Blog

Agent Karter

Posted on by Mladen Vukčević

Sa žaljenjem vas obaveštavamo da je jutros, 3.juna 2016. godine, u 95. godini života preminula Margaret „Pegi“ Karter, osnivač i dugogodišnji direktor ŠTITa i jedna od najuticajnijih osoba u svetu spijunaže. Sahrana će se održati u Londonu uz sve državne počasti gde će porodica i prijatelji odati poštu Karterovoj.

U pletori Marvelovih junakinja koje variraju između heroina sa sindromom slomljenog kuka (dugo korišćena poza u stripovima gde se u isto vreme vidi i poprsje i zadnjica) i jednodimenzionalnih ljubavnih veza, Margaret Karter je bila heroj koja je, u svakom mogućem smislu, bila jednaka svojim muškim kolegama, prijateljima, pa i svojoj velikoj ljubavi – Stivu Rodžersu. Snaga Margaret Karter je bila u njenoj nepokolebljivosti i neumoljivosti. U vremenu kada je biti žena značilo biti porcelanska lutka, Karterova je bila sve ono što su generacije žena sanjale. U svakom smislu nezavisna, čak pomalo i svojevoljna, Karterova je sasvim sama, uzdignute glave, prkosila svima onima koji su je nipodaštavali a oni koji su bili dovoljno glupi da je potcene, na svojoj su koži osetili šta Pegi može da uradi. Pegi Karter je jedna od retkih koja nije bila ljubav jednog heroja, ona je, prema svakoj znanoj definiciji te reči, zaista bila heroj.

Kada je, nakon velikog interesovanja, januara 2015. godine, Hejli Atvel obukla crveni šešir i koraknula ulicama Njujorka, televizijska scena je bila bogatija za još jednu seriju iz Marvelove kuhinje a istorija modernih adaptacija stripova se pisala. „Agent Karter“ je postala prva serija u XXI veku koja je vodila poreklo iz stripova a glavni lik bila žena. Korak koji su kasnije napravili i CBS sa „Superdevojkom“ i Netfliks sa „Džesikom Džouns“ bio je zaista bitan, a Marvelovo opipavanje terena se pokazalo, barem na trenutak, jako uspešno. Tokom dve sezone „Agent Karter“ je bila serija koju su ljubitelji stripova voleli, kritika izuzetno visoko kotirala a ne tako mnogobrojna publika uživala u njoj. Zajedno sa vešću o smrti Margaret Karter unutar Marvelovog univerzuma, leto 2016. godine donelo je i ukidanje „Agent Karter“ sa programske šeme ABC.

Tokom dve sezone, „Agent Karter“ je nosila na sebi teret ogromnih očekivanja suprostavljenih skromnom budžetu i slaboj promociji. ABC je smestio seriju u zimsku polusezonu tokom januara i februara, u takozvano „mrtvo doba“TV sezone. I pored ovakvih uslova, „Agent Karter“ je privukla gledaoce, barem dovoljan broj njih koji bi joj zagarantovao i drugu, sada već poslednju (na ABC-u) sezonu. Serija je pratila život Margaret „Pegi“ Karter nakon II svetskog rata i njen položaj u SSR-u gde je bila skrajnuta u ćošak sa zadacima poput donošenja kafe i osveženja svojim muškim kolegama. Međutim ono što je trebalo da služi kao podsećanje gde joj je mesto, Karterovoj je služilo kao samo jedna od bezbroj besmislenih prepreka na svom putu. Kada Hauard Stark dospe na listu najtraženijih zbog sumnji da je prodavao oružje državnim neprijateljima, na Karterovoj je i Starkovom batleru, Edvardu Džarvisu da dokažu njegovu nevinost. Druga sezona serije se fokusirala na zbivanja u Los Anđelesu kada tajno društvo otkrije izuzetno jak izvor energije i pokuša da ga iskoristi u sopstvene svrhe.

Još od prve scene kada sivilo njujorških ulica razbija crven šešir i plavo odelo Karterove, sa njenim sigurnim hodom u suprotnom smeru od mase muškaraca u sivim odelima, tematika serije je bila jasna. Koliko se „Agent Karter“ bavila špijunskim zaverama, tajnim društvima i teško objašnjivom naukom, toliko je ovo bila priča jedne žene koja se našla u situaciji gde mora da brani sopstveno mesto. Karterova je bila svesna svojih sposobnosti i vrednosti, svog intelekta i mogućnosti ali u dobu kada je za ženu mesto bilo pored šporeta a ne u državnoj službi, kada je varjača a ne pištolj trebalo da bude u ženskim rukama, a kulinarstvo i damsko ponašanje najvažnije stvari u životu jedne žene, Karterova je predstavila jednu drugu stranu te slike. Onu koju muškarci oko nje nisu dotada videli, a koja i dan danas izaziva iznenađenje i čuđenje.

I upravo u tome i jeste Pegina čar. Ona nije ni koketna Crna udovica ali ni bezlična Džejn Foster u koju se neki superheroj zaljubio. Margaret Karter je posebna kao junakinja ne samo po nedostatku supermoći već i po beskompromisnom razbijanju klišea o ženama. Doba Ksena ratnica i Amazonki je zaista prevaziđeno, iako Pegi itekako ume da se izbori sa svojim protivnicima i fizički ako treba. Ona nije seksipilna na očigledan, vulgaran i uvredljiv način, toliko karakterističan za stripove. Ona nije ženska verzija muškog heroja, Pegi je prava heroina. Njena ženstvenost nije ugrožena njenim sposobnostima a njene sposobnosti ne zavise od njene ženstvenosti. Pegi je zaista jedinstvena jer je ona jedna od retkih koja ne može biti zamenjena muškarcem na način na koji to ništa ne bi promenio što se zapleta tiče. Lik Pegi Karter je savršen odgovor na hičkokovsku dihotomiju madona-kurve i načina na koji se čak i danas predstavljaju žene na malim ekranima. U suštini, serija je pokazala da ženstvenost i herojizam nisu isključivi i da žena ne mora postati ni zavodnica ni muškarac da bi premlatila nekog na mrtvo ime.

Pored Peginog dinamičnog karaktera, serija je posedovala niz aduta koji su je činili pravom poslasticom. Vizuelno gledano, dve sezone su predstavljale omaž različitim epohama i delima. Dok je prva sezona inspirisana Njujorkom iz četerdesetih, druga sezona je pravi umetnički omaž „Poverljivo iz L.A.“ Maestralna postavka je predvođena Hejli Atvel koja je u Karterovu ulila svaki atom svoje energije i šarma, što se lepo vidi kroz celokupnu seriju. Džejms D’Arsi koji glumi Džarvisa je udahnuo život kompjuterskom Džarvisu Pola Betanija iz „Gvozdenog čoveka“ kombinujući izuzetnu skromnost, britansku uštogljenost i očaravajuću nespretnost u lika kom se u jednom trenutku smejete a već u narednom ga žalite zbog svega na šta ga tera Hauard Stark. Bridžet Rigan, poznatija po ulozi Kejlan Amnel u „Legendi o Tragaču“, vraća se na male ekrane kao TV verzija Crne udovice, školovana u Crvenoj sobi. Hemija između dva ženska lika u seriji zrači magnetizmom, posebno u drugoj sezoni, kada ovaj odnos polako prerasta u odnos koji imaju Nik Fjuri i Nataša Romanov. Muškarci u seriji variraju od Haurda Starka, koji je po toliko toga sličan svome sinu Toniju, dobroćudnog agenta Suoze koji pokušava da zaštiti Pegi od svojih kolega a i da joj nekako stavi do znanja da je zaljubljen u nju ali i Džeka Tompsona koji biva ugrožen Peginom sposobnošću. Svaki odnos u seriji donosi mnogo drame i predstavlja pravu borbu za opstanak i gotovo je fantastično videti kako ne postoji uniformnost odnosa, već je svaki od njih poseban i jedinstven na sopstven način.

