i satira superherojskog žanra i nekih njegovih tipičnih pretpostavki. Može se reći da je došao u pravom trenutku da nas kao fanove suoči sa odrazom onoga što smo kao zagriženi DC-jevci ili Marvelovci postali. Ovo Majkl Džeksonovog čoveka iz ogledala čini jako prikladnom metaforom za kulturni fenomen koji je u poslednjih desetak godina postao neraskidivi deo pop kulture.

Čak i ako niste svesni šire poruke filma, Lego Betmen će vas svakako lepo zabaviti, a i bilo koju decu koju povedete sa sobom. U svakom slučaju ćete svi naučiti nešto o prihvatanju onoga što jeste, o značaju porodice i zajednice, i da oslanjanje na druge i otvorenost ka saradnji nisu znak slabosti već poverenja prema onima koji su deo vaših života. Ove jake poruke, bez obzira na pomenute nedostatke, su upravo utisak koji film treba da ostavi.

Zabavno, poučno, i vredno jedne solidne osmice. Idite, pogledajte, i lepo se zabavite sa filmom.

Ocena: 8/10

Silos – Hju Hovi

Posted on by Danijel Kuzmić

„Andergraund“ SF na američki način

Poslužio sam ovom malom igrom riječi kako bih vam u jednom rečenici dočarao inicijalni izdavački pothvat, a ujedno i mjesto dešavanja romana. Silos na internetu reklamiraju kao znanstveno fantastični postapokalistični andergraund hit roman s kojim je jedan SF autor zaradio milijun dolara elektroničkim putem i prije nego je roman dospio u knjižare. Pitate se kako je to moguće? U današnje informatičko doba kad je elektronička knjiga u uzlasku, barem na zapadu, to nije neobično. Silos je od inicijalno samoobjavljenih kratkih priča/poglavlja kao Kindle e-book od 2011. prešao dug put da bi se nakon nekoliko godina završio kao svjetski poznata i priznata trilogija. U ovoj recenziji osvrnut ću se na prvu knjigu iz trilogije. Vjerujem da je najvažnije ljudima predstaviti prvi dio za kojim uvijek mogu posegnuti i testirati moje iskustvo, pa onda procijeniti te po želji nastaviti sa serijalom. Izdavač „Znanje“ je u Hrvatskoj objavilo prva dva dijela, a izdavanje trećeg je odgođeno do daljnjega zbog slabe prođe. Stara priča. Ali na internetu i na engleskom jeziku knjige su više nego dostupne.

U Silos nas uvodi prvo poglavlje nazvano Holston, po glavnom liku tog poglavlja i šerifu koji je nakon smrti svoje žene mislio da je odgonetnuo tajnu Silosa i Čišćenja. Naime, u nekoj neodređenoj budućnosti zatvorena unutar ogromnog podzemnog silosa živi cjelokupna populacija Zemlje, jer vani vlada „nuklearna zima„. Okoliš je nepogodan za ljude i ubija svakog tko izađe van. No je li to stvarno tako?  Istina ili ne, svatko tko posumnja u istine koje nosi Poredak i makar samo izrazi i izusti želju za odlaženjem van, biva osuđen na smrtnu kaznu Čišćenja.  Silos je podijeljen na stotinjak razina, i svaka od razina ima svoju određenu funkciju. Naravno, što si niže na razini, manje vrijediš. Sredinom Silosa prolazi stubište koje je jedini način prijelaza s razine na razinu.

Iako glavnu riječ u Silosu prividno vodi gradonačelnica, Informatika drži svo esencijalno znanje Poretka i Nasljeđa i potajno vlada Silosom. Na najnižem nivou leži prljava Mehanika koja je samo srce održavanja cijelog silosa. Mada su oni najvažniji, oni najmanje vrijede. I tu nalazimo našeg glavnog (ženskog) lika Džulijet koja će pokušati  razbiti stare tabue i biti uzrok nove Pobune koja će sve promijeniti. Holstonova smrt i smrt trenutne gradonačelnice izazvat će indirektno novu Veliku pobunu. Šef Informatike Bernard preuzima vlast nakon pobune te novači mladog Lukasa Kajla koji će postati novi šef nakon njega. Juliette biva poslana također na Čišćenje nakon čega otkriva nevjerojatnu istinu – njihov silos nije jedini, a sve ono što su ih učili nije u potpunosti točno! Odnosno otkriva tek mali komadić istine, vrh sante leda… I tu počinje duga priča, koja ima korijene u ne tako dalekoj prošlosti kako akteri misle.

Priču pratimo iz više aspekata, ovisno koji lik nosi priču u momentu određenog poglavlja. Priča se konstantno raspliće i nadograđuje svakom novom stranicom i stvarno vas vuče do kraja. Pa čak i onda ostane mnogo pitanja. Kako je roman pisan i objavljivan na netu praktički poglavlje po poglavlje, možda će vam na početku radnja izgledati malo rascjepkana i nejasna dok se ne dođe do određenog poglavlja gdje počinju pravi heroji romana. No priča vrlo brzo uvuče čitatelja i konstantno ga drži u neizvjesnosti, gradi se kao roman misterije i jednostavno moraš čitati dalje kako bi otkrio što se kvragu ovdje dešava? Odnosno što će se događati s likovima, što je zapravo Silos i tko i zašto ga je izgradio. Mitologija se u pozadini stalno nadograđuje, no tek s drugom knjigom načet ćemo prave tajne. Uglavnom, prva završava sasvim zadovoljavajuće…

Kako bi roman postao još popularniji širem dijelu populacije autoru nedostaje još samo filmska ekranizacija i to je to. Da se navuče i onaj dio filmske publike koji zazire od pisane riječi. Za kraj samo da navedem proročanske riječi kojih se boje tirani, čuvari višestoljetnih dogmi i istine i koji ih pokušavaju zatirati različitim propagandama poput spomenutog Poretka iz priče.

„Ideje su zarazne. To je osnovno načelo Poretka.„

Dorijanovo zaveštanje – Nikola Jovanović

Posted on by Milena Stojanović

U Oktobru 2016. godine, malo pre Sajma knjiga u Beogradu, objavljena je knjiga Dorijanovo zaveštanje mladog autora Nikole Jovanovića iz Niša.

I ako istoričar od ovog romana ne možemo očekivati samo ređanje istorijskih činjenica. Nikola je uspeo da stvori čitav jedan svet, da izmašta likove, gradove, okruženje, a sve to na veoma slikovit način. Još kao dete sam uvek stvarala svoj film u glavi, dok čitam neku knjigu, ali ova knjiga me naterala da pored svog filma, poželim još ovakvih. Dorijanovo zaveštanje je prva knjiga iz tog serijala, i slobodno mogu reći da je odlično započet serijal.

Nikola je osmislio svoj kontinent Ardaniju, predivnu prirodu, i likove koji ga nastanjuju. Ono što me je veoma privuklo su dijalozi, veoma jasni, kratki, a opet veoma efektni, puni emocija, iz svakog razgovora stiče se utisak kao da oni pored vas razgovaraju, svađaju se, razmišljaju, kuju planove…

Severna granica carstva je pala, i veliki car Henri Osloboditelj pokušava da sačuva što se sačuvati može. Kada pozove kapetana Tea, daje mu zadatak, koji će Teo morati da ispuni u Svetogradu, gradu stotinu vera i hramova. Davno izgubljeni narod Mitrandita, jaše na drevnim slonovima Elfantima, i Teo mora pre njih da iznese relikvije iz Svetograda. Upravo tu počinje napetost, jer je Teo rastrzan i shvata da je u mestu koje je srce raskola između naroda i Enarija – vilin ljudi.

Ideja o Dorijanu, kao velikom ratniku, je tu, da nas podseti, kako su se nekada zbog slave i ratovanja odgajala jaka muška deca, a opet ima i nežnih ali jakih ženskih likova. Kao i u skoro svim knjigama epske fantastike, ova je prekinuta tačno gde treba, razrešavajući brojne probleme i situacije na koje junaci nailazi, ali ostavila dovoljan broj za nastavak.