Međutim, kraj je za Karterovu prebrzo došao. Šta je tome kumovalo nije baš najjasnije a istina, kao i uvek u Holivudu, koegzistira negde između. „Agent Karter“ svakako nije imala neki dobar rejting, ali imajući u vidu vreme prikazivanja kao i činjenicu da daleko skuplji projekat „Agenti ŠTITa“ donosi tek malo bolju gledanost, teško da se samo time može opravdati odluka ABC o ukidanju serije. Treba imati na umu da je ABC promenio vođstvo i da su doveli novog direktora igranog programa koja izgleda nije oduševljena celokupnim Marvelovim univerzumom na ABC-u. Na to dodajte da je ABC uposlio Hejli Atvel kao zvezdu nove serije koja dolazi na jesen, a takođe i da je tim koji je radio „Agent Karter“ deo filmskog, a ne TV dela Marvel studija. Ova poslednja informacija je možda i najbitnija jer fasada Marvelovog „bratstva i jedinstva“ polako se ruši kao kula od karata. Da li je u sukobu između Kevina Fajgija (Kevin Feige) (MCU) i Ajzaka Perlmutera (Isaac Perlmutter) (MCTVU), „Agent Karter“ postala kolateralna šteta koju je ABC iskoristio radi sopstvene dobiti jeste jedna od spekulacija. Kada se svedu računi, nije teško zamisliti ovaj scenario posebno u vreme kada su sa TV strane Marvelovog studija počele izuzetno glasne (i još gore, javne) prozivke na račun vođstva MCU. Bilo kako bilo, „Agent Karter“ je završila svoje putešestvije na ABC-u a da li će preko 100 000 potpisa na Internetu navesti Netfliks, koji pokušava da se umili Fajgiju i njegovom timu, usvojiti „Agent Karter“ ostaje nam da vidimo.

Pegi Karter je heroina na koju je svet adaptiranih stripova dugo čekao. Iako se činjenica da je serija ugašena nakon dve sezone može smatrati neuspehom, za dve godine svog postojanja, „Agent Karter“ nam je dao jednog od retkih Marvelovih ženskih likova koje ćemo sigurno pamtiti. A kada sledeći put dozvolite da neko drugi diktira ono što jeste, setite se Pegi. Setite se Pegi Karter i uradite ono što bi ona uradila. Naterajte ih da shvate vašu vrednost.

Grička vještica – Marija Jurić Zagorka

Posted on by Dijana Čop

 

U kompleksnom dobu inkvizicije, između renesansnih ljubavi, naučnih otkrića I vladavine straha I diktature, izrađaju se vrsni buntovnici koji svoju borbu za pravdu I kidanje lanaca religije, započinju na Griču, jednom malom hrvatskom gradu.
Ovo je jedna istinita priča koja zapravo objedinjuje realno i nerealno.
Ona počinje intrigantnim verskim obredom i ubistvom plemića kraj Krvavog mosta, u istoimenom delu knjige koja otvara vrata za još šest nastavaka koji slede. Plemić biva odeven u plašt nakome je istkano zlatnim vezom da je on tek prvi od devetorice, a najmisteriozniju uverturu zločinu predstavlja žena koja se nakon svakog sledećeg ubistva pojavljuje u kuli, ostavljajući samo svoju senku pod modrim svetlom i gaseći fenjer nakon slikovitog rituala. Niko je nikada nije video, niti uspeo pronaći.
No, priča zalazi dublje u tajna društva i velike intrige među visokim plemstvom Hrvatske. Knjiga se ne bavi isključivo zločinima koji se misterioznim lančanim dešavanjima odigravaju među meštanima i plemstvom, već ulazi dublje u tematiku apsurdnosti samog zakona o proganjanju i kažnjavanju veštica, raskrinkava besmislene optužbe kojima su se mlade žene sumnjičile za veštičarenje samo zato što su imale neizmernu lepotu ili intelekt.
Ovo delo pruža jedan svojstveni revolt vremenu koje pokušava da kompresuje umove, shvatanja i život običnih građana pa i onih koji su rođeni u dobrostojećim kućama.U prvom delu rađa se junakinja Stanka koja je primorana da se bori protiv utvara, teškog života i žene koja ju je primila pod svoju zaštitu i spasila sa ulice. Ali Stanka mora biti preobučena u muškarca, da bi se izborila sa svima onima koji u ženi vide samo predmet bluda, igračku ili dobar mamac za lomaču. I sve ne bi tako teško padalo da jedan od glavnih heroja Jurica Meško ne postaje deo njenog života i čovek koga je ona videla ne samo kao junaka naroda, već i svog sopstvenog.
Ali ishodi svakog dela su baš ono što ostaje čitaocima da sami otkriju. Situacije su povezane i svaka priča pri kraju otvra novu avanturu. Zato u drugom delu upoznajemo kontesu Neru koja će svojim buntovnim duhom, pameću, snalažljivošću ali i velikoj ljubavi koju želi po svaku cenu da izbegne sa kapetanom Sinišom, obeležiti kao najlepšu avanturu među romansama svetske književnosti. Nije samo lomača ono što lomi ljudski duh, već i čežnja, neizvesnost i samoća.
Kontesu osvaja veliki junak među junacima, svojom hrabrošću, misterioznošću i pismima ispisanim sopstvenom krvlju. Proći će dugo vremena dok ona prihvati ljubav a proći će još više u borbi da se ta ljubav ostvari. Tu između nekoliko vatri, pod večnom pretnjom smrtne kazne, osuđena svojom lepotom i nepomirljivošću sa dogmama, pod okriljem caričine ljubomore a ujedno i zaštite, uz strahopoštovanje i mržnju svih gričkih žena, Nera svojim karakterom spaja i osvaja nezamislivo.
Ovu knjigu je napisala Marija Jurić Zagorka. Rođena u Hrvatskoj, svoju karijeru započela je kao novinarka kakve krajem XVIII veka nije bilo, jer žene nisu imale svoja otvorena prava. Međutim pored ljubavi prema istoriji i novinarstvu, pokrenula je čitav niz objava vezanih za inkviziciju. Uzela je u svoje ruke istraživanja iz vremena kada su žene kažnjavane spaljivanjem na lomači. Naime, niz romana Grička vještica Marija Jurić započela je daleko od književog dela. Bile su to povezane priče pisane u vidu stripova i mogle su se nabaviti kod bilo kog prodavca novina. Međutim izdavač je na kaju knjige greškom napisao “nastaviće se”, i time ostavio prostora za nastavak.

“Grička Vještica” kse vremenom iz jednog proširio u niz od sedam romana. Zvanično je izdat 1912. godine. Nosi priče inspirisane istorijom i spisateljičinim istraživanjima. U ovom romanu akcenat je na pričama nepravedno kažnjenih žena i hirovima jezuitskih spletki. Radnja se dešava uglavnom u Griču – gradu u Hrvatskoj. Delo je izazvalo burne reakcije, jer je, shodno sa vremenom u kome je pisano, crkva bila prilično nezadovoljna njenom ulogom u knjizi, ali ono što je najbitnije pripovedanje je bazirano na istini, ulepšano samo ličnostima kroz burne ljubavne priče. Pisana je na starom srpsko-hrvatskom jeziku. Čak i sa socijalno-političke strane, spisateljica se potrudila da objasni mnoge srpsko-hrvatske odnose koji su narode mogli samo da podsete na bratstvo koje su delili nekada.
Međutim, ovo delo ima samo dodir političke strane, jer nije pisano u te svrhe. Razotkriva nam, takođe, tajne velikana kao i mnoge zločine, pruža uvid u jednu stranu istorije na vrlo kontraverzan način i podiže ljubav u visine nepoznate danasnjim romanticima. Vraća nas u vreme vitezova, plemića i carica, uz neizostavnu borbu časti, čežnje, mržnje i moći.