Veoma je interesantna priča koja prati mladu devojku Taru, Kraljicu kišnih svečanosti, sa juga Ardanije. Tara ne želi više da živi u svetu gde misle da su oni jedini krivi za Propast. Ona želi da istražuje, da putuje sa svojim prijateljem Egornom, to im je već dugogodišnja želja i planirali su da odu karavanom, koji pristiže jednom u pet godina. Ali elementi za kojima mnogi tragaju je ipak drže na mestu na kom je odrasla. Elementi koji mogu velikim osvajačima poslužiti za uništenja čitavog sveta, sada su ponovo predmet traganja, a samo najhrabriji ih mogu sačuvati. Velika vezanost nje i njenog dede, je opisana na predivan način, ali i njegova želja da je zaštiti od sveta van njihovog naselja, zlih ljudi, prevaranata, briga kojoj svi teže, kada dete želi da ode od kuće.

Da ne bih otkrivala detalje radnje, samo mogu reći da je Nikola uspeo da napravi toliko zapleta, da će vas knjiga vući da je pročitate u dahu, da što pre saznate ko će se sa kim udružiti, ko će se rastaviti, ko od njih obogatiti, ko povući, a ko raditi onako kako misli da je najbolje.

Interesantna priča koja prati sudbine različitih likova, njihove misli, odluke, borbu. Sa svakim likom se možemo poistovetiti, i svakog lika zavoleti. Jedna neverovatna priča, protkana prelepim opisima, vešto ispisana i satkana u ovaj roman, dovešće vas do željnog iščekivanja nastavka. A, koliko je meni poznato, biće ih, i verujem da će biti još bolji i još interesantniji nego Dorijanovo zaveštanje.

Morgan Lost, br. 06 Porodica Zec

Posted on by Kristijan Šarac

Ako pratite ovaj serijal sa nama, onda sigurno znate ko su istinske zvezde Novog Heliopolisa. Za one koji ipak toliko ne prate ni nas ni Morgana Losta, da kažemo da su u pitanju serijske ubice.

Oduvek su takvi zlotvori budili maštu autora, pa su tako stvoreni neki od ubica koje svi znate, neki od njih su Hanibal Lektor Norman Bejts, Džejson Vuris, Fredi Kruger i Majkl Majers. Postoje i oni koji su baš zbog bujne mašte mnogih autora evoluirali u monstrume, a jedan od njih je svakako i Aron Kominski alias Džek Trbosek iako samim svojim delima jedva da spada u serijske ubice (ubio pet žena, a tri žrtave je minimum sa kojim dobijaš pridev serijski). Verovatno je tu zbog svoje brutalnosti i činjenice da nikad nije uhvaćen. Isto kao i slučaj Lizi Borden, jer jedino što je istina da je ubila roditelje sekirom i oslobođena optužbe. Sve drugo je mašta mnogih autora.

No, ne bi trebalo da se zavaravate, u stvarnosti postoje oni kojima nisu potrebne maske da bi bili monstrumi, i ovom prilikom ću predstaviti neke od njih. Pedro Alonzo Lopez alias Monstrum s Anda ubio je više od 350 devojčica u četiri države. Džefri Damer po onome što se zna ubica 17 muškaraca, uz upražnjavanje kanibalizma i nekrofilije. Dr. Harold Frederik Šipman ubio je 250 svojih pacijenata, prepisujući sebi njihovu imovinu i kremirajući ih da sakrije tragove. Alin Vurnos sitna kriminalka dok ne ’pukne’ i ubije 7 muškaraca – sve to možete videti u filmu Monstrum gde je igra Šarliz Teron.  Delfina i Maria Gonzales su vodeći javnu kuću ubile 92 devojke, bar po onome što je istraga saznala. Ahmad Suradži je ubio 42 žene, potvrđeno, a sumnja se da ih je bilo čak 80, jer je verovao da će tako dobiti mističnu magijsku moć, streljan je. Lusi Garavito osumnjičen za ubistvo 400 dece, priznao 140, osuđen na 60 godina robije. Ted Bandi davitelj koji je po nekim saznanjima ubio više od 100 ljudi, skončao na old sparkiju. Andrej Čikatilo alias Kasap iz Rostova osuđen za ubistvo 52 žena i dece, pogubljen metkom u čelo. Knjiga i film Dete 44 govore o ovom slučaju. Pedro Rodrigez Filo je osuđen za 71 ubistvo, ali kako on tvrdi počinio ih je preko 100, prva žrtva mu je bio otac kom je pojeo srce sa 14 godina, služi 4 kazne od 30 godina.

Ipak vi se možete opustiti i pored svih ovih užasa, Morgan je tu da ih drži podalje od nas.

Kristiano Spadavekia je crtač koji se proslavio radom na serijalima Brendon i Magični Vetar.

Porodica Zec je epizoda koja počinje različito od dosadašnjih, naime slikom proslave i seksa. A onda se sve pretvara u krvavi pir i to, čini se, bez ikakvog valjanog razloga. Noć veštica je, a Morgan je u bioskopu na horor maratonu, nesvestan toga da mu se i iza leđa odvija stvarni horor. No čim postane svestan, juri za osumnjičenim maskiranim parom. Noć veštica ne pomaže našem heroju, te mu lovina nestaje. Potom, u razgovoru sa prisutnima i kapetanicom policije, zaključuje da im to nije prvo zlodelo, a trag ga vodi u striparnicu, jer su zločinci izgledom isti kao junaci strip serijala.

Interesantan detalj je taj da iako se priča samo o izmišljenim naslovima autori ipak natpisima daju omaž popularnim serijalima Korto Malteze i Dilan Dog. Autor dotičnog serijala malo približava radnju Morganu i nudi mu da bude lik u narednom. Naš heroj prisustvuje klubu fanova dotičnog stripa, i družeći se sa tom čudnom grupom nada se da će doći i do ubica. Potom autori, namerno i bez nekog bitnog učinka na radnju i tok priče, rade dve stvari od kojih se verujem ne samo meni diže kosa na glavi – cepaju stranicu i Pandora izjavljuje da je to za decu. Srećom, strip odavno nije marginalna i zanemarljiva pojava, čak ni tvrde struje elitizma ga ne bi mogle svrstati u šund. Ali da se vratim priči, mozganje Morganu uopšte ne pomaže da bude bliži da otkrije ubice, a stvari postaju sve bizarnije i brutalnije. Ubice će se odlučiti na izazov Morganu, upravo posetom jednoj od malobrojnih osoba do kojih mu ju stalo. Ipak naš heroj ima mudre prijatelje, a ubice su preterano samouverene i tako, razvlačenjem, ipak stižemo do obračuna. Kraj ipak neće biti kakav bi ste očekivali, gluposti, sećate se: u Novom Heliopolisu nema srećnih krajeva.

Ova epizoda je jedna od onih za koje nećete osetiti oduševljenje, ali nećete ni biti razočarani, jer je samo odrađena sa scenarističke strane, mada kraj popravlja taj malo bled utisak. Dok crtač nekako nema karakteristike ni dobre ni loše, što ume da bude jednolično, ipak je ovo umetnost i mora da izaziva osećanja ma kakva ona bila.

Ali ovo nam, svakako, nam nije poslednje pisanje, zapravo što da ne najavimo, već u narednom pisanju imamo nešto posebno za vas, tako da spremite se.

Poslednji grad: Izdaja – Nebojša Petković

Posted on by Nataša Milić

Ledenog 24. januara, u beogradskom klubu ’’Popara’’, pedstavljen je treći, završni deo trilogije Nebojše Petkovića ’’Poslednji grad: Izdaja’’, u izdanju kuće ’’Portalibris’’.

Pred brojnom publikom, u vedrom i toplom okruženju, o knjizi su govorili urednica Dubravka Dragović-Šehović, Marko Vasić, Boško Ćirković Škabo iz ’’Beogradskog sindikata’’ i Aleksandar Petrović, frontmen grupe Ortodox Celts.

Nebojša Petković, ljubiteljima fantastike poznat kao autor kratkih i nešto dužih priča, romanom ’’Izdaja’’ okončao je svoje najobimnije i za sada najznačajnije delo, serijal o Poslednjem gradu.