Oni koji su oduševljeni dostojanstvenošću, odorama, mudrošću vilenjaka iz Gospodara Prstenova, hrabrošću i buntovništvu Hari Potera i definitivno intrigama i razdorima poput onih u Igri Prestola, ovo je delo koje bi se tačno uklopilo u sklop svega toga. Al ne zaboravite da je napisano sto godina pre svih ovih knjiga.
Kontesa Nera, kapetan Siniša, Marija Terezija, njene kćeri i princ Josip, razne sudijeu jezuitskim odorama, su glavni likovi koji obeležavaju svaku od knjiga, uz povremene uplite onih koji su ostavljeni po strani iz prvog dela poput Stanke, grofa Meška i drugih.
Večita borba protiv crkve, rigidnosti kraljičine volje, nevernosti, uplitanja i dgogodišnje hodanje po ivici, daju ovom delu posebnu dimenziju strasti i neizvesnosti.
Da li crkva biva pobeđena i da li to može uraditi jedna žena?
Koja je težina prave ljubavi i šta je na kraju krajeva čini tako pravom?
Čime je žena zaslužila večitu prognanost i uskraćivanje njenog mesta u društvu?
Koja je kazna osude i koja je cena istinske ljudske sreće ili naivnosti, sve je to kompleks osećanja i avanture koji će se iskristalizovati tek sa sedmim delom knjige nazvane ‘’Buntovnik na prestolu’’. Obećavamo nezamisliv kraj, kakvim je Marija Jurić Zagorka zaslužila mesto velikana među književnicima i novinarima te postala opšt kulturn baština sa knjigama bez kojih ne mogu zamisliti ni jednu kućnu biblioteku.
Lista svih delova:
I –Tajna Krvavog Mosta
II-Kontesa Nera
III-Malleus Malleficarum
IV-Suparnica Marije Terezije I
V-Suparnica Marije Terezije II
VI-Dvorska Kamarila
Vll-Buntovnik Na Prestolu
‘’Popovi vele, svako ima svog anđela čuvara, a ja velim svako ima svog đavola i kada ga on uhvati, vodi ga putevima koje u trenutku smirenosti zovemo nečastivim. Al na rubu zla zadržava me ono malo dobra koje imam u sebi i onda se vraćam pun kajanja i samoprekorja. No, đavo ipak dolazi ponovo.’’

„Hemijsko venčanje“, rozenkrojceri i dva Kroulija

Posted on by Miroslav Milutinović

Već duže vreme među književnim stručnjacima i proučavaocima naučne fantastike, među kojima je i proslavljeni Brajan Oldis, nema dileme koje delo se smatra prvim pravim naučno-fantastičnim romanom. Iako su pre njega pojedini romani imali elemente naučne fantastike „Utopija“ Tomasa Mora, Guliverova putovanja Džonatana Svifta, ipak se „Frankenštajn“ ili moderni Prometej (1818.) engleske spisateljice Meri Vulstonkraft Šeli, u literarnim krugovima slovi za prvo delo ovog žanra. Opravdanje za ovu kategorizaciju teoretičari daju objašnjenjem da protagonista ovog dela, doktor Viktor Frankenštajn, svesno upotrebljava nauku i moderne eksperimente u laboratoriji, što za posledicu ima fantastično vaskrsnuće stvora, koji bez obzira na sve kasnije holivudske klišee i zablude, ne poseduje ime.

Međutim, ovih dana se, prema pisanju portala io9, pojavilo tumačenje koje bi moglo da sruši „Frankenštajna“ sa trona naučne fantastike. Radi se o delu koje nosi dugački naslov „Hemijsko venčanje Kristijana Rozenkrojca: Romansa u osam dana“ (The Chemical Wedding by Christian Rosencreutz: A Romance in Eight Days) koje je 1616. napisao nemački teolog i ezoteričar Johan Valentin Andrenae (Johann Valentin Andreae). Novu verziju ovog dela povodom 400-godišnjice od njegovog izdanja, iznova je napisao Džon Krouli (John Crowley), američki pisac fantastike i naučne fantastike, koji je 2006. dobio World Fantasy Award za životno delo. Izdavačka kuća Small Beer Press pokrenula je i Kickstarter kampanju kako bi ovaj projekat ugledao svetlost dana.

Inače, Chymische Hochzeit Christiani Rosencreutz anno 1459, kako glasi originalni naslov ove knjige, je alegorična romansa koja prati Kristijana Rozenkrojca, osnivača Rozenkrojcera/Bratstva ružinog krsta, ezoteričnog društva iz srednjeg veka, na putu u fantastični dvorac na kraljevsko venčanje. Prema Džonu Krouliju, ono što ovu knjigu čini prvim naučno-fantastičnim romanom je činjenica da su za fantastične događaje u knjizi data objašnjenja koja se nalaze u dometu tadašnje nauke, a u koju je spadala i alhemija.  „To nije traktat, a ne mislim ni da je alegorija. Mislim da je to jedna ‘neverovatna pripovest’ koja upotrebljava krajnje mogućnosti alhemije tog doba stavljajući ih u službi priče, kao da su u pitanju stvarni događaji.“ kaže sam Krouli. „To čini i naučna fantastika – pretvara najnovija naučna dostignuća u priče.“ Da bismo saznali da li je Kroulijev argument dovoljno ubedljiv, moraćemo da sačekamo novembar, kada izlazi „The Chemical Wedding“, što će značiti da je Kickstarter kampanja imala uspeha.

No, kad smo već kod prezimena Krouli i gorepomenutog naslova „Chemical Wedding“ postoji još jedna interesantna veza između njih. 1998. Brus Dikinson, inače fanovima hevi metala poznat kao frontmen Iron Maiden-a, objavio je svoj peti solo album upravo pod imenom Chemical Wedding. Iako je uglavnom inspirisan delima Vilijema Blejka, naslov albuma je preuzet iz manifesta rozenkrojcerstva, kako još nazivaju pomenutu knjigu. Dikinson je napisao i scenario za film The Chemical Wedding, koji sa knjigom i albumom ne deli ništa osim imena. Film iz 2008. je natprirodni horor u režiji Džulijana Dojla, poznatog po saradnji sa Monti Pajtonom, koji govori o reinkarniranju Alistera Kroulija, čuvenog engleskog okultiste i ezoteričara, pomoću VR mašine, ni manje ni više. Pošto je autor ovog teksta pogledao samo trejler (gde se vidi da isti u duhu engleskih B-horora obiluje golotinjom), a u međuvremenu je film i skinuo, odlazi da ga pogleda, pa će vam pričati šta je tamo video, i koliko je imdb ocena realna – šugava petica.

Maladi i druge priče – Andžej Sapkovski

Posted on by Boris Mišić

Nakon što je Saga o Geraltu iz Rivije ( ili kraće, Saga o Vešcu) naišla na izuzetno dobar prijem kod naših čitalaca, Čarobna knjiga odlučila je da nas obraduje još jednim delom poznatog poljskog pisca fantastike, Andžeja Sapkovskog. Pred nama je zbirka priča fantastike ,,Maladi i druge priče’’.

Zbirke obuhvataju priče nastale tokom više godina rada i objavljivane u antologijama i zbirkama fantastike. One nam pružaju uvid, kako u raznolikost sadržaja i motiva kojima se Sapkovski bavi, tako i u njegovu veštinu da jednako kvalitetno obradi i pokrije brojne, žanrovski dosta različite i udaljene teme. U ovoj izuzetnoj galeriji fantastičnih događaja, imamo brojne ljudske i životinjske likove; epsku fantastiku u svetu Geralta ,,Put s kojeg se ne vraća’’, obradu arturijanskih mitova i mističnog sveta Tristana i Izolde, naslovna, a poslednja po redu u zbirci- priča ,,Maladi’’, dve priče u kojima značajnu ulogu imaju najomiljeniji i najtajanstveniji kućni ljubimci-mace, priča pomalo kingovska, sa primesama horora, ,,Muzikanti’’, te priča koja nam uz mace donosi i obrade poznatih motiva iz Alise u zemlji čuda – ,,Zlatno popodne’’. Neobična priča ,,Tandaradei’’ nešto je između horora i fantastike, dok priča ,,U krateru od bombe’’ donosi odličnu, oštru, beskompromisnu i vrlo pronicljivu, naravno u fantastičnom maniru, kritiku nacionalizma, militarizma, totalitarizma i klerikalizma. ,,Španski krst’’ vešto i okrutnom igrom sudbine spaja liniju ratnih zločina od Gernike do Drezdena. Za kraj, u ovom kratkom opisu priča, ističem odličnu ,,Događaj u Misčif Kriku’’, zabavnu i vrcavu priču o vešticama, priču u kojoj se Sapkovski vešto i duhovito ruga dogmama religije, puritanizma i kolonijalizma.

Maladi zbirka je poput izuzetno uspešnog jela; ima sve bitne sastojke, punoću ukusa, ali ne nedostaje ni delikatnih začina i preliva. Sve je tu, za svakog sladokusca-fantastika, horora, primese SF-a, mitovi, ratnici, čudovišta, veštice, prošlo, sadašnje, buduće. Sapkovski se pobrinuo da niko ne ostane gladan dobre priče.