Njegovi romani ’’Potraga’’, ’’Rat’’ i ’’Izdaja’’ formom podsećaju na nastavke popularnih serijala epske fantastike, iako bi se sadržinski pre mogli označiti kao postapokalipsa. Naime, radnja je smeštena u ’’novi srednji vek’’, onaj koji dolazi kao posledica moderne bezobzirnosti, a kom još više no srednjem veku iza nas pristaje naziv ’’mračno doba’’.

Sam autor ne insistira na bilo kakvim žanrovskim odrednicama, nego svoje romane smatra prosto fantastikom, dok njegvi prvi čitaoci, koje smo imali prilike da čujemo na promociji, u njima vide kvalitetnu literaturu i jedinstvenu ponudu na našem književnom ’’tržištu’’.

Alaksandar Petrović, najšire poznat kao muzičar Aca Seltik, a bogami i kao poznavalac  mitologije i pisac fantastičnih priča (Art-Animin almanah ’’Književna fantastika’’ iz 2015. godine) ispratio je i svesrdno pomagao nastajanje ove trilogije od prvog do poslednjeg slova. Bio je strpljiv čitalac, savetodavac, čak i recezent, tako da je možda najpozvaniji da primeti kako je Nebojša Petković od ’’Potrage’’ uznapredovao, te da se u ’’Izdaji’’ može naći njegova najpromišljenija i najzrelija knjiga.

Marko Vasić, predani čitalac i poznavalac fantastike, pohvalio je idejnu osnovu i karakterizaciju likova, koja ove romane izdvaja iz mnoštva avanturističkih priča upakovanih u živopisno srednjovekovno okruženje.

Boško Ćirković Škabo nam je ispričao da je autora upoznao tako što mu je zatražena dozvola da se u romanu upotrebi njegov stih. Ova okolnost mu je probudila interesovanje za sam roman, pa i za domaću fantastiku koju, iako je od detinjstva voleo SF, ranije nije pratio.

Prikazan je trejler urađen za trilogiju, govorilo se o motivima i o inspiraciji za njen nastanak. Pomenuti su idoli i ideali autorove (pa i moje) generacije, pušteni delovi filmova koji su uticali na njegovo odrastanje, lični i spisateljski razvoj. Malo se raspravljalo o padu civilizacija: da li je krah i zaborav moguć onako kako je to autor prikazao ili je reč o romanesknoj brzini. Bilo je reči o kulturnim korenima, koji ostaju duboko u razorenoj zemlji, pre svega o hrišćanskom pogledu na svet, dominantnom u sve tri knjige, ali o upotrebi i zloupotrebi slovenske mitologije u savremenoj literaturi.

Dubravka Dragović-Šehović istakla je atmosferičnost i lepotu pripovedanja, veštinu autora da nas nenametljivo provede kroz razrušene, u korov zarasle gradove, nastanjene mutantima i strvinarima, kao i sposobnost da nas uvede u unutrašnji svet svojih junaka.

U svakom slučaju, za žitelje Srbije priča o traganju, borbama i najtežem iskušenju vezanom za Poslednji grad svakako će biti nešto više od bajke o prošlosti ili sna o budućnosti, pošto se ovaj serijal, u najboljoj tradicije fantastičarskih dela, bavi mnogim aktuelnim i veoma živim problemima iz sadašnjosti.