Kvalitet proze Sapkovskog, ne ogleda se samo u tehničkim detaljima, izvanredan jezik, osećaj za ritam i gradnju priče, tečan i zabavan stil, puno vrcavog humora, ironije, duha, kao i u kritičkom promišljanju stvarnosti. Na prvi pogled veoma zabavan i ležeran, Sapkovski itekako žestoko udara po politici, religiji, nacionalizmu, rasizmu, ljudskom težnjom za moći i vladanjem. Samim tim, i njegove priče dobijaju potrebnu punoću i dubinu: one nisu samo zanatski korektno i sjajno napisane, već su i duboko ljudske, veoma angažovane.

Na kraju, šta reći, nego zbirku u šake i na čitanje. Sigurno će svako među ovih osam priča iz zbirke naći barem jednu koja će mu se dopasti. Moji favoriti su ,,Zlatno popodne’’ , i ,,Događaj u Misčif Kriku’’. Vaši će možda biti neki drugi, važno je samo da uživate u zbirci.

 

Merlin (2008-2012)

Posted on by Dijana Čop

Ono što je Igra Prestola za današnje fanove epske fantastike bi sigurno bila još jedna serija, da joj je publicitet dao šansu da se probije. Za ljubitelje sigurne karte kada su u pitanju avanture, tu je Merlin, serijal od pet sezona čiste magije.

Po ugledu na legendu o kralju Arturu, sa apsolutnom dominacijom mašte i fantazije, Merlin, kao običan dečak u tinejdžerskom dobu biva suočen sa otkrićem izvesne količine moći , magije koja mu je pripala po rođenju. Ne bi li ga majka sačuvala od nevolje, šalje ga u Kamelot, vidaru Gajusu. No, Kamelot je poslednje mesto na kom bi Merlin smeo biti. Pod vođstvom okrutnog kralja Utera Pendregona, ovo kraljevstvo osuđeno je na strah i nemilost za svakoga ko bi u njemu koristio magiju. Ona je bila zabranjena i donosila bi svakome ko ju je koristio, kaznu smrću.

Ali nisu svi čarobnjaci loši niti je magija sama po sebi zlo. Merlinu predstoji teška borba, u senci, pre svega da bi opstao sa svojim moćima a onda i neprimećeno koristio iste za spašavanje kraljevstva koje je, baš zbog zakona koji je uveden, pod stalnom pretnjom crne magije i neprijatelja Kamelota.

Merlin je britanska fantastična serija koja se počela snimati 2008. godine, a u glavnim ulogama su Colin Morgan kao Merlin i Bradley James kao princ Artur Pendregon koji u četvrtoj sezoni postaje kralj.

No, kako je svaka sezona potpuno nova avantura koja suočava ljudske i nadljudske moći sa čovekovim sopstvenima istinama, intrigama i izdajama, tako potpuno novim zaokretima ostavlja fanovima prostora za mnoge pretpostavke .

Uz Artura i Merlina tu su i Ginevra, sluškinja na dvoru i Morgana kao štićenica kralja Utera Pendragona. Merlin se suočava sa nizom prepreka kako bi prevazišao prevashodno svoj ponos i poniznu ulogu koja mu je data kao slugi na dvoru, koja neprekidno mora biti uz princa Artura  i slušati njegovo gunđanje i hvalisanje. Nemoćan da se pokaže u pravom svetlu, Merlin ostaje pri svojoj tajnoj ulozi skromnog i poslušnog prijatelja svome budućem kralju, kome nebrojeno puta spašava život, opet u senci, lišen pohvala, priznanja a vrlo često i zahvalnosti.

No uprkos tome, veličina Merlinovog srca jeste u činjenici da on princu Arturu postaje istinski prijatelj.

Ali da li će sve  ići glatko kao što izgleda? Šta se dešava kada princeza Morgana počne shvatati veličinu njene uloge na dvoru kao i dobro čuvanu tajnu Utera Pendragona o njenom poreklu?

Da li će Artur uspeti da obuzda svoju naklonost ka Ginevri koja nikada ne bi smela postati njegova supruga, kao jedna sluškinja koja ne dolikuje kraljevskoj tituli?

I kakvu ulogu u celoj bajkovitoj priči odigrava veliki Zmaj?

Ne bih smela biti pristrasna i reći da postoji više glavnih likova koji tumače različite uloge i staju na dve apsolutno suprotne a ponekad i vrlo udružene strane. Ostaje na gledaocima da otkriju zašto je to tako.

Prva sezona emitovana 2008. godine nam približava glavne likove, a istovremeno Merlin dolazi u Kamelot, ka Gajusu, tadašnjem vidaru a nekadašnjem čarobnjaku.. Merlin mora sakriti svoj identitet i ugroziti život da bi spasio Artura i Kamelot te dobija svog saveznika ili možda i neprijatelja u vidu velikog Zmaja.

Na dvoru se odigrava i tajna ali neizmerna ljubavna priča Gvenevir i Artura dok princeza Morgana  počinje da otkriva ne samo tajne dvora već i onoga što bi ona sama mogla da postane.

No, kao i svaka prava epska avantura, i ova serija je začinjena sklapanjem saveza u borbi protiv zla i crne magije ali i sve većom snagom neprijatelja koji pokušava da iskuša i pokida veze lojalnosti, ljubavi i prijateljstva.

Ono što mogu da ostavim kao zaključak je da kraj pete sezone a ujedno i kraj ovog serijala, zatvara eksplozija emocija i fantastičnih obrta i raspleta koji će svakom gledaocu zasigurno izmeniti način na koji shvataju i posmatraju svet.

Pomenuću Džulijana Džonsa,Džulijana Marfija, Džonija Kapsa,  i Džejka Mičija kao svojevrstan sklop scenarista, udruženih da ovo remek delo avanture u fantastici bude oblikovane bez trunke predviđenih i bespotrebnih momenata.

Posebno priznanje za fantastičnog naratora i pozajmljeni glas velikom Zmaju, odajem Džonu Hrtu koji je svojim dostojanstvenim nastupom, dikcijom kakva dolikuje velikanu i veličini njegove uloge i svojim mudrim porukama, potpuno oplemenio i nadahnuo gledaoce za neosporno uzbuđenje koje se prožima kroz čitave serijale.

A , ono što će gledaoci prvo zapaziti biće bogato komponovana muzika Rob Lejna i Rohana Stivensona . I za kraj, aplauz pre spuštanja zavese, izvršnim producentima Džuli Gardner i Bethan Džons bez kojih magija ove priče  ne bi osvajala u punom sjaju.

Kosplej

Posted on by Ljubica Dolašević

ISTORIJAT POJMA “COSPLAY”

Pojam “Cosplay” (u daljem tekstu “kosplej”) će uskoro proslaviti svoj 32. rođendan, ali je kod nas intenzivnije prisutan tek u poslednjih osam godina.
Sama reč nastala je kao složenica engleskih reči „Costume” i „Role-play“, odnosno „kostim“ i „predstavljanje lika“ (karaktera iz nekog fandoma), a za njeno konstruisanje zaslužan je Japanac Nobuyuki Takahashi. Nakon posete Svetskoj konvenciji naučne-fantastike (Worldcon) u Los Anđelesu, davne 1984. godine, bio je oduševljen brojnim fanovima koji su došli kostimirani u omiljene likove i o tome je izveštavao za magazin “My anime”, a upravo tada je i nastao pojam “Kosplej”.
Morfologija ovog pojma nam daje do znanja da to nije puko kostimiranje ili  maskiranje, odnosno oblačenje odeće rađene prema nekom liku ili za određene prilike (Noć veštica, Nova godina, i sl.), već mnogo više od toga.

IZRADA KOSTIMA

Sam Kosplej podrazumeva nekoliko segmenata, odnosno faza “građenja” lika.
Prva faza, odnosno inicijacija, jeste odabir karaktera. Kosplejeri biraju kojeg lika žele da predstave. Uzimaju se likovi iz poznatih fandoma, anima, mangi, TV serija, filmova, stripova, crtanih filmova, ili knjiga.  Dok se u nekim drugim role-play podkulturama (poput LARP-a, FRP-a) likovi kreiraju po sopstvenoj želji i shodno osobi koja ih predstavlja, Kosplej likovi moraju da budu realni karakteri koji pripadaju nekoj franšizi.
Nakon odabira karaktera, Kosplejeri analiziranju njegovu spoljašnjost, kao i samu psihologiju lika. Osim kostima koji bi trebalo da bude istovetan, Kosplejeri se trude da se ponašaju, pričaju i razmišljaju poput lika, kao i da koriste njegovu gestikulaciju.
Razlog zbog kojeg se bira određeni karakter je taj što želite da prikažete nešto u 3D formi što već postoji u 2D formi, kao i da iskažete zainteresovanost za neku igru, mangu, anime, strip ili film. Pored toga, prisutna je i samo-ekspresija, jer Kosplejer obično izabere lika sa kojim se poistovećuje, koji na neki način predstavlja njega samog u drugoj situaciji, vremenu, prostoru, univerzumu.

Poznato je već da kostimi igraju bitnu ulogu u stvaranju karaktera određenog lika. Zbog toga je potrebno da se kostim uradi što je moguće verodostojnije.
Postoje dve vrste Kosplejera kada je izrada kostima u pitanju. Oni koji vole da oponašaju karaktera, dok im je nebitno ko je napravio kostim, da li su ga kupili ili sami napravili. Sa druge strane, postoje Kosplejeri koji vole da naprave kostim iskazujući time maksimalnu posvećenost liku, kao i da bi se ponosili svojim kreacijama. Oni ne uživaju samo u predstavljanju lika pred određenim auditorijumom, već najviše uživaju u izradi kostima.
Kosplejeri su sve više prinuđeni da usavršavanju tehnike pri izradi kostima, odnosno rad sa različitim materijalima poput tekstila, kože, lateksa, fiberglasa, rezina, Eva-pene, lepenke, vorble, drveta, metala. Samim tim među Kosplejerima imamo kovače, modne dizajnere, vajare, kostimografe, i sl. Da bi bili što sličniji karakteru, Kosplejeri stilizuju perike, nose sočiva i oslikavaju lice i telo (body-paint). Neki Kosplejeri naručuju već stilizovane perike ili sarađuju sa profesionalnim šminkerima, dok se drugi trude da ovladaju i ovim tehnikama.

KOSPLEJ KONVENCIJE

Najbolja mesta za prezentaciju Kospleja su konvencije. One okupljaju ogroman broj ljubitelja određenih franšiza i održavaju se širom sveta. Mogu biti posvećene samo određenoj franšizi, bilo da je u pitanju film, serija, strip ili čak čitav žanr, poput naučne fantastike, ili anime i manga konvencije. Fanovi se okupljaju ne bi li učestvovali u programu, takmičenjima, da bi upoznali poznate ličnosti ili se međusobno družili, upoznavali, delili iskustva o pravljenju kostima, ili raspravljali o zajedničkim temama.

KOSPLEJ TAKMIČENJA

Kako je popularnost Kospleja sve više rasla, konvencije ovog tipa su u svoj program uključile i Kosplej takmičenja koja dobijaju sve veći značaj kako i za same Kospejere, tako i za posetioce. Postoje konvencije kojima je Kosplej takmičenje najbitniji i najposećeniji program.
Na ovim takmičenjima postoje određena pravila koja postavljaju organizatori takmičenja,  a ko će dobiti nagradu određuju sudije. U većini slučajeva, pravilo je da takmičari samostalno izrade kostim, ali je potrebno da je njihov nastup praćen vizuelnim i audio efektima ne bi li dočarao izabranog lika na najbolji mogući način. Kosplejeri se mogu takmičiti u različitim kategorijama od kojih su neke solo nastup, grupni nastup, najbolje šiveni kostim, najbolje napravljen kostim, najbolji rekviziti, najveća sličnost sa likom, itd.
Neki od najpopularnijih Kosplej takmičenja su „World Cosplay Summit“ koji okuplja najbolje Kosplejere iz 20 zemalja, koji se takmiče u finalnom krugu u Nagoji (Japan).  Slični internacionalni događaji su „European Cosplay Gathering“ (Japan Expo, Pariz), „EuroCosplay“ (London MCM Expo) i „Nordic Cosplay Championship“ (NarCon, Švedska).

KOSPLEJ FOTOGRAFIJA

Sa pojavom društvenih mreža (nekih isključivo posvećenih Kospleju) porasla je i potražnja za dobrim Kosplej fotografijama. Postoje specijalizovani fotografi koji fotografišu i obrađuju fotografije tako da se sam Kosplej još vernije dočara. Trude se da odaberu pozadinu ili atmosferu koja odgovara liku, a kasnije se ove fotografije mogu prodavati, objavljivati na internet stranicama, ili se čuvati kao deo portfolija.

Pojavljivanjem na različitim događajima, dobrim kostimima i još boljim fotografijama na svojim profilma, Kosplejeri okupljaju hiljade i hiljade fanova koji prate njihov rad.  Na ovaj način, određeni Kosplejeri su svoj hobi pretvorili u profitabilne karijere. Kosplejeri postaju poznati po svojim „ulogama“ podjednako kako i glumici postaju poznati po svojim ulogama u filmovima.  Neki poznati Kosplejeri mogu postati zaštitna lica određenih kompanija, a mogu postati poznati i van okvira Kosplej podkulture.

Pored standardnog Kospleja koji po svemu odgovara karakteru, postoji i Krosplej (Crossplay) kada se menja pol karaktera (muška verzija kraljice Else iz Zaleđenog kraljevstva, ženski Petar Pan…) ili Gijinka, koja predstavlja iznošenje karaktera koji su životinje, ali u ljudskoj formi. Dešava se da Kosplejeri menjaju izgled karaktera smeštajući ga u neke drugačije okolnosti, pa tako imamo Gotik ili Stimpank verzije Kospleja, ili mešavine franšiza (Dizni princeza u mandalorijanskom stilu (Ratovi zvezda)).

Kosplej originalno vodi poreklo iz Japana, ako se odnosi na pojam, ali je sama ideja nastala u Sjedinjenim Američkim državama. A krajem XX veka, ova vrsta umetnosti se raširila na ostatak Amerike i Evropu, kao i na Australiju. Japanski Kosplejeri češće biraju likove iz anima i mangi, dok se „zapadnjački“ Kosplejeri uglavnom opredeljuju za likove iz naučne i epske fantastike, sve do početka novog milenijuma kada anime i mange postaju sve popularnije i van Azije.
Kod nas je ovaj fenomen došao 2008. godine aktivnostima Udruženja „Sakurabana“ koji organizuju festival posvećen Japanskoj pop-kulturi pod nazivom „Japanizam“, a  takođe i događaje poput „ChibiCon-a“. „Poter manije“ i „Beokona“ na kojima se takođe održavaju Kosplej takmičenja. „Japanizam“ je jedina domaća konvencija koja svoje takmičare šalje na dalja takmičenja u inostranstvo (2013. i 2014. godine – Eurocosplay (London, United kingdom), 2015. godina – Cosplay World Masters (Porto, Portugalija)).
Kosplej takmičenja su prisutna i na festivalima poput Tolkinfesta (Udruženje „Valinor“), Evenstar festival fantastike, i Festival epske fantastike (Udruženje „Mač i magija“).

Galilejev prijatelj – Isaija Jonakone

Posted on by Dijana Čop

Postoji li intrigantnije štivo od romana koji je baziran na istorijskim činjenicama a uvodi nas u potpuno nezaboravnu avanturu i otvara vrata jednom potpuno neočekivanom svetu?

Ono što biste najmanje očekivali je da upravo debitantski roman baca novo svetlo na pogled kroz istoriju astronomskih velikana, ali i na shvatanje pojmova njihovih težnji.

Isaija Janakone je 1996. godine dobio novčanu pomoć Ministarstva prosvete Republike Kine kako bi imao priliku da provede nekoliko meseci u proučavanju drevnih dokumenata, koji su bili pohranjeni u bibliotekama Tajvana.

Roman otvara intrigantnu priču i stvara epopeju o jezuitima u Kini, u period s kraja XVI pa sve do XVIII veka.

Priča vodi do sudara nauke Evrope i Nebeskog carstva uz glavnog avanturistu Johana Šreka, zvanog Terencije, koji nakon napada na njegovog bliskog prijatelja odlučuje da otkrije poreklo vrlo retke sudbonosne biljke. Tim povodom on se preobražava u jezuita, uči njihove dogme i postaje svojevrstan čovek vere, ne bi li se uvukao među njihove redove i izmogao dozvolu od Pape da, kao jedan od velikih poznavaoca nauke tog doba, putuje u Kinu – u tome i uspeva. Nerado, ostavlja za sobom velikog Galileja kao i vrsno tajno naučno društvo u koje biva primljen i zbog istog umalo spaljen na lomači.