Dilan Dog Super Book Br. 38 – Sedam prokletih duša

Posted on by Kristijan Šarac

Što bi rek’o Džoni Štulić ’padaju vlade, a naše ruke više nisu mlade’ iliti nova uprava radi na Dilanovom serijalu. A Dilan stari i menja se nabolje, ali ostaje mlad duhom, baš kao i mi. Pa tako se i Super Book edicija menja i ovo je poslednji broj u ovom formatu i izgledu. Naime, sveske će postati obimnije, takoreći prave male knjige sa   epizodama i do dvertapedeset strana, te baš kao u redovnoj seriji sa redizajniranim odnosno transkribovanim logom (da, znam, ne gledaju svi na to kao na dobru promenu, ali ja da). Bilo je neophodno prilagoditi sve nazive našem divnom jeziku, a i zašto bi bili Dylan i Tex kad je i izgledom i pravopisom ova novina ispravnija a vizuelno uopšte ne odudara od onog na šta smo navikli. Svakako možemo tražiti dlaku u jajetu, ali ovo je napredak. E sad, što se tiče ’dlaka’ ovaj napredak diže cenu, to bi mogao biti problem, ali ljubitelji Zagora se sa tim godinama nose, bacite pogled na obime Odabranih priča i cene i odmah će vam laknuti. Uostalom, strip je porok kao i svaki drugi, dakle odvojićete vi za njega koliko god to iznosilo.

Kako u Super Book ediciji izlaze samo odabrane priče iz Giganata i svih onih izdanja van redovnog serijala, imaćemo priliku da u ovom broju vidimo na delu dva majstora koja ne treba posebno predstavljati Ticijano Sklavi i Korado Roi (uostalom obojicu sam predstavio ranije već), a danas ćemo konačno videti i epizodu koju je Gručo najavio par brojeva ranije zlobnom šalom da je nećemo dočekati mladi, pa dok još to jesmo, da krenemo sa čitanjem…

Sedam prokletih duša – Dilan ulazi u hotel Zanador, gde je dospeo jer mu je plaćena ogromna svota da se pojavi. Tu ga dočekuje neobičan hotelski radnik. Nešto potom Dilan počinje ćaskati sa jednom gošćom i vidimo da ga je Gručo zarazio svojim vicevima, te je i on ubacio par dosetki. Dok čekaju ostale goste, koji pristižu jedan za drugim, Dilan pokušava da se upozna sa mestom i prisutnima. Kada se napokon okupe za večerom, domaćin, koji je samo glas, govori im da su pozvani da bi umrli. Sledi omaž kraljici krimića Agati Kristi i njenom verovatno najpoznatijem romanu Deset malih crnaca, i upravo tako, prvi član družine nas napušta uz prigodan stih. No jezivije je i od toga. Panika hvata prisutne, automobili su im nestali, dakle prisiljeni su da ostanu i da se suoče sa domaćinom ili da umru jedno po jedno. Pošto se smire, svi se povlače na počinak. Dilanova noć je sve osim mirna, a izjutra je epilog iste verovatno iznenađujuć i za domaćina i njegovu horornu poslugu. Ili ipak nije.

Još jedan član šarolike družine manje, i ovaj put pesmica je tu i prati knjigu.  Potom pokušavaju napustiti hotel pešice. Jedan član ekipe ipak ostaje u hotelu i – ostade ih četvoro. Ostali su sprečeni da odu  i vraćaju se u  hotel da bi ih nakon te noći ostalo troje. Njih troje pretražuju kuću, ali ne uspevaju da saznaju ništa što i pre nisu znali. Dok Dilan šeta kućom tražeći dokaze – ostade ih dvoje. Usled toga Dilan je uveren da ima ubicu kraj sebe, te će uslediti ludilo i ostaće ih jedno. Dilan, naravno. Potom se pojavljuje i tajanstveni poslodavac koji ima savršeno natprirodno objašnjenje svega i iako se kaže da hotel Zanador služi samo za jednokratnu upotrebu, on ipak i dalje stoji čekajući svoje sledeće goste – to ste vi dame i gospodo, dobro došli.

Ova epizoda je sve što Dilan Dog treba da bude. Znate onaj osećaj kad ostanete zamišljeni nakon priče, e pa ovde Ticijano Sklavi to vrlo lako postiže i ne samo to, jer iako bez Gruča, duhovitost je tu. Ako gledamo dakle scenario, najbolja epizoda u dugo, dugo vremena. Šta reći za crtež – standardno dobar Korado Roi, ali pošto je epizoda izuzetna, onda se i crtež ističe. Još nešto, iako ne pominjem često tvorce naslovnica, Klaudio Vila je ovom to zaslužio. Da, čini se da je ovo  upravo jedna od onih epizoda koju ne biste smeli da propustite.