Pisac se angažuje na poljima astronomije, istorije, jezika, botanike kako bi dosegao do srži istraživanja činjenica i pretočio ih u neraskidivu avanturu punu saznanja i opasnosti.

Terencije svoj zadatak čuva u tajnosti i biva primoran da provodi godine sa ostalim jezuitima, znajući pritom da mu jedan od njih pokušava oduzeti život, najpre nespretnim nezgodama i stalnom krađom poverljivih spisa, a zatim i problemima većih razmera.

Ako ste ikada mogli da zamislite Žila Verna u saradnji sa Agatom Kristi, onda ćete sigurno biti namamljeni saznanjem kako ova knjiga sadrži avanturu obe vrste.

Isaija završava roman tek 2005.godine, posle konačnog spajanja velikih i malih umova, onih koji su sve činili za obraz crkve i onih koji su činili protiv nje. Sažima mudrosti istoka i naivnosti zapada. Spaja razdvojene kulture i približava astronomska istraživanja velikog Galileja svim njegovim sledbenicima i poštovaocima.

Iako ova avantura nema potpun oblik izmišljene fantastike, ona svakako ostavlja magijski dojam i poseduje neku vrstu alhemijskog pristupa misterijama svemira i ljudskih znanja. Širi vidike i potpuno zanemaruje tradicionalnu tačku gledišta na istoriju i popularne činjenice. Jer i ovaj roman iznosi svojevrsne činjenice, koje su u vekovima iz kog radnja potiče sigurno pretile osudom za jeres i lomaču.

Doživećete neizvesnost inkvizicijske pratnje, divno prijateljstvo takozvanog Đerarda, lice kineske kulture u sudiji Džao Cau kao draženost nevinosti i naivnosti mladih slugu Malog Džanga i Male Hrizanteme. Uz njih, proći ćete kraj mnoštva likova, putovanja i slatke nedorečivosti.

Knjiga koja svojim avanturističkim duhom i strašću za astronomijom ponovo vraća u sedla istraživača koji je bio na pomolu da odustane od svoje vatre koja ga kroz život vodi u nepregledne krajeve misterija. Predivna priča o prijateljstvu i saradnji velikih umova. Svakako dokaz koji nam govori da čekanje nije isplativo. Da se svi veliki umovi naglo i brzo odlučuju na najveće rizike i ostaju upamćeni u nitima vremena kao prkos običnom i prostom, kao gorivo umovima za dalje velike podvige.

Cosplay osnove

Posted on by Redakcija

Cosplay je kovanica nastala od reči costume i play, i predstavlja pravi spoj umetnosti i performansa. Za one koji tek ulaze u ovaj svet, cosplay je mnogo više od maske. Ljudi koji se bave ovime se zovu Cosplayers, i takmiče se u izradi kostima svojih omiljenih likova. Žiri ocenjuje verodostojnost kostima i obraća pažnju na najsitnije detalje, kao i performansni deo tačke cosplayer-a koji mora da i glumom iznese svoj lik. Obično se predstavljaju likovi iz Mangi, Anima, kompjuterskih igara, stripova, knjiga, filmova i serija.

Kostimi se rade ili od platna pa se šiju, ili se rade oklopi koji se prave od lepenki i pene.  Oni su svakako zahtevniji za izradu i zahtevaju pravu veštinu. Naravno, kostim može sadržati sve ove elemente odjednom.Cosplayer-i mogu da se domognu kostima na razne načine. Postoje proizvođači koji prodaju odevne kombinacije koje se koriste za cosplay, i često se nabavljaju online. Takođe na konvencijama postoje štandovi gde se mogu nabaviti razni dodaci za kostime, različitog kvaliteta. Japanski proizvođači cosplay kostima godišnje imaju profit od preko 300 miliona dolara! Također postoje raznorazni umetnici koji ručno izrađuju kostime, perike i dodatke specijalno po narudžbini.

Na takmičenjima se gleda kvalitet izrade kostima i koliko dobro ga je cosplayer izneo i dočarao. Umeće kostima se prema tome procenjuje, između ostalog, i na osnovu izrade sitnih detalja na kostimu. Ne bi li što bolje uspeli u svojoj nameri, mnogi cosplayer-i se podučavaju veštinama šivenja, šminkanja, izrade nakita, oklopa, manipulacijama raznoraznih materijala, pa čak i kovanju. Pri izradi svojih kreacija koriste tečni lateks, pleksiglas, gumu, kožu, drvo, body paint boje, nestilizovane perike, farbe, i komplete za pravljenje nakita.

Perike su praktično neophodne ukoliko se takmičari odluče za Manga ili Anima likove koji često imaju specifično stilizovane frizure i boje koje se ne mogu naći u prirodi. Cosplay scena se polako ali sigurno razvija u Srbiji. Ovo nije jeftin hobi, ali raznoraznim dovijanjima i kreativnošću možete napraviti odlične kostime. Jedno je sigurno, biće vam potrebno vreme za izradu.

Jedno od cosplay dešavanja na našem područiju je i cosplay takmičenje na Evenstar festivalu fantastike. Iako ovaj festival, koji se bavi tematikom fantastike generalno, uključujući epsku i naučnu fantastiku, video igre, steampunk tematiku, mitologiju i jos mnogo sadržaja postoji od 2011. godine, cosplay takmičenje ulazi u zvaničan deo programa od 2013. Kako je i sama ideja festivala da se bavi svim sferama fantastike, tako je i Evenstar cosplay koncepiran da kosplejeri nisu ograničeni samo na jedan žanr već se vrlo ohrabruje raznolikost likova i svetova koji se mogu sresti u filmovima, serijama, knjigama, i video igrama. Tako smo mogli videti prethodnih godina kako na crtu jedni drugima staju Sauron, Glorfindel, Ecio Auditore i ostali najamnici, dok su ove godine arenu delili niko drugi do Odin sa gitarom, Red Sonja, Nami, kao i mnogi ostali.

Pobednik ovogodišnjeg Evenstar cosplay takmičenja je Nenad Cirković, koji je uspeo da ode i korak dalje kada je krafting u pitanju, s’ obzirom da je svojeručno iskovao vrlo komplikovan oklop Guts-a iz anime/mange Berserk, tezak oko 30 kg.  Sjajan performans kojim je uspeo da dočara dramatiku, unutrašnju borbu i tragediju samog lika dao je poseban pečat celokupnoj slici što je jedna od, kao što je već pomenuto,vrlo bitnih stavki kod cosplay-a.Za one koji bi voleli da se upuste u svet cosplay-a, imamo par saveta: budite strpljivi, pitajte druge i tražite pomoć, kopajte online i posećujte razna dešavanja koja se organizuju kako kod nas, tako i u svetu (ukoliko za to imate mogućnosti naravno). 

Tihana Lalić

Družina od vešala

Posted on by Kristijan Šarac

Priču o Družini od vešala ne može se početi bez da se spomene Alan Ford, strip crnog humora italijanskog autorskog dvojca Magnusa & Bunkera. Alan Ford, strip koji je popularnost stekao na području Italije i bivše Jugoslavije, svoju popularnost zahvaljuje upravo činjenici da je naišao na „plodno tlo“ u ove dve navedene zemlje, jer je sa gledišta toga vremena ironizirao Ameriku kakvu su kroz filmove upoznali njihovi žitelji, Amerikom opsednuti Italijani i žitelji bez pašoša – „Jugoslaveni“, gde je strip dosegao kultni status. Ovu teoriju potvrđuje i činjenica da je Alan Ford (dalje u tekstu „AF“) u zadnjih nekoliko godina pokušao proboj u svet, no sa nikakvim uspehom, iako se išlo na izdavanje od prvog broja (početak serije je puno kvalitetniji), dok je Družina od vešala (u tekstu „DOV“) kasnije požnjela uspeh dobrim delom Evrope. Zanimljiv podatak je da je u početku planirano 24 nastavaka, koji su pretočeni u 20 zbog početnog slabog interesa italijanske publike, nenavikle na ovaj žanr. Kroz Alan Ford prodefilirao je ogroman broj bizarnih likova i još bizarnijih situacija, a nakon određenog perioda izlaženja, kada je izgledalo da njegovom uspehu brzo neće biti kraja, crtač Magnus napušta izdavačku kuću svoga prijatelja i kolege Bunkera i osniva vlastitu malu izdavačku kuću Geis, a kao razlog navodi zasićenost AF-om. Magnus eksperimentiše sa mitologijom i erotikom, a Bunker nastavlja pisati scenarije za AF, no uskoro zapinje u kolotečini i gubi se u hiperprodukciji, te je AF serijal sigurno (ali previše polagano) osuđen na propast.

 E sada, da ovo ne bi ispao još jedan tekst o Alanu Fordu, objasnit ću zašto se on spominje – iako je AF drukčiji proizvod od DOV, na AF je Magnus ispekao zanat i ustabilio svoj crtački stil, no on je i scenaristički uticao na serijal stripa o Družini od vešala, profiliranjem likova i ironičnim stavom. Sličnost je i lik Magnusa kao živčanog nosonje koji putuje svetom lažno se predstavljajući kao kraljev izaslanik, u AF portretiran kroz lik i nos još jednog neurotičara – Boba Rocka. Magnus je 1977. god. uspostavio saradnju sa Giovanniem Romaniniem, koji potpisuje scenario i nastao je serijal epskog razmera obeležen sjajnim crtežem i zanimljivom pričom. Družina od vešala (u izvorniku „La Compagnia della Forca“) izlazila je u izdanju Vjesnikove (VPA) Superstrip biblioteke 1987.-88., deset godina kasnije od italijanske premijere. Vrlo originalno preveden od strane Marije Jurele (jezik varira od književnog ka svim hrvatskim narečjima – tako npr. kmet Kruška govori zagorskim narečjem, što je svrsishodno zbog dugog trajanja kmetstva na tom području, zavodnik Berto priča dalmatinski, malo „usporeni“ kapetan Golijat nateže bosanski itd.), serijal se sastoji od 20 knjižica od po 125 stranica, jednakog formata kao i Alan Ford. Družina od vešala je epsko, avanturističko, humoristično, čak bi se usudio reći fantazi delo čemu u prilog govore sve značajnije odrednice žanra; družina sa zadatkom, ogroman broj likova i sudbina, izmišljenih kraljevstava koja imaju dodirne tačke sa stvarnim zemljama i istorijskim događajima. Kao i dobar dio fantazi dela, i DOV ima svog hroničara – ostarelog lešinara Supila, koji svojom pojavom i ciničnim komentarima dodatno začinjava priču. No, ono što DOV izdvaja iz fantazi sveta je paralela sa humorom Alana Forda, pa tako u DOV imamo grupu potpuno različitih likova; kmeta, bivšeg pomoćnika krvnika, ostarelog štitonošu, krvnika koji je promenio profesiju i postao kuvar, blesavog vojvodu, ratobornog kapetana i goropadnu djevu. To su likovi toliko oprečnog karaktera da zajedno jednostavno ne mogu funkcionisatii a da ne izbiju zanimljive situacije. Izvorna se družina, naime, raspada na više odvojenih grupa od kojih svaka tokom priče ide odvojenim putevima ka odvojenim ciljevima, da bi se na kraju sasvim slučajno ujedinili u neočekivanom trijumfu. Na svom putu Obešenjaci će iskusiti puno magije, sresti lepu zbirku zanimljivih likova, kako stvarnih, tako onih preuzetih iz raznih mitologija (Drakula, mletački Dužd, zmajevi, trolovi, kraljevi, prinčevi, veziri, zlodusi …), te ponekih originalnih koji su posve Romaninieva umotvorina, te proputovati manje-više celu Evropu i dio Afrike i Azije, menjajući svet svesnim ili češće nesvesnim uplivom na okolnosti.

 Što još reći o DOV a da ne pokvarim čitanje zainteresiranima ? Sad nakon što ste okusili zalogajčić sa epske trpeze Družine od vešala i ukoliko vas zanima zašto doktor istočnjačkih nauka dr. Nadir (pandan sir Oliveru iz AF) nikad nije bio na Istoku, što se desi kada vam iz bočice namigne mala đavolica, koja je tajna otoka Vatre i leda, tko su Slobodni lugari, te zašto sir Crump ne jede slatka đakonije, vreme je da posegnete za ovim stripom. Družina od vešala je retko duhovit a istovremeno i inteligentan i maštovit strip čiji epilog mami suze na oči i u kojem će svako za sebe naći „ono nešto“ da ga privuče i dugo zadrži u svom svetu i zato svakome preporučam njegovu nabavku, a bilo bi lepo i videti ga u ponovljenom, bogatije opremljenom izdanju.

Sažeta Istorija SW univerzuma

Posted on by smcko

Ovaj članak je sažet istorijat  SW univerzuma koji se bavi nastankom Republike i Sith Imperije sve do dešavanja u Knights Of The Old Republic igri.
Odlučio sam se za ovaj tekst kako bi svako koga zanima istorijat Sile  i velikih frakcija SW univerzuma mogao da se na brzinu upozna sa materijom bez potrebe da lista X stripova u procesu (listanje stripova je preporučljivo i jako ga ohrabrujem) no ako nemate vremena ili volje, evo u kratkim crtama.

  • 36.453 godina pre Bitke za Javin (Battle of Yavin 4) episode IV, grupa filozofa i naučnika se sastaje na planeti Tajton (Tython) kako bi razmenila svoja znanja tako otkrivajući ono što danas zovemo Silom.
    1500 godina kasnije, zvanično nastaje  Rukada Imperija (Infinite Rukada empire) koja koristi Tamnu stranu Sile (Dark side of the Force). Takođe predstavlja prvu zabeleženu galaktičku vladu u svetu SW-a. Imperiju vodi rasa Rukada, napredna rasa, koja koristi naprednu tehnologiju i Silu da pokori i porobi celu galaksiju. Na vrhuncu svoje moći stvorili su Zvezdanu kovnicu (Star Forge), fabriku oružija i materijala koja koristi moć obližnje zvezde da bi radila. Star forge je i mnogo posle Rukada imao svoj uticaj na istoriju SW univerzuma kakvu sada poznajemo.
    U KOTOR-u 1 koji je smešten svega 4000 godina pre ep. IV, igrač ima opciju da uništi ili koristi Zvezdanu kovnicu (Star Forge).
  • 30.000 godina pre Bitke za Javin.
    Na planeti Korban, kralj  A’das dolazi na presto kao kralj Sith rase, veruje se da je on izabran da ih vodi zbog tamnijeg pigmenta kože od crvenog koji je normalan za Sith rasu. A’das je ujedinio sva Sith plemena i ostao na vlasti više od 3000 godina koristeći Sith magiju (jedan vid Sile) manipulišući tamnom stranom Sile (Dark side of the force).
    Zbog čega su kasnije Tamni Džedaji (Dark Jedi) koji su proterani u periodu 100-godišnje tame, za sebe uzeli ime Sith kada su Sith magiju kombinovali sa svojim eksperimentima na tamnoj strani Sile (Dark side of the Force) zbog kojih su i izgnani. U pomenutim eksperimentima Tamni Džedaji (Dark Jedi) su koristili Silu da manipulišu raznim oblicima života u potrazi za besmrtnošću ili više moći, stvarajući mutante i predmete koji bi uticali na razvoj svoje okoline putem Tamne strane.
  • 27.700 godina pre bitke za Yeven.
    Rukada imperija stiže na planetu Koriban. Pri dolasku su prijateljski nastrojeni i uče kralja A’das-a kako da koristi njihovu tehnologiju i hologram mašine (Holokrone). Međutim jako brzo dolazi do sukoba među rasama i izbija rat. Sith rasa pobeđuje u ratu za svoju planetu, ali A’das umire u borbama.
  • 25.700 godina pre Bitke za Javin.
    Na svetu Tajton (Tython) potojalo je Dže’daii (Je’daii) društvo koje je delilo Silu (The Force) na dva aspekta po prirodnim satelitima, mesecima koji orbitiraju oko Tajtona  i čine da je svet u ravnoteži. Jedan okupan svetlošću -Ashla svetla strana (light side) i drugi prekriven tamom-Bogan tamna strana (dark side). Ukoliko bi neki Dže’daii pao previše na jednu stranu bio bi izgnan na suprotan mesec dok ne povrati ravnotežu.

    Dže’daii društvom je vladao savet od devet Dže’daii majstora smeštenih u devet hramova rasprostranjenih po planeti. Da bi bilo koji Dže’daii završio obuku bilo je potrebno da obiđe svih devet hramova i uči od svih devet majstora. Čitav milenijum Dže’daii su bili izolovani od sveta na Tajton-u i ostavljeni da uče i napreduju. Šok izazvan pojavom lovaca na korisnike Sile (Force hounds) imperije Rukada gurnuo je Dže’daii društvo u stanje građanskog rata između sledbenika Ashla i Bogan učenja.  Obe strane su koristile obične metalne mačeve koje su ojačavali upotrebom Sile. To je prvi pokušaj da se napravi oružje koje koristi Silu. Bogon društvo je pobeđeno i ostaci Ashla društva su osnovali prvi Džedaj red (Jedi order) i kasnije  napustili Tython koji se smatra za poreklo Džedaja.

  • 25.200 godina pre Bitke za Javin.
    Intergalaktička kuga pogađa celu imperiju i umiru samo pripadnici Rukada rase, što dovodi do međusobnih borbi između pokorenih rasa i konačnog kolapsa Rukada imperije. U ovom periodu Hat (Hutt) rasa grabi ka moći i širi svoj uticaj u kriminalnom podemlju. Zbog čega su i danas poznati.
  • 25.000 godina pre Bitke za Javin.
    Za vreme Ratova Ujedinjenja (unification wars) posle raspada Imperije Rukada. Da bi se zadržao red u galaksiji, više zdezdanih sistema formira demokratski savez koji prerasta u Republiku kakvu poznajemo danas Korusant (Coruscant) postaje glavi grad Republike. U tom periodu Džedaji osnivaju školu na svetu Osus (Ossus).
  • 24.500 godina pre Bitke za Javin.
    Džedaji se zaklinju na lojajnost Republici i postaju čuvari mira. Džedaji odbijaju ulogu vojske i prihvataju da budu neutralni čuvari mira u Republici.
  • 24.000 godina pre Bitke za Javin
    Džedaj vitez(Jedi knight) Zendor (Xendor)  napušta red Džedaja verujući da su njihova verovanja konzervativna i zasterela. Koristeći Tamnu stranu (Dark side) formira Legiju Letou (Legion of Lettow) od džedaja koji su pošli za njim i započinje rat sa Džedajima.
    Iako su na kraju poraženi, ovaj konflikt postaje poznat kao prvi veliki Raskol (First great Skizm). U narednih 4500 godina sve više i više planeta se pridružuje Republici čineći je navećim autoritetom u poznatoj galaksiji.
  • 15.500 godina pre Bitke za Javin.
    Džedaji počinju sa razvijanjem prvog svetlosnog mača (Lightsabera). Provobitan koncept je bio nestabilan, zahtevao da korisnik nosi bateriju u rancu na leđima, a da mač bude povezan kablom te je ograničavao pokretljivost. Taj koncept je korišćen uglavnom samo u paradne svrhe. Od svetlosnog mača (Lightsaber-a) se nije odustalo i koncept je usavršavan u narednim godinama.
  • 7.000 godina pre Bitke za Javin.
    Dolazi do drugog velikog Raskola (Second great Skizm) koji donosi period 100-godišnje tame. Rat je počeo tako što je mala grupa Džedaja počela previše da se oslanja na Silu, i zaključila da ako koristi Silu može da utiče direktno na dužinu života i život drugih rasa. Eksperimentišući kroz Silu na ovaj način, manipulisali su evolucijom životinjskih vrsta da bi od njih napravili vojsku. Rat je trajao 100 godina i Tamni Džedaji(Dark Jedi) su proterani iz Republičkog svemira. Kada su izašli iz Hipersvemira(hyperspace) posle izgnanstva nabasali su na planetu Koriban, koje nije bilo na kartama Republike, na kojoj se susreću sa rasom Sith koja se vrlo malo razlikuje od ljudi. Zbog svoje snage u Sili posmatrani su kao bogovi i najjači među njima Ađunta Pal (Ajunta Pall) postaje prvi Mračni gospodar Sith-a(Dark Lord of the Sith). Deo izgnanika kojima se nije dopalo novo uređenje se vraća da ratuje sa Republikom, tako Republika saznaje za postojanje Sith svemira iako ne zna tačno gde se Koriban nalazi. Tokom narednih godina dolazi do mešanja Tamnih Džedaja i Sith rase što dovodi do napretka Koribana, na kome su do tada živela rasuta plemena ne preterano naprednih Sith-ova. Odatle termin Sith postaje sinonim za sve Tamne Džedaje(Dark Jedi) a ne samo originalnu rasu sa Koribana. Tokom narednih 2000 godina Sith-ovi prave svoju imperiju daleko od očiju Republike koja sadrži 124 sveta nepoznata Republici. Na vrhuncu svoje snage Marka Ragnos ,jedan od najvećih Mračnih gospodara Sith-a,posle veka vladanja Sith imperijom umire što stvara upražnjeno mesto na vrhu Sith hijerarhije. Ludo Kreš (Ludo Kressh) i Naga Sadou (Naga Sadow)  gomilaju svoju moć i započinju dvoboj kako bi izbili na čelo Sith imperije. Njihovu borbu prekida duh Marka Ragnos-a koji im govori da se ujedine inače će propasti, što prividno i čine.
  • 5.000 godina pre Bitke za Javin.
    Gav Daragon i Jori Daragon, brat i sestra republički istraživači Hipersvemira (hyperspace) naleću na Sith svemir i bivaju zarobljeni. Ludo Kreš i njegovi sledbenici vide ovo kao napad Republike na Sith imperiju i savetuju oprez, dok  Sadou vidi priliku za širenje imperije i napad na Republiku. Istraživači bivaju osuđeni na smrt, ali ih Sadou spasava scenirajući napad Republike, kako bi gurnuo imperiju u rat. Po saznanju o Naga Sadou -om planu, Ludo lansira svoju flotu na njegovu tvrđavu, u toku borbe Sadou pušta Jori Daragon da pobegne i upozori Republiku kako bi osigurao rat. Posle pobede nad Ludo Kressh-om, Sadou zauzima vladajuće mesto i započinje prvi rat između Sith Imperije i Galakticke Republike poznat kao Veliki Hipersvemirski konflikt (Great Hyperspace War). Gav Daragon, učen od strane Džedaja bez dovršene obuke postaje učenik Naga Sadou -a. Sadow ulazi u republički svemir u svojoj sferi iz koje pomoću Sile kroz meditaciju pomaže i ojačava svoje trupe. Svoj glavni brod prepušta mladom Gav-u koji odlazi na Corasant da nađe sestru. Gav dolazi kod porodičnog prijatelja i nalazi ga ubijenog. Jori koja pristiže nalazi Gava pored tela i predpostavljajući da je on kriv, napada brata. Sada već priznati Džedaj Jori pobeđuje i Gav se poražen i besan povlači. U svom besu izdaje Sadou-a i otvara paljbu na sferu remeteći mu koncentraciju. Nakon toga Republička vojska uspeva da se preorganizuje i pod vođstvom Džedaja uspeva da pobedi. Naga Sadou beži nazad na Koriban gde ga preživeli Ludo Kreš sačekuje u zasedi i biva prinuđen na novu borbu. Republička vojska u poteri za Sadou-om pronalazi Koriban usred borbe između dva Mračna gospodara(Sith lorda). Republička vojska koristi situaciju i elimiše obe vojske. Sadou beži iz borbe žrtvujući svoju armiju u procesu. Pod vođstvom Imperatorke Teta (empress Teta) republička vojska kreće da sistematski uništava vojnu silu Sith imperije gde god može da je nađe. Naga Sadou beži sa preostalim Masasi (Massassi)  ratnicima na četvrti mesec planete Javin gde kroz Silu uspeva da zamrzne svoje telo i ostane živ kako bi kasnije uzeo Fridona Nada (Freedon Nadd), proteranog Džedaja  kao svog učenika koji ga je i ubio da bi završio svoju obuku. Ostatak Sith imperije se povlači u nepoznat deo galaksije da ojača čuvajuci Sith tradicije i čekajuci priliku za osvetu Republici